Otkrivena planina na morskom dnu u području Arktika

Zajedničkim istraživanjem Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, na dnu Arktičkog mora otkriveni su podmorska planina i druge formacije koje bi mogle podržati zahtev tih dveju država da svoje granice pomere dalje ka severu.



Tragajući za granicama epikoninentalnog pojasa, brodovi dveju zemalja su tokom poslednja dva meseca oplovili severna, zaleđena područja Arktika, u koja se retko zalazi.
Geološki, epikoninentalni pojas je produžetak kopna čiji je sastavni deo bio tokom ledenih doba, dok je u međuledenim dobima, kakvo je sada, taj pojas pod morem, na relativno maloj dubini. Ti pojasi se mogu prostirati i do 500 kilometara od obale.
Pravna definicija epikontinentalnog pojasa je da je to morsko dno i njegovo podzemlje izvan teritorijalnog mora priobalne države, sve do udaljenosti od 200 nautičkih milja od obale. Priobalna država ima suverena prava nad tim pojasom radi njegovog istraživanja i korišćenja prirodnih bogatstava. Ta prava postoje čak i ako ih država ne koristi.
Što se takav pojas dalje prostire, tim je veća moguća korist od njega, a na Arktiku su to nafta i gas, na šta pretenduju SAD i Kanada.
Direktor programa za prirodne resurse Kanade Džejkob Verhof je izjavio da prvi podaci pokazuju da se epikontinetalni pojas, te time i državne granice, prostiru dalje na sever nego što se mislilo.
Tokom istraživanja brod Američke obalske straže je na dubini od gotovo 3.000 metara otkrio podmorsku planinu visoku 1.158 metara, dugačku 19 kilometara i široku 38 kilometara. Ona se nalazi na oko 1.127 kilometara severno od Aljaske.



Izvor: Blic

Milioni neotkrivenih bića pod morem

Duboke i ledene vode okeana stanište su miliona još nepoznatih, egzotičnih bića. Dokumentovano je 17.650 novih vrsta a naučnici se nadaju da će do 2010. godine biti gotov colukupan projekat nazvan "Popis života pod morem".



U dubokim i hladnim vodama svetskih okeana, gde vlada večita tama, živi mnogobrojan, živopisan i neverovatan svet.

Čak 17.650 raznih vrsta su dosad naučnici uspeli da zabeleže, mada veruju da ima više od milion nepoznatih vrsta podmorskih bića. Većina do dosad otkrivenih živi na dubini većoj od 1.000 metara od površine, prenele su agencije.

Istraživanju okeanskih dubina i života na njima je posvećen projekat "Popis života pod morem" u kojem učestvuju 344 naučnika iz 34 zemlje, uz podršku oko 2.000 saradnika iz više od 80 zemalja.

Ovaj svojevrsni "popis" bi trebalo da bude objavljen u jesen 2010. godine i postavljen na internetu, sa posebnom veb-stranicom za svaku istraženu vrstu. Naučnici veruju da će do tada uspeti da evidentiraju više od 230.000 vrsta podmorskih bića.

Dosadašnji naučni napori nedavno su predstavljeni na konferenciji, održanoj u Oslu uz naglasak da je okean zapravo neistražen kada su u pitanju razne vrste života.

Okean nije crna rupa bez života - izjavio je za Rojters profesor Robert Karnej sa Državnog univerziteta u Luizijani, koji je u vodećoj ekipi za "Popis života pod morem".

Među vrstama koje su naučnici dosad zabeležili su ogromni morski pauci, dosad neviđeni crvi, gigantske bakterije, zvezde, slepi jastozi, korali, meduze... Neke od tih vrsta žive i na dubini od više od pet kilometara od površine okeana, bez sunčevog zraka, u uslovima gde je pritisak čak 400 puta veći nego na površini.

Čak 90 odsto informacija koje imamo dolazilo je iz površinskih 100 metara, a okeansko dno je na prosečnoj dubini od 4.000 metara - izjavio je naučnik Rob O Dor.

Duboko more je najveći i tajni ekosastav Zemlje i najveće stanište, ali je, istovremeno, najmanje proučeno - poručio je naučnik Kris German iz Okeanografskog instituta u Masačusetsu.

Naučnici su sada stavili oznake na stotine riba i morskih vrsta, kako bi satelitski pratili puteve migracije i otkrili staništa podmorskih vrsta. U istraživanju im pomažu razni kompjuterizovani sonari i kamere.

Dubine iznad 200 metara prelaze granicu prodora sunčeve svetlosti gde fotosinteza više nije moguća. Ali na blatnjavom dnu, iako se činilo da nema hrane, pa ni života, otkriveno je obilje malih, milimetarskih "iznenađenja", kako su naveli naučnici na skupu u Oslu.

Pored majušnih bića, u morskim dubinama su otkriveni i gigantski primerci kao, na primer, biće dugo dva metra, sa perajama nalik ušima slona, zbog čega je nazvano "Dambo". Ovo biće živi na dubinama ispod 200 metara od površine.

Na Antarktiku je otkriven crv, nazvan "Osedaks", koji se hranio kostima izumrlih kitova. Za tu vrstu crva se verovalo da živi samo u severoistočnom delu Atlantika i u severnom Pacifiku.

Otkrivena je i dosad nepoznata hobotnica na dubinama od 1.000 do 3.000 metara od površine. Takođe je jedan morski slon otkriven na dubini od 2.388 metara.

Naučnike je posebno zapanjio crv, izvučen sa dubine od 990 metara u Meksičkom zalivu, iz kojeg je curila sirova nafta. Taj crv se, očigledno, hranio naftom uz bušotine, izneli su naučnici u Oslu.


Izvor: B92

Jako zanimljiv tekst 
Posebno je interesantna prica o Crvu iz Meksickog zaliva...
Nadam se da ce uskoro biti objavljene i neke fotografije tih bica, poznato je da vecina do sada otkrivenih stvorenja iz morskih dubina ima jako cudan pomalo vanzemaljski izgled...

U Africi se rađa novi okean



AFAR (FoNet) - Pukotina u Zemljinoj kori, koja bi mogla biti najava rađanja novog okeana, rasparala je tle u samo nekoliko dana 2005. godine - utvrdila su najnovija istraživanja geologa. Otvor, lociran u regionu Afar u Etiopiji, predstavlja jedinstvenu priliku za geologe da istraže kako se formiraju takozvane okeanske izbočine.

Pukotina je površinska komponenta kontinentalne raspukline koja je nastala kad su se razdvojile arabijska i afrička tektonska ploča. Prvi znaci nastanka pukotine primećeni su u septembru 2005, kad se dogodila erupcija vulkana Dabahu na severnom kraju kontinentalne raspukline.

Magma unutar vulkana nije stigla do površine i nije eruptirala kao gejzir lave, već je preusmerena u podzemnu kontinentalnu raselinu. Magma se zatim ohladila u izbočinu u obliku klina koji se, potom, podigao, probio površinu i stvorio 500 metara dugačku i 60 metara duboku pukotinu.

Koristeći senzorske podatke koje su dobili od univerziteta u regionu, istraživači, koje je predvodio profesor Atalaj Ajele sa Univerziteta Adis Abeba u Etiopiji, rekonstruisali su detalje seizmičkih promena koje su omogućile stvaranje pukotine.

Ustanovili su da se 60 kilometara dugačak i osam metara širok "klin" okamenjene magme stvorio u raselini i time za samo nekoliko dana otvorio pukotinu.

Slični "klinovi" na Islandu su tipični, mogu biti dugački i po 10 kilometara i metar široki ali potrebno je da prođu godine da bi se formirali. Najnovija istraživanja pokazala su da se formiranje "klinova" okamenjene magme može dogoditi u većim segmentima i za mnogo kraće vreme nego što se do sada mislilo.

"Žestina koja je zabeležena u ovoj epizodi zapanjila je naučnike,"  izjavila je Sintija Ebinger, članica naučne ekipe Univerziteta Ročester u Njujorku. Dok je raselina u Maunt Dabahu još uvek stotinama kilometara unutar kopna, po mišljenju profesorke Ebinger ona može nastaviti da se izdužuje i širi.

"I dok tektonske ploče nastavljaju da se izdužuju i šire, kraj aktivnosti će biti dramatičan - stvoriće se prostor koji oblikom veoma liči na Crveno more," tvrdi profesorka Ebinger.

Po mišljenju vulkanologa i geologa, novi prostor stvoren tektonskim aktivnostima mogao bi da dosegne istočnu obalu Etiopije i napuni se vodom iz Crvenog mora.

"U jednom trenutku, ako se ovo izduživanje i širenje nastavi, novi prostor će biti poplavljen" - tvrdi Ken Mekdonald, geofizičar mora sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari.

Profesorka Ebinger ističe da se tako nešto neće dogoditi u skorije vreme - biće potrebno oko 4 miliona godina da pukotina stigne do Crvenog mora. Drugi delovi regiona Afar su ispod nivoa mora i, ipak, mogli bi biti poplavljeni i pre tog roka - ako se slična pomeranja dogode blizu obalskih vulkana na severu i istoku.

Mekdonald ističe da je proces razdvajanja i širenja kontinentalnih ploča i punjenje prostora magmom sličan onome što se događa na izbočini na velikoj dubini u okeanu a što je za sada nemoguće istražiti jer se sve događa na dubini od nekoliko hiljada metara.

"Ovo je izuzetno uzbudljivo kad je reč o događanjima na okeanskim dubinama i mehanizmu kako se ponašaju izbočine na dnu," rekao je Mekdonald časopisu Nju sajentist.

nadlanu

Okean je mozda prejaka rec - novo more, to je vec odgovarajuce. Od Djibutija pa na jug duboko u Afriku prostire se rased. Tu je niz jezera, planina i vulkana. Po toj liniji Istocna Afrika se polako cepa i jednoga dana (ali to su vremenske distance merene u milionima godina) rog Afrike ce biti u stvari vrh jednog poluostrva, a na mestu raseda bice veliki zaliv tj. novo more (poput Crvenog mora). Jos mnogo miliona kasnije, to poluostrvo bi moglo biti novo ostrvo, poput Madagaskara, samo vece.

Jedino nesto vanredno i drasticno sto bi se desilo na ovom podrucju, moglo bi da izazove da se ovaj proces brze odvije, na trenutak. Recimo, udar ogromnog asteroida koji bi i svuda napravio dar mar, a na ovom osetljivom mestu mozda doveo do potresa i trenutno brzeg razdvajanja ploca - u tom slucaju mozda bi se pukotina malo vise razderala, zemlja se rascepila, vulkani proradili, voda iz crvenog mora ispunila nastalu rupu odozgo, a lava odozdo. Pravi pakao, no ni to ne bi u geoloskim razmerama napravilo nista drasticno - potrebno je nesto mnogo jace da bukvalno pomeri tektonske ploce. Udar necega velikog...

Ovako, tu ce polako da se odvija taj proces kuvanja, sto je za naucnike idealno kako bi ispitivali taj proces, a za stanovnistvo pretnja od mogucih vulkanskih i tektonskih uznemiravanja - erupcije, zemljotresi itd.

Inace, Oblachak, sjajan tekst, fenomenalna tema.

hvala kolega


Misterija okeanskih dubina



Norveški naučnici saopštili su da su otkrili nekoliko novih vrsta morske faune, uključujući do sada potpuno nepoznate ribe i džinovske sipe, pošto su obavili najveće i najsloženije istraživanje velikih dubina Atlantskog okeana u istoriji.

Istraživači iz ekspedicije MAR-ECO proveli su dva meseca otkrivajući složeni podvodni ekosistem oko poznatog Atlantskog grebena, najvećeg podvodnog planinskog lanca.

Blizu samog dna otkrili do sada potpuno nepoznat podvodni život, za koji se verovalo da postoji samo u naučnoj fantastici.

Koristeći najsavremenije ehosonare, specijalna robot-vozila za istraživanje velikih dubina, ali i specijalne mreže na povlačenje, ekspedicija je izvukla više od 350 vrsta riba i sipa. Najmanje pet, uključujući do sada nepoznatu vrstu prugaste ribe (angler) i dve džinovske sipe, spadaju u novootkrivene stanovnike okeanskih dubina.

Okeanografi posebno naglašavaju da i mnoge druge vrste morske faune nikada ranije nisu otkrivene u blizini Atlantskog grebena, koji se proteže na više od 6.000 kilometara, između Islanda i Azorskih ostrva.

Norveška ekspedicija MAR-ECO zapravo je pilot-projekat desetogodišnjeg istraživanja, koje s milijardu dolara finasiraju SAD, u okviru takozvanog Cenzusa podmorskog života.

To je međunarodni istraživački pothvat s ciljem da obezbedi bolje razumevanje ekosistema okeanskih dubina i objasni kako se on tokom vremena menja. U projekat "popisa podmorskog života" uključeno je više od 300 naučnika iz 53 zemlje.

- Istraživanje podvodnog okeanskog života je tek počelo, jer smo tek sada u stanju da koristimo istraživačke brodove i najsavremeniju tehnologiju kako bi smo što više naučili o ekosistemuu okeanskim dubinama, kako je sazdan i kako funkcioniše - izjavio je norveški okeanograf Od Aksel Bergštat, šef ekspedicije MAR-ECO.

Naučnici su takođe na velikim dubinama otkrili ogromu jazbinu koju je za sobom ostavila misteriozna životinja, na vrhu grebena 2.000 metara ispod površine okeana.

Ekspedicija MAR-ECO, koja ukljčuje 60 naučnika, studenata i tehničara iz 13 država, takođe je otkrila prsten planktona, sićušnih morskih organizama, širok 10 kilometara. Prsten koji je stvorila podvodna struja najveći je do sada otkriven, saopštili su naučnici.

nadlanu

Čovek ugrožava život u moru



Morski sisari, kao što su kitovi i delfini,  komuniciraju međusobno zvucima, otkrivaju plen i snalaze se u morskim prostranstvima. Naučnici, ipak, sve češće upozoravaju da pojačan pomorski saobraćaj, sonari i drugi slični uređaji, kao i seizmička istraživanja, ozbiljno ugrožavaju opstanak tih životinja. Oni strahuju da bi klimatske promene mogle još više da pojačaju štetne posledice buke.

Kristofer Klark, direktor Programa bioakustičkih istraživanja na Univerzitetu Kornel u državi Njujork, podseća: "Deo mojih otkrića tokom proteklih 15 godina svodi se na neverovatno bogatstvo zvukova koje ispuštaju kitovi. Jer. dok se naš svet oslanja na slike, svet morskih sisara oslanja se na zvuk"...

U protekle četiri decenije, upozorava Klark, u njihovoj prirodnoj sredini sve češće preovlađuju šumovi koje proizvodi čovek. Šumovi koje proizvode brodski propeleri spadaju u isti frekventni raspon kao zvuci koje ispuštaju kitovi. Kristofer Klark veruje da to dramatično smanjuje razdaljine na kojima kitovi mogu da komuniciraju, a da u nekim slučajevima sasvim guše njihove glasove.

"Ako vi i ja razgovaramo preko stola dok ulicom prolazi veliki kamion, taj šum može kratkotrajno da nas zagluši ali ne i da nam prekine konverzaciju. Ali, ako kamion prođe dok se mi dovikujemo preko ulice, nećemo moći da se čujemo međusobno" - izjavio je Klark u razgovoru za Glas Amerike.

Poznato je da zvuk prevaljuje mnogo veće razdaljine kroz vodu nego kroz vazduh. Kristofer Klark tvrdi da postoje jaki dokazi da kitovi komuniciraju na velikoj međusobnoj udaljenosti. "Plavi kit može da čuje drugog plavog kita na udaljenosti od hiljadu kilometara", kaže Klark.

U izveštaju koji je objavio Međunarodni fond za dobrobit divljeg sveta( IFAV) naglašava se da povećana buka ne samo što onemogućava komunikaciju između životinja i zaglušivanje zvukova koji ih navode na plen, već im remeti i sposobnost snalaženja u prostoru,

Valja posebno ukazati da buka ometa i prirodne aktivnosti morskih sisara kao što su ishrana ili odgajanja mladunaca. Postoje čak i dokazi da je buka bila razlog što su zbunjene, dezorijentisane životinja uletale u ribarske mreže ili se nasukivale u plićacima. A što je najgore, klimatske promene samo komplikuju ove već prisutne složene probleme.

"Različite čovekove aktivnosti uzrokuju apsorbovanje ugljendioksida iz vazduha po stopi od nešto preko milion tona na sat" - upozorio je Piter Bruer, naučnik u Istraživačkom akvarijumu u zalivu Monterej, u Kaliforniji. "Naš rad usredsređen je na to kako taj povećani nivo ugljendioksida menja hemijski sastav okeana" - podseća Bruer.

Dodatne količine ugljendioksida povećavaju kiselost morske vode, što izaziva iznenađujuće posledice i na podvodnu akustiku. "Količina nekih od molekula koji apsorbuju zvuk se smanjuje, pa se nivo buke povećava" - kaže Bruer. To se odnosi naročito na šumove niske frekvencije, u koje spadaju šumovi koje proizvode brodovi, sonari i mašine za istraživanje podvodne nafte i gasa ali i - glasovi kitova.

Prema mišljenju Pitera Bruera, rešavanje problema pojačane podvodne buke u okeanima iziskivaće promene u strategiji komunikacija – ne za morske sisare već za ljude. On upozorava da je potrebna bolja komunikacija između naučnika s jedne, i vojnih, privrednih i ekoloških organizacija s druge strane, kako bi se smanjio sve štetniji uticaj ljudskih aktivnosti na život u morima.

nadlanu

Covek je jedna uzasno agresivna zivotinja, u proseku. Ako dovede mora do tacke umiranja, onda je to stvarno debakl planete.

odlična tema, ode u favorite, pa kad imam vremena iščitaću od početka 

hvala bice toga jos