I kod mene ode u favorite, stvarno odlicna tema

hvala kolega

zanimljiva tema ...

Oktopod koji ima 96 pipaka

Oktopod bi, ako uzmemo u obzir njegovo ime, koje je dobio prema broju pipaka, trebalo da ima osam pipaka. Svi ih zamišljamo kao na crtanim filmovima: bledo-rozikaste boje, sa pomenutih osam pipaka. Međutim, oktopode je moguće naći u najrazličitijim veličinama, bojama i, još bolje, sa različitim brojem pipaka.



Japan je poznat po najneverovatnijim otkrićima i naprednoj tehnologiji. Međutim, ovaj put ga je proslavio oktopod koji ima 96 pipaka! Težak je oko 3,3 kilograma, a dužine je 90cm. Ima osam velikih pipaka, koje imaju i svi drugi oktopodi, ali za razliku od njih, on ima još dodatnih osamdeset i osam malih pipaka koji su izrasli iz osnovih osam. Još uvek ne postoji naučno objašnjenje na koji način je nastao oktopod sa ovako velikim brojem pipaka. Pretpostavlja se da je u pitanju mutacija ili povreda, koja je uzrokovala poremećaje u regenerativnim procesima ove životinje.

Ovaj oktopod izgleda kao da je izašao pravo iz naučnofantastičnog filma. Tokom pet meseci života u akvarijumu, ovaj, za svoju vrstu veliki mutant, par puta je legao jaja, ali svi mladi su imali normalan broj pipaka. Stalna postavka u Shima Marineland Aquarium-u, u gradu Shima, u Japanu obogatila je svoj izložbeni repertoar jednim oktopodom-mutantom.

U prirodi je izuzetno redak slučaj naići na oktopoda sa dodatnim pipkom. Međutim, i kada naiđemo na ovakve mutacije, postavlja se pitanje da li je legitimno zvati ih oktopodima, obzirom na broj njihovih pipaka. Kako bismo mogli da nazovemo oktopoda koji ima 96 pipaka?
 
virtualnigrad.com

Делфин најпаметнија животиња



Ако нисте знали, делфини су по интелигенцији одмах иза људи, а испред осталих живих створења! Показују свесност за коју се доскора претпостављало да је својствена једино најразумнијем двоношцу. Како је то установљено? На скорашњим снимцима начињеним магнетном резонанцом јасно се уочава да ови водени сисари имају четири до пет пута већи мозак у сразмери с телом него животиње сличне величин. Уколико користимо приближну запремину мозга као меру интелигенције, можемо закључити да су делфини на другом месту у живом свету, објашњава Лори Марино, неуронаучник са Универзитета Ејмори. Величина није све, признаје она, али још две црте подржавају претходни исказ. Прво, разноврсне одлике новог мозга (неокортекс) – дела укљученог у више облике исказивања намера и обраде емоционалних података – нарочито су раширене међу делфинима. Друго, изучавање понашања открива да су они испољавају поједине вештине налик човековим, укључујући препознавање у огледалу, савладавање извесних радњи, споразумевање засновано на покретима и знацима и разумавање апстрактних замисли. Али то, уједно, указује да су делфини подложни могућим психолошким оштећењима, чак и озбиљним душевним поремећајима, у воденим парковима. Научна истраживања поткрепљују да се једни делфини, који у јатима прате бродове, изненада толико преплаше да угину од срчаног удара, да се други до исцрпљености заморе настојећи да утекну, а да трећи бивају убијени или озлеђени у току хватања мрежом.



Izvor: Politika

Milioni neotkrivenih bića pod morem

Duboke i ledene vode okeana stanište su miliona još nepoznatih, egzotičnih bića. Dokumentovano je 17.650 novih vrsta a naučnici se nadaju da će do 2010. godine biti gotov colukupan projekat nazvan "Popis života pod morem".



U dubokim i hladnim vodama svetskih okeana, gde vlada večita tama, živi mnogobrojan, živopisan i neverovatan svet.

Čak 17.650 raznih vrsta su dosad naučnici uspeli da zabeleže, mada veruju da ima više od milion nepoznatih vrsta podmorskih bića. Većina do dosad otkrivenih živi na dubini većoj od 1.000 metara od površine, prenele su agencije.

Istraživanju okeanskih dubina i života na njima je posvećen projekat "Popis života pod morem" u kojem učestvuju 344 naučnika iz 34 zemlje, uz podršku oko 2.000 saradnika iz više od 80 zemalja.

Ovaj svojevrsni "popis" bi trebalo da bude objavljen u jesen 2010. godine i postavljen na internetu, sa posebnom veb-stranicom za svaku istraženu vrstu. Naučnici veruju da će do tada uspeti da evidentiraju više od 230.000 vrsta podmorskih bića.

Dosadašnji naučni napori nedavno su predstavljeni na konferenciji, održanoj u Oslu uz naglasak da je okean zapravo neistražen kada su u pitanju razne vrste života.

Okean nije crna rupa bez života - izjavio je za Rojters profesor Robert Karnej sa Državnog univerziteta u Luizijani, koji je u vodećoj ekipi za "Popis života pod morem".

Među vrstama koje su naučnici dosad zabeležili su ogromni morski pauci, dosad neviđeni crvi, gigantske bakterije, zvezde, slepi jastozi, korali, meduze... Neke od tih vrsta žive i na dubini od više od pet kilometara od površine okeana, bez sunčevog zraka, u uslovima gde je pritisak čak 400 puta veći nego na površini.

Čak 90 odsto informacija koje imamo dolazilo je iz površinskih 100 metara, a okeansko dno je na prosečnoj dubini od 4.000 metara - izjavio je naučnik Rob O Dor.

Duboko more je najveći i tajni ekosastav Zemlje i najveće stanište, ali je, istovremeno, najmanje proučeno - poručio je naučnik Kris German iz Okeanografskog instituta u Masačusetsu.

Naučnici su sada stavili oznake na stotine riba i morskih vrsta, kako bi satelitski pratili puteve migracije i otkrili staništa podmorskih vrsta. U istraživanju im pomažu razni kompjuterizovani sonari i kamere.

Dubine iznad 200 metara prelaze granicu prodora sunčeve svetlosti gde fotosinteza više nije moguća. Ali na blatnjavom dnu, iako se činilo da nema hrane, pa ni života, otkriveno je obilje malih, milimetarskih "iznenađenja", kako su naveli naučnici na skupu u Oslu.

Pored majušnih bića, u morskim dubinama su otkriveni i gigantski primerci kao, na primer, biće dugo dva metra, sa perajama nalik ušima slona, zbog čega je nazvano "Dambo". Ovo biće živi na dubinama ispod 200 metara od površine.

Na Antarktiku je otkriven crv, nazvan "Osedaks", koji se hranio kostima izumrlih kitova. Za tu vrstu crva se verovalo da živi samo u severoistočnom delu Atlantika i u severnom Pacifiku.

Otkrivena je i dosad nepoznata hobotnica na dubinama od 1.000 do 3.000 metara od površine. Takođe je jedan morski slon otkriven na dubini od 2.388 metara.

Naučnike je posebno zapanjio crv, izvučen sa dubine od 990 metara u Meksičkom zalivu, iz kojeg je curila sirova nafta. Taj crv se, očigledno, hranio naftom uz bušotine, izneli su naučnici u Oslu.

Da bi preživele na velikim dubinama, životinjske vrste moraju pronaći i eksploatisati mršave izvore hrane ili pronaći nove, a njihova velika raznolikost otrkiva na koje se sve načine život prilagođava - kaže Karnej.

Globalno otopljavanje utiče i na ledene okeanske dubine, upozorili su naučnici u Oslu. Naglasili su da gotovo nijedan kutak ogromnih vodenih prostranstava, koja prekrivaju 70 odsto naše planete, nije ostao bez negativnih posledica upliva čovečanstva.

Naučnici upozoravaju da je dve petine živog sveta u okeanima ugroženo što je posledica globalnog otopljavanja i nerazumnog čovekovog ugrožavanja prirode.



Izvor: B92

Jako zanimljiv tekst
Bice jako interesantno ako se zaista publikuje na netu kompletan opis vrsta 

Ускоро легализација лова на китове у научне сврхе



Новим предлогом Међународне комисије за лов на китове (International Wхaling Comiшion, IWC) биће омогућен наставак лова на мали број тих животиња и смањен неконтролисани лов у научне сврхе у коме годишње страда и до 3.000 китова, изјавио је Џефри Палмер, представник Новог Зеланда у том телу.

Новим споразумом била би укинута потпуна забрана лова на китове коју је IWC донео 1986. године и ограничен лов у научне сврхе који спроводе Јапан, Норвешка и Финска, а циљ тог споразума је да се смањи укупан број убијених животиња.

Палмер је додао да ће остати мораторијум на комерцијални лов на китове.

Најважнији напредак у том плану је постављање ограничења лова на китове у научне сврхе, објаснио је Палмер, али је одбио да каже да ли је предложена и потпуна забрана лова у сврху истраживања тих животиња.

 
Због недостатка контроле над тим видом лова број убијених китова увећао се 10 пута, са око 300 уловљених 1993. године на око 3.000 годишње последњих година.



Организације за заштиту животне средине љутито су реаговале на овај план.

Аустралијски министар спољних послова Стивен Смит рекао је да ће Аустралија ускоро предложити план који садржи „постепено смањивање јапанског лова на китове у Антарктичком океану”.

Он је поновио владину решеност да ће уколико до новембра не дође до споразума са Јапаном о обустави лова на китове у том региону Аустралија подићи међународну тужбу.

Јапан сваке године у антарктичким водама улови на стотине китова у оквиру програма за истраживање тих животиња. Аустралија, која се противи лову на китове, дуго је претила Јапану међународном тужбом.

Аустралија је Јапану поставила рок да до новембра оконча лов на китове у антарктичким водама или ће се суочити са тужбом пред Међународним судом правде.



Izvor: Politika

Naučnici:Manje leda na Antarktiku, manje kiseonika u okeanu



SIDNEJ, 26. februara 2010. (Beta-AP) - Ledeni breg veličine Luksemburga udario je u glečer Merc (Mertz) blizu obale Antarktika i odvojio još jedan veliki blok leda, što bi, kažu danas naučnici, moglo da smanji koncentraciju kiseonika u svetskim okeanima.

Sudar se dogodio 12. ili 13. februara, a dva ledena brega sada plutaju na oko 100 do 150 kilometara od obale Antarktika, rekao je australijski glaciolog Nil Jang (Neal Young).

"Plutaju jedan pored drugog", rekao je Jang.

Novi ledeni breg je dug oko 78, a širok oko 39 kilometara. Ledeni bregovi su teški 860 i 700 milijardi tona.

Stručnjaci su zabrinuti zbog mogućeg efekta nedostatka velike količine leda u vodi pored glečera, koja je važna za okeanske struje i snabdevanje okeana kiseonikom.

Voda u toj oblasti se nije ledila zahvaljujući glečeru, ali pošto je deo glečera otrgnut, led bi mogao da prekrije površinu i onemogući da gusta, hladna voda padne na dno, rekao je strucnjak za klimu Stiv Rintul (Rintoul).

On je objasnio da upravo ta voda obogaćuje okeanske struje kiseonikom.

U svetu postoji svega nekoliko mesta na kojima se to dešava, a usporavanje tog procesa značilo bi manje kiseonika za duboke struje koje hrane okeane.

"Neki delovi okeana mogli bi da ostanu bez kiseonika, što bi dovelo do smrti većine živog sveta u njima", rekao je hemijski okeanograf Mario Hopema (Hoppema) sa nemačkog Instituta za polarna i istraživanja mora Alfred Vegener (Wegener).

beta.rs

Novi Zeland: Uskoro novi sporazum o lovu na kitove



VELINGTON, 24. februara 2010. (Beta-AP) - Novim predlogom Medjunarodne komisije za lov na kitove (International Whaling Comišion, IWC) biće omogućen nastavak lova na mali broj tih životinja i smanjen nekontrolisani lov u naučne svrhe u kome godišnje strada i do 3.000 kitova, rekao je predstavnik Novog Zelanda u tom telu Džefri Palmer.

Novim sporazumom bila bi ukinuta potpuna zabrana lova na kitove koju je IWC donela 1986. godine i ograničen lov u naučne svrhe koji sprovode Japan, Norveška i Finska, a cilj tog sporazuma je da se smanji ukupan broj ubijenih životinja.

Palmer je dodao da će ostati moratorijum na komercijalni lov na kitove.

Najvažniji napredak u tom planu je postavljanje ograničenja lova na kitove u naučne svrhe, objasnio je Palmer, ali je odbio da kaže da li je predložena i potpuna zabrana lova u svrhu istraživanja tih životinja.

Zbog nedostatka kontrole nad tim vidom lova broj ubijenih kitova uvećao se 10 puta, sa oko 300 ulovljenih 1993. godine, na oko 3.000 godišnje poslednjih godina.

Organizacije za zaštitu životne sredine ljutito su reagovale na ovaj plan.

Australijski ministar spoljnih poslova Steven Smit rekao je da će Australija uskoro predložiti plan koji sadrži "postepeno smanjivanje japanskog lova na kitove u Antarktičkom okeanu".

On je ponovio vladinu rešenost da ukoliko do novembra ne dodje do sporazuma sa Japanom o obustavi lova na kitove u tom regionu, Australija podići medjunarodnu tužbu.

Japan svake godine u antarktičkim vodama ulovi na stotine kitova u okviru programa za istrazivanje tih životinja. Australija, koja se protivi lovu na kitove, dugo je pretila Japanu medjunarodnom tužbom.

Australija je Japanu postavila rok da do novembra okonča lov na kitove u antarktickim vodama ili će se suočiti sa tužbom pred Medjunarodnim sudom pravde.

beta.rs