Ne znam koji im je k.. Mogu da zive ko ostali svet, da se zezaju, sve opusteno umesto da genocidisu 

e još nisam vidija riječ genocidišu.

Између два народа узајамно добре везе се створе временом, а нарочито након што их неки интерес споји. Интерес ипак ретко спаја суседе. Обично се такве ствари десе са суседом твог суседа. Имамо пример Бугара и Хрвата, током 2. светског рата.

Срби и Хрвати ће имати боље односе протеком времена, али и растањем нове безличне и анационалне генерације. Додуше таква младеж ће вероватно бити заступљенија код Срба, јер бар историјски гледано (ако не стално свакако задњих 50 година) Хрвати су приврженији својој земљи и оданији њеним циљевима. Тужна и болна истина.

Проблем Срба иначе је што ни у псу не могу наћи пријатеља. Међутим та чињеница на брине просечног Србенду превише, јер чим се Руси опораве има Путин да пошаље неколико нуклеарних бомбардера да сравне са земљом све наше непријатеље.

Србенду ће заправо највише заболети то што ако буде хтео да преживи мораће преиспитати себе самог, свој народ, његову прошлост и садашњост. У праву су нажалост Хрвати, кад говоре за нас да смо митомани. Није да немам разумевања за наше проблеме. Заиста смо јединствен народ, који је много најебао у овом веку, чак излазио као победник у неким приликама, а на крају ту победу није искористио. Међутим крајње је време да се опаметимо и престанемо кукати на све живо и мртво.

О њиховом карактеру и њиховим делима нећу, бар не овом приликом. То ми је чисто комплексашење. Шта имам да развлачим овде о Павелићу и Будаку, Лубурићу и фра Перићу, Јури и Рафаелу? Све је ту познато и ништа ми од тога немамо. Боље да гледамо да нам њихови тајкуни не покупују још нешто, пошто су се овде већ прилично одомаћили.

vrlo pamaetn tekst

DuKim , kukaš bez veze. Treba da radimo i živimo svoj život, a Hrvasti neka idu svojim putem. Dovoljno su nam zla naneli u zadnjih 70 godina da snjima treba uvek biti oprezan. Treba oprostiti , ali ne treba nikada zaboraviti. jer budala zaboravlja takve stvari.

Budimo iskreni i priznajmo jedni drugima da smo sagriješili mišlju, riječju, dijelom i propustom. Pružimo ruku mira jedni drugima. Možemo li mi to ?

Не кажем ја да треба заборавити све и ићи руку под руку са њима. Чак ни не сугеришем тако нешто.

Направио сам само неку краћу анализу наше глупости и наше психе. Први ја кажем да требамо престати с кукањем, изговорима, јадиковањем, сањарењем.



Nemam ja problem sa tim da pruzim ruku, samo ne znam šta posle toga. Niti umirem od želje da saznam.

Tu smo gde smo, niti nam treba zbližavanje, niti udaljavanje.

Ne. Jer bi verovatno potegli skriveni nož. To ste uvek radili. Koji vama  đao ostvarili ste vekovne snove, dobili državu i to bez Srba. Šta još hoćete, Srbiju bez Srba?

To nije istina. Sami branitelji su se javno ogradili od toga, a i očito su vaši mediji incidentu dali puno veće razmeje od stvarne situacije. Nikome Brena ne smeta, nek pjeva žena. Da nam smeta, nebi Arenu prodala

Prežalosno je da se ovako razmišlja. Ovo je samo jasan pokazatelj koliko je Miloševićeva retorika nažalost još uvijek duboko ukorijenjena u vama. Nikad odnosi dvaju zemalja nećete biti bolji s ovako nazadnim stavovima. Vrijeme je da krenete dalje i gledate u budućnost. Povijest vas je dovela do nivoa na kojem ste sad, ali Hrvatska će vam uvijek biti spremna pružiti ruku pomoći i pomirenja za vaše grijehe.