Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 26. Nov 2020, 15:29:05
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 6 7 9 10
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: O svecima  (Pročitano 53646 puta)
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Žena
Poruke 19882
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.11
Svaka cast na ovakvoj temi i ovakvim postovima ... =D> =D> =D>

evo citala sam je bez treptaja i daha...
Bog pomaze samo dobrim ljudima!

S vjerom u Boga!
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol Žena
Poruke 432
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Nokia 
Sveti besrebrenici i čudotvorci Kuzman i Damnjan

Vračevi
14. jull - 1. jul
14. novembar - 1. novembar


Ovi svetitelji bili su poreklom iz Rima, sinovi jedne pobožne žene Teodotije, koja ih je naučila hrišćanskoj veri.

Ova dva brata svetitelja znali su veštinu lečenja i bili su lekari koji su lečili ljude i stoku. Svoju veštinu nikada nikome nisu naplaćivali. Postoji jedna priča da je nekakva žena Pelagija, koju braća izlečila, donela Damnjanu tri jajeta i Bogom ga zaklela da ih uzme ne kao nagradu, već kao dar iz dobre ruke. Ovaj to primi, našta se njegov brat Kuzman toliko rasrdio da je zapretio da ih neće zajedno kao braću sahraniti zato što je primio ta jaja. No, kaže se da se Damnjan nije ogrešio, jer je jaja primio pošto ga je žena zaklela Bogom da ih uzme. Posle nekog vremena umro je prvi Kuzman, a posle njega i Damnjan, pa ih sahraniše jedno pored drugog, kao braću

Po drugoj vetziji, ova dva sveca bila su oklevetana kod cara koji ih je pozvao i zapretio da će ih kazniti zato što raznim čarolijama leče ljude. No, oni su cara izlečili od neke bolesti, pa i sam car postade hrišćanin, a braću pusti kući sa velikim počastima. Stari učitelj koji je ovu dvojicu učio lekarskoj veštini bio je zavidan, pa ih je na prevaru odveo u jednu planinu da beru lekovito bilje i tamo ih kamenjem ubio.

Po trećoj verziji ova braća nisu pomrla prirodnom smrću, već su živote izgubili u Rimu 284. godine posle Hrista, u velikom progonu hrišćana.

Spomen im se čini dva puta u godini, 14. jula (1. jula) i 14. novembra (1. novembra), verovatno stoga što je jedan brat umro 1. jula, a drugi 1. novembra.

Na ikoni se ova dva besrebrenika i čudotvorca predstavljaju u običnom tadašnjem odelu, držeći u rukama škrinjice (kovčežiće) iz kojih su bolesnima besplatno davali razne lekove.

Kada se peva tropar za osvećivanje vode, na jednom mestu se spominje "lekoviti izvor" koji su besrebrenici imali i besplatno lečili, to su neke banje uzele za svoju slavu svete Vrače Kuzmana i Damnjana. Tako je Sokobanja slavila letnje Vračeve, 1. jula. Inače ova slava je bila i esnafska slava, na primer berberi u Požarevcu su slavili Vrače kao svoju esnafsku slavu.

Vračevi se praznuju zbog zdravlja, a za vrače narod kaže: " Vatru vare, pa vatru (bolesnikovu temperaturu) gase".

Srbi iz okoline Segedina, u Mađarskoj, kažu da ako deca, koja su se rodila na dan Vračeva, prežive desetu godinu, onda će vrlo dugo živeti


Nasa slava...

Sveti Kozma i Damjan - Vračevi. Rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane.

Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer su primili Hristovu zapovest "Badava primiste, badava dajite" (Mt. 10, 8.) i nikada nisu naplaćivali svoje usluge.

Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom.

Po smrti, svetitelji su sahranjeni zajedno u mestu Feremenu, shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.


http://duborez.relikon.com/galerija/popup_image.php?pID=24&osCsid=e6c8cc9f779c0dd714ff873af2216593
http://www.rastko.org.yu/likovne/karina/img/svvraci.jpg
« Poslednja izmena: 08. Dec 2007, 14:11:41 od berjozka »
IP sačuvana
social share
**ако журиш можда ћеш освојити свет,
али ћеш успут изгубити душу* *
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol Žena
Poruke 432
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Nokia 
« Poslednja izmena: 08. Dec 2007, 14:13:04 od berjozka »
IP sačuvana
social share
**ако журиш можда ћеш освојити свет,
али ћеш успут изгубити душу* *
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol Žena
Poruke 432
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Nokia 

U Sopoćanima, kraj izvora Raške

Za svece je 13 srećan broj

Nijedna svetska istorija ne može da zaobiđe slikarstvo ovog manastira koje je doseglo vrhunce u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti. Lepoti boja nisu uspele da naškode ni ruke nevernika, ni rušilački bes što se u više navrata obrušavao na zidove hrama

Kao da su se pojavili niotkuda, jedan za drugim idu preko sveže pokošene trave u manastirskoj porti. U rukama nešto nose, prekriveno je to belim krpama, i izlaze na sporedan izlaz, onaj koji vodi ka šumi.

- Odlaze da umese hleb - kratko kaže za te monahe nastojatelj manastira Sopoćani jeromonah Petar.

Pekara je odmah iza manastirskih zidova. Nije prošao ni jedan sat, vratili su se odatle, noseći hleb i kiflice za retke, retke goste. U ovo vreme u Sopoćane navrati samo poneki komšija, ili ljudi iz elektrodistribucije i vodovoda. I đačke ekskurzije su sad retke. Manastir iz trinaestog veka, koji je pre devet godina i zvanično uvršćen u listu svetske kulturne baštine, izgleda da više nije toliko zanimljiv direktorima škola po Srbiji, radije odlaze u Grčku i Budimpeštu.

Inok Petar je izuzetno ljubazan domaćin, ali škrt na rečima. Saznajemo kako je dve i po godine ovde. Pre toga je bio u Crnoj Reci i u Zočištu, u manastiru Sveti Vrači, kraj Goleme Hoče. Uz njega je u Sopoćanima i pet monaha i pet iskušenika.

Monaško carstvo mira

Ime Sopoćani je i laiku prepoznatljivo po freskama koje se stavljaju u sam vrh srpske srednjovekovne umetnosti. Manastir je udaljen samo šesnaest kilometara od Novog Pazara, ali je to težak, izlokan put, sa obe strane stešnjen nekim neomalterisanim kućerinama došljaka sišlih s Pešterske visoravni. Taj vizuelni ambijent prati i jedna čudna zaglušna vreva, koju dosoljavaju motori kamiona i automobila (mahom luksuznijih), nanizani u sporoj koloni.

Neki kilometar pred manastirom, tamo gde se odvaja put što zamire pred njegovim razrušenim zidinama, počinje carstvo tišine, prekidano samo ponekim dužim ptičjim ljubavnim zovom. Muk šumovitih obronaka milenijumima uznemirava hučanje izvora reke Raške, a od pre neku deceniju i potmule eksplozije iz kamenoloma što se preteći nadvio nad manastirom. Svaka detonacija iz kamenoloma (a u Novom Pazaru kažu kako "Ukras-mermer" dobro radi) useče novu nevidljivu boru u crkvene zidove, koji su mnogo šta preživeli u proteklih sedamsto godina.

Sopoćani su dobili ime po staroslovenskoj reči Sopot, što znači izvor. Inače, to je hram svete Trojice. Podigao ga je između 1243. i 1276. godine, kraj stare srpske prestonice Ras, kralj Uroš Prvi, sin Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanje, osnivača dinastije koja je Srbijom vladala više od dvesta godina. Istorija pominje kralja Uroša kao mudrog i obrazovanog vladara, koji je veštom unutrašnjom i spoljnom politikom umeo da sčuva i osnaži državu. Doveo je Sase sa dalekog severa i uz njihovu pomoć otvarao rudnike bakra, olova i srebra. Održavao je dobre odnose i sa pravoslavnom i katoličkom crkvom u svojoj zemlji. Za takvu politiku je imao i interesa i mogućnosti. Njegov brat Sava Drugi je bio arhiepiskop, majka Ana Dandolo - ćerka mletačkog dužda, a supruga Jelena je bila Francuskinja.

Verovatno da je Uroš Prvi zamislio Sopoćane kao katedralnu crkvu. Sticajem prilika, postali su mauzolej kraljevske porodice. Tu su sahranjeni Ana Dandolo, Stefan Prvovenčani i brat od strica knez Đorđe. Deceniju pred kraj trinaestog veka u kameni sarkofag u ovoj crkvi je položen i sam ktitor.

Nije zabeležena tačna godina osnivanja Sopoćana. Pretpostavlja se da je hram podignut između 1263. i 1270. Nije sigurna ni godina kad je crkva oslikana, ali se smatra da je to moglo da bude oko 1265. Na prstenu tambura (deo na kojem leži kube) krupnim slovima je označeno vreme živopisanja crkve. Razaznaju se ostaci te poruke" "... utvrđenje onih koji se u tebe uzdaju, Gospode, utvrđuju ovu crkvu tvoju..." Nažalost, potpuno je uništen deo gde je ispisana godina.

Rušilačka oluja

Manastir je zidan od šupljikave sige, za koju se tvrdi kako ugrađena u zidove vremenom dobija na jačini. To je trobrodna bazilika, koju natkriljuje masivna kupola. Ispred je zvonik na tri sprata. Prepravljan je u više navrata, poslednji put krajem šesnaestog veka.

Zauvek će ostati tajna ko je bio protomajstor Sopoćana, ali po stilu građenja se pretpostavlja kako je on došao iz zapadnih krajeva, verovatno s obale Jadrana. U posao je uložio mnogo truda, malterisane zidove je ukrasio manjim pravougaonicima u raznim bojama. Izdaleka je crkva izgledala kao da je zidana od raznobojnog mermera. Ništa od toga danas više ne može da se vidi. Vekovi i tuđinska nedela su uspeli da skinu svu boju sa spoljnih zidova.

Hronike kažu da je manastir posetio kralj Milutin i ostavio bogate darove. Stradanje ovog zdanja počinje posle Kosovske bitke. Turci su u jednom naletu porušili i spalili manastirske zgrade. Obnovi se pristupilo u vreme srpske despotovine. Nemirna vremena su nalagala da se ceo kompleks bolje zaštiti. Dograđen je glavni ulaz, otvorena je jedna kapija, dozidana kula.

Između šesnaestog i sedamnaestog veka se tu mnogo radilo. Crkva je dobila nov krov, prepravljeni su zvonik i spoljna priprata. Po obimnim radovima na pomoćnim zgradama veruje se da je tad u Sopoćanima bilo mnogo monaha.

Tako je bilo do 1689, kad su Turci porušili i spalili manastir. Skinuli su olovo s krova i izlili ga u džebanu. Više od dva veka tu nije bilo života. Gnezdili su se gavranovi, lisice su obeležavale svoje staze između sivih ruševina. Ko bi u tom kršu tad mogao da zamisli kakva je to veličanstvena građevina bila, s prozorima čija su stakla bleskala u ružičastoj, ljubičastoj, žutoj i plavoj boji. O takvom njenom izgledu svedoči momdel crkve u rukama ktitora kralja Uroša na jednoj fresci, kao i bojeni staklići, nađeni prilikom arheoloških iskopavanja.

Sopoćani su obnovljeni između 1927. i 1929. godine. Posao je uradio inženjer J. Biliška, po uputstvima profesora Pere Popovića. Tadašnji stručnjaci nisu znali kakav je tačno bio prvobitni izgled crkve, pa su samo restaurisali i konzervirali ruinu u stanju u kome su je zatekli. Krov su pokrili ćeramidom. Radili su lošim materijalom i Sopoćani su Drugi svetski rat dočekali opet kao ruina. Nemci nisu imali mnogo obzira prema starom svetilištu, hram su pretvorili u konjušnicu.

Odmah posle rata su urađene najhitnije popravke. Skinut je crep s krova i postavljen olovni lim. Italijan Rigobelo je obavio prve konzervatorske radove na freskama. U crkvi je nešto kasnije postavljen nov mermerni pod.

U vreme obeležavanja sedamstogodišnjice manastira 1965, obavljene su neke prepravke. Očišćene su pojedine freske, urađena je porta, rekonstruisani sarkofazi Uroša i arhiepiskopa Joanikija. Više od jedne decenije su trajala arheološka istraživanja. Posle njih je mogla da se dobije izvesna slika kako je manastir izgledao u srednjem veku.

Naporedo s njima su obavljeni i konzervatorski radovi. Skinut je i prethodni olovni lim s krova i zamenjen debljim, koji je ostao do danas. Po raspoloživim podacima, obnovljeni su i manastirski zid, ulazi, stara česma ispred glavne kapije. Dograđen je i novi konak.

Život se tu nastavlja po uobičajenom strogom monaškom redu. Iskušenici i monasi su mladi ljudi. Nije mnogo stariji ni inok Petar. Posetioce domaćinski primaju i strpljivo podnose. Između molitvi dan provode u radu na njivi, skupljaju med, čuvaju stoku. U stalnoj su telefonskoj vezi, koliko to sadašnje prilike dozvoljavaju, s vladikom prizrensko-raškim Artemijem. Možda bi im samoću i dobrovoljnu odvojenost od ljudi donekle ublažio jedan televizor. "Obećali su nam neki iz Kruševca da ćemo ga dobiti", kaže sa smeškom jedan monahj, "ali to obećanje još nije ispunjeno".

Kist u rukama plemića

Uzbudljiva istorija Sopoćana ustupa pred onim što je na zidovima manastira ispričano o Novom zavetu. Jedan od najznačajnijih savremenih istoričara umetnosti Žerman Bazen, u svom čuvenom spisu "Vrhunska dela svetske umetnosti", napisao je kako je najlepša škola fresko-slikarstva ona u Jugoslaviji. Pri tom je, pre svega, mislio na živopis Sopoćana iz trinaestog veka.

Svi protekli vekovi i razaranja, sunce i nepogode koje su dugo zasipale crkvu bez kupole, nisu mnogo naškodili bojama u unutrašnjosti. Ne samo što su freske umetnički izvanredno urađene već su slikari bili i pravi majstori da im obezbede dug život.

Sigurno je da su slikari ove velelepne galerije bili upoznati s novim duhom što se budio na zapadu. Može u njihovom delu da se oseti klica renesanse, koja je nadirala preko mora, kao i sve ono oduševljenje antičkom kulturom. Sačuvani zapisi govore da su oni bolji srpski slikari mahom bili sinovi velmoža, školovani u Carigradu. Duhovni učitelj srpskih umetnika tog vremena bio je Domentijan, pisac "Žitija svetog Save" i "Žitija svetog Simeona". Opisujući srpsko crkveno slikarstvo tog vremena, naglasio je kako je ono "sastavljeno bogomisaonim razumom i izvajano presvetlom maštom, i prekrasnim bojama izumljeno".

Unutrašnjost sopoćanskog hrama je prava likovna muzika pod visokim svodovima, savršena je to harmonija crteža i boja. Sve nijanse, među kojima se posebno ističe azur, za koji se tvrdi kako je bio skuplji od zlata, slivaju se i mešaju po maštovitom diktatu umetnika. Najlepše freske su naslikane u srednjem delu hrama i u oltaru. Zlato je korišćeno za pozadinu najznačajnijih i vernicima najbližih slikarskih kompozicija. S vremenom je otpalo, ili je oljušteno, i na tim mestima su ostale samo tamne mrlje.

Monumentalno "Uspenje Bogorodice" je naslikano na površini većoj od trideset kvadratnih metara. Veličanstvena je to scena usnuća majke božje koju dopunjuju stojeći likovi kraj odra, s Hristom na čelu, lepi i snažni, skrušeni u svom bolu. Jedna od najlepših i najtužnijih novozavetnih priča slikarski je predstavljena na način kako su to mogli da urade samo vrhunski umetnici onog vremena. Po predanju koje nam je kasnije ljubazno izneo vladika Damaskin, sve te scene predstavljaju uspenje ili usnuće presvete Bogorodice, jer se smrt nije dotakla njenog tela. Sahranjena je u Getsimanskom vrtu, a trećeg dana je došao Toma, jedini od apostola koji nije prisustvovao pogrebu. Predanje govori da su apostoli otvorili grob kako bi se poklonili telu Bogorodice, ali ne nađoše telo, no samo pogrebne pelene, koje su širile ugodan miris. Inače, nigde u pravoslavnom svetu nisu nađene mošti Bogorodice.

Među brojnim novozavetnim scenama i likovima iz srednjovekovne srpske istorije izdvajaju se posebno, u sceni Poklonjenja agnecu, tri prva srpska svetitelja - sveti Sava, sveti Arsenije i sveti Sava Drugi. Na taj način su predstavljeni prvi i poslednji put u srpskom crkvenom slikarstvu.

Veruje se da je i ikone radio glavni majstor, ali nije sačuvana nijedna. Ako ih je dotakla njegova ruka, sigurno je da su bile na istom nivou kao i čuvene onovremeske hilandarske ikone. Moguće je da su s obe strane oltara bile i ikone u mozaiku ili ikone-reljefi u kamenu, kao one u crkvi svetog Marka u Veneciji.

Nema više ikona, nema više nikakvih knjiga iz tog vremena, nema ni zlatnih sasuda, zlatnih krstova, svećnjaka, kandila. Da su osvajači-nevernici ostavili bar nešto od toga, mogla bi danas da se dobije prava slika o riznici koja je bila u okviru ovog veličanstvenog manastira.
IP sačuvana
social share
**ако журиш можда ћеш освојити свет,
али ћеш успут изгубити душу* *
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol Žena
Poruke 432
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Nokia 
Sveti Vrači

I ču se crkveno zvono
U zemlji raškoj
Poslednji put
Nadomak Vračana
Iz skrovišta
Šapatom
Zborovanje
Sveti Vrači
I zemlja srpska
Plaču
U parohiji
Zočišta i Velike Hoče
Dana četrnaestog septembra
1999. godine
Nestade u tami
Svetlost
U dimu
Vekova osam
Ikone u plamenu
Oreol gori
Užareni oltar
Filigranske posude
Rastapa
Tamjan po ćivotu
Okna prozorska
U bojama duge

Raspada se sve

Kamenje
Pod konac slagano
Od zidina se odvaja

Oči svetaca
Kozme i Damjana
Grešnike u procepu
Posmatraju
Prate
Stići će ih
Nenadano
Vekova osam

Milka Djuretic

Ova dva sveca,slave se sirom sveta,ali za mene najaci izvior vere i nihove moci ,posebna svetovnost i znacaj njih kao lekara,imaju manastiri na Kosovu i Metohiji... koji su bili uruseni,i sada su opet iznikli iz pepela...
Jer i oni koji su ih u bezumlju srusili,siptari, molili su nase svetovnike,nasega patrijarha Pavla,da da obnove,jer se bolest  selom Zocistem gde je manastir sada obnovljen,obrusila na njih...
Vera ne poznaje granice,ako je ljubav u nama,a tu ljubav,u tom mirnim kutku manastira svetih Vraca,koji nije postavljao pitanje vere,kada je stitio od bolesti,i lecio bolesne,poremetili su siptari,koji se nisu pronasli ni u sopstvenoj veri...a onda su im poceli umirati mladi ljudi,i oni su molili da se manastir obnovi...od trenutka kada se manastir ponovo poceo utemeljivati,vratio se i mir seljana... da je samo moguce,a dace Bog i to...da se vrati i sav zivalj,i Srbi,koji su tamo nekada ziveli...
Milka Djuretic je taj nestanak,i taj bol zbog rusenja,obojala bolom ove pesme, a evo snimka ,kako je to tada izgledalo... Sveci se ne diraju... ko ih rusi - rusi samoga sebe... i nije Covek ,vec je Zver...


http://www.mnemosyne.org.yu/galerija/orahovac/zociste_c.htm
http://www.kosovo.net/sk/church/zociste/default.htm


http://www.kosovo.net/esvraci.html
http://www.kosovo.net/default5.html
http://decani.org/edubpotok.html






« Poslednja izmena: 08. Dec 2007, 15:21:20 od berjozka »
IP sačuvana
social share
**ако журиш можда ћеш освојити свет,
али ћеш успут изгубити душу* *
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


i love wolf

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 3144
Zastava USA
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.24
mob
Nokia n73
odavno nisam citao bolju temu  =D>
IP sačuvana
social share
nediraj vuka777 dok spava jer to rijetko radi
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke leet
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.11
(delaapostolska,gl.10)
25.akad petar šćaše da uđe,srete ga kornilije,i padnuvši na noge njegove pokloni se.
26.a petar ga podiže govorereći:ustani,i ja sam čovjek.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zodijak
Pol
Poruke 4
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.3
sa verom u boga dosta prepreka i problema prodjes
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Gom Džabar

Zodijak Cancer
Pol
Poruke 22507
OS
Windows Vista
Browser
Internet Explorer 7.0
Ja imam pitanje. Kako je ta vecina svetaca kao na primer Alimpije postala sveta? Sveta od coveka ili boga?
Kako moze smrtan covek nekog da posveti?
IP sačuvana
social share
Srbochetnicko komunisticki fashista.

Koljem po kucama.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Man i fell like a woman!

Zodijak Gemini
Pol Žena
Poruke 13269
Zastava Nebuchannezzar
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.12
mob
Nokia c3
OTAC SERAFIM ROUZ

Otac Serafim Rouz je prvi pokrsteni Amerikanac koji je istinski primio pravoslavlje i kao pisac i molitvenik procuo se sirom pravoslavnih zemalja, narocito u Rusiji. On je svojim propovedima i bogoslovskim radovima, u toku svog kratkotrajnog zivota od 48 godina, neumorno dokazivao istinitost ucenja pravoslavne vere i pogresnog modernog duha i svih poroka koje nase vreme donosi. On je prvi americki pravoslavni svestenik koji je povezan s patristickom tradicijom Crkve. Sveti Oci Crkve i isposnici, narocito monaske zajednice u Rusiji Valaama i Optine, imali su presudnog znacaja na duhovno formiranje mladog Evgenija (Judzina, engl.). Generacija mladog narastaja u Sjedinjenim Drzavama Amerike, kaze Judzin, duhovno je mrtva, bez kompasa je. "Hristos je jedini izlaz iz ovoga sveta", cesto bi govorio i pisao otac Serafim.

Otac Serafim Rouz je rodjen 1934. godine u San Diegu, u jednoj metodistickoj porodici. Po karakteru i poslovicnim izrazima i govoru vise je licio na majku, a od oca je nasledio marljivost u radu i zadovoljstvo u malom. Mali Judzin je bio od samog pocetka, od ranih detinjih dana, miran i cesto zamisljen. Rano je poceo da cita, tako da je uskoro znao izvesne delove Biblije. Imao je svoje vrsnjake, ali se malo igrao sa njima. U skoli je bio odlican djak i njegovi su ucitelji gledali u njega sa velikom nadom. Mislili su da ce se Judzin posvetiti matematici i prirodnim naukama. Jos u gimnaziji naucio je dva strana jezika, francuski i nemacki, citao je svetska knjizevna dela, ukljucujuci Dostojevskog. Osobito ga je zanimala filosofija, koju je ozbiljno studirao u Pomoni, na koledzu, u Juznoj Kaliforniji. Stalno je zudeo za necim uzvisenijim, savrsenijim. Mucila ga je misao coveka i njegovog postojanja, jer mora da postoji neka "druga realnost". Nije se mogao nemirni duh mladog Judzina ukopcati u okvire protestantizma, jer je to za njega bio "status quo" - ljudi zive za ovaj svet, uzivaju zemaljske blagodati, ali dalje se ne ide. Trazio je da sazna "istinu" u budizmu, spiritualizmu, istocnim religijama. Bila mu je dosadna zapadna mudrost. Bio je nekad blizak filosofiji Nicea, koji je odbacio sve sto nije racionalno, sto se ne moze razumom protumaciti. Dok je Judzin lutao i trazio sta je i gde je istina, izgubio je bio interesovanje za veru kakvu je stekao u roditeljskom domu. Za njega ce jedan monah, njegov sabrat, docnije reci da je Judzin bio monah "koji je znao kako da pati pre nego je dosao do istine, a onda je patio zbog onoga sto je nasao". U jednoj akademiji u San Francisku studirao je kineski i istocnjacku mudrost. Kazu da je odlicno naucio taj jezik, kao da je bio rodjen u Kini.

U San Francisku na univerzitetu cuo je na jednom predavanju od jednog francuskog profesora da se u izucavanju bilo koje religije potrebno obratiti izvornoj formi te religije. Sretnom okolnoscu jedan student, Srbin, preporucio mu je da se upozna sa pravoslavnim crkvenim obicajima i bogosluzenjima. Bas tada Judzin upoznaje jednog svog vrsnjaka, ruskog bogoslova, koji ce ga prvom prilikom odvesti u hram Presvete Bogorodice koji se nalazio u San Francisku. Iako nije tada poznavao jezik, ni svestenicke radnje, ni vernike okupljene tu na molitvu, miris tamjana i sveca i molitvenost prisutnih ucinili su narociti, zapravo sudbinski utisak i prelom u dusi Judzina. Cudan je taj prelom bio, tako nesto nije nikad osetio u protestantskim hramovima, a niti u budistickim i istocnjackim hramovima. Onda se setio onog francuskog profesora koji mu je ukazao na to da je Pravoslavlje najblize izvoru hriscanske tradicije. Poceo je cesce da posecuje pravoslavna bogosluzenja, da cita knjige, da uci ruski i crkvenoslovenski jezik. Imao je osobitu srecu da postane ucenik Arhiepiskopa Jovana (Sangajskog), koji je nedavno kanonizovan u Ruskoj zagranicnoj crkvi. On se rado seca tih dana, kad je u toku tri godine izucavao pravoslavnu teologiju pored Arhiepiskopa Jovana i drugih verujucih nastavnika. On se postepeno priblizavao Pravoslavlju i sve ga vise zavoleo. Presao je u pravoslavnu veru, stekao je dobar broj prijatelja medju Rusima i imao nekoliko mladjih prijatelja-bogoslova. Judzin nije mirovao. Ucestvovao je u dnevnim bogosluzenjima, proizveli su ga za cteca. On je kroz susret sa Hristom saznao da istina nije van nas, da je to licni dozivljaj koji se neguje u srcu. Pravo je zadovoljstvo citati knjigu "Ne od ovoga sveta", koju je napisao njegov sabrat Damaskin posle smrti oca Serafima. On je, otac Damaskin, iz neposredne blizine posmatrao rad i stvaralacku energiju novog pravoslavca i sve poteskoce kroz koje je otac Serafim sa bratijom prolazio. Pocelo se sa stampanjem i izdavanjem jednog casopisa - "Pravoslavna rec" - nabavkom i prodajom pravoslavne stampe i ikona u neposrednoj blizini Bogorodicinog hrama u San Francisku.

Posle smrti Arhiepiskopa Jovana, Judzin i saradnici su zeleli da se udalje od sveta i da stvore svoju zajednicu, monasku zajednicu po ugledu na starodrevne pustinjake i isposnike. Nesto pozajmicom, nesto od sakupljenog i ustedjenog novca kupili su 80 ekera (32 hektara) zemlje u jednom udaljenom planinskom kraju, nekih 300 km od San Franciska, prema severu. Prelaskom u novi kraj napravili su malu crkvu i par koliba za stanovanje. Tu se zamonasio i Judzin sa monaskim imenom Serafim, uzevsi ime cuvenog ruskog isposnika Serafima Sarovskog; njegov saradnik Gleb (Rus) primio je ime svetitelja Aljaskog Germana. Njegova skromna monaska zajednica se nazvala "Manastir bratstva Svetog Germana od Aljaske". Serafim je primio jeromonaski cin 1977. godine. Sada to bratstvo broji 15 monaha, mladih Amerikanaca koji su primili Pravoslavlje i odlucili se na monaski isposnicki zivot. Zive kao isposnici u molitvi, u svakodnevnim sluzbama i zaduzenjima - prema pojedinacnim sklonostima. Zive od izdavacke delatnosti: izdavanja svoga casopisa "Pravoslavna rec", od prevodjenja i objavljivanja pravoslavnih svetiteljskih spisa. Siroka misionarska delatnost. Poneki od njih odlaze u svet da pomognu onima koji ih traze za duhovnu utehu. Cim sam sa suprugom stigao prosle jeseni u tu neobicnu zajednicu, usred Amerike, na Zapadu, pitali su me monasi za Episkopa Nikolaja i Arhimandrita Justina Popovica. Dali su nam na poklon knjigu o srpskim svetiteljima u engleskom prevodu, od Srbina, svestenika Danila Rogica. Nazalost, otac Serafim - jedan retko fini i istrazivacki duh - poziveo je svega 14 godina u tom americko-pravoslavnom manastiru, ali je ostavio iza sebe veoma plodno seme, nekoliko odlicnih knjiga i spisa pravoslavne sadrzine, kao: "Pravoslavlje religija buducnosti", "Bozje otkrovenje ljudskom srcu", "Blazeni Jovan cudotvorac" i dr. Grob oca Serafima je pri samom manastiru, gdje mnogi dolaze na molitvu.

Moderno doba je po mnogo cemu satansko i blisko Antihristu, govorio je i pisao otac Serafim Rouz. Upozoravao je pravoslavne hriscane da ustraju u pravoslavnom, izvornom hriscanskom ispovedanju vere. Njegova djela, i obimna knjiga "Ne od ovoga sveta" (1000 stranica), prevode se na ruski. On je bio neobican i hrabar Hristov vojnik u moru materijalizma, cija se dusa sada raduje na nebesima. On je i putokaz mladim Amerikancima koji hoce i traze istinu.

IP sačuvana
social share
Ljudi koji ne grese obicno ne rade nista
Zagrljaj je predivan dar. Jer odgovara velicini svakog...
Veselo je srce lek, a sumorno kosti susi
Slava na visini Bogu, na zemlji mir, medju ljudima dobra volja
A sada nam ostaje vera nada i ljubav, a najvaznija je ljubav
Citat: Louis Lane
"malac" uzivaj.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 6 7 9 10
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 26. Nov 2020, 15:29:05
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.099 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.