- prije nego što počneš tražiti sreću,pogledaj prvo,možda si već srećan...
   pogledajte drveće,cvijeće,ptice...one nikada neće postati predjednici,ministri...a srećni su...
   

Gde se krije sreća?

Sreću je teško definisati. Ipak, većina ljudi može da je prepozna kada ih ponese talas radosti, ili obuzme zadovoljstvo. Međutim, nauka je i dalje zbunjena zašto se neki ljudi uvek osećaju srećno. Postoji li normalan nivo sreće? Svi želimo svoje parče sreće, ali kako ga pronaći?

Sreća je bila opsesija civilizacija vekovima unazad. Grčki filozofi pokušali su da prikupe definicije i izvore sreće. Međutim, svi pokušaji iznalaženja idealne teze samo vode ka većem broju pitanja. Današnje društvo iznedrilo je više od 3 000 istraživanja čija je tema sreća i kako je možemo dostići.

Istraživači su došli do intrigantnih i neočekivanih otkrića. Na primer, sreća nije relativna. Radost života nije povezana sa društvenim statusom. Naprotiv, istina je potpuno drugačija. Ako zavisite od položaja u društvu, možete biti manje srećni u odnosu na one koji imaju drugačije kriterijume. Ne može se reći da je sreća stalna, ona varira tokom života.

Nezadovoljstvo je izuzetak, a ne pravilo, čak i u savremenom društvu gde dominira stres i pritisak. Danas je razmišljanje o sreći podstaknuto, jer je sve veći broj onih koji smatraju da im život nije dovoljno ispunjenim sitnim radostima. Vremenom, kako ljudi stare, ta potraga za srećom iščezava.

Sreća kao nacionalna opsesija

Čini se da stanovnici Amerike imaju prevelika očekivanja koja su često nerealna. Pokazalo se da i najbolje obrazovanje, prijatne komšije, egzotični odmori i najluksuzniji nemački automobili ne mogu ponuditi emotivno ispunjenje. Postavlja se pitanje šta je onda izvor sreće?

Izgleda da su prevelika očekivanja samo pojačala osećaj nezadovoljstva. Većina ljudi nastoji da sakrije svoju tugu iza hrabrog lica, glumeći da su veoma radosni. Uz verovanje da očekivanja pokreću sreću, svaki emotivni poraz bi značio da smo manje uspešni u odnosu na druge.

Drugi izvor pokretanja teorije o sreći može biti što nastojimo da analiziramo svaku okolnost. Za svaki naš uspon ili pad postoji adekvatna dijagnoza depresije.

Šta nas čini srećnim?

Velik je broj faktora koji utiče na sreću. Neki eksperti misle da je 10 do 15 odsto srećnih zahvaljujući parametrima kao što su socioekonomski položaj, bračni status, zdravstveno stanje. Drugim rečima, sreća se izgleda ne oslanja na one činioce koje obično povezujemo sa vedrijim osećanjima.

Dokazano je da postoji snažna veza između godina i osećaja sreće. Naime, dok su mladi ljudi više opterećeni nedostižnim stvarima, ljudi u poznim godinama su zadovoljni onim što su stekli. Takođe se pokazalo da su oni koji su se ostvarili kao roditelji mnogo srećniji.

Svrha života je preduslov za sreću. Porodica može biti snažan izvor zadovoljstva, ali i druge stvari poput religije, politike ili karijere.

Svetska istraživanja o sreći pokazala su da materijalna stabilnost ili uspeh, nisu ključ za sreću. Na Svetskoj mapi sreće, koju je napravila Nova ekonomska fondacija iz Londona, pokazuje da su u prvom planu zdravlje, blagostanje i obrazovanje. Tako prvo mesto na ovoj mapi zauzimaju Danska i Švajcarska, dok SAD deli deseto mesto sa Emiratima.

Kada je previše?

Može li biti viška sreće? Ljudi ne vide sreću kao dar, već je podrazumevaju kao normalno stanje. Naravno, sreća poboljšava lični uspeh i samopouzdanje. Istraživanja su pokazala da oni koji su osetili neizmernu sreću su najuspešniji u vezama i volonterskim poslovima.

Smatra se da sve što je izvan društveno ustanovljenih granica sreće može uzrokovati uspeh.

Kao i kod većine dobrih stvari, do sreće se ne može stići silom, niti se može naučiti. Takođe, tuga je sastavni deo života, koji pred nas stavlja izazove. Ono što je bitno upamtiti je da izvor sreće leži u našem osećaju da u malim zadovoljstvima pronađemo smisao.

Izvor

Srećna mesta za život - nesrećni ljudi

Istraživači koji se bave pitanjem kako ljudsko osećanje sreće varira od mesta do mesta i od države do države odlučili su da uporede svoje zaključke sa stopama samoubistava i došli su do iznenađujućeg otkrića: najsrećnija mesta na svetu imaju često i najveću stopu samoubistava.



"Ljudi koji su nezadovoljni na nekom srećnom mestu mogu smatrati ili osećati da ih život posebno kažnjava", kaže Endru Osvald sa Univerziteta Vorvik u Velikoj Britaniji. Ili, drugačije rečeno, kako to kaže koautor studije Stefen Vu sa Hamilton Koledža u Klintonu (Njujork), oni koju su okruženi nesrećnim ljudima ne osećaju se lično tako loše ili tako nesrećno.

 Međutim, Vu smatra da ne treba olako izvlačiti zaključke i dodaje: "Ne mislim da to znači da ako ste nesrećni, treba da budete okruženi ljudima koji su nesrećni". Prema njihovoj studiji, u američkoj državi Juti stanovnici su najsrećniji, ali ova država beleži visoku stopu samoubistava, dok je država Njujork tek na 45. mestu po osećanju sreće, ali zato ima mnogo manje samoubistava, prenosi AP.

 Sa svoje strane, Sonja Ljubomirski, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija, koja nije učestvovala u ovom istraživanju, smatra da kada živite u blizini ljudi koji su uglavnom srećni i zadovoljni svojim životima, a vi niste, da to može još više pogoršati vaše osećanje nezadovljstva i nesreće.

 Ljubomirski to objašnjava ovako - ako živite u mestu dobrom za život i "ako ste u njemu nesrećni, vi zaključujete 'nešto mora da nije u redu sa mnom' ili 'nista me neće učiniti srećnim', lakše padate u depresiju i dođete čak do stanja da sebi oduzmete život".

 U ovoj najnovijoj studiji koja će biti objavljena u časopisu "Ekonomsko ponašanje i organizacija" razmatraju se stanja u 50 američkih država i Vašingtona.

 Zemlje koje zauzimaju prvih 10 mesta na listi onih u kojima se ljudi osećaju dobro i zadovoljno su Juta, Luizijana, Kolorado, Minesota, Vajoming, Havaji, Arizona, Delavar, Florida i Nevada.

 Četiri od ovih država se nalaze među 10 država koje beleže najviše stope samoubistava i to su Nevada, Vajoming, Kolorado i Juta.

 Deset država sa najnižim stopama blagostanja su Kentaki, Zapadna Virdžinija, Pensilvanija, Indijana, Misuri, Ohajo, Njujork, Masačusets, Mičigen i Rod Ajlend.

 A samo jedna od njih - Zapadna Virdžinija je među onih 10 koje beleže najviše stope samoubistava. Vu je naglasio da su međunarodne studije pokazale da skandinavske zemlje beleže veliko blagostanje i osećaj zadovoljstva, ali isto tako i visoku stopu samoubistava.

Izvor: Tanjug

Interesantna tema. Moje mishljenje da rasprava o sreci potpada pod oblast ljudske duhovnosti nikako pod psihologiju i nauchna istrazivanja. Ali prvo se mora shvatit shta sreca nije da bi se uopshte raspravljalo o tome shta jeste. Srecan nije onaj koji je emotivan. Zadovoljstvo pri dobitku velike kolichine novca ili ushicenje zbog postizanja nekog lichnog cilja nije sreca.

Ne bih se slozio sa ovim!
Prema toj logici, sve u zivotu mozemo spoznati jedino ako saznamo suprotnost tog necega. A to zasigurno nije tako.
Mozda necemo ceniti srecu kako bi trebalo, ako ne spoznamo nesrecu. Ali nije neophodno da prvo budemo nesrecni, da bi znali sta je sreca...

Nisam rekao da se mora biti nesrecan da bi se bilo srecan vec da se chovek pozabavi time shta sreca nije zato shto mnogi misle da je sreca zadovoljstvo ili ushicenost. Tj emocija. Zashto da se pozabavi time? Zato shto mnogi misle da znaju a u stvari ne znaju. Zive u zabludi. Sreca se moze povezati s chovekovim lichnim dozivljaljem i njegovom duhovnoshcu ali problem s tim jeste shto to onda ne moze da se objasni ne zbog toga shto neka osoba ne bi umela to da opishe vec ne postoje rechi koje bi to opisale.

Chovek na pochetku ovog thread-a je da neke odlichne primere za ljude koji su za odredjene periode svog zivota govorili da su bili izuzetno srecni iako su po nekim opshtim merelilima drushtva ziveli loshe ili patili.

sreća je tako opširan pojam...
srećna sam jer je sunčano.
srećan sam jer je moj tim pobijedio.
srećna sam jer me zaprosio.
srećni smo jer nam stižu djeca.
srećan sam jer sam našao posao
srećne smo jer  su se posvadjali


toliko je razloga za  sreću i mislim da ne postoji čovjek na kugli zemaljskoj koji sreću nije iskusio. pravu,istinsku.
samo je pitanje toga šta želimo,šta nas ispunjava.
koliko su nam visoki ciljevi.
nije problem samo ako je cilj previsoko postavljen,pa je nedostižan. problem je ako je prenisko postavljen i kada se zadovoljimo sasvim minornim,skoro pa jadnim stvarima

Sreća je stvar odluke, po mom ničim izazvanom mišljenju.

Kad si zdrav i imaš šta da jedeš, onda jeste.