O слободи :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Tema: O слободи (Moderator: Magic Master)

Trenutno vreme je: 25. Jul 2026, 11:17:45

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Stranice:

1 ... 3 4

6 7 ... 13

Tema: O слободи (Pročitano 48429 puta)

stower

Poruka #40

25. Avg 2009, 13:00:55

Ucesnik diskusija

Zodijak
Pol
Poruke	195

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13

Citat: ThePhilosopher 23. Avg 2009, 23:55:30

"Mozemo biti slobodni jedino kao Hristovi robovi"

Vladika Nikolaj

А у ком контексту је ово написао? Може ли цео текст?

IP sačuvana

Zatvori

Predrag_NK_77

Poruka #41

25. Avg 2009, 13:29:26

Hronicar svakodnevice

Ko zna zasto je to dobro?

Zodijak
Pol
Poruke	790
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.5.2
	Sagem N73

Citat: Coolrunner 24. Avg 2009, 22:39:00

Da, upravo to i mislim, nisi morao da pojasnjavas Smile

Samo to geslo se najmanje odnosi na ovaj forum i ove vrste tema, vise se odnosi na moju struku u vezi koje mogu da kazem da ako nisam pametan (da ne budem egoista) a onda jesam obrazovan i dobro potkovan... i tamo ako pametni zacute samo belaj moze da nastane, i to velikih razmera.

Ne treba sve "ucitavati" u koordinate diskusija sa foruma... na kraju dana, ja sam samo jedna individua koja ovde ubije vreme, razmeni misljenja ali ima svoj zivot i obaveze kojima pristupa mnogo ozbiljnije i temeljitij nego forum diskusijama.

Da ali mi je zanimljivo kad diskutujem sa ljudima koji se ne slažu sa mnom. Na šta bi to ličilo kad bi svi imali isto mišljenje. Vidiš, tema je zanimljivija kad su oprečna mišljenja i kad se sukobimo, da tako kažem. Neke stvari ne treba uzimati k srcu.
Ipak smo svi mi Božji stvorovi... Smile

IP sačuvana

Zatvori

eyepheelYU

Poruka #42

26. Avg 2009, 10:04:38

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	4804

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13
	Nokia Luvmya 520

Citat: Coolrunner 24. Avg 2009, 12:22:11

Eto, objasnjavati coveku koji ne razume napisano... probaj kombinaciju dete+masta Smile

Tebi ne vredi objasnjavati, rekao sam da covek moze da masta samo o necemu sto je odraz znanja, a covekovo znanje je ograniceno, tako da sloboda misljenja, mastanja ili bilo kog umnog rada ne postoji.
Isto vazi i za decu, kod njih je jos ociglednije, posto nisu videli puno stvari u zivotu koje im sluze kao osnova za mastanje, vide oko sebe, na TV-u... i onda tu informaciju upotrebe u mastanju.

Najvredniji deo tvoje reakcije/odgovora je cinjenica da si shvatio da covek fizicki nema slobodu ni u kom obliku i formi, nego verujes u teoriju da covek ima "slobodu misljenja", i tu jednostavno pokusavas da ignorises ono sto
sam objasnio.

IP sačuvana

Covecanstvo se deli na inteligentne bez laznog boga, i one sa laznim Bogom bez inteligencije.
Jewpiter
Prijatelj je covek koji tebe voli, a ne covek kojeg ti volis.
Jewpiter

How much cocaine did Charlie Sheen take ? Enough to kill two and a half men.
Makros_Crni : " Dozvolio sam sebi da budem obmanjen. "

Zatvori

Silvanus

Poruka #43

26. Avg 2009, 10:15:26

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13

О слободи

Постоје 2 простора мисли у оквиру којих се разматра питање слободе и сваки је веома широк; логички су међусобно толико независни да се чак чини да иста реч ,,слобода'' не одговара обома. Један простор је вечно рвање са питањем ,,да ли је човек слободан?'', слободан по природи своје човечности, односно, да ли се по природи ствари радује неоспорној слободи. Слобода у том смислу, или између осталог, јесте способност избора, који не изнуђују било које силе које делују изван човекове свести; она је често оспоравана и потврђивана у историји културе. Спор је био сличан, мада не и идентичан са спором око опште детерминисаности ствари. Ако сваки догађај у целости одређују услови у којима се одиграва, онда нема смисла говорити о слободи избора. Јер, ако би универзални узроци били апсолутни, можда бисмо били приморани да доносима парадоксалне закључке. Оно што је без остатка истакнуто условима, такоће је - ,,у начелу'', иако технички ,,необавезно'' – предвидљиво. Према томе, смемо да замислимо: ако се наше способности предвиђања одговарајуће усаврше, једном ћемо, уз претпоставку тачне детерминисаности, на пример, моћи у новинама да прочитамо следећу вест: ,,Јуче се у Пјотркову родио јанек Ковалски, који ће временом постати компизитор. Оркестар Варшавске филхармоније ће тај догађај сутра прославити извођењем његове треће симфоније, коју ће компоновати у својој 37 години.''

Па ипак, слобода није само бирање између готових могућности, већ је и стваралаштво, стварање сасвим нових и потпуно непредвидљивих ствари.

Некада су физичари и бројни философи веровали у гвоздени детерминизам; за то нису имали доказе, али су ту веру сматрали очигледношћу здравог разума, у коју само особењаци сумњају и која је нужна претпоставка научног и рационалног мишљења. У нашем веку је та вера нарушена, што је углавном била заслуга квантне механике, а у последње време и теорије хаоса. Физичари су одбацили детерминистичку догму. Из тога се, наравно, не може закључити да су људи обдарени слободном вољом – електрони не поседују слободну вољу . већ се само може тврдити да физика није осујетила или укинула веру у слободну вољу. Није. Може се веровати у слободу избора – у поменутом смислу – може и у стварање новог, чак и треба, како ми се чини; слобода је наше елементарно искуство, искуство свакога; тако елементарно да је нерастављиво на делове који би се могли појединачно анализирати, и због тога се слобода може чинити недоказивом стварношћу. Па ипак, нема никаквог разлога да се у то искуство не верује, премда је елементарно. Истински смо реализатори дела која стварамо, а не само оруђа сила које се у свету боре, иако смо, наравно, препуштени законима природе. Исто тако себи постављамо одређене, добре или лоше циљеве, којима желимо да тежимо. Спољашњи услови или други људи могу осујетити наше жеље; можемо, на пример, бити толико физички спутани да нисмо у стању да чинимо било какве ефективне изборе, иако нам и даље није одузета слобода избора, већ нам је одузета могућност коришћења те слободе.

Према томе, та слобода дата је људима истовремено с њиховом човечношћу, она је основа те човечности, ствара човека који је у основи нешто различито.

При том нема разлога да, према Светом Августину и Канту, тврдимо како смо само онда слободни када бирамо добро, а не зло, односно, да нашу слободу одређује садржај избора, а не сама наша способност избора. Тврдити тако означује паковање властите моралне доктрине у исти појам слободе.

Исто тако говоримо о слободи која није садржана у природи нашег постојања већ је дело културе, колективног живота, права. Слобода у том значењу је простор људске активности, у коме друштвена организација ништа не забрањује, нити налаже, у коме људи могу бирати шта хоће, чинити нешто или не чинити, без излагања репресијама. Слобода у том значењу је ступњевита, има је више или мање, стога смо навикли да различита политичка уређења меримо аршинима слободе – од таквих, где је слобода близу нуле, или тоталитарних уређења у њиховом екстремном виду (на пример: Стаљинова Русија, Маова Кина и други азијатски комунизми, Трећи Рајх), до таквих где су забране и наредбе сведене на минимум. Тоталитарни режими имају амбицију да регулишу све људске активности и ништа не остављају појединцима да бирају. Тирански, али не и тоталитарни режими, хоће људима да одузму слободу у свим областима у којима она може угрожавати власт, а тамо где су равнодушни према питањима одржања власти, тамо не теже тоталној контроли, нити морају имати глобалну, свеобухватну идеологију.

Лако је приметити да, иако се слобода у том смислу може свести на нулу, ипак не може бити ни неограничена. Хипотетично ,,природно стање'', које су теоретичари природног живота некада помно разматрали и у коме нема никаквих закона, никаквих правила, никакве организације колективног живота, већ постоји непрестана борба свих против свих, никада није постојало, а и да је постојало, то уопште не би било стање неограничене слободе. Не би се могло рећи да је у таквом свету ,,све допуштено'' (или све слободно), јер нешто може бити дозвољено или не, на основу одређеног права. Где нема права, нема ни слободе, јер је та реч лишена смисла; другим речима, слобода у нашем свету увек је ограничена. Робинзон Крусо није уживао неограничену слободу, а ни било коју другу слободу. Слобода – већа или мања – може постојати само тамо где је нешто дозвољено, а нешто и забрањено. (Ради разјашњења ствари, навешћу шалу непознатог аутора, која потиче из времена пре Првог светског рата: у Аустрији, оно што није забрањено, дозвољено је; у Немачкој, оно што није дозвољено, забрањено је; у Француској је све дозвољено, чак и оно што је забрањено; у Русији је све забрањено, чак и оно што је дозвољено.)

Из тога видимо да, иако се та 2 значења речи ,,слобода'' веома разликују, јер слобода се може имати у једном значењу, а немати у другом, она су довољно сродна тако да уопште не вређа ако користимо само једну реч, под условом да не мешамо њихова значења. У оба случаја ради се о могућности избора: у другом смислу – ради се о ситуацијским условима избора , односно о томе шта нама друштвена организација и право уопште остављају да бирамо; у првом смислу – ради се о нашим духовним условима избора и стварања, о самој чињеници да смо у стању да бирамо и стварамо, иако та наша способност не претпоставља ништа из области добара међу којима фактички можемо да бирамо.

Када се говори о слободи ваља избегавати 2 баналне грешке. Прву чинимо када на појам слобода сваљујемо све људске захтеве и сва жељена добра. Стога није ништа неумесно када кажемо ,,ослободио сам се бола'' или ,,ослободио сам се глади'', иако одсуство бола или глади спада у најелементарније људске потребе; међутим, неумесно је рећи: радујемо се посебним врстама слободе, онда када су ти захтеви испуњени. Погрешно је у том случају говорити о ,,слободи'', зато што се ту не ради ни о обиму, ни о могућностима избора или стварања чега. Бол је прошао и то је добро, ослободити се бола веома је пожељно добро; пожељно добро исто тако може бити јабука за гладног или сан за уморног човека или било шта за чим људи жуде. Ослобађање од бола или једење јабуке није, међутим, врста слободе, већ пожељно добро. Толико је људи у нашем веку, а и пре тога, дало живот у борби за слободу, у правом смислу речи, да развлачење смисла речи на све што су људи било када пожелели, помрачује нашу појмовну мрежу, спутава коришћење праве речи, јер се тиме губи корен појма. Уобичајено разликовање појмова: ,,ослобађање од'' нечега и ,,ослобађање за'', ту је сувишно.

Друга грешка састоји се у мишљењу да је слобода у другом правном смислу, без значаја, ако нису испуњени други захтеви. Тај аргумент су својевремено често користиле присталице комунизма: ,,Шта незапосленом и гладном значи политичка слобода у држави?'' И те како значи- Глад може бити прече осећање од одсуства политичких слобода, али ако те слободе постоје, незапослени и гладни имају много веће шансе за побољшање своје судбине, могу се организовати у борби за своје интересе, као што могу захтевати своја права када им се учини неправда.

Дакле, ако је сва пожељна добра неправилно називати слободом (замислимо концентрациони логор у коме нема глади, али је ризично рећи да исти концентрациони логор логорашима обезбеђује одређене слободе, док либерално уређење државе обезбеђује неке друге), нема сумње да је слобода у правом смислу такође веома пожељно добро; она је сама по себи добро, а не само зато што је средство и услов стицања других добара.

Из тога ни најмање не произилази да је боље уколико је више слободе (управо у том смислу). Такво начело се не може прихватити без ограничења. Сигурно је да већина нас сматра да је добро што различита дела, која су некада била кажњива, то више нису, бар у цивилизованим земљама. Међутим, нико при здравој памети не захтева да има право на слободну вожњу аутомобилом десном или левом страном пута, кад нам се то свиђа. У разним земљама дижу се гласови због тога што деца у школама имају превише слобода, а премало дисциплине и да због тога трпи ниво учења, грађанско и морално васпитање. Уосталом, није сасвим сигурно да деца од најранијег узраста желе да имају што је могуће већи простор избора; та жеља расте с годинама; мала деца се природно мире с тим да им одрасли говоре шта треба да раде и не желе да им остављају избор. И ми одрасли се, у многим стварима, ослањамо на избор других; не осећамо се сигурни и очекујемо савет експерта, иако знамо да сви експерти не заслужују поверење. Знамо да добар избор често зависи од познавања ствари, те се нико не може хвалити да поседује довољно знања о свим стварима које треба да бира. Кад је реч о стварима које не познајемо, имамо слободу, али више волимо да је не користимо.

Речју, уопште не постоји важно правило које одређује да ли нам је добра мања или већа слобода. Понекад исправно примећујемо да је премало или превише слободе, и да прекомерна слобода доноси штету. Вероватно је боље да право греши дајући, него умањујући слободе грађанима, иако се ни то правило не може прихватити без ограничења.

Лешек Колаковски, Мини предавања о макси стварима, Београд 2001. године, стр. 58-62

« Poslednja izmena: 26. Avg 2009, 10:21:20 od Silvanus »

IP sačuvana

Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«

Zatvori

eyepheelYU

Poruka #44

26. Avg 2009, 10:38:31

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	4804

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13
	Nokia Luvmya 520

Citat: Silvanus

Па ипак, слобода није само бирање између готових могућности, већ је и стваралаштво, стварање сасвим нових и потпуно непредвидљивих ствари.

Biranje izmedju gotovih mogucnosti koje su veoma ogranicene je mogucnost a ne sloboda (koja ne podrazumeva nikakve ogranicenja)
A stvaralastvo je stvar ideja nad kojim niti jedan covek ima kontrolu.
Takodje, kao neko ko cita Pismo, trebao bi da znas da je sve predvidjeno i napisano odavno.

Kako nesto moze da se desava nepredvidjeno, a da bude bas onako kako je neko napisao, rekao, napravio
film, seriju, crtani.... ?

IP sačuvana

Zatvori

Cuangce

Poruka #45

26. Avg 2009, 11:37:14

Pocetnik

Zodijak
Pol
Poruke	9

	Windows XP
	Internet Explorer 7.0

Prvo sta je to sloboda?
Da li postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje?
Da li oni koji se pitaju - traze slobodu?

Apsolutna sloboda podrazumeva apsolutno stanje svesti, stanje u kojem ne postoji pitanje i odgovor vec samo svedocanstvo.

IP sačuvana

Zatvori

eyepheelYU

Poruka #46

26. Avg 2009, 11:53:20

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	4804

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.13
	Nokia Luvmya 520

Citat: CUANGCE 26. Avg 2009, 11:37:14

Prvo sta je to sloboda?
Da li postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje?
Da li oni koji se pitaju - traze slobodu?

Sistem u kojem ne postoje ogranicenja.
Ne postoji covek koji se ne pita, pitanje je motor postojanja svih koji su svesni svog postojanja.
Ljudi koji traze "slobodu" su oni koji nisu zadovoljni situacijom u kojoj se nalaze.

Citat: CUANGCE

Apsolutna sloboda podrazumeva apsolutno stanje svesti, stanje u kojem ne postoji pitanje i odgovor vec samo svedocanstvo.

Tako je, veoma lepo receno, mada nema potrebe za pridevom "apsolutna". da li su to tvoje reci ili si ih negde pokupio ?
Da li kojim slucajem znas takvu osobu ?

IP sačuvana

Zatvori

Cuangce

Poruka #47

26. Avg 2009, 15:20:23

Pocetnik

Zodijak
Pol
Poruke	9

	Windows XP
	Internet Explorer 7.0

Pokupio sigurno jesam dok sam bio u potrazi, . . . kad se stigne kuci istina je jedna . . . , nisam trazio osobu trazio sam sebe . . .

« Poslednja izmena: 26. Avg 2009, 15:32:20 od CUANGCE »

IP sačuvana

Zatvori

Magic Master

Poruka #48

26. Avg 2009, 15:48:10

Moderator

Superstar foruma

Чувајте Љубав !

Zodijak
Pol
Poruke	52119
Zastava

	Windows 7
	Mozilla Firefox 3.0.13
	Samsung Galaxy S24

Citat: Magic Master 19. Avg 2009, 17:18:00

Степен слободе зацјело зависи од нивоа развоја људске свијести...

Prema učenjima Prirodne filozofije razvijenost ljudske svesti meri se preko sedam nivoa:

PRVI NIVO SVESTI imaju oni ljudi koji se nalaze u nekoj od svojih prvih ljudskih inkarnacija. Takva svest započinje svoj razvojni put na primitivnim planetama i u narodima koji su na najnižem društvenom razvoju, kojih ima i na Planetama rada i patnje. Takvi ljudi (oni koji su u ranoj fazi prvog nivoa svesti) postoje i na našoj Planeti; pripadaju takozvanim "primitivnim narodima" koji žive u dubinama Amazona, kao i na nekim drugim zabačenim predelima naše Planete.
Svesti na prvom nivou nije potreban veći broj inkarnacija da bi prešla na viši nivo, pošto se takva svest nije čvrsto vezala za materiju.

DRUGI NIVO SVESTI ima danas većina živećih ljudi na zemlji. Takvoj svesti je materijalni svet primarni smisao života. Ona sebe smatra progresivno-graditeljskom, a u isto vreme je destruktivna ( rušilačka), agresivna i obuzeta sobom. Veliki broj ljudi svojom voljom "zaglavi" na ovom nivou svesti, zbog čega su primorani da prolaze kroz bezbroj mukotrpnih inkarnacija na Planetama rada i patnje. Neke od ovakvih ("zaglavljenih") duša se u sledećem životu ponovo vraćaju na Zemlju, dok većina odlazi na Planete istog ili nižeg stepena društvenog razvoja ( na različite Planete rada i patnje), a pojedine zbog izrazitog nazadovanja i na Primitivne planete; ili svoj budući život počinju kao pripadnici primitivnih naroda na Zemlji. Duhovni učitelji, kao i predstavnici različitih religija, dobar deo svojih aktivnosti upotrebe kako bi zalutale ("zaglavljene") uputili na Pravi Put.

TREĆI NIVO SVESTI poseduje danas između 20% i 30% čovečanstva. Ovakva svest ima uvećanu potrebu za upoznavanjem duhovnih vrednosti i zato nosioci te svesti postaju duhovni tragaoci. Takvi su i vernici koji slede učenja svoji religija, na primer, oni hriščani koji žive saglasno Isusovom učenju, zapisanom u Novom Zavetu. Sa ovakvom svešću napredak je brži i već posle malog broja inkarnacija, dostiže se budućim razvojem na zemlji, ili na nekoj Suptilnoj planeti, četvrti nivo svesti.

ČETVRTI NIVO SVESTI danas ima manje od 10% ljudi na Zemlji. Njihova svest je na čistom suptilnom (osećajno-finom) nivou, pošto za njih izazovi materijalnog sveta memaju veći značaj. Njima materijalne stvari služe, nisu svrha života. Pripadaju naprednim duhovnim tragaocima. Ovakvoj svesti životni smisao je univerzalna ljubav. Te duše će se u sledećem životu, da bi im se omoguićio brži napredak, u većini reinkarnirati na Uznapredovanim planetama, manji broj dobrovoljno i na Zemlji da bi ovde pomogle opštoj evoluciji i postigle peti nivo svesti.

PETI NIVO SVESTI ima samo nekoliko desetina hiljada živih ljudi na Zemlji. Takva svest je uzvišena duhovna svest, jer je postigla oslobađanje od vezanosti za dualnost života, time se i potpuno oslobodila ego-želja i izazova materijalnog sveta. Postali su "Oslobođena bića". Za takve ljude se kaže da se "sveci" ili se za njih zna da su duhovni učitelji. To su uglavnom one duše koje su već postigle u ranijem životu četvrti nivo svesti i koje su dobrovoljno reinkarnirane u naš svet. Ovakve duše se u sledećem fizičkom životu reinkraniraju na Božanskim planetama, a jedan broj njih i na Zemlji, da bi pomogle ljudima u evoluciji svesti i postigle, u našem svetu, šesti nivo svesti.

ŠESTOM NIVOU SVESTI pripada vrlo mali broj živih ljudi i oni su, uglavnom, slobodnim izvorom reinkarnirani na Zemlji, da bi u našem svetu obavili određen zadatak. Zovu se uzvišenim duhovnim učiteljima, pošto su postigli Prosvetljenje. Dobili su i sve potrebne odgovore i iz Najvišeg Znanja. Posle napuštanja odlaze, posle kratkog zadržavanja u astralu, u Duhovni Kosmos. Takav nivo svesti uglavnom postižu stanovnici Božanskih planeta, a pojedini uznapredovani tragaoci mogu ga postići i u svetu kao što je naš.

SEDMOM NIVOU SVESTI pripadaju savršeni učitelji. Oni su se oslobodili obaveze reinkarnacije u materijalnom svetu, postigavši šesti nivo svesti. Sedmi nivo svesti može se postići i u fizičkom svetu, ali se uglavnom dostiže u Duhovnom Kosmosu. To je najviši oblik ljudske svesti. Takve duše se takođe dobrovoljno reinkarniraju (rađaju) na Zemlji, da bi svojim delovanjem pomogle spiritualnom napretku čovečanstva.

...

iz knjige "Pomiriti se sa sobom"

Citat: Magic Master 19. Avg 2009, 20:46:37

Citat: WhiteGoa 19. Avg 2009, 17:23:22

Eh, kad se setim jedne žurke... definitivno sam bio na sedmom nivou svesti. Smile

Ево још нешто о нивоу свијести који пружа апсолутну слободу. Smile

Smatra se da je šest savršenih učitelja stalno prisutno i da se stalno smenjuju na Zemlji. Oni dolaze u naš svet da bi svojim mentalnim energijama pomogli, delujući različitim načinima, da ljudi na nižim nivoima svesti brže duhovno napreduju.
Sedmom nivou svesti (ali najvišem podnivou) pripadaju i bića koja se zovu AVATARI. To su Viši Entiteti ljudskog porekla, koji se u određenom periodu rađaju na Zemlji, da bi svojom aktivnošču pokrenuli spiritualne događaje i tako ubrzali podizanje nivoa duhovne svesti ljudskih bića.
Smatra se da su današnje velike svestske religije pokrenuli Avatari i da su to bili Buda, Isus, Zaratustra, Muhamed kao i neki drugi.
Svi nivoi svesti imaju i svoja tri podnivoa: niži, srednji i viši. Na primer: niži treći, srednji treći i viši treći podnivo. Podnivoi su evolutivni oblici (faze) u razvoju svesti i uporni tragaoci uglavnom kroz njih prolaze u jednom životu, ostali tragaoci posle potrebnog broja reinkarnacija.

Уз ово ваља додати и планте: Smile

Pet vrsta svetova

"Ne jadikuj nad bedom sveta,
nego nastoj da ga učiniš boljim."

(Edin Holm)

Da bi se bolje razumela evolucija svesti, potrebno je znati i mesto koje u kosmosu ima današnja planeta Zemlja.

Savršeni duhovni učitelji uče da u materijalnom kosmosu postoji pet osnovnih vrsta planeta, koje se međusobno razlikuju prema stepenu evolucije svesti bića koja na njima žive.

1. PRIMITIVNI SVETOVI. Takva je i zemlja nekada bila sa svojim ljudskim, životinjskim i biljnim svetom u praistorijskim vremenima.

2. SVETOVI RADA I PATNJE. Planeta zemlja se u sadašnjosti nalazi pri kraju ciklusa koji je predviđen za trajanje takvog evolutivnog razvoja, a koji je započeo pojavom nama poznatih civilizacija od oko pre 6000-7000 godina, ili, prema nekim tvrdnjama,još mnogo ranije, nastankom civilizacija za koje istorija ne zna i koje su uništene. Prva decenija dvadeset i prvog veka je Planom Višeg Sveta predviđena za početak razvoja suptilnog nivoa ljudske svesti na Zemlji. Tako navode izvori od Autoriteta. Takav razvoj bi trebao da počne spontano i mirno, pod uslovom da ljudi koji sada žive na planeti kolektivno prihvate takav napredak. Ukoliko ne dođe do napretka, tvrdi se da će nastati burne promene, pokrenute iz Višeg Sveta.

3. SUPTILNI SVETOVI. To su planete na kojima postoji izražen napredak u svemu. Najviše je postignuto u suptilnom (uzvišeno- osećajnom) odnosu među živim bićima. Svi stanovnici sveta su duhovni tragaoci, pripadaju jednoj religiji i imaju razvijen osećaj za vrednovanje života. Zato i nema ratova i nasilja. Koristi se samo proizvodnja i energije koje ne štete prirodi. Ishrana je isključivo vegetarijanska, jer se pored zdravstvenih, ekoloških i ekonomsko- privrednih razloga, tako ukazuje poštovanje životu, jer se i životinje nalaze u višem lancu evolucije. Preraspodela dobara je pravična, nema prebogatih i siromašnih, a tokom razvoja sve više se gube ekonomske i druge razlike među nacijama.

4. NAPREDNI SVETOVI. Na toj planeti postoji potpuni sklad živog sveta sa prirodom. Veliki tehnički napredak (na primer, putovanje kroz galaksiju) i sva naučna otkrića koriste se samo za opštu dobrobit. Stanovnici Naprednog sveta imaju i da indirektno kontrolišu i nadgledaju razvoj nižih svetova u galaksiji. Svi stanovnici planete pripadaju jednoj zajednici; nema država, nacija i drugih razlika među narodima. Univerzalna ljubav je opšte prihvaćeno načelo, a spoznaja Božanske Stvarnosti vrlo uzvišena. Dužina života materijalnog tela u takvim svetovima meri se stotinama zemaljskih godina. Bića tih svetova, ako žele, mogu da se sete nekih svoji inkarnacija. Mogu i da međusobno komuniciraju telepatijom.

5. BOŽANSKI SVETOVI. Ovi pripadaju najvišim oblicima života materijalnog svemira. Bića tih svetova su u potpunom skladu sa Kauzalnim zakonom, zbog čega se ti svetovi i zovu Božanskim. Sa njih se pomaže u održavanju galaktičke harmonije i oni su najviši materijalni predstavnici galaktičke vlasti, koja tesno sarađuje sa višim Duhovnim svetom. Kao energija (hrana) za žvot, uglavnom se koristi kosmička energija Prana. Kad se posle dugog života približi vreme napuštanja fizičkog sveta, postojeće telo koje je izgrađeno od fine materije, prelazi u još finiju astralnu formu, tako da se praktično ne doživljava smrt biološkog tela. Iz fizičkog sveta se direktno prelazi u astralni svet, a odatle posle kratkog zadržavanja duša odlazi u više nivoe svesti ( u Duhovni Kosmos).

...

IP sačuvana

Zatvori

BoraBorasS

Poruka #49

26. Avg 2009, 17:13:23

Udaljen sa foruma

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	2823

	Windows XP
	Internet Explorer 7.0

Malo vi to spustite na nižu razinu a pustite filozofiranje.
Je li nesloboda ako je ja svjesno prihvaćan i sretan sam u toj neslobodi.Moja nesloboda je meni sloboda.
Treba li mi netko drugi odrediti moju slobodu:

IP sačuvana