Brada i duga kosa je tradicija nasledjena od Jevreja gde je poteklo hriscanstvo. Po talmudu je Jevrejima bilo zabranjeno da seku kosu na glavi i bradu. To se moze jos videti kod "ortodoksnih" Jevreja sa tipicnim pletenicama i bradom.

А шта би са зулуфима и плетеницама, како то нису наследили ?

Gambino
ako si ateist to ne znači da nisi pravosllavac.Bože kakva izjava.
Srbi su svoju Crkvu u SFRJ bili itekako zapustili ali naciju nisu.Kako se može biti dobar Amerikanac ili Kinez a da nisi vjernik a iako jesi nije bitno koje vjere.

Vidi stvarno 
Ma hteo sam da kazem da krenu varijacije kad prodje jedno 2000 godina

sto citiras kad nista nisi napisao?

Hajdemo da pogledamo i cujemo o "Ekumenizmu":















"...Strazite...Strazite ...i pazite da Vas ko ne prevari..."

"Svestenik Petar Andrejevski

Knjiga :

Na putu razaranja Liturgije
(Apologija obnovljenastva protojereja Nikolaja Balasova)

"Djavo mrzi slovenski jezik" - pisao je Jovan Visenski , atonski podviznik koji je ziveo na razmedji 16. i 17. veka, razoblicitelj latinstva i revnosni pristalica ponovnog ujedinjenja Zapadne i Istocne Rusije .Upecatljiva potvrda reci Jovana Visenskog jeste slucaj iz nedavne proslosti nase Crkve, kada su bezbozni gonitelji pokusavali da je zbrisu s lica ruske zemlje .Godine 1928. antireligiozna komisija pri CK VKP (razmatrala je molbu obnovljasa za izdavanje molitvenika na ruskom jeziku ( u to vreme patrijarsijska Crkva nije imala mogucnosti da izdaje nikakve bogosluzbene knjige ) . U raspravama po ovom pitanju jedan od clanova antireligiozne komisije , poznati ideolog antireligiozne propagande i gonitelj Crkve , J . Jaroslavski (Gubeljman) je izjavio da " nema nista protiv izdavanja u nevelikom tirazu molitvenika na ruskom jeziku" , motivisuci to time sto "bogosluzenje na ruskom jeziku gubi svoju ocaravajucu mistiku" . Ocigledno je da su demoni u licu crvenih komesara , koji su se specijalizovali za borbu protiv Pravoslavlja , odlicno shvatali misticnu snagu crkvenoslovensog jezika , bezali od nje i drhtali pred njom .
Poznato je da se krajem 19. i pocetkom 20. veka u nasoj Crkvi podigao reformatorski talas koji je pozivao na obnovu crkvenog zivota . Pri tome su se crkveni reformatori pozivali na pravoslavni verni narod , koji je , navodno , imao jaku potrebu za crkvenim reformama . Spor izmedju crkvenih tradicionalista i reformatora razresen je posle duge borbe. Revolucija u zemlji i dogadjaji koji su usledili nakon nje doveli su do pojave mnostva takozvanih obnovljenaskih hramova u kojima su reformatori dobili mogucnost da u praksi ostvare svoje  snove : zamenu bogosluzbenog jezika ruskim , reviziju bogosluzbenih tekstova , uklanjanje iz hramova  ikonostasa,  uvodjenje ozenjenog episkopata i  drugobracnog svestenstva  , citanje na glas tajnih svestenickih molitvava i mnogo toga drugog .Ocigledno je da ukoliko su obnovljenaske reforme bile zivotno neophodne pravoslavnima , o cemu su trubili reformatori nekoliko desetleca sa stranica crkvenih izdanja , te reforme bi pravoslavni prihvatili sa radoscu . Medjutim , uprkos ocekivanja obnovljenasa , pravoslavni narod nije krenuo u hramove svojih laznih "dobrotvora" . Obnovljenaski hramovi su bili prazni  i ta praznina na najubedljiviji nacin svedoci o praznini i neodrzivosti argumenata koji su obnovljenasi stavljali u temelj svojih rasudjivanja . U sustini pravoslavni  verni narod u svojoj ogromnoj vecini nije imao potrebu , a ni danas nema potrebu , ni za kakvom crkvenom i bogosluzbenom reformom . Problem reformisanja crkvenog zivota , koji se pojacano nametao u predrevolucionarnim godinama od strane njegovih apologeta vestacki je problem , rodjen i razvijan samo u glavama intelektualnih sanjara , zarazenih crkvenom "manilovstinom" . Krah obnovljenastva je velika istorijska pouka svim onima koji stvaraju i naduvavaju stvarno nepostojece probleme , svim reformatorima , kako proslim , tako i sadasnjim .
Nazalost , ovu pouku nisu usvojili izvesni savremani crkveni obnovljenasi . Jedan od njih je je protojerej Nikolaj Balasov , autor knjige Na putu prema liturgiskom preporodu (Moskva , 2001) . U svojoj knjizi otac Nikolaj pokusava , istina , kao da se ogradi od obnovljenasa cija su "iskustva liturgijskih reformi - velikim delom nestrucna , na brzinu sklepana i neukusna - s pravom odbacena od strane crkvenog naroda " (str.6-7) . Sam pak otac Balasov se toboze zalaze za "zivi , stvaralacki razvoj bogosluzenja i pazljivo i razumno uredjivanje liturgijske prakse " .Ali i obnovljenasi su uvek nastupali za zivi i stvaralacki razvoj bogosluzenja i izaziva veliku sumnju da ce " liturgijska iskustva " savremenih obnovljenasa u bilo cemu nadmasiti "iskustva" obnovljenasa s pocetka 20. veka . Pre bi se reklo obrnuto .
Iako se otac Balasev ogradjuje od obnovljenasa , ipak se vec samim nazivom svoje  knjige solidarise s jedni tako omrazeni pregaocem obnovljenastva kakav je bio episkop Antonin Granovski koji je 1923. godine osnovao obnovljenasku organizaciju pod pretencioznim nazivom "Savez crkvenog preporoda " . Granovski je tvrdio samim tim da Crkva dozivljava period opadanja i rusenja , a liturgijske reforme su trebale da ponovo ozive i preporode crkvrni zivot . Istu tvrdnju sadrzi sam naziv knjige oca Balasova : liturgijski zivot u Crkvi je u opadanju , mrtav je i nalazi se  tek na putu obnove . Ocigledno je da je na " put prema liturgijskom preporodu " , prema logici protojereja Balasova , Crkvu izvela samo obnovljenaska pisanija , a do liturgijske obnove ce doci ostvarenjem svih reformatorskih poduhvata . Te poduhvate otac Balasov podrobno izlaze u  obliku polemike koja je pokrenuta u crkvenoj stampi pocetkom veka , uoci Pomesnog sabora  1917 - 1918 . godine i na samom Saboru . Oni su se ticali svih strana bogosluzbenog i crkvenog zivota - od rusifikacije bogosluzbenog jezika do revizije samog bogosluzenja i crkvenih tajni . Pri tome su u odnosu na svako pitanje koje treba reformisati , bio to bogosluzbeni jezik ili kalendar , u knjizi navedeni praticno svi argumenti obnovljenasa . Zato se rad oca protojereja moze nazvati svojevrsnom enciklopedijom obnovljenastva. Isina , da bi pridao svom delu iz apologetike obnovljenastva privid nekakvog naucnog istrazivanja otac Balasov navodi prilikom razmatranja odredjenih pitanja i neke argumente oponenata , ali ne skriva da ne deli njihova misljena. "Radeci na ovoj knjizi - priznaje otac Balasov ,- nisam mogao da budem nepristrasni istrazivac koji ima cisto akademske ciljee . "(str. 12) .
  U ovoj apologiji obnovljenastva protojerej Balasov se ne ustrucava da kao argumente u odbrani crkvenih reformi navodi misljenja obnovljenaskih raskolnika : arhimandrita Spiridona Kisljakova , oca P.Kremljovskog i druge . To je i razumljivo . Isto kao i nekadasnji obnovljenasi , otac Balasov tezi , reklo bi se , crkvenom preporodu, ili , kako se on izrazava , " liturgijskom preporodu " , pa cak " `litugicnijoj ` liturgiji" (tako je protojerej nazvao jedno poglavlje svoje knjige ) (str.378) . Sta je to "liturgicnija liturgija" ? Protojerej Balasov tesko da ce moci sam  da kako treba to objasni . Ocigledno je da je "liturgicnija liturgija" isprazna fraza , poput one poznate "ekonomicnije ekonomije " . Mnogi se jos secaju da se rusenje ekonomije u bivsoj sovjetskoj drzavi dogodilo upravo posle sprovodjenja u zivot krilatice generalnog sekretara KP SSSR Leonida Breznjeva :
 "Ekonomija mora biti ekonomicna" .
Neosporno je da je cilj pedantnog rada protojereja Balasova rusenje tradicionalne bogosluzbene prakse , ali njegovi argumenti tesko da se citaocu mogu uciniti ubedljivim .Tako se , na primer , da bi obrazlozio neophodnost obnovljenaskih reformi otac Balasov poziva na "Odzive eparhijskih arhijereja " koje su ovi dali 1905. godine na postavljena im pitanja povodom moguceg reformisanja crkvenog zivota . Kako taco primecuje istrazivac A.Krivecki : " Odzivi zazuzimaju posebno mesto medju izvorima za Iitoriju Ruske Crkve ...Pri tome karakter materijala omogucuje da se lako izaberu citati koji potvrdjuju svako proizvoljno tvrdjenje autora . I pristalica  ideje o revolucionarnoj nastrojenosti episkopata , i onaj koji se pridrzava misljenja o njegovom krajnje konzervativnom stavu bez napora ce argumentovati svoju poziciju citatima Odziva".

...

Kako pak uciniti bogosluzenje pristupacnijim ? Ocigledno je da treba vrsiti katihizaciju ljudi koji ulaze u Crkvu . I tu treba pomenuti drevno iskustvo nase Crkve u oblasti ovakve katehizacije , iskustvo koje je  sada , na zalost , svugde izgubljeno .
Tako na vecernju , jutrenju , casovima Velikog posta i nekim drugim bogosluzenjima Tipik propisuje takozvana poucna citanja . Po Tipiku ona treba da se citaju : na vecernje - posle blagoslova hlebova  za vreme njihovog razdavanja ; na jutrenju - 1) posle prve uobicajene katizme , 2) posle druge uobicajene katizme , 3) posle polijelejnih psalama , 4) posle trece pesme kanona , 5) posle seste pesme kanona . Sta zapravo treba citati cesto se ukazuje u cinu ovog ili onog dana , iako u Tipiku postoje i opsta uputstva . Na primer , od Vaskrsa do Pedesetnice citaju se tumacenja sv.Jovana Zlatousta  na Jevandjelje   od Jovana , a od Pedesetnice do nedelje posle Vozdvizenja - tumacenje istog svetog oca na Jevandjelje od Mateja . U parohijskim hramovima bilo bi dobro obnoviti bar jedno od citanja svetih otaca (na primer , samo posle seste pesme kanona ) , citanje koje propisuje Tipik .
I dok se modernisti stalno zale na nerazumljivost bogosluzenja neofitima i predlazu da se liturgijsko Jevandjelje cita na ruskom jeziku , ne bi li bilo razumljivije da na svakom jutrenju citaju tumacenje sv . Jovana Zlatousta na tekst Evandjelja koje ce se citati na liturgiji ?
  Svi razgovori o nerazumljivosti i nepristupacnosti bogosluzenja na slovenskom jeziku nisu nista vise do zvucna zavesa kojom savremeni obnovljevasi pokusavaju da prikriju svoje prave ciljeve . Evo sta je rekao na tzv."Drugom preobrazenskom saboru" u Moskvi poznati obnovljenas svestenik Georgije Kocetkov :
" Pravim clanovima Crkve...bogosluzenje ostaje  u mnogome nepristupacno . Stvar tu nije u samo u malo razumljivom bogoslubenom jesiku ... do naseg vremena bogosluzenje se obrazovalo na takav nacin da ako se i prevede na na ruski jezik , i to cak ne na govorni , vec na visoki jezik ,ono ce ipak ostati nerazumljivo , i sto je glavno , gotovo nedelotvorno".
  Ovde u referatu koji je procitao pred svojim sledbenicima , otac Georgije je javno izrekao ono sto drugi obnovljiteljci vise vole da precute . Modernisti napadaju pravoslavno bogosluzenje ne zbog crkvenoslovenskog jezika i njegove toboze nerazumljivosti ; oni ga napadaju zbog njegovog pravoslavnog sadrzaja . Stvar je u tome sto su uporedo s odlukama vaseljenskih i pomesnih sabora , delima otaca i ucitelja Crkve i dogmatskim odlukama bogosluzbeni tekstovi dogmatski izvor pravoslavne vere i neotudjivi deo svetog predanja  Pravoslavne Crkve . U bogosluzbenim tekstovima Crkva ispoveda svoju veru , veru pravoslavnu . Ali  kako da zajedno sa svom Crkvom ispoveda pravu veru u crkvenim pesmama  jeretik, isti taj otac Kocetkov koji huli Hrista i Majku Boziju , bogohulno tvrdeci da se Hristos rodio od "blagocestivog supruzanstva " pravednog Josifa Zarucnika i Deve Marije ? Osim toga , posto su nase bogosluzenje stvorili pravoslavni , a ne jeretici , u njemu se , naravno , pravoslavni oci Crkve uzdizu , a jeretici se , naprotiv , osudjuju , . Kako je tesko ekumenistima - modernistima da slusaju prokletstvo koje Crkva upucuje jereticima ? Jer , " pravoslavni " ekumenisti su vec otkrili "pravoslavlje " kod mnogih jeresijarha iz proslosti koje su osudili vaseljenski sabori . U bogosluzbenim tekstovima pak ti jeresijarsi se osudjuju i proklinju zajedno sa  svojim necastivim delima . Zato nase ekumeniste-moderniste ne mogu da ne ljute bogosluzbeni tekstovi koji se citaju i pevaju u hramovima , oni ne mogu, a da ne zahtevaju njihovu reviziju i izmenu . Ocigledno je da sva ta svoja naklapanja o nerazumljivosti bogosluzbenog jezika koriste u svojstvu trojanskog konja uz pomoc kojeg oni pokusavaju da razore pravoslavni karakter bogosluzenja Crkva . Slovenski jezik naseg bogosluzenja , njegova slozenost samo su zgodan povod da modernisti izvrse reviziju pravoslavnog ucenja . istinski uzrok njihovog nezadovoljstva sastoji se u tome sto  pravoslavno bogosluzenje ukljucuje vernika , racunajuci tu i onog koji je prvi put dosao u hram , u Pravoslavlje , uliva mu svest  da se gnusa jeretika i njihovih bezboznih dela , vaspitava ga da hrabro brani veru , prolivajuci cak i krv za nju . I tu svoju funkciju nase bogosluzenje izvrsno vrsi , upravo zato sto je ono razumljivo vernicima , kako je to jednom iskreno priznao izvesni protojerej Hakelj (videti Blagodatni oganj , br . 6 , str . 93) .
  "Meni se cini - pisao je episkop Jenisejski Jefimije Scasnjev - da sve ostre promene u crkvenoj obrednosti ne samo da nece biti na korist  Pravoslavnoj Crkvi , vec ce pre posluziti kao povod da obican narod upadne u jeres i raskole" . To shvataju i neprijatelji Pravoslavlja . Uopste nije slucajno da "teznja prema obnovi bogosluzbenog zivota " kako se izrazava protojerej Balasov , tacnije prema rusenju bogosluzbenog zivota , nailazi na zainteresovanost i podrsku u nekim organizovanim strukturama . Tako otac Balasov  pise da bi  "Zavrsetak i objavljivanje ovog rada ( njegove apologije obnovljenistva , P.A.) bili nemoguci bez podrske fonda "Hriscanska Rusija" [ odnekud i nama u Srbiji poznato?!] , cijim saradnicima autor izrazava posebnu zahvalnost " (str.13 - naravno  ! ) . Protojerej Balasov je "zaboravio" da saopsti da je fond "Hriscanska Rusija " rimokatolicki fond i da  ga predvodi rimokatolicki svestenik Romano Skalfi , isti onaj koji je u Miroskom manastiru pricescivao ikonopisca oce Zenona . Bas je dobrog sponzora nasao otac Balasov da mu izda rad !!!
  Naravno , razumljivo je odusevljenje mnogih svestenika , pa cak i episkopa Ruske Crkve za reformatorske ideje uoci revolucionarnih dogadjaja . Mnogi od  takvih  koji su bili odusevljeni reformatorskom frazeologijom posle primene modernistickih ideja u praksi , zauvek su su se rastali od laznih mastanja .  Imajuci u istoriji Crkve zalostan primer reformatorskih ideja u obnovljevnastvu , nedavno poucno iskustvo posledica reformi u rimokatolickoj crkvi posle Drugog Vatikanskog koncila , reformi koje su odbile od rimokatolickih hramova mnoge hiljade vernika , pozivati na crkvene reforme u Ruskoj Crkvi danas , vise nije oprostiva zabluda , vec svesna teznja ka rusenju Crkve .
  Da bi opravdao obnovljenasku praksu bogosluzenja na ruskom jeziku protojerej Balasov pise :
"Treba priznati da su , kada su kasnije (pocev od 70-tih godina)  neki arhipastiri ( ovde uvazeni protojerej ima u vidu poznatog ekumenistu - obnovitelja mitropolita Nikodima Rotova - P.A.) blagosiljali bogosluzbeno citanje Svetog Pisma i dela liturgijskih tekstova u ruskom prevodu , imali za to  dovoljne crkveno - kanonske razloge " (str.167) . Pod " dovoljnim crkveno - kanonskim razlozima " otac Balasov ima u vidu dozvolu da se bogosluzenje drzi na ruskom jeziku , dozvolu koju je izdao zamenik patrijarsiskog cuvara trona mitropolit Sergije Stragorodski 1937. godine protojereju V.Adamenku , dozvolu posebnog karaktera koja se odnosila samo na protojereja Adamnenka koji tek sto se vratio iz dugogodisnjeg obnovljenaskog raskola . Ali ta dozvola niposto nije "dovoljan crkveno - kakonski razlog " .
  Ocigledno je da otac Balasov ima ozbiljne propuste i nedostatke u crkveno-kanonskom obrazovanju . Stvar je u tome sto je jos 1925. godine cuvar patrijarsirskog trona svestenomucenik Petar Poljanski izdao odluku svojoj vernoj deci Ruske Pravoslavne Crkve , koju jerarhija nase Crkve ni u proslosti , ni u sadasnjosti nije ukidala i nema nameru da ukida , i kojoj se posebno kaze sledece :
"Od nekog vremena u mnogim hramovima grada Moskve i Moskovske eparhije primecuje se uvodjenje razlicitih novotarija prilikom drzanja bogosluzenja , novotarija koje cesto zbunjuju savest vernika , kao i odstupanja od crkvenog Tipika uopste . Kao primer moze se navesti :
1) Sluzenje Liturgije uz otvorene carske dveri sa organizovanjem svecanog susreta i oblacenjem nasred hrama .
2) Izostavljanjem molitava za oglasene na liturgiji.
3) Citanje Evandjela lica okrenutog prema narodu .
4) Upotreba nepropisnih obracanja vernicima pre citanja Evandjelja ("Hristos s nama " i drugih ) .
5) Sluzenje svenocnog bdenija nasred hrama , cesto sa katedre .
6) Sluzenje svenocnog bdenija uoci 13. septembra po pashalnom cinu .
7) Sluzenje Liturgije Jovana Zlatousta u vreme Velikog posta u dane koji nisu propisani po Tipiku .
Sluzenje jutrenja Velikog Petka (stradanje Gospodnje ) za vreme Uspenskog i drugih postova .
9)  Sluzenje Pasija mimo Ustava i u neuobicajeno vreme .
10) Zakasnelo sluzenje takozvanog cina Pogrebenja Majke Bozije (Posle 16. avgusta ) .
11)  Sluzenje vecernje na Veliki Petak u vreme koje nije odredjeno Tipikom (ne u 3 h popodne , vec kasnije ) .
12)  Sluzenje svenocnog bdenja uoci Velike Subote s obnosenjem plastanice oko hrama .
13) Uvodjenje u bogosluzbenu praksu ruskog jezika .
14) Upotreba samovoljnih vozglasa i molitava .
15) Samovoljno skracivanje i promena bogosluzbenog cina na stetu molitvenog i praznicnog sadrzaja (izostavljanje dela stihira , kanona i antifona u kojima se slikovito i zivo slika Carstvo Bozije , bogougodni zivot svetih , uzvisena i neprekidna radost u Gospoda cak i u nevoljama - usled cega ostaju samo odlomci crkvenog cina ) , i tome slicno .
 Odlucno izjavljujem da  su te i slicne pojave nedopustive u crkvenobogoslubenoj praksi ... i upozoravam da ce uporni novatori biti s moje strane podvrgnuti kaznama .
Patrijarsijski cuvar trona mitropolit Petar .
14. septembar 1925. "

***

Ovom odlukom treba da se rukovodi svaki klirik Ruske Pravoslavne Crkve u svojoj bogosluzbenoj praksi , a protojerej N.Balasov bi vec odavno trebalo da sidje s puta liturgijskog rusenja i krene pravim putem , putem revnosnog cuvanja predanja Crkve " .

^^^
Kao sto se daa primetiti i nasu bracu Ruse su  i u nedavnoj proslosti , kao sto su  i u sadasnjosti "pohodio dah novatorstva i unijacenja ", kao  i nas,   i po svaku cenu pokusaj nekih da " udju u crkvenu istoriju na ruzniji nacin " .
I Neron je zapalio Rim da bi usao , bar na taj nacin , u "Istoriju" .
Da li nam se to  "opet i opet - istorija pokusava da ponovi  i  na  ovaj nacin " ?


 

Кардинал Левада објашњава екуменизам
    
Monday, 15 March 2010
КАРДИНАЛ ЛЕВАДА ОБЈАШЊАВА EКУМЕНИЗAМ

         Циљ екуменизма је уједињење са Римокатоличком црквом у заједницу којом се Црква преображава и обогаћује, каже челник ватиканске Конгрегације за доктрину вере.
+++
Кингстон, Онтарио, 9. март 2010. године (Zenit.org) .- Циљ екуменизма је уједињење са Римокатоличком црквом у заједницу којом се Црква преображава и обогаћује, каже челник ватиканске Конгрегације за доктрину вере.
 
Кардинал Вилијам Левада дао је ово објашњење у суботу на Краљичином универзитету у беседи који је одржао поводом документа „Anglicanorum Coetibus”. Овим документом се отвара пут англиканцима да у групама приђу Римокатоличкој цркви. Следи незванични транскрипт разговора који је обезбеђен посредством телевизије „Solt end lajt”.
 
Кардинал примећује да за многе англиканце документ „Anglicanorum Coetibus” представља логичан развој у раду оствареном у оквиру екуменског дијалога између Англиканске цркве и Римокатоличке цркве после Другог ватиканског концила.
 
Кардинал Левада је дао резиме онога што је до сада урадила англиканско-католичка међународна комисија (ARCIC). Закључке ове прве комисије одобрили су англикански црквени великодостојници и Ватикан.
 
„Резултат рада комисије ARCIC I је велика нада у екуменским круговима”, рекао је кардинал. „Многи англиканци и римокатолици у заједничком саопштењу виде пут који води до препознавања заједничког израза двеју вера”.
 
Ауторитет

 Међутим, има још препрека које очекују Англиканску цркву, пошто је она започела праксу рукополагања жена у свештенички чин, а одскора одобрава и хомосексуалне активности.
 
Суштина ова два питања, примећује кардинал Левада, лежи у питању ауторитета, а посебно у две тачке: да ли откривење Божје у Исусу Христу и у Светом Писму има за циљ да нам саопшти Божију вољу тако да захтева нашу послушност? И друго, да ли је Бог, у Христу, оставио својој Цркви ауторитет којим она може да гарантује да она зна тачно значење откривења, усред понекад различитих људских тумачења?
 
У том контексту, објашњава кардинал, надбискуп кентерберијски Роуван Вилијамс и Бенедикт VI, „одобравају оснивање ARCIC III чији ће задатак бити да настави са билатералним дијалогом на тему Црква као заједница - локална и универзална, укључујући и разматрање етичких питања која се јављају на ова два нивоа, као и њихову интеракцију”.
 
Екуменизам

Други део излагања кардинала Леваде био је усредсређен на објашњење шта екуменизам стварно представља.
 
„Циљ екуменизма је - уједињење са Римокатоличком црквом ”, рекао је кардинал.
 
Он је додао да „сам процес деловања ка уједињењу доноси промену у црквама и црквеним заједницама, које ступају у дијалог, у смислу стварног уласка у заједничарење које заиста трансформише Римокатоличку цркву и обогаћује је. Дозволите ми да одмах додам да под обогаћивањем не подразумевам додавање Римокатоличкој цркви било каквих суштинских елемената освећења и истине, јер је Христoс Римокатоличку цркву обдарио свим суштинским елементима. Мислим на додатак различитих начина изражавања тих суштинских елемената, и то таквих који ће појачати уважавање неисцрпних дарова које је Цркви даровао њен божански оснивач”.
 
Дакле, објаснио је прелат, „новина је само то да су хиљадугодишње истине и елементи светости, који су већ саставни део Римокатоличке цркве, сагледани у другачијем светлу или је стављен другачији нагласак, у смислу начина на који разне верски групе живе ову истину и ове елементе, а које Христос позива да се уједине у савршену заједницу једних са другима, и уживају везу вере, црквенних закона, обредâ и милосрдне делатности на различите начине, који се сви хармонично стапају”.
 
Вођа Конгрегације за доктрину вере рекао је да је у потпуности могуће очекивати да „док са једне стране, тачно знамо шта је могуће изрећи у истини о једној Божијој тајни, са друге стране потпуно познавање значења изреченог о тој Божијој тајни појачава се мишљењима многих група људи о истој Божијој тајни”.
 
 Симфонија

 У свом објашњењу екуменизма кардинал је користио симбол симфонијског оркестра.
 
„Видљиво уједињење са Римокатоличком црквом може се упоредити са симфонијским оркестаром”, рекао је он. „Неки инструменти, као, на пример, клавир, могу одсвирати све ноте. Исте ноте имају клавир, виолина, харфа, флаута и туба. Али када сви ови инструменти свирају ноте које има клавир, ноте су обогаћене и оплемењене, а резултат је симфонично и пуно заједништво. Неко би можда рекао да екуменски покрет жели да са какофоније пређе на симфонију, да сви свирају по истим нотама доктринарне јасности, истим милозвучним акордима освећеног делања, повинујући се ритму хришћанског опхођења у милосрдности, и да испуне свет лепим и охрабрујућим звуком Речи Божије.
 
„Док се други инструменти могу наштимовати према клавиру, када ти инструменти свирају заједно на концерту немогуће је грешком помислити да свира клавир. Божија воља је да они којима је Реч Божија упућена, то јест свет, чује једну величанствену мелодију која је постала дивна доприносом различитих инструмената. ”
 
Кардинал Левада нуди конкретне примере тих доприноса, подсећајући на примере из Православне Цркве, примере Реформације и, наравно, Англиканске заједнице.
 
Што се тиче текста „Anglicanorum Coetibus”, рекао је да је то „први пут да је Римокатоличка црква пружила руку као одговор људима и женама западног хришћанства, који желе пуно заједништво, и доделила им положај не једног међу многима, него издвојен, посебан положај.”
 
Он брани тезу да „Христос жели видљиво јединство, и да оно није недостижно или чак недоступно.”
 
Али, кардинал Левада такође предлаже следеће: „Ми понекад не знамо вредност онога што поседујемо и потребни су нам продуховљени увиди других да бисмо препознали благо које имамо”.
 
http://www.zenit.org/article-28592?l=english
http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=945

Пренето са...

jedini cilj ovoga je da se i pravoslavlje uvede u otvoreni satanizam

Rock and Roll