СВЕТОСАВЉЕ

Православље, коме је право име Хришћанство (Православном зовемо нашу Веру да би смо се, за шире народне масе, разликовали од римокатолика, протестаната и осталих кривославних, јереси и јеретика који се усуђују да у своје сврхе користе Пречасно Име Господње) је, као што је познато, подељено на помесне Цркве. Помесне Цркве одређене су простором који обухватају, и које најчешће коегзистирају са нацијама које живе на тим просторима. Дакле, помесне Цркве су углавном и националне Цркве, а творац и утемељивач прве националне Цркве у историји је наш СВЕТИ САВА.
Образац свима људима кроз све векове, па и Србима, је Господ Христос! Међутим, сваки човек је и специфична јединка Божија, који је – иако створен по Образу и Подобију Божијем – НЕПОНОВИВО боголико биће, посебно и различито, са сопственим стилом и искуством. Тако је и са помесним Црквама, а уједно и свим православним народима – сваки је са својим стилом и искуством.
И у нашем народу има једна особена црта, аутентично србска. Та се "црта" огледа у овоме: Срби су кроз своју многовековну заветну историју увек сведочили своју Веру Православну више крвљу неголи мишљу, више мучеништвом него исповедништвом, више умирањем неголи живљењем. Па и у ово данашње смутно и суморно време трагови тога су остали, у србској Црној Гори поготово, где се више гледа како је ко умро (пострадао) неголи како је ко живео. Могао је неко бити и најлепшег живота, али ако је јуначки и мученички пострадао памтиће га и спомен ће његов остати светао у народу. Наравно, није свака јуначка погибија мучеништво за Веру, али овде говоримо о траговима србске светости и честитости који су у народу остали и дан данас, чак и у овом времену свеопштег безбожја, безверја и безобразја.  И не само о траговима који су остали него и о дан-данашњем начину размишљања и живљења.  По томе се може говорити о том особеном србском стилу и о том аутентично србском искуству Православља – СВЕТОСАВЉУ.
Ако се погледа наша свештена историја, у њој не доминирају блистави умови и великани теолошке мисли (они су се тек у новије време у нас појавили).  У нашој свештеној историји доминирају понајприје ратници и мученици за Веру, затим велики подвижници и чудотворци, па тек онда богослови и остали Светитељи...
Како је код наших Светитеља, тако је и међу простим народом.  Има у њему нека особена и тврђа, нека језгровита снага где су наши стари – можда и не познајући јасно све догмате Вере - радије бирали да остану у том "блаженом незнању" али са спремношћу да својим животом запечате Православље.
Онима којима наводно није јасан појам Светосавље и који бестидно критикују његово ''пречесто спомињање'' поручујемо:
Ако вам није јасан појам СВЕТОСАВЉЕ идите у Цркву-костурницу у Лазаревцу где су подхрањене кости свих учесника Колубарске битке, на једном месту и под једним кровом. И освајачи и србски бранитељи, без разлике. Тога нема нигде у свету, нити је то било у историји и једног народа. Одите у Пећку Патријаршију, до трона Светога Саве и уверите се колико има Ћивота на једном месту. Није ми познато да их има више игде, изузев можда Свете Земље и Свете Горе. Идите у Јасеновац, обиђите Херцеговачке и Црногорске јаме и стратишта. Тога нема нигде на свету, изузев можда Свете Русије. Онај ко "критички расуђује", који мсили да је термин ''Светосавље'' сувишан и који говори да су Срби ''само хришћани'', зашто не оде у Србску Македонију, у Албанију, Бугарску, Румунију, Мађарску, Епир и Тесалију, Јерусалим, Цариград, и даље обиђе целу Европу, Америку, Аустралију (итд.)? Видеће како су никле, или ничу, светиње једног малог безначајног али Богом чуваног народа. Нађите на просторима Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Далмације, да не набрајам даље србске земље и завичаје, макар и једну задужбину других православних народа.
Сетите се Косовског Завета, народног опредељења и његове Жртве да би се називали Синовима Божијим!
Ако смо – као што неки кажу - "отуђени" а не само хришћани, зашто у погромима наши преци носише ЋИВОТЕ, не благо и имовину, већ светиње које Бог прослави као највеће србско Благо! То нема ниједан православни народ у своме памћењу...
Па да све ово и није ништа, зашто је онда католичка-римска курија пре више од 10
година званично обелоданила да неће да сарађује са Србском Православном Црквом докле год је она СВЕТОСАВСКА!
Србски народ, као један од Божијих народа, има у Светом Сави бесмртнога духовног оца и вечног учитеља. На основу тога, ми свакога ко себе сматра духовним чедом Светог Саве, називамо Светосавцем. Светосавац значи  опредељеник и искушеника, али је истовремено и нека врста попчасне титуле међу православним народима.
Размисли о овоме брате Србине и заборави на критички приступ. Нисмо ми мудрији од наших предака.

"Sopocanski Apel" -

... -II- ...

Sajt:

http://www.pravoslavljedanas.info/SopocanskiApel.htm

Rastavili su ih 2 budale a generacije popravljaju i ispastaju treba vise postovati koleru nego njih manje je ljudi ubila

тасо,мајсторе....       

Католицима/протестантима су отворена врата правог Хришћанства, нека приђу Православљу и нека коначно упознају Цркву у правом смислу те речи.
Чак и визуелно наши свештеници одају слику правог Хришћанства које се није променило од Христа или бар је најмање претрпело промене током свих векова.

Погледај те католичке свештенике у белом, обријаних брада, више личе на ККК чланове него на свештенике, превише су отишли у модернизацији и прилагођавању НСП.

Pa zato je vise katolika, a nasi su se prilagodili sadasnjosti sto se tice finansija kradu ko poludeli.

Ти си неке ствари побркао!!!!
Па шта ако их је ''више''!Веће ће бити њихово разочарење!Више ће (не)људи пропасти!
Нисам сигуран чему да се ико ''прилагођава''? Је ли се то Бог променио?
Ајмо прво да чекамо,барем,шта ће рећи суд!
У међувремену,прочитај ко је извео највећу пљачку у историји-похару Цариграда,а све под идејом '''крижанства''  и ''борбе против неверника''  и ослобађања '' Свете Земље''! 

Pa ja govorim crkva je glupost.

Стојане, ако си Србин атеиста, не значи да ниси Православац, посебно ако си крштен.
Нико са запада те неће више ценити, ако кажеш ''Pa ja govorim crkva je glupost.'', ти си за њих исто као и сви остали Срби ... односно Православци.

Православље односно СПЦ је као лепак који нас одржава на окупу колико је могуће, без њега ћемо постати припадници неких нових нација, односно уништићемо свој национални идентитет.
То не мора увек да има неке везе са Богом, Црквом, Христом, т.ј. религијским уверењима и традицијом коју носи.

Бранећи Цркву, не плашимо се ми само за свој верски идентитет, колико за национални, јер СПЦ је брана после чијег слома, отровна западњачка река фекалија ће се сручити на српску нацију као последњу препреку ка европеизацији Србије и асимилацији у нову европску супер-нацију.

u potpunosti sam protiv nije stvar u SPC vec u drzavi i naciji SPC je naknadno izmisljen.