Сличне ''мисе'' одржане су и у осталим ОКУПИРАНИМ Србским земљама:

Морска:

http://www.glas-koncila.hr/portal.html?catID=2&conID=24905&act=view

Славонија:

http://www.pozeska-biskupija.com/index.php/52-vijesti/2012/sijecanj/638-sredisnje-ekumensko-slavlje-pozeske-biskupije-u-pakracu

http://www.djos.hr/site/index.php?option=com_content&view=article&id=1417:ekumenski-susret-u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi-u-osijeku&catid=35:dogaanja&Itemid=81

"  ... Неопсевдопросветитељи софистички и здушно правдају ојерешени запад забијајући и себи и браћи својој Јудин нож у леђа. Заборављају на оне који су се спустили у амбис како би пружили руку латинским јеретицима па и сами остали на дну заменивши Богочовека "човекобогом." Нису марили на речи Свеца да су три највећа пада у историји: пад Адамов, пад Јудин и пад папин.

Изигравајући дрвене адвокате херетицима, а адвокати нису пошто благоглагољиво дрво још нико није видео, те заговарајући богослужења са "непогрешивима" сврставају се на леву страну екуменских градитеља нове вавилонске куле. Можда не схватају да не могу заједно "злато и блато", те да не могу у Христу да буду Једно сви укључујући ваљда и "вуду и буду."

А, можда су убеђени да су паметнији од уникума православља, доктора теологије Светог Авве Јустина који је хируршки прецизно одговорио на питање аутора ове теме још пре 37. година: 

На Св. Јована Златоуста
13/26 новембар 1974.
Ман. Св. Ћелије

Преосвећени Оци,

Свој став према јеретицима, - а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.

Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?! (Свети Јован Златоусти тврдио је да је немогуће да се не опаклени онај који се исмева, пориче или не поштује Свете Црквене каноне)

Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам "латинска јерес." А колико је од тада нових догамата папа измислио и "непогрешиво" одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио.
Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву.

Недостојни Архимандрит Јустин ".

Sa:

http://forum.verujem.org/index.php?PHPSESSID=35opt3hdua4a0blfvoppgqpk57&topic=19148.msg328684;topicseen#msg328684

Малтешки ред дао 100.000 евра за родитељску кућу

Реконструкција Докторове куле у којој ће бити Родитељска кућа за малишане оболеле од рака и њихове родитеље, почеће током овог месеца, захваљујући најновијој донацији од око 100.000 евра, каже за „Политику”, Томислав Ђорђевић, председник београдске општине Савски венац, која је носилац пројекта обнове овог здања. Новац је поклон Сувереног војног малтешког реда, чији се чланови данас пре свега баве хуманитарним радом, а прикупљен је на добротворној аукцији одржаној 29. фебруара у Милану.

– Захваљујући овој донацији, моћи ћемо да кренемо у обнову Докторове куле, која већ годинама чека реконструкцију. Сада смо прикупили 250.000 евра и можемо да почнемо радове – каже Ђорђевић.

Сума од око 100.000 евра прикупљена је на аукцији сатова чувених светских произвођача, а међу њима су били и уникати. Овај скуп организовао је амбасадор Малтешког реда Алберт ди Лука, а већ неколико година у Италији се организују овакве манифестације са којих се новац шаље у хуманитарне сврхе.

.................................................

Д. Ивановић
објављено: 03.03.2012

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Malteski-red-dao-100_000-evra-za-roditeljsku-kucu.sr.html

---

Латини су старе варалице.
Православељ или смрт.

" ...Преподобни Теодосије Печерски (†1074 г.): „Они (Латини), множином својих јереси, обесчастили су целу земљу... Они који живе у латинској вери неће задобити вечни живот".

Свети Григорије Палама († око 1360 г.): „Све док будете говорили да Дух Свети исходи и од Сина, ми вас нећемо прихватити нити општити са вама." (Дела Св. Григорија Паламе. Т1, Солун, 1962. стр. 26)

Свети Марко Ефески († 1457 г.): „Јасно је да су они (Латини) јеретици, јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу - хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике..."
„Оно што се тиче Цркве, никада се не може разрешити путем компромиса..."
„Ми смо одбацили Латине, ни због чега другог, него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима..."
„Латини нису само расколници, него су и јеретици. Наша је Црква духо ћутала о томе, понајвише због тога што су њихови народи знатно већи и јачи од нашег."

Преподобни Максим Грк († 1556 г.): „У својим делима, ја разобличавам сваку латинску јерес и сваку јудејску и многобожачку хулу." (Дела преп. Максима Грка, Твер. 1993. стр. 7)

Свети Филарет Московски (Дроздов): „Папизам је сличан плоду, чији се омотач хришћанске црквености, наслеђен од давнина, постепено распада, да би открио њихову антихришћанску срж."

Преп. Пајсије (Величковски) († 1794 г.). Пише да о Латинству, да се оно одвојило од Цркве и „пало у бездан јереси и заблуда... и лежи у њима без икакве наде да ће се подићи". И даље: Латини нису Хришћани.

Св. Игњатије (Брјанчанинов) († 1876 г.): „Папизам - тако се назива јерес која се појавила на западу и из које су, као гране из стабла, израсла различита протестантска учења. Папизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Неки западни писци су то одбацивање готово јавно изрекли, говорећи да је далеко мањи грех одрицање од Христа, него одрицање од папе. папа је идол паписта - он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и сатани - творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма. У том стању помрачености они су искривили неке догмате и свете тајне, а Божанствену Литургију су лишили њеног суштинског значења избацивши из ње призивање Духа Светога и благосиљање принешеног хлеба и вина, који се претварају у Тело и Крв Христову..."„Ниједна јерес не изражава тако отворено и насилно своју претерану гордост и сурови презир и мржњу према људима. (О јереси и расколу - „Православно штиво" 1992. Бр. 5-6. стр. 476)

„Ви говорите: „Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог „хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи..."
„Суштина сваке јереси је богохуљење... Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза авилских, Франциска асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину." (Свети Игњатије Брјанчанинов 6, писмо 28)

Преподобни Амвросије Оптински († 1891 г.): „Источна Православна Црква, од Апостолских времена па све до данас, држи и сматра неизменљивим и неповредивим од нововерја, како учење Евангелско и Апостолско, тако и предање Светих Отаца и одлуке Васељенских сабора. Римска црква се већ одавно удаљила у јерес и новотарије..". И даље: „Римска црква тиме што не чува светост Саборних и Апостолских одлука, а приклања се нововерству и погрешним мудровањима, потпуно се одвојила и не припада Јединој, Светој и Апостолској Цркви." (Сабрана писма блаженопочившег Оптинског старца Амвросија мирјанима, Ч.1. Сергејев Посад. 1913. стр. 231, 232, 235).
„Истина сведочи да је римска црква отпала од Православља (Сабрана писма, стр. 234)
„Да ли би било разумно тражити јединство са католицима? Да ли се треба чудити привидној усрдности и тобожњем пожртвовању тих делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? Они се труде да људе обраћају и приводе своме папи, а не Христу" (Сабрана писма преп. Амвросија, 1908. стр. 7)

Свети Теофан Затворник († 1894 г.): „Постојала је једна Црква на земљи. Црква једне једине вере. Али дошла су искушења - папа и његови приврженици предали су се сопственом мудровању и отпали су од једне Цркве и вере." (Писма разним лицима о различитим стварима вере и живота. М1892. стр. 45)
„Хришћанским црквама, како је теби, наравно познато, називају се, осим наше Православне Цркве, латинска црква и многа хришћанска протестантска друштва. Али ни латинску цркву, а поготово та протестантска удружења, не треба признавати као истинске Христове Цркве, управо зато што су оне несагласне са Апостолским устројством Божије Цркве. Латинска Црква је по пореклу апостолска, али је одступила од апостолског предања и искварила се. Њен основни грех је страст према стварању нових догмата. Латини су искварили и оскрнавили Свету Веру коју су примили од Светих Апостола." (Писма, стр. 230-232)
„Веровати на латински начин значи - одвојити се од Цркве, јерес." (Писма о Хришћанском животу М, 1908, стр 37)

Св. Јован Кронштатски († 1908): „Ко од Православних не би желео да се уједини са католицима или лутеранима и буде са њима једно у Христу, једно друштво верујућих? Али ко од чланова тих такозваних цркава, а посебно предводници, који се називају папама, патријарсима, митрополитима, архиепископима и епископима или пак свештеницима или патерима, ко је од њих спреман да се одрекне својих заблуда? Нико. А ми се не можемо сложити са њиховим јеретичким учењем без штете по спасење своје душе. Зар је могуће спојити неспојиво - лаж и истину?" (Живи клас са духовне њиве. Из дневника за 1907-1908. г. М 1992. стр. 31)
„Истините речи нашег Спаситеља Исуса Христа гласе: Ко није са мном, тај је против мене (Мт. 12, 30). Католици, лутерани, реформатори; су отпали од Цркве Христове. Они јавно иду против Христа и Његове Цркве, не поштују постове, искривљују догмате спаситељске вере. Они нису са нама; они су против нас и против Христа." (Живи клас са духовне њиве, стр. 32-33).
„У својој папској цркви, папе су створиле разне трикове, разноразне лажне догмате који воде ка преварама и у вери и у животу. То је потпуно јеретичка црква." (исто, стр 35.)
„Када би Римски папа био потпуно истоветан са Господом, у мислима, у души и учењу, могао би се, свакако не у личном смислу, назвати главом Цркве; али како је он различит од Христа и у мисли и у учењу, он је јеретик и не може се назвати главом Цркве нити учити Цркву; будући да је она стуб и тврђава истине (1. Тим. 3,15), а папа и паписти - трска коју ветар љуља и потпуно су извитоперили истину Христову и у учењу и у Богослужењу (бесквасни хлеб и одбацивање проскомидије) и у руковођењу, искваривши својом јереси сво католичанство и учили га погрешним, при чему је папа, и поред своје јереси проглашен непогрешивим од стране католичке цркве, то значи да је он непоправљив у својој противности мисли Христовој."

ИЗ ПОСЛАНИЦЕ ИСТОЧНИХ ПАТРИЈАРАХА 1848 г.
„Једна Света Саборна и Апостолска Црква, сада и овде поново саборно објављује, да је такво новотарско учење по којем Дух Свети исходи и од Оца и од Сина - сушта јерес, а присталице и следбеници тог учења, ма ко они били, јесу јеретици: друштва која они оснивају су јеретичка и свако духовно и богослужбено општење Православних чеда Саборне Цркве са њима је незаконито!"

Свети владика Николај Србски († 1956. г.): „Шта је Европа? Јерес. Најпре папска архијерес, потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик, а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Коме може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупацима. Али откуд да се међу тим глупацима нађу и Срби?..." (Речи Србском народу - Кроз тамнички прозор)

Преподобни Јустин Ћелијски († 1979 г.): „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес. Зашто? Зато што су у току историје разне јереси негирале или унакажавале поједине особине Богочовека, Господа Христа, а ове европске јереси одстрањују васцелог Богочовека и на Његово место стављају европског човека. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон." (Православна Црква и Екуменизам)

"Зато у хуманистичком царству место Богочовека Христа заузима Vicarius Christi (Заменик Христов), а Богочовек је потиснут на небо. Свакако, то је своје врсте разоваплоћење Богочовека Христа. Зар не?

"Догматом ο непогрешивости присвојивши себи, човеку, сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку - Господу Христу, папа је, у ствари, прогласио себе црквом у Папистичкој цркви, и постао у њој све и сва. Своје врсте сведржитељ.
Зато је догмат ο непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.
У историји рода људског постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин.
(Sv. Justin Celijski)

Игњатије Богоносац: "Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био и веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца".

"До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми - који смо синови и ученици Васељенских Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших.
Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја незнам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба - нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима.
Нека нико не господари у нашој вери - ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само - једини Бог, Који нам је и Сам и кроз Своје ученике предао ту веру"! (Cв. Маркo Ефески, Послан. игуману Ватопеда).


"Ђаволско ратиште, ђаволско свештенство и ђаволска мудрост - то је цар , папа и философ деветнаестога века." (Sv. Justin Celijski)

"Цар антихрист представља почетак деветнаестога века. Папа антихрист представља средину деветнаестога века. (Sv. Justin Celijski)

"Догматом ο непогрешивости присвојивши себи, човеку, сву власт и сва права која припадају једино Богочовеку - Господу Христу, папа је, у ствари, прогласио себе црквом у Папистичкој цркви, и постао у њој све и сва. Своје врсте сведржитељ.

Зато је догмат ο непогрешивости папе и постао сведогмат папизма. И папа се њега не може одрећи ни но коју цену, све док је папа хуманистичког папизма.

У историји рода људског постоје три главна пада: Адамов, Јудин, папин." (Sv. Justin Celijski)..." .

Sa: http://forum.verujem.org/index.php?PHPSESSID=0ghd99gfoum3idufhdejgbcvp1&topic=19174.msg329055;topicseen#msg329055

"..."Ако се неки чине као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (= са јеретицима), такве ако после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати." (Св. ВАСИЛИЈЕ):

И пре њих Богоносац Игњатије у Посланици божанственом Поликарпу Смирнском вели:

"Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био и веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца".

Зар ја, дакле, презревши све њих, да пођем за онима који под маском лажног мира призивају да се ујединимо са онима који су искварили свештени и божански Символ, и Сина уводе као другог узрочника Светога Духа? (Sv. Marko Efeski)

И шта треба много говорити? Сви Учитељи Цркве, сви Сабори и сва Божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих јеретика) и да избегавамо општење са њима.

“Свету Србију руше… и црквени људи, људи у мантијама. Да, Свету Србију данас руше многе мантије.”
Св. Jycтин II.

"Оне који се претварају да исповедају исправну Православну Веру, али су у заједништву са људима који имају другачије мишљење, и ако након упозорења остану непромењени, не само да не смете бити у заједници са њима, него их чак не смете ни браћом називати."
Св. Василије Велики

"Јеретици су потпуно уништени по питању вере, а што се тиче других, чак ако мисле да нису, због њиховог заједништва са јеретицима, и они страдавају."Св. Теодор Студит

"Браните се од јереси које уништавају душу и заједнице са њима која вас удаљава од Христа."Св. Теодор Студит

"Златоусти јасно тврди да су не само јеретици, него и они који су у заједници са њима, непријатељи Божји."
Св. Теодор Студит

"Док ходимо безгрешним и животворним путем, извадимо око које нас саблажњава, не физичко око, него мислено. На пример, ако Епископ... који је око Цркве, почини неко зло и саблазни народ, он мора бити извађен. Јер је боље окупити се у дому молитве без њега, него бити бачен заједно са њим у паклену ватру заједно са Аном и Кајафом."
Св. Атанасије Велики

"Да ли је пастир јеретик? Онда је он вук! Мораш да побегнеш од њега, и недај се преварити и не прилази му чак ако је наизглед миран и љубазан. Бежи од заједнице и приче са њим онако како би побегао од отровне змије. " Св. Фотије Велики

"Они који су од Цркве Христове су они који су од Истине, а они који нису од Истине, нису ни од Цркве Христове... јер нам је речено да не раздвајамо Хришћанство по људима који имају Црквена звања, него по Истини и тачности њихове вере."Св. Григорије Палама

"Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних, а у окупљањима имали и значајан број следбеника, они су ипак изван светих зидова Цркве. Чак ако свега неколицина остане у Православљу и побожности, они су у Цркви, и ауторитет и заштита црквене институције је на њима. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њиховох душа."
Св. Никифор Исповедник

"Грешити у погледу догми мало или много је исто, јер је у оба случаја реч о занемарењу Божјег закона."
Св Тарасије, патријарх Цариграда

"Сви смо обавезни да се придржавамо свега што је заједничко за све, и поврх тога, онога што се односи на веру, где и мало одступање представља чињење смртног греха."Св. Фотије Велики

"Постоји једна саборна и апостолска Црква Христова, не више, чак не ни две скупине изван те су синагоге безбожника и синоди отпадника који не мисле, не верују и не исповедају (веру) као ми истински Хришћани."
Св. Фотије Велики

"Ako ko sleduje raskolniku, Carstvo Bozije nece naslijediti."
Sv. Ignjatije Bogonosac

“Nemojte misliti da vas nece oskvrnuti opstenje (sa takvim episkopop) I zrtva koju on prinosi”. (Sv. Kiprijan)

''Kоји злонамерно искривљују учење, скривају се иза истине и варају простодушне људе; они су већ навикли на јеретичку безбожност. Деца Цркве хране се безбожним учењима. И шта да раде? У власти јеретика је крштење, спровод оних који одлазе, посећивање болесних, тешење оних који су у невољама, помагање угњетенима, сви могући начини, причешћивање... Све ово што они савршавају, постаје за народ чвор једномислија са јеретицима''
Св. Василије Велики
.
"...

Награда епископу Григорију за међурелигијски дијалог и толеранцију

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије добио је 2. марта текуће године награду - „Вечерњаков печат” – за особу године у категорији „Међурелигијски дијалог и толеранција”, коју додељује „Вечерњи лист”. У обраћању на вечерашњој манифестацији ''Вечерњаков печат'' у Мостару, владика Григорије је рекао да награда има велики значај и смисао за њега.

„Када би то било могуће, обратио бих се свима вама понаособ, јер осећам велику одговорност према речи и свестан сам њене немоћи да искаже суштину. Зато ћу оно што вам желим рећи - рећи кратко и просто. Не бих био искрен када бих сакрио да осећам трему нити бих био праведан када бих прећутао да ова награда има велики значај и смисао за мене”, рекао је владика Григорије.

Владика Григорије је нагласио да као епископ, а пре свега као човек, за своју прву и најважнију дужност пред Богом и људима има управо ширење дијалога, слоге и разумевања.

„Ипак, не треба преувеличавати ничије заслуге, чему смо ми људи неретко склони. Не чиним ништа више од онога што чине и други - волим овај град, као и сви ви, и трудим се да од њега створим дом”, рекао је Епископ захумско-херцеговачки.

Владика Григорије каже да не жели да говори оно што сви често понављају - да је Мостар град мостова, а да мостови повезују људе.

„Желим само да кажем како осећам сложеност мука овог града и људи који живе у њему. Не желим ни да се враћам уназад, поштујем ране прошлости, али, и поред свега, верујем у будућност. Свима нама је потребан дијалог, јер ниједан монолог није успео да опстане нити је донео било шта добро. Монолог је тужно корачање од вечности, а дијалог мукотрпно и озбиљно успињање ка њој. Сваки наш корак према вечности је корак према животу, а удаљавање од вечности је корак ка смрти. Стога морамо да пазимо на сваки корак и на сваку изговорену реч”, нагласио је владика.

Владика Григорије је рекао да награду дели са онима којима она припада подједнако као и њему и без којих не би била могућа: са бискупом мостарским Ратком Перићем и бискупом дубровачким Матом Узинићем, са фра-Иком Скоком и провинцијалом Иваном Сесаром, затим мостарским муфтијом Сеидом Смајкићем и ефендијом Салемом Дедовићем, као и са народом који је, упркос својим ранама, итекако отворен за дијалог.

„Ваше присуство вечерас и могућност да поделим са Вама радост и захвалност крепи наду у живот. За једног човека и епископа нема пријатнијег признања од признања за унапређење дијалога”, поручио је владика Григорије.

http://beseda.rs/portal/2011-01-24-08-29-10/2011-01-24-08-34-28/2011-01-24-08-33-41/2274-2012-03-03-22-01-21.html

Medju religijska tolerancija

Pa i palestinci su bili prvi hriscani pa vidite sta im se dogodilo ,ispusili su ga uveliko .

Ne razumem sta ovi nasi zele da nauce od Katolika ,osim kako biti bolji biznismeni i pljackasi ,
Mnogi su na papsku vlast dosli ubistvom i prevarom ,bilo je tu trovanja , nozeva u srce ,kurvanja ,seksa ,
bolesti poput sifilisa ,silovanja dece ,izazvanih ratova a Papa Nevin V je cak i jeo ljudsko meso ,
ovaj bivsi papa je cak odobrio brak izmedju rodjenog brata i sestre cak i decu imaju .

Јерусалим: Католици славе Ускрс као православци    

Католичка црква у Израелу одлучила је да убудуће Ускрс слави по „православном рачунању“ времена

Католичка црква у Израелу одлучила је да убудуће Ускрс слави по „православном рачунању“ времена, са образложењем да су хришћанске породице у тој земљи обично „мешовите“, односно да супружници често припадају источном и западном обреду.

Отуда, како се наводи, Ускрс није погодно славити два пута, преноси Верска информативна агенција (ВИА).

Поглавар фрањевачког монашког реда, који је веома присутан у Светој земљи, кустос Пицабела изјавио је да ће измена у слављењу Ускрса бити примењивана од идуће године.

Док је ове године разлика између два Ускрса недељу дана, идуће године ће бити 36 дана. Они који поштују нови, грегоријански календар Ускрс ће славити 31. марта, а они који рачунају време по старом, јулијанском календару - 5. маја.

Ове године католици обележавају Ускрс 8. априла, а православци у недељу, 15. априла.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:374004-Jerusalim-Katolici-slave-Uskrs-kao-pravoslavci

          alex je dobro primetio to sa papama,ali sve to sto se zbiva tamo,zbiva se i na ovamo,budimo realni u sagledanju. oslanjanje na to sta je rekao justin ili sava itd nema neku jaku snagu da donese red u veri.moze ali retko. sta je rekao Isus to je jedina mera. recimo justin kaze ko ne veruje u pravoslavnu dogmu i crkvu te trojstvo nema mu zore,jel tako? ali Isus kaze da ko veruje njegovu rec taj je u nebesima vec vidjen. Biblija nikad niti jednom nije pomenula rec trojstvo,sta ce mo sa tim? pa nista. a to trojstvo upravo su iznedrili papski bulatori pocev od 325.god na nikeji. i na toj izvrnutoj istini justin i slicni danas grade svoje spasenje.verovati u nesto sto je samo cist privid je tuga. milioni knjiga ispisanih sa navodnim citatima gde se to sve moze primetiti trojstvo,a da Bog niti jednom to nije izustio u toliko stranica! pa ako covek zida na pesku kaze Isus to ce se za sigurno survati jednog dana. a sve to ko je bolji,ko je u pravu,katolici,pravoslavni,protestanti,to je cista ludost,kao na fudbalskoj utakmici.
    da li je doista nekom od tih miliona verujucih navodno stalo do spasa dusa? sumnjam. naijiskrenije sumnjam. sve to lici na navijanje,na politicarenje,na dogmu,novac,opsednuce na kraju ali na iskreno iskanje spasenja,to ne.
          gde je ikad Bog postavio temelj spasenja na nekoj crkvi,coveku? nema toga mesta.cemu onda price o jedinoj pravoj crkvi,cemu tolike zidine,visine? sve je to zalud. cista opsesija i prevara da skrene paznju sa reci. mistika,sjaj,bljestavost,bogastvo,a unutar okreceni grobovi,kaze Isus. pa kad bi Gospod danas dosao po takim crkvama,znate li sto bi uradio,sve bi to razbacao levo i desno,i vikao napravili ste hajducke pecine! sto,sumnjate? onda ne znate Pisma.ono sto je njega diglo u duhu kad je usao u jevrejski hram onog doba je mizerija naspram ovih hramova i opacina unutar.
        ekumenija je uveliko na delu.ko ce to spreciti? niko. zasto? zato sto je to Bog prorekao da ima buiti i kvita. i jednostavno on je pozvao svoje da izadju vani iz toga inace unutar na sve to ide sud. to je sakupljanje kukolja za spaljivanje,(matej,13) pre nego digne psenicu u svoje ambare.rolna na filmu samo sto nije istakla zadnju vrpcu sa the end,pozurite radije vani,mesto namicanja ava justina i ostalih to vas nece spasiti,niti otvoriti oci. osnovica ekumenije je trojstvo,zar vas to ne zabrinjava? ko ima zmiju u nedrima,zar se nada da ga nece ujesti za srce i dusu?ko je pokrio oci ponjavom nece uspeti da vidi istinu jevandjelja.

Још једна ватиканска подвала!!!

---

Залечимо ране из Другог светског рата

Полако се схвата да је усташки режим починио злочине у име католицизма, уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србију.

Када сам дошао овде, пре три године, чинило се да је пројекат велике панхришћанске прославе у граду цара Константина, Нишу, ради обележавања 1700. годишњице Миланског едикта уз присуство папе и других православних патријарха и хришћанских поглавара, у великој мери подржан, да је надохват руке, казао је апостолски нунције, амбасадор Ватикана у Србији, надбискуп Орландо Антонини у разговору за „Политику” вођеном поводом седме годишњице од устоличења папе Бенедикта Шеснаестог.
 
„Касније, када је свака од цркава почела да анализира конкретне и практичне аспекте те грандиозне идеје, наишле су тешкоће разних врста, које не би могле бити решене у догледно време: једногласност консензуса, на пример, или безбедност, потом предност међу седиштима различитих цркава и слично. Увек постоји могућност да папа посети Србију неком другом приликом. Он је већ био позиван, како од државе Србије тако и од Католичке цркве. Она би се реализовала слично као и у другим већински православним земљама, као рецимо у Румунији 1999. године, Грчкој 2001. године, и другим државама. Међутим и за ту посету Србији, каже се, неопходно је прво решити проблем познатих болних чињеница из Другог светског рата. Реконструкција догађаја који су у питању, још увек није урађена на коначан начин, а коначни нису ни подаци са којима се стране не слажу, иако се полако схвата да је тадашњи усташки режим, којег је прошле године папа Бенедикт Шеснаести оквалификовао као „нехуман”, починио злочине у име католицизма. Уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори баш папа уколико би дошао у Србију, зато што на другом месту није лако пронаћи прилику и прави тренутак да се оне изговоре”, истакао је надбискуп Орландо Антонини.
 
Да ли је Светој столици, односно Апостолској нунцијатури, стигао позив Српске православне цркве за прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта?
 
Не, још нисмо добили позив. Претпостављам да ћемо га добити када буде спреман програм прославе, посебно онај део везан за централну прославу. Константинов едикт из 313. године је догађај који све интересује, зато што је тим едиктом први пут у историји озваничена верска и слобода савести. Као што је рекао папа Бенедикт Шеснаести поводом Светског дана мира 2011. године да давање права на слободу савести представља, као и право на живот, основно људско право, урођено, суштинско за достојанство човека, дакле универзално и неотуђиво, које није дато позитивним правом него претходи држави а њено поштовање је услов моралног легитимитета сваке друштвене и правне норме, неотуђиви елемент правне државе и најбољи тест за проверу поштовања свих других људских права. Оно што вас интересује је, чини ми се, да ли ће међу верским поглаварима хришћанских цркава који ће бити позвани на централну прославу 2013. године бити и папа, схватајући да је по вама папино присуство од суштинског значаја да би тај догађај добио светску димензију чиме би Србија послала слику о себи и стекла међународни углед. Ипак, на ово питање још увек не могу да одговорим.
 
Владика будимски Лукијан изјавио је недавно да „папа има одговорност према верницима у Србији” и да „ништа није нормалније него да их обиђе”, као и да је посебна тема како би та посета била реализована. Оцењујете ли то као позитиван сигнал из СПЦ, разговара ли се и на званичном нивоу о могућности папине посете Србији?
 
И ја сам прочитао те информације. Али прочитао сам и следеће: да би друго питање било уколико би папа дошао у Србију као шеф државе а не само као верски поглавар. Та разлика је, евидентно, веома „проблематична” зато што те две улоге обједињене у једној особи, није могуће раздвојити. Није лако, за кратко време, разјаснити то питање: и због тога нису започети званични разговори са Српском православном црквом о евентуалном позиву или сагласности да до посете папе Србији дође.
 
Како оцењујете садашње односе СПЦ, Kaтоличке цркве и Свете столице?
 
На личном нивоу могу да кажем да су одлични. Пошто није могуће заједнички служити литургијско славље због шизме, има пуно практичних поља на којима се, већ дужи низ времена, развија јако добра сарадња између Српске православне цркве и Католичке цркве: међусобна позивања на званичне догађаје, међусобне посете, културне иницијативе као што је већ поменута 1700. годишњица Миланског едикта или Конвенција између Богословског факултета и Папског латеранског универзитета, разрешење питања као што је државно регистровање цркава, поврат добара, религиозна помоћ војницима. На институционалном нивоу односи се унапређују теолошким међуцрквеним дијалогом. Не прихватају сви екуменски дијалог на званичном нивоу, али последњих година међу верницима он је направио огромне кораке.
 
Након пада комунистичких режима, много православних верника је емигрирало у Европу, и у том смислу Католичка црква је показала велику отвореност и приступачност. Породице препуштају старање и бригу својих родитеља или своје деце особама које раде тај посао за њих, а они су православци, тако да се често дешава да се моле заједно. Многе православне цркве, укључујући и СПЦ, стварају своје црквене и епископалне структуре у Западној Европи, што захтева усклађивање канона. Ради се о феномену мешања, који сигурно потиче од Духа, који ће нам помоћи да превазиђемо конфликте прошлости и да нађемо споразум и на црквеном нивоу. Неспоразуми прошлости су узроковани и недостатком директне комуникације наших цркава, и, ако могу да кажем, од недостатка, на пример, у самом Риму, српско-православног присуства које би на одговарајући начин могло да представи, Светој столици, свој став поводом  питања проблема који су се појављивали кроз историју.

http://www.pouke.org/news.php?cid=2&id=9178&do=view