Још једна ватиканска подвала!!!

---

Залечимо ране из Другог светског рата

Полако се схвата да је усташки режим починио злочине у име католицизма, уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србију.

Када сам дошао овде, пре три године, чинило се да је пројекат велике панхришћанске прославе у граду цара Константина, Нишу, ради обележавања 1700. годишњице Миланског едикта уз присуство папе и других православних патријарха и хришћанских поглавара, у великој мери подржан, да је надохват руке, казао је апостолски нунције, амбасадор Ватикана у Србији, надбискуп Орландо Антонини у разговору за „Политику” вођеном поводом седме годишњице од устоличења папе Бенедикта Шеснаестог.
 
„Касније, када је свака од цркава почела да анализира конкретне и практичне аспекте те грандиозне идеје, наишле су тешкоће разних врста, које не би могле бити решене у догледно време: једногласност консензуса, на пример, или безбедност, потом предност међу седиштима различитих цркава и слично. Увек постоји могућност да папа посети Србију неком другом приликом. Он је већ био позиван, како од државе Србије тако и од Католичке цркве. Она би се реализовала слично као и у другим већински православним земљама, као рецимо у Румунији 1999. године, Грчкој 2001. године, и другим државама. Међутим и за ту посету Србији, каже се, неопходно је прво решити проблем познатих болних чињеница из Другог светског рата. Реконструкција догађаја који су у питању, још увек није урађена на коначан начин, а коначни нису ни подаци са којима се стране не слажу, иако се полако схвата да је тадашњи усташки режим, којег је прошле године папа Бенедикт Шеснаести оквалификовао као „нехуман”, починио злочине у име католицизма. Уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори баш папа уколико би дошао у Србију, зато што на другом месту није лако пронаћи прилику и прави тренутак да се оне изговоре”, истакао је надбискуп Орландо Антонини.
 
Да ли је Светој столици, односно Апостолској нунцијатури, стигао позив Српске православне цркве за прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта?
 
Не, још нисмо добили позив. Претпостављам да ћемо га добити када буде спреман програм прославе, посебно онај део везан за централну прославу. Константинов едикт из 313. године је догађај који све интересује, зато што је тим едиктом први пут у историји озваничена верска и слобода савести. Као што је рекао папа Бенедикт Шеснаести поводом Светског дана мира 2011. године да давање права на слободу савести представља, као и право на живот, основно људско право, урођено, суштинско за достојанство човека, дакле универзално и неотуђиво, које није дато позитивним правом него претходи држави а њено поштовање је услов моралног легитимитета сваке друштвене и правне норме, неотуђиви елемент правне државе и најбољи тест за проверу поштовања свих других људских права. Оно што вас интересује је, чини ми се, да ли ће међу верским поглаварима хришћанских цркава који ће бити позвани на централну прославу 2013. године бити и папа, схватајући да је по вама папино присуство од суштинског значаја да би тај догађај добио светску димензију чиме би Србија послала слику о себи и стекла међународни углед. Ипак, на ово питање још увек не могу да одговорим.
 
Владика будимски Лукијан изјавио је недавно да „папа има одговорност према верницима у Србији” и да „ништа није нормалније него да их обиђе”, као и да је посебна тема како би та посета била реализована. Оцењујете ли то као позитиван сигнал из СПЦ, разговара ли се и на званичном нивоу о могућности папине посете Србији?
 
И ја сам прочитао те информације. Али прочитао сам и следеће: да би друго питање било уколико би папа дошао у Србију као шеф државе а не само као верски поглавар. Та разлика је, евидентно, веома „проблематична” зато што те две улоге обједињене у једној особи, није могуће раздвојити. Није лако, за кратко време, разјаснити то питање: и због тога нису започети званични разговори са Српском православном црквом о евентуалном позиву или сагласности да до посете папе Србији дође.
 
Како оцењујете садашње односе СПЦ, Kaтоличке цркве и Свете столице?
 
На личном нивоу могу да кажем да су одлични. Пошто није могуће заједнички служити литургијско славље због шизме, има пуно практичних поља на којима се, већ дужи низ времена, развија јако добра сарадња између Српске православне цркве и Католичке цркве: међусобна позивања на званичне догађаје, међусобне посете, културне иницијативе као што је већ поменута 1700. годишњица Миланског едикта или Конвенција између Богословског факултета и Папског латеранског универзитета, разрешење питања као што је државно регистровање цркава, поврат добара, религиозна помоћ војницима. На институционалном нивоу односи се унапређују теолошким међуцрквеним дијалогом. Не прихватају сви екуменски дијалог на званичном нивоу, али последњих година међу верницима он је направио огромне кораке.
 
Након пада комунистичких режима, много православних верника је емигрирало у Европу, и у том смислу Католичка црква је показала велику отвореност и приступачност. Породице препуштају старање и бригу својих родитеља или своје деце особама које раде тај посао за њих, а они су православци, тако да се често дешава да се моле заједно. Многе православне цркве, укључујући и СПЦ, стварају своје црквене и епископалне структуре у Западној Европи, што захтева усклађивање канона. Ради се о феномену мешања, који сигурно потиче од Духа, који ће нам помоћи да превазиђемо конфликте прошлости и да нађемо споразум и на црквеном нивоу. Неспоразуми прошлости су узроковани и недостатком директне комуникације наших цркава, и, ако могу да кажем, од недостатка, на пример, у самом Риму, српско-православног присуства које би на одговарајући начин могло да представи, Светој столици, свој став поводом  питања проблема који су се појављивали кроз историју.

http://www.pouke.org/news.php?cid=2&id=9178&do=view

да ли би могао да појасниш ово што си подебљао, свој став, мишљење...

Оно што је исправно, квлалитетно, добро и ваљано треба прихватити од свакога.

Овако исцепкано узето и (а цепкање и вађење из контекста, није добар начин да се нешто појми, зар не? Познато је да то није у складу са православним предањем...) приде без познавања садржине, не може се донети исправан закључак.

Тренутно читам књигу ,,Свет Новог завета'' од Едуарда Лозеа (евангелистички епископ).
Мислиш да је лоша? Читао си је?
Или мислиш да је треба игнорисати зато што ју је написао протестант?
Знаш ли ко је тражио да се преведе на српски језик и када?
Да ли знаш колико мало дела имамо о Новом завету (на српском језику), а које прате нова библијска истраживања?