Написао сам једном и опет ћу. Прво нек се уједине са протестантима који су им у сваком смислу ближи и сроднији. А што се православаца тиче треба да се уреди однос са Коптима и осталим негдашњим православним патријаршијама.

 

"   Старац Епифаније Теодоропулос: Истински и искрено љубимо јеретике, ми – „затуцани“ и „фанатици“…        
 Sunday, 18 November 2012
     Вашој пажњи предлажемо одломак из писма-обраћања Старца Епифанија Теодоропулоса Васељенском Патријарху Атинагори. Свети Старац, чије су мишљење изузетно ценили и уважавали и Светогорци, овде јасно показује ко је истински мисионар и коме једино може да „пође за руком“ да обрати инославне. Стуб Грчке Цркве у 20. веку јасно као дан показује критеријум истинског мисионарења – Истина нераздвојна од Љубави. Једино је Истина у стању да обрати човека, ако само он жели и љуби Истину. И само љубећи Истину, човек може истински да љуби и ближњег. 

+++

 „…Али, занимљиво је знати, да ли Ви љубите јеретике? Не! Не, Ваша Светости, колико год то било парадоксално. Истински и искрено љубимо јеретике, ми – „затуцани“ и „фанатици“, а не Ви и не они који су са Вама. Ваша љубав није истинска, она је површна и вештачка, она не силази свише, већ је „земаљска, чулна, демонска“ (Јак. 3:15). Ко искрено љуби болесног? Онај ко му говори: „здрав си, једи шта желиш“, изазивајући самим тим појачавање болести и најскорију смрт, или онај ко указује болесном на болест и забрањује храну која му штети? Ми, говорећи јеретицима да следе опасни пут, надамо се да ћемо пробудити њихову савест и стремљење да траже истину. Ви и они са Вама, изјављујући да православне и јеретике „ништа не дели“ успављујете и обмањујете их, затварајући пред њима пут истине. Заиста, тачне су пророчке речи: „Народе мој! Који те воде, заводе те“ (Ис. 3:12). Кога сте од инославних Ви и „носећи“ Вас медоточиви епископи бескичмењаци привели у Православље? Никога, Ваша Светости! Никога, без обзира на сва путовања, конференције, оброке, поклоне, осмехе. Истини Православља су јеретике привели само неки „затуцани“ – православни…

Потресни пример односа према онима који се не слажу са истином дао нам је Господ наш Исус Христос. Отворите шесту главу Јеванђеља по Јовану. Видећете тамо поражавајуће речи. Господ, говорећи о Тајни Божанске Евхаристије, учи истинама које превазилазе разум. Неки од слушалаца са отежалим умом, не могу да схвате ове истине и, испуњени досаде, одлазе. Како тада поступа Оваплоћена Љубав – Богочовек Господ? Можда трчи да би стигао оне који одлазе и растумачи им оно што је рекао? Можда, почиње да говори на језику који разумеју? Не! Како Он поступа? Страшно је рећи! Онај Који „сави Небеса и сиђе“ (2 Сам. 22:10), Онај Који је заволео човека – сваког човека – „до смрти, и то до смрти на крсту“ (Фил. 2:, Онај Који је ради једне заблуделе овце био спреман да сиђе у зјапеће провалије и попне се на неприступне планинске врхове (види Мт. 18:10-14; Лк. 15:1-7), Онај Који је био у стању да се смири до прања ногу (види Јн. 13:1-15), одбија чак и да ступи са њима у расправу, не иде ни на какве уступке у питањима вере. Међутим, непреклоњив и неумољив, Он се обраћа и Својој најљубљенијој Дванаесторици које је изабрао из света и које је заволео до краја: „Да нећете и ви да одете?“ (Јн. 6:67)…“

Архимандрит Епифаний Феодоропулос – ДВЕ КРАЙНОСТИ: ЕКУМЕНИЗМ И ЗИЛОТСТВО

(ЛЮБОВЬ И ИСТИНА – Писмьо к Васеленскому патриарху, стр. 27-28, 30-31)

http://www.svedokverni.org ".

http://www.youtube.com/watch?v=E0Sq_-HeLaM&feature=related



+++   +++   +++


" Вековни однос Римокатоличке "цркве" према српском православном народу – истрајавање у злочину        
 Wednesday, 21 November 2012

Много пута сам чуо многе разлоге за тај тобожњи "екуменски" дијалог са римокатолицима од оних који тврде да је та врста дијалога сам основ наше вјере и да је непостојање истог ствар наше мањкавости и да смо ми два плућна крила потребна Европи и свијету да би продисали , преко тврдње да смо ми римокатолицима потребни и да они не могу без нас да се изборе са богоборачким секуларизмом Запада (постоји ли већа глупост од ове, па тај секуларизам су сами римокатолици породили и која је то гордост у умовима наших екумениста) па до оних који дијалог своде на дијалог толеранције различитих култура (али то у том смислу није више екуменистички, већ пацифистички или културолошки дијалог).

Како год, чињеница је да су римокатолици досад тражили опроштај од Индијанаца, Јевреја, спаљених на ломачи, жртава педофилије и сл. али од православних Срба опроштај нису тражили. Нису тражили опроштај баш тамо гдје су, не само у 20.вијеку, већ и у вијековима раније, понајвише криви били. Ту покајања нема, има само даљег истрајавања у злочину.

Прије неких 250 година, Срби Жумберчани су послије вијека притисака, прогона, затварања остали са само два православна свештеника и једним ђаконом. Свештеници су били рођена браћа Теодор и Марко Прусац, а ђакон је био њихов синовац Јанко Прусац. И они сами, уз помоћ гомирских калуђера, успјевали су опслужити православне Србе Жумберка као духовни пастири. Али католички мисионари, језуити, уз помоћ српских унијата, покушавали су на све стране да Жумберак одвоје од православних. Тим послом у Жумберак је из Марче ,српског манастира којег су преузели унијати, дошао калуђер Палковић који се у послу превођења Срба на унију ослонио на локалне војне команданте, прије свега на мајора Пецингера (свака сличност са садашњим дешавањима у Српској Цркви је случајна). Уз помоћ аустријских војних власти они су покушавали да забране долазак гомирских, православних калуђера у Жумберак и самим тим да Србима Жумберка прекину сваку везу са властитом Црквом. Тако су се два брата свештеника и синовац им ђакон нашли окружени са овим опаким и на свако зло спремним људима чији је крајњи циљ био превести и у пакао са собом одвести српске православне душе Срба Жумберчана. Прво је умро брат Марко, а убрзо за њим у постељу, тешко болестан, легао је и брат му Теодор. Пецингер и Палковић играли су око болесног православног свештеника као мачке око млијека, улагујући му се, а истовремено дали наредбу да уколико се стари свештеник пожели причестити да то има обавити код унијатског калуђера Палковића и никако другачије. Дали су и наредбу, чим посљедњи православни свештеник Жумберка умре, да им се одмах јави како би се све код њега попечатило и закатанчило. Свештеник Теодор Прусац умро је на Јовањдан 1751. године. Био је десети свештеник из своје лозе и уједно посљедњи православни свештеник у Жумберку. Након његове смрти, Пецингер и Палковић су се окомили на јединог преосталог Прусца, ђакона Јанка, позвавши га себи и понудивши му Царство земаљско. Ђакон Јанко, иако сам, без најближих сродника, далеко од гомирских калуђера, далеко од владике Ненадовића који га је и рукоположио, далеко од свих Срба, лицем у лице са двије лукаве змије са главом у Ватикану, одбија њихове ласкаве понуде, као прави Христов војник и потомак својих православних предака. Мајор Пецингер га потом баца у окове и затвара у карловачку тврђаву гдје је православни исповједник ђакон Јанко Прусац предао душу Богу након пола године тамновања. У самртном часу нису му дозволили, како је тражио, да га причести православни свештеник. Данас у Жумберку више нема Срба, нема ни православних, има горљивих унијата гркокатолика и Хрвата. Они и њихови потомци са сликом папе у домовима, са шаховницама на зиду, настоје да се никад не сјећају шта су били прије Јовањдана 1751. када је умро посљедњи српски, православни свештеник у Жумберку.

Ово је само једна од многих прича које одсликавају вијековни однос  римокатоличке "цркве" и српског православног народа.  Као што већ рекох, ту покајања нема, само истрајавања у злочину. Еда ли жртва са крвником, у тренутку клања, може водити "богословски" дијалог?

Синиша

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=17403

Слика у наслову: Надбискуп геноцида Алозјије Степинац и усташки поглавник Анте Павелић "


Sa:
http://borbazaveru.info/content/view/5247/1/

Божић и Нова година истог дана?

Слављење Нове године и Божића треба спојити и оба празника славити 1. јануара, сматра блиски сарадник московског патријарха Кирила протођакон Андреј Курајев. То не значи прелазак цркве на нови календар. Не очекује се црквена реакција, а ово се сматра "тестирањем јавности".

И ове године, као и прошле, један од најближих сарадника патријарха Кирила и професор московске Духовне академије протођакон Андреј Курајев тражи да се споји слављење Нове године и Божића, с тим да то буде 1. јануара, преноси Верска информативна агенција (ВИА).


"Тиме би се преовладала давна противречност која постоји у хришћанству", каже Курајев и тражи од руске цркве "храброст" да се то уради, мада признаје да је то радикално решење.

То не значи прелазак цркве на нови календар.

"У совјетско време идеолошку димензију имали су 1. мај, 8. март и 7. новембар (Дан октобарске револуције), али не и 1. јануар", навео је Курајев. Према његовим речима, енергија грађана сада је усмерена на 1, а не на 7. јануар.

Курајев због тога тражи да се хришћани света међусобно најзад договоре када славе важне празнике.

У руској цркви, као и пре годину дана, нема званичних реакција на ову идеју, али ни критика.

Протођакон је раније рекао да канони православља не дотичу датум Божића, већ само Ускрса.

"Слављење Божића 1. јануара не ремети празник Богојављења, крштења Христовог, он би остао 19. јануара, тај празник није у повезан са Божићем, Христ је крштен како се сматра када му је било 30 година. Библијског указања на време рођења Христа нема, средином зиме, али не и када", истакао је Курајев.

Једина реакција након прошлогодишњег обраћања Курајева уследила је од познатог професора и теолога Алексеја Осиповог, који сматра да је пренос празника на 1. јануар "бесмислен".

"За свако решење се треба упитати да ли је спроводљиво, у овом случају није, јер народ то не би прихватио пошто није у складу са његовом традицијом и сазнањем, а то је битан фактор", сматра Осипов и прихвата став да у цркви нема "никаквих забрана премештања празника".

Иако се ова тема не односи на питање календара уопште, указује се на то да има руских парохија у свету које имају дозволу од патријаршије да примењују нови календар.

Цариградска патријаршија, Православна црква Пољске и Америчка православна црква такође имају примену оба календара, јер је то "астрономско, а не теолошко питање", а тиме се уважава традиција, али и пракса средине где се живи. Божић 7. јануара не слави само неколико старокалендарских православних цркава, већ и део гркокатолика и протестаната, наводи ВИА.

У Москви не искључују да Курајев и у овој идеји ужива прећутну подршку патријарха Кирила, пошто је њихов однос дуги низ година веома близак и пун разумевања. Као и раније, не очекује се црквена реакција, а ово се сматра "тестирањем јавности", преноси ВИА.


http://www.rts.rs

 Са Ватиканом да се удружујем? Јбо им пас матер језуитску, подржали су толико зла а оно нама најболније: Усташе и сада треба да се удружујемо? МРШ БРЕ

Ekumenska molitva u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku

Ekumenska molitva u Molitvenoj osmini za jedinstvo kršćana u Dubrovniku je održana u četvrtak, 24. siječnja u pravoslavnoj crkvi sv. Blagovještenja, a predvodili su je dubrovački biskup mons. Mate Uzinić i episkop zahumsko-hercegovački i primorski vladika Grigorije Durić.



Nakon evanđelja okupljenim vjernicima obratio se biskup Uzinić koji je u propovijedi uvodno zamolio Gospodina „da očisti naša srca od svega što na svađa i dijeli, da ih, poput Marijinog srca, obasja svjetlom svoga Duha Svetoga da bi se u našim srcima mogla začeti, a zatim roditi i pred lice Božje vinuti iskrena molitva za jedinstvo Kristove Crkve.“ Zahvalio je vladiki Grigoriju i pravoslavnim svećenicima u Dubrovniku „na spremnosti i otvorenosti da, usprkos brojnim otvorenim nacionalnim i političkim pitanjima koja opterećuju ekumenski dijalog među našim Crkvama, i u ovogodišnjoj molitvenoj osmini za jedinstvo kršćana nastavimo ujedinjavati svoje molitve Bogu, Gospodaru povijesti, da upravlja naše korake prema jedinstvu i miru.“

U pokušaju odgovora svakog čovjeka na biblijsko pitanje, koje je geslo ove molitvene osmine: „S čime ću doći pred Gospodina?“, biskup Uzinić je istaknuo dilemu: je li za uspjeh nečega bitna kvaliteta ili je bitno povećanje kvantitete. „Po ustima proroka Bog odgovara Izraelu i svima nama: bitnije od kvalitete i kvantitete žrtava koje činimo, jest činiti pravicu, ljubiti milosrđe i smjerno sa svojim Bogom hoditi,“ ustvrdio je.

U propovijedi je dubrovački biskup podsjetio na veliki kršćanski jubilej, 1700 godina od tzv. Konstantinovog edikta o toleranciji koji je kršćanstvu progonjenom 250 godina dao mogućnost postojanja i tako promijenio ne samo kršćanstvo, nego i čovječanstvo koje je do tada tapkalo u mraku, a od tada mu „svijetlost jarka osvanu“ (Mt 4, 16). „Da, kršćanstvo je čovječanstvu donijelo svijetlo prave vjere, donijelo mu je nadu bolje budućnosti i osobito mu je donijelo pravi smisao ljubavi koja ne uzima nego daje, potpuno, do kraja,“ kazao je biskup Uzinić te spomenuo i negativne pojave koje su se nakon toga dogodile, a kojima „smo izdali vlastitu vjeru, zamračili nadu i, osobito, izdali ljubav koju propovijedamo. Među tim negativnim stvarima ističe se kao trajna sablazan i za vjernike i za nevjernike sablazan razdijeljenosti Kristove Crkve za koju jedni drugima trajno moramo ponavljati: 'Oprostite!' i 'Opraštamo!'“ Biskup se osvrnuo i na današnji svijet koji se mijenja i suočava s krizom koja zahvaća čovjekov identitet, „a samim tim i odnose koje, živeći u određenom društvenom kontekstu, izgrađujemo jedni s drugima.“ U pokušaju doprinosa rješavanju te krize duha treba početi od sebe i preispitati svoje prioritete. Jesu li najvažniji uređeni bogoslužni prostori, vitki zvonici i svečan zvukovi zvona, ugodni pjev i lijepo liturgijsko ruho, visok postotak kršćana u društvu, vjeronauk u školama, prigodno ispunjene crkve, uređeni odnosi s državom, upitao je biskup. Dajući negativan odgovor ustvrdio je: „Naša vjera i naše biti kršćani danas – kao i jučer – nije mjerljivo ničim od toga – iako se ničeg od nabrojenog nemamo pravo odreći – nego je mjerljiva i biti će mjerljiva onim našim činiti pravicu, ljubiti milosrđe i smjerno sa svojim Bogom hoditi. Tek kad čovjek učini sve da u njegovom životnom okruženju vlada pravda, kad je u miru sa svojim bližnjima, kad u srcu iskusi razlivenu Božju ljubav koja izvire iz križa Kristova i njegove pomirne žrtve, onda se za njega može reći da doista smjerno hodi sa svojim Bogom. Ne želimo, međutim, zaboraviti, dapače to želimo istaknuti, da je hod s Bogom istovremeno i hod s braćom i sestrama koje prepoznajemo u svim ljudima, a osobito u onima koji su s nama dionici iste vjere u Isusa Krista, našeg Boga i Spasitelja. To je bitan preduvjet da bi i drugi nas mogli prepoznati kao Božje kćeri i sinove, da bi i danas, kao i prije 1700 godina, čovječanstvu po nama kršćanima moglo svijetliti svijetlo vjere, hrabriti ga nada vječnosti i prožimati kršćanski smisao ljubavi kojemu je križ Isusa Krista najsavršeniji izričaj.“

Dubrovački biskup osvrnuo se i na prošlogodišnju ekumensku molitvu u dubrovačkoj katedrali istaknuvši: „Želimo nastaviti onda gdje smo stali prošle godine makar smo svjesni da je naša prošlogodišnja molitva bila zasjenjena pogrešnim interpretacijama i makar se bojimo se da će se to dogoditi i ovom ekumenskom susretu u molitvi. Ne možemo i ne smijemo odustati! Zato smo se večeras u poniznoj molitvi, odvažili pridružiti razočaranim učenicima na putu u Emaus ispunjeni kao i oni brojnim pitanjima i sumnjama u srcu, ali i raspoloženi da nam se kao i njima dogodi susret s našim uskrsnulim Gospodinom. Njega molimo da nama odagna strahove i raspršiti sumnje. Molimo ga da i nama u Pismima otkrije ono bitno što nas povezuje i pomogne uočiti i ukloniti ono nebitno što nas dijeli i opterećuje naše odnose. Molimo ga također da ovdje s nama u ovom prekrasnom hramu Blagovještenja koji slavi njegovo utjelovljenje u naš svijet, simbolički prelomi kruh – koji nažalost još nismo u stanju lomiti i euharistijski – da bismo se zajedno podignuli od ovog stola molitvenog zajedništva i krenuli iz Emausa prema Jeruzalemu i tamo, u Jeruzalemu, mogli jedni drugima u zajedništvu i ljubavi posvjedočiti osobno iskustvo susreta s uskrsnulim Gospodinom i onda zajednički nastavili svoju kršćansku prisutnost najprije u ovom Gradu, a onda i među našim Crkvama i narodima, čineći pravicu, ljubeći milosrđe i smjerno hodeći sa svojim Bogom.“


         Na kraju zajedničke molitve okupljene u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku pozdravio je episkop Grigorije i zahvalio im na dolasku na ovu molitvu. „Nemam puno riječi osim jedne koja je možda neophodna, ali nekad ta riječ sama izvire iz naših srca, a nekad je govorimo zato što je tako lijepo, kulturno i pametno,“ rekao je vladika Grigorije te nastavio: „ Ali ovoga puta u ime svih pravoslavnih kršćana ovdje u ovoj parohiji, u ime svih nas koji smo se ovdje sabrali, imam neizmjernu potrebu koja navire i iz moje duše i srca da kažem 'hvala' ocu biskupu. Hvala mu na ovakvoj vjeri, a vjera je kao što kaže apostol Pavao osnov svega. Bez vjere ne možemo napraviti ništa. Vjera u sebi nosi i strah i sumnju, ali vjera je prije svega hrabrost. Sumnju i strah ne možemo potisnuti, ali ih možemo zagrliti hrabrošću. I zato vam želim reći samo da nije jednostavo biti tako hrabar kao što je hrabar vaš pastir i otac, i naš večerašnji učitelj i vaš svagdašnji učitelj, jer tako hrabar blagodatno i blagorodno i milosrdno može biti samo onaj koji vjeruje. U tom duhu i u tom smislu želim vam reći da smo mi ovdje sabrani zbog vjere i zato što vjerujemo. I to ne vjerujemo u bilo što i bilo koga nego u živoga Boga. Zbog toga smo ovdje. Onda iz toga izvire sve drugo, izvire čak i to da to ima posljedice za naš svagdašnji život – za mir i dobro u ovom svijetu. Bez vjere nema mogućnosti da bude mira i dobra u svijetu. Bez vjere ne možemo napraviti ništa stvaralačko i pokretačko. Znamo da ono drugo što je protivno vjeri uvijek je rušilačko i razaračko. Zato smo mi ovdje da gradimo sve ono što je srušeno na temelju vjere, ne na temelju bilo kakve ideologije.“


       Uz biskupa Uzinića u molitvi su sudjelovali generalni vikar Dubrovačke biskupije dr. don Petar Palić i pročelnik biskupijskog Vijeća za ekumenizam i međureligijski dijalog don Ivica Pervan. Uz vladiku Grigorija i paroha Gorana Spaića sudjelovali su protojerej Slavko Zorica i otac Savo Mirić, iguman manastira Tvrduša. Veliki broj Dubrovčana odazvao se ovoj molitvi ispunivši do kraja crkvu sv. Blagovještenja.

          Angelina Tadić

 http://www.dubrovacka-biskupija.hr/

лудило се наставља! 
-------------------------------------------------------
Спљет:

Ekumensko bogoslužje u Splitu 2013.

Za Splitsko-makarsku nadbiskupiju glavno ekumensko slavlje u Svjetskome molitvenom tjednu za jedinstvo kršćana održano je u petak 18. siječnja u splitskoj katedrali Sv. Dujma. U nazočnosti predstavnika Makedonske pravoslavne crkvene općine sv. Nauma Ohridskoga u Splitu, predsjednika Povjerenstva za ekumenizam i dijalog Splitsko-makarske nadbiskupije dr. Nediljka Ante Ančića, profesora ekumenskog bogoslovlja na KBF-u u Splitu dr. Dušana More, ekumensku Službu riječi predvodio je splitsko-makarski nadbiskup dr. Marin Barišić.

Na samom početku molitvenog slavlja nazočne je pozdravio dr. Nediljko Ante Ančić. Kršćanske crkve u Indiji koje su pripremale molitvene obrasce uzele su za geslo "S čime ću doći pred Gospodina" (Mih 6, 6-8). To je temeljno pitanje kako će Bog, jednom kad se pojavimo pred njim, vrednovati naše misli, riječi, rad, nastojanja i cijeli naš život, naglasio je dr. Ančić. "Prorok nas poziva da uskladimo svoj život s Božjim smjernicama i odredbama, da odbacimo nepravde i sebičnosti, idemo putem pravednosti, vršimo ljubav i milosrđe te smjerno hodimo sa svojim Bogom. Istinski ekumenizam uvijek je i poziv na obraćenje vlastitoga života Isusu Kristu i na obnovu svih kršćanskih zajednica", istaknuo je mons. Ančić poželjevši da ovaj molitveni tjedan, ovi molitveni dani budu prigoda da sebi posvjestimo kao kršćani tu važnu nakanu i da se zajedno molimo za puno jedinstvo naših crkava kao što je to htio i molio sam Isus Krist: "da svi budu jedno".

http://www.nadbiskupija-split.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=1554:ekumensko-bogosluzje-u-splitu-2013&Itemid=50
---------------
Осек:

Ekumenski susret Zajednice Molitva i Riječ u Osijeku    

OSIJEK (TU) -  Ekumenski susret Svjetske molitvene osmine za jedinstvo kršćana pod geslom „S čime ću doći pred Gospodina“ u petak, 25. siječnja održat će se u Katoličkoj laičkoj zajednici „Molitva i Riječ“ (Vodenička 23a, Donji grad) s početkom u 19 sati.

http://djos.hr/site/index.php?option=com_content&view=article&id=2772:ekumenski-susret-zajednice-molitva-i-rije-u-osijeku-&catid=35:dogaanja&Itemid=81

Koncert „Prvog beogradskog pevačkog društva“    

OSIJEK (TU) – Koncert „Prvog beogradskog pevačkog društva“ pri Sabornoj crkvi sv. Arhangela Mihaila uz sudjelovanje beogradskog glumca Petra Božovića održat će se u sklopu programa ekumenskih susreta Svjetske molitvene osmine za jedinstvo kršćana koja se održava pod geslom „S čime ću doći pred Gospodina“. Koncert će se održati u subotu, 26. siječnja u Dječjem kazalištu „Branko Mihaljević“ u Osijeku (Trg bana J. Jelačića 19, Donji grad) s početkom u 19.30 sati.

http://djos.hr/site/index.php?option=com_content&view=article&id=2773:koncert-prvog-beogradskog-pevakog-drutva-&catid=35:dogaanja&Itemid=81
---------------
Задар:

EKUMENSKA VEČERNJA MOLITVA U CRKVI SV. MARIJE U ZADRU



„Evo prilike koja nam može pomoći da se rasteretimo žalosnih nesporazuma, krivih shvaćanja, promašaja i grijeha. Svi tome mogu doprinijeti puno, ali crkveni ljudi najviše“ poručio je o. Petar Jovanović, zadarski paroh u crkvi sv. Ilije, na ekumenskom molitvenom susretu u osmini za jedinstvo kršćana u četvrtak 24. siječnja u crkvi sv. Marije u Zadru kod benediktinki. Molitvu Večernje u organizaciji Zadarske nadbiskupije i Pravoslavne crkvene općine sv. Ilije u Zadru predvodio je o. Jozo Milanović, OSB.

U prigodnoj riječi o. Petar je rekao da će se najbolje propitati savjesti u pitanju kakvi smo ljudi i kršćani, na koga sličimo. „Čovječanstvo je uspjelo u mnogim područjima života. Ljudi su savladali prostore i daljine, stigli su i na mjesec. Koriste atomsku energiju, mnoga su otkrića i izumi, srušene su ograde i zidovi koji su stoljećima dijelili ljude i narode. Ipak, umjesto da budu bliže jedni drugima, ljudi se sve više dijele i udaljuju jedni od drugih. Ne samo da rastu zidovi koji dijele narode i rase, klase i partije, društva i staleže, nego rastu i granice koje dijele ljude u obitelji, roditelje i djecu, najbliže. To je velik uzrok opasnosti za čovječanstvo“ rekao je o. Petar, spomenuvši drogu, nemoral, kocku, samoubojstva. Ljude hvata jeza pred pitanjem kako izaći iz mraka takve svakodnevice. „Ohladili su međusobni odnosi, odgovornost i suosjećanje jednih prema drugih. Kršćanin se pita: Zašto se ljudi toliko dijele? Zašto toliki zidovi i pregrade među njima? Zašto toliko neprijateljstva i sukobi? Glavni uzrok podjele među ljudima je odvajanje od Nebeskog oca i Stvoritelja. Kao kršćani osjećamo odgovornost pred pitanjima: nismo li i mi takvim odnosima doprinijeli svojim ponašanjem, stavovima i grijesima? Zidovi koji dijele ljude podignuti su od ljudskih gordosti, sebičnosti, pohlepe, poroka, nevjerovanja, kao što je od toga nekad bila sazidana Babilonska kula“ rekao je o. Petar. Čovjek najprije treba poći od sebe i ostvariti jedinstvo s Bogom. „Bez duhovnog jedinstva s Bogom čovjek ne može stvoriti sjedinjenje s ljudima. Krist, spasitelj svijeta je najveći graditelj mostova među ljudima i narodima. On se obraćao svima, bez obzira na rasu i boju, klasu, položaje i nacije“ rekao je o. Petar.

http://www.zadarskanadbiskupija.hr/?p=9664

Ma genijalno, sledece ce da imaju ekumenisticki bajram

"Gordost i sujeta su pocetak grehopada ...":

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=HgFzb-vFaxA



i "obratite paznju na komentare ispod...".



U "cijelini cijelosti ..." :


http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=NnwS3pkf7zY&feature=endscreen



@:
"...

Sava Ladjanski 2 days ago

Анаксиос! Недостојни! Григорије Дурићу: Светогорци су до темеља спалили Православну Цркву на Атосу пошто су је оскврнули римоцентрични јеретици који су у њој служили мису. А, ти шта то радиш несрећо, прађедову вијеру врагу у црвеним папучицама продајеш?

Сети се оно двоје несрећних монаха који су саслуживали са латинима, оно двоје проклетих што их ни дан данас земља неће. А, ђе ће ти душа екуменисто? "


...





P.S.:

@:"... SRBSKA HERCEGOVINA 20 hours ago

Срби народ мој, народ Христов а не папин.“ Свети Сава

„Екуменизам је свејерес.“ Свети Ава Јустин Ћелијски

„Бјежите од паписта као што се бежи од змија.“ Свети Марко Ефески.

Нећу мису, нећу мрак,

желим сунчев с олтара зрак.

Хоћу да видим Христолико монашко лице,

а не голобраде ватиканске злице.

Хоћу да Патријарх за вјеру страда а не да носи ципеле „Прада“..." !!!


+++


Citajuci "Otkrovenje" , videcemo da su neke stvari i dogadjaji , na zalost - neminovni , jer mora da se "ostvari od Proroka izreceno ..." :

Uzas "svejeresi" !

 Ali , skratice Dobri Bog te dane koji ce nastupiti, da ne propadne sav ljudski rod kada se "otvore sama vrata Pakle i kada izadju sve zverke da pokazu svoj trag " !

Pomolimo se Gospodu da nam svima Prosvetli put svoj, da nam ucvrsti korake nase na Putu tom  i da nam daa snage ,  srece i zdravlja da izdrzimo sva iskusenja koja nas ocekuju u ovom zivotu i da damo dobar odgovor na Sudu Tvom i "Kada Pastir Dobri dodje u Carstvu Svom " .

Amin Boze daj !