NS: Silovana i ubijena devojčica :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Monstruozno ubistvo devojčice M. J. iz Starih Ledinaca kod Novog Sada, koju je prošle subote silovao i ugušio Mladen Ogulinac (52), još jednom je pokazalo nemoć institucija kada je reč o kontroli silovatelja i pedofila povratnika, iako su upravo oni u najvećem procentu počinioci tih krivičnih dela.

Tri su osnovne stvari koje država mora da uradi da bi smanjila broj silovanja - da uvede evidenciju ljudi osuđenih za silovanje i pedofiliju, da oformi centar za praćenje silovatelja nakon što odsluže kaznu i da edukuje građane da takve slučajeve prijavljuju.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Leposava Kron kaže da se svetske statistike slažu u proceni da su u oko 90 odsto slučajeva seksualni prestupnici povratnici i da u dve trećine slučajeva siluju poznate žrtve.
Povratnik, i to trostruki, bio je i Goran Ilić iz sela Parcani kod Ralje, prvi čovek u Srbiji koji je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zbog silovanja i ubistva Dušice Ilić (15). Njega je tada osudio Zoran Tatalović, koji sada za „Blic” kaže da „očito ne postoji dobra društvena prevencija”, ali dodaje i da u nekim slučajevima zločin ne može da se spreči.

- Ukoliko se ispostavi da je osumnjičeni Ogulinac psihički zdrav i da je to uradio, to je strašno, ali je takođe užasno i ako je umno bolestan jer to znači da ljudi koji žive pored njega nisu obratili pažnju. Sud i tužilaštvo ne mogu da organizuju prevenciju, već socijalne ustanove. Očito da to izostaje i to sam kroz praksu više puta iskusio - kaže nekadašnji sudija Tatalović.

On navodi da Iliću i njemu sličnima „nije mesto među ljudima”.

- Ilić je bio trostruki povratnik, prethodni put osuđen na 20 godina. Kada je izašao, našli su mu posao u Parcanima, ali nije prošlo ni godinu dana a on je to ponovo uradio. Napao je devojčicu koja se vraćala iz škole. Nisam za smrtnu kaznu, ali kada su takvi ljudi u pitanju... Ilić nije umno zaostao, ni bolestan, već jednostavno monstrum i, nažalost, nije jedini - kaže Tatalović.

Ministarstvo pravde najavilo je da će silovatelji koji su odslužili kaznu ubuduće nositi elektronske narukvice sa GPS signalom da bi se u svakom trenutku znalo gde su, što je praksa koja postoji u SAD i Norveškoj. Međutim, stručnjaci kažu da to nije dovoljno.

- Država se silovateljima ne bavi jer je reč o relativno malom broju ljudi. Tako je sve dok se ne dogodi tragedija poput ove u Novom Sadu - kaže za „Blic” kriminolog Zlatko Nikolić.

Za njega je najveći problem to što ne postoje zakonske odredbe kojima bi se omogućio stručan rad sa silovateljima po odsluženju kazne jer bi se na taj način broj povratnika smanjio.

- O tome ne postoji nijedna reč u zakonima. Nemamo stručnu službu koja bi nadzirala te ljude, obavljala društvenu kontrolu. Nisam zagovornik rešenja da se silovatelji obeležavaju narukvicama jer su oni odužili dug državi i to je kršenje njihovih prava. Hemijska kastracija koja je uvedena u Holandiji i Danskoj nije dala rezultate. Registrovan je veliki broj povratnika koji su tukli i mrcvarili žrtve - objašnjava Nikolić.

Gordana Čolić, šef Višeg tužilaštva u Pančevu, kaže da bi, kao u zapadnim zemljama, i u Srbiji morala da postoji evidencija ljudi koji su osuđeni za silovanje i druga dela protiv polnih sloboda.

- Istina je da je nešto tako na samoj granici kršenja ljudskih prava. Međutim, manja je šteta od toga, nego da se ne vodi takva evidencija, budući da su silovatelji u najvećem broju povratnici - navodi tužiteljka Čolić.

Silovateljima se, nakon što izađu iz zatvora, ne bave ni centri za socijalni rad. Većina njih dođe po jednokratnu novčanu pomoć i tu se gubi svaki dalji kontakt sa njima.

- Izuzetak je kada po nalogu suda učestvujemo u zajedničkoj kontroli, ali se to odnosi najčešće na osobe sa bolestima zavisnosti, nikad na silovatelje - objašnjava Biljana Pavlović iz Centra za socijalni rad Beograda.

Ona predlaže da Ministarstvo pravde oformi „multidisciplinarnu instituciju čiji bi zadatak bio sistemsko delovanje i prevencija”.

- Na taj način stručnjaci iz raznih oblasti mogli bi da reaguju u zavisnosti od slučaja - kaže Pavlovićeva.

Psihijatar Ljiljana Milivojević predlaže da država, odnosno grad Beograd, pokrene inicijativu da se zatvorenicima silovateljima omogući pomoć psihijatara koji ne rade u zatvorskim službama.

- U glavnom gradu ima puno terapeuta, a ovaj primer bi sledili i manji gradovi - objašnjava ona.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za „Blic” da se mere koje ministarstvo može da propiše završavaju s elektronskom narukvicom.
- Nakon izdržavanja kazne, oni imaju status slobodnog građanina. Tako je i kada je u pitanju evidencija silovatelja koji su odslužili kaznu i njihov dalji tretman mogu da propišu neke druge institucije. Mi ćemo dati saglasnost i pomoć za takve predloge - navodi Homen.

Leposava Kron naglašava da država „ne može da učini ni dovoljno ni mnogo bez pomoći građana”. Ona je podsetila na slučaj čedomorke koja je rađala, ubijala i zakopavala decu u svom dvorištu, a celo selo je to znalo.

- Ona je bila psihijatrijski poremećena. Problem je u tome što celo selo nije poremećeno, ali niko nije prijavio jer su smatrali da se to njih ne tiče - ocenila je Kronova.

Slična situacija ponovila se i u Starim Ledincima - komšije porodice ubijene devojčice posle ubistva su navodile da su znale da je Ogulinac „lud i opasan”. Roditelji Slobodan i Gordana su, međutim, za „Blic” rekli da ih niko nije upozorio na njega, iako su svi znali da im Ogulinčeva sestra čuva decu.

Na sahrani devojčice plakali i sveštenici

Seosko groblje u Starim Ledincima nije moglo da primi nekoliko stotina ljudi koji su juče po podne došli na sahranu osmogodišnje M. J., devojčice koju je u subotu ujutro brutalno silovao, a potom i ubio komšija Mladen Ogulinac (52). Beli kovčeg sa telom devojčice i vencem na kojem je pisalo „Našem malom anđelu” spušten je u zemlju uz strahovite jauke majke Gordane:

- Mila moja, ko će mene na prozoru dočekivati? Ko će mi slati poljupce? - jecala je majka, privijajući se uz uplakanog oca devojčice Slobodana. Potresnoj sceni sahrane devojčice, koju je Ogulinac ugušio nakon što ju je brutalno silovao, prisustvovali su svi meštani Starih Ledinaca, ali i stanovnici obližnjih sela, koje je ovaj nezapamćeni zločin potresao. Na službi u seoskoj crkvi plakali su i sveštenici, a molitva za malog anđela se jedva čula od jecaja koji su odzvanjali unutar crkve. Nakon opela, kolona duga ceo kilometar protegla se put seoskog groblja gde je Marija juče sahranjena. Devojčicin deda je u suzama molio da mu dozvole da još jednom vidi lice svoje unuke.

- Pustite da je deda još jednom vidi. Nije smela pre mene otići... - plakao je nesretni čovek, kojem su kasnije lekari Hitne pomoći, koji su takođe prisustvovali sahrani, ukazali pomoć. Petogodišnjem bratu M. J. još nije ni rečeno da mu je sestrica ubijena.

Nakon jezivog zločina, Ledinčani su počeli da se prisećaju nedela koja su se vezivala za Ogulinca, pitajući se da li su mogli ranije nešto da preduzmu.
- Jedna od njegovih bivših žena ga je prijavljivala policiji jer ju je stalno tukao. Međutim, ne sećamo se da je policija ikada išta preuzela povodom toga - kažu Ledinčani.

Izvor: Blic