eyefeelyu, loša ti je maska

Ktulu priče - Hauard Filips Lavkraft.
U nekoj podeli, Edgar Alan Po je "deda" horora, a H.P. Lavkraft je "sin" koji ga je nadmašio. Ovo je zbirka priča koju je autor stvarao u više ciklusa svog kratkog života. Mogu da razumem da je ovo delo u vreme kada je pisano (period pre II svetskog rata) bilo vrhunac avangarde, međutim, od tada je prošlo dosta vremena. Sve priče previše nalikuju jedna drugoj, i možda kad bi se čitale tempom npr. jedna dnevno, onda bi imale više smisla; ali, ja navalio da pročitam knjigu odjednom  i zato sam se veoma brzo zasitio. Svi likovi su isti, mnogo pre kraja priče provalite šta će da se desi...ne valja, jednostavno. A što se tiče strave koju bi ova knjiga izazvala, najstrašnije u njoj je na zadnjoj strani hemijskom ispisan izliv depresije neke predhodne čitateljke, datovan na 11.09.2009. u kojem autorka lamentira nad svojom tužnom sudbinom, kako "neće još dugo", kako je "sve ovo mučenje", kako ne želi prati sudove u Švajcarskoj, ali je ubija i nerad ovde i sl. Meni, koji sam i sam pre više godina prošao velike napade depresije, ovo je bilo najstrašnije u knjizi.

 

E, nemoj tako, jedan je Po 

O tome bi se dalo diskutovati 
Edit na predhodni post: ako je E.A. Po "deda", H.P. Lavkraft bi bio "otac" a ne "sin", "sinovi" su King, Barker i još neki 

brrrr.... King... znam, svi odmah pomisle na IT, ali ima nešto mnogooo zanimljivije a isto tako zajebano od njega...

zbirka priča - "Skeleton crew"

Eto, pročitao sam dosta stvari od Kinga, ali me je to nekako zaobišlo  Lista "za pročitati" se sve više širi ...

daj, doturi  meni neku njegovu 

Jalom Irvin - „Kad je Niče plakao”

javi utiske...