Depresija se dijagnosticira prečesto

Depresija se prečesto dijagnosticira ljudima koji su jednostavno nesretni, upozorava vodeći australski psihijatar u British Medical Journalu. 

Profesor Gordon Parker tvrdi da je u praksi prag za kliničku depresiju postavljen prenisko te se tako javlja rizik da se normalna emocionalna stanja tretiraju kao bolest.

Prema sadašnjim smjernicama može se zaključiti da svaka peta odrasla osoba u nekoj fazi života pati od depresije.

Po riječima prof. Parkera, prečesto dijagnosticiranje depresije je započelo prije oko 25 godina.

Tako je, primjerice, njegovo 15-godišnje istraživanje provedeno na skupini od 242 učitelja pokazalo da stanje kod više od tri četvrtine ispitanika odgovara postojećim kriterijima za dijagnozu depresije.

Neki stručnjaci vjeruju kako je bolje prečesto dijagnosticirati depresiju i tretirati je nego riskirati da deprimirana osoba ne dobije stručnu pomoć.

Neki podaci pokazuju da 10% osoba s teškom depresijom ima povećane izglede da će počiniti samoubojstvo.
 


Izvor: Pliva Zdravlje

Objavljeno: 17.08.2007.

Potvrđena veza grudnih umetaka i suicida

Trostruko je veći rizik od samoubojstva nakon povećanja grudi, objavljeno je na portalu Moj Doktor. 

Na temelju istraživanja 3 527 žena u Švedskoj, Loren Lipworth i Joseph K. McLauglin zaključili su za stručni časopis Annals of Plastic Surgery da silikonski umetci povećavaju broj samoubojstava. Rizik nije povećan tijekom prvih 10 godina, ali je za drugih 10 povećan 4,5 puta, te 6 puta nakon 20 godina. Također je primijećeno da je 3 puta veći rizik od zloupotrebe alkohola i droga, kao i sklonosti ozljedama.

Louise A. Brinton, National Cancer Institute smatra kako uzrok nije otrovnost silikona već psihička nestabilnost pacijentica. "Nailazimo na prevelika očekivanja od operacije. Žene s osiromašenim društvenim životom žele povećanjem grudi riješiti svoje probleme."

Foad Nahai, predsjednik udruge plastičnih kirurga tvrdi da su u pitanju pacijentice s manjkom samopouzdanja i samopoštovanja. Poneke imaju psihičku sklonost samoubojstvu. Savjetujemo plastične kirurge da prije operacije pitaju nesigurne pacijentice da li su se savjetovale s psihijatrom.
 
izvor:Moj doktor

Sredovečni muškarci su najnesretniji

Muškarci u srednjim 30-im i ranim 40-im godinama života su najnesretniji članovi društva, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji. 

Sledeći na toj lestvici su tinejdžeri i osobe starijeg životnog doba, utvrđeno je nakon ispitivanja 3600 osoba.

Ipak, studija koju je naručila britanska vlada je pokazala da je 74% ispitanika zadovoljno svojim životom.

Pokazalo se da najjači uticaj na rezultate uz starosnu dob ima i radni status, posebno kod muškaraca.

Kao najsretnije su se u istraživanju izašnjavale žene između tinejdžerskog doba i 25. godine života.
 
izvor:BBC News

Uzgojen shizofreni miš

Američki znanstvenici su uzgojili miša koji je razvio fizičke i psihološke karakteristike shizofrenije, doznaje se iz stručnog časopisa Proceedings of the National Academy of Sciences. 

Prema njihovim riječima, to bi trebalo pomoći u razumijevanju shizofrenije i razvoju lijekova protiv te bolesti.

"Naš je cilj pokušati doći do strategije koja bi mogla izliječiti patofiziologiju shizofrenije", kazao je dr. Akira Sawa sa medicinskog fakulteta Johns Hopkins u Baltimoreu.

Sawa tvrdi da bi životinje mogle poslužiti za istraživanje o tome kako vanjski čimbenici, poput stresa ili virusa, pogoršavaju simptome bolesti, no pobornici zaštite prava životinja tvrde da istraživanja, osim što su okrutna, teško da će dati neke rezultate.

"Od svih eksperimenata na životinjama najmanje se mogu opravdati psihološki eksperimenti, jer su ljudske mentalne bolesti jedinstva ljudska karakteristika", tvrdi Jessica Sandler iz udruge Ljudi za etničko postupanje prema životinjama.

izvor:Hina
 

Geni utiču na odabir prijatelja

Američki naučnici s Virginia Commonwealth University veruju da geni imaju važnu ulogu prilikom odabira prijatelja. 

Njihovo istraživanje sugeriše da ovaj uticaj gena raste paralelno s razvojem ličnosti

Po rečima istraživača, ovo otkriće daje uvid u to koji će pojedinci imati veće izglede z na primer konzumaciju droga ili druge devijantne oblike ponašanja.
Naučnici napominju da i faktori povezani s porodičnim okruženjem imaju veliki uticaj na stvaranje kruga prijatelja.

Rezultati koje je objavio naučni časopis Archives of General Psychiatry se temelje na praćenju 1800 muških parova blizanaca u razdoblju od 1998. do 2004. godine.

izvor:China Daily
 

To bi impliciralo da brat ili sestra treba da nam budu vrlo bliski mentalno, a obično se ispolje velike razlike i neslaganja.

Suosjećajni zijevaju
 
 
Zijevanje je zarazno, ali ponekad naletite na osobe koje s vama ili nakon vas ipak neće zijevati. U čemu je stvar? Ako nisu autistični, vjerojatno ipak imaju lošiju sposobnost suosjećanja od drugih.
 
Istraživanje s autističnom djecom pokazalo je da će se osobe koje imaju dobru moć uživljavanja lakše 'zaraziti' zijevanjem.

"Da je zijevanje zarazno poznata je stvar, no što potiče ovaj fenomen još je nejasno", rekao je Atsushi Senju sa Sveučilišta u Londonu.

Neki smatraju da je riječ o običnom refleksu. No drugi misle da mehanizam u mozgu odgovoran za empatiju potiče ljude i da zijevaju kad vide druge da to čine.

Japanski znanstvencii promatrali su rekacije autistične i zdrave djece dok su gledala videoisječke ljudi koji zijevaju ili tek otvaraju usta. Djeca s autizmom, poremećajem koji ozbiljno utječe na društvenu interakciju uključujući i empatiju, zijevaju manje.

"Ovo podupire tvrdnje da se zarazno zijevanje temelji na spsosobnosti empatije", piše u istraživanju.

 Izvor: Net.hr

Избриши ми лоше успомене

Људе можете увежбати да спрече неугодна сећања да избију на површину 
 
Нема човека кога не муче ружна сећања, лоша савест је – нешто друго. Постоји ли нада да заборавите или одстраните неугодне призоре који вас прогањају?
Када мозак изводи такво брисање, делови задужени за виђење и осећања остају сасвим мирни: једноставно се искључе подручја која подржавају памћење!
Знајући да памћење може свесно да се потисне и која су мождана подручја у то умешана, неуронаучник Брендан Депју са Универзитета Колорадо (САД) желео је да покаже да је могуће помоћи људима који се боре с тешким душевним искушењима, повезаним с патњама после озбиљних незгода или са обузетошћу да су присиљавани. Зато је одлучио да одгонетне шта у мозгу крене наопако када се у таквим околностима пати.
Претходна изучавања су обелоданила да су људи у стању да потисну упамћене речи. Како то применити на потресна сећања? Брендан Депју је укључио осећања: испитаницима је показивао парове слика – једно лице и емоционални одговор (аутомобилска несрећа или рањени човек).

Када су научили да слике упарују, показивао им је само лица говорећи да покушају да мисле на пратећи призор или да не мисле. За то време глава је снимана магнетском резонанцом, што омогућује да се сва збивања дочарају у стварном времену. Појединцима који су намерно искључили призивање неугодних догађаја мозак је био опуштенији.

Изгледало је као да су претчеони делови мождане коре били искључени; на снимцима се јасно видело да су области задужене за одлучивање и предвиђање надгледале искључење. Другим речима, добровољци су властите мисли преусмерили да би предупредили да упамте слике које су се врзмале у глави. Најпре се умирило подручје за обраду виђеног, а потом се стишало за обраду осећања, као што је амигдала.

Када су наново испитивани учесници су се мање сећали асоцијација (повезивање), за које им је речено да их занемаре. Очигледно је да људе можете увежбати да спрече неугодна сећања да избију на површину „искључењем механизма за понављање”.

Протекло је више од једног столећа откако је први пут саопштено да је могуће намерно потиснути успомене, али стручне расправе још трају. Наравно, ово се разликује од противречне замисли Сигмунда Фројда у вези с гушењем сећања, у којем се потресно несвесно избрише из нашег ума. Најновије истраживање неће, свакако, окончати препирку да ли несвесно брисање постоји или не, али може олакшати да се схвате у то умешани механизми.

Средишта (центри) за виђење и осећања се умире да би помогла у заборављању.

Научници су потврдили давнашњу претпоставку, јер је људски мозак обдарен несвакидашњом способношћу (механизам) да свесно избрише узнемирујућа сећања. Руководиоци недавно предоченог истраживања наводе да се утире пут новом приступу у лечењу потиштености (депресија) и раздражљивости (анксиозност). Довољно је да научите да таква искуства истиснете, уместо да гутате лекове.

„Показали смо да појединци могу, према властитом избору (селективно), да избришу лоше успомене из памћења. Мислимо да смо открили неуронске механизме и надамо се да ће то, а и будућа истраживања, довести до нових облика лечења и лекова који ће омогућити да се емоционални поремећаји у целини излече”, објашњава Брендан Депју, један од учесника у проучавању објављеном у чувеном часопису „Наука” (Science).

Дотични научник са Универзитета Колорадо навео је примере патолошког страха (фобија), опсесивног понашања или стања стреса изазваног трауматским искуством.

Према прихваћеном научном тумачењу, потискивање сећања одвија се у претчеоном делу мождане коре који се сматра центром за контролу мисли.

Почетком јула објављено је да су истраживачи са Универзитета Харвард (САД) и Универзитета Макгил (Канада) испитивали лек „пропранолол” који зауставља или брише ружна сећања. Поменута супстанца која изазива својеврсну вештачку амнезију делујући биохемијски – онемогућава или потпуно избацује трауме из сећања.


Стефан Вукашин
[објављено: 05.08.2007.] 


Izvor: Politika

Talijanski znanstvenik: Budućnost čovjeka je biseksualnost

Poznati talijanski liječnik i bivši ministar zdravstva Umberto Veronesi ocijenio je kako je čovjekova budućnost biti biseksualac. 

"Evolucijom prema jedinstvenom modelu žene i muškarci postaju sličniji. Muškarac se više ne treba boriti za preživljavanje i proizvodi manje hormona, a žena koja ima nove dužnosti proizvodi manje estrogena i organi za reprodukciju atrofiraju. Seks više nije čin za reprodukciju. Dakle više neće biti tako važno provodimo li seks s partnerom drugog ili istog spola. Seks će ostati činom ljubavi", rekao je Veronesi u razgovoru za list Riformista, te je svoju tezu ponovio za internet stranicu lista Corriere della Sera.

Veronesi je uvjeren kako je to "pozitivna cijena koja se plaća prirodnoj evoluciji".

Profesorica seksologije na rimskom sveučilištu La Sapienza Chiara Simonelli drži kako je "fenomen na svome početku" i bit će potrebne još "dvije ili tri generacije da se ostvari", te kako će to biti "biološka i kulturna revolucija".
 
izvor:Hina

 
 

Pre samo nekoliko dana pričala sam na ovu temu sa rođakom koji je kao hirurg tokom rata imao nesreću da se suočava svakodnevno sa najstrašnijim scenama. On upravo to priča, da ne pamti od 92. do 96. ni lica ljudi ni slike događaja. Hvala na članku, poslala sam mu pa nek istražuje dalje. Svakako vrlo mi je važno da znam kako to nije neki poremećaj u radu mozga.