Дакле, ово је нова тема на којој ћете моћи наћи новости из света психологије и психијатрије, кратке вести о истраживањима, достигнућима, лековима, терапијама и слично. Наравно, такве вести можете и сами "качити". Теме није приоритетно намењена коментарима, дакле информативног је карактера, али ако имате нешто занимљиво да кажете, додате или прокометаришете, добродошли сте. :wave:
IP sačuvana
Ко не жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.
Ви сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите љубављу за цели људски род.
Мудар човек ништа не сакупља: што више направи за друге то више има.
Utjecaj drugog braka na tjelesnu težinu muškaraca Muškarci koji se po drugi put ožene manje vježbaju i češće skupljaju suvišne kilograme, utvrdili su američki znanstvenici s Harvarda. Znanstvenici vjeruju da je za uočeno povećanje tjelesne težine odgovorna promjena u načinu prehrane do koje dolazi u braku. Osim toga, veći broj obaveza za oženjene muškarce znači i manje vremena za bavljenje tjelovježbom. Istraživanje je trajalo 8 godina, a sudjelovalo je 38000 muškarca u dobi od 40 do 75 godina. Pozitivan utjecaj braka se očitovao u tome što su oženjeni muškarci u odnosu na razvedene manje konzumirali alkohol, a jeli su više povrća i mesa peradi.
Seksualni nagon - žene su evoluirale u odnosu na muškarce
Seksualni nagon kod žena smanjuje se kada žene dospеju u "sigurne" emocionalne veze, no muški polni nagon ostaje isti bez obzira na vreme provedeno u vezi, zaključak je istraživanja nemačkih naučnika sa univerziteta Hamburg-Eppendorf, objavljeno u časopisu Human Nature. Istraživači su ispitali 530 muškaraca i žena. Rezultati su bili vrlo zanimljivi, 60% tridesetogodišnjih žena je često želelo seks na početku veze, no tokom 4 godine provedene u vezi postotak se smanjio na 50%, a nakon 20 godina pao je na zanemarivih 20%.
Suprotno tome procenat muškaraca koji su često želeli imati polne odnose bio je između 60% i 80% bez obzira na vreme provedeno u vezi.
Što se tiče nežnosti, studija je također otkrila velike razlike. Nežnost je ženama mnogo važnija nego muškarcima, njih 90% je želelo nežnost bez obzira koliko su dugo u vezi dok je to htelo samo 25% muškaraca koji su u vezama dužim od 10 godina. Naučnici smatraju da su žene evoluirale na taj način što imaju visok seksualan nagon u početku emocionalne veze zbog ostvarivanja čvrste veze sa svojim partnerom. No, kada je ta veza zapečaćena ženama se smanjuje seksualni apetit, dok bi se kod muškaraca motivacija za seksualnim činom mogla potražiti u strahu da ne budu prevareni od strane žene zbog nekog seksualno aktivnijeg pa samim time i privlačnijeg muškarca.
Muškarci češće misle na seks kada po prvi put upoznaju neku ženu nego što je to slučaj sa ženama koje su tek upoznale nekog muškarca. Američki naučnici sa univerziteta Konentikat su za potrebe istraživanja pratili 43 muškarca i 43 žene. Pokazalo se da je razmišljanje o seksu usko povezano s fizičkom atraktivnošću upoznatih osoba. Naučnici dodaju kako postoji mogućnost da žene o seksu s muškarcima koje su tek upoznale razmišljaju češće nego što su to bile spremne priznati za vreme istraživanja.
Homoseksualni i biseksualni muškarci koji upoznaju partnere uz pomoć interneta se češće upuštaju u rizične seksualne odnose. Istraživanje američkih naučnika iz Denver Public Health Department pokazuje da je 41% muškaraca koji su imali seksualne odnose s muškarcima koje su upoznali uz pomoć interneta imalo analne seksualne odnose bez zaštite.
Nezaštićene analne seksualne odnose je imalo 31% homoseksualaca i biseksualaca koji su svoje partnere upoznali u javnim kupalištima, i 25% onih koji su partnere upoznali u barovima.
Gay i biseksualni muškarci čine 45% od nešto više od milion zaraženih HIV-om u SAD.
Supružnici se međusobno podstiču na zdrav način života
Kada jedan supružnik promeni loše životne navike, vrlo verovatno će to učiniti i drugi supružnik, objavljeno je na portalu Vitamini.hr.
To su rezultati istraživanja na preko 6 000 parova u braku. Naime, naučnici su preko 4 godine posmatrali životne navike poput pušenja, telesne (ne)aktivnosti, unos alkohola i sl, kod supružnika. Utvrđena je 5 do 6 puta veća verovatnoća za prestanak pušenja, ispijanja alkoholnih pića ili povećanja telesne aktivnosti kod supružnika, ako je jedan od njih prvi promenio svoje navike.
Nije bitno ko prvi uvodi promene; muževi i žene se podjednako potiču u promeni životnih navika.
Stoga, ako želite da vaš supružnik usvoji zdrav način života, morate krenuti od sebe i prvi se promeniti.
Izvor: Health Services Research
IP sačuvana
Ко не жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.
Ви сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите љубављу за цели људски род.
Мудар човек ништа не сакупља: што више направи за друге то више има.
Ljudski mozak opskrbljen je mehanizmom koji mu omogućuje da svesno izbriše traumatizirajuća sećanja, tvrde autori studije objavljene u Sjedinjenim Državama i navode da ta metoda otvara put za nov pristup lečenju depresije i anksioznosti. Takvom se metodom traumatizirajuća iskustva mogu naučiti izbrisati, za razliku od metode koja traume briše uzimanjem leka, o čemu su početkom maja izvestili naučnici s Harvarda i jednog kanadskog univerziteta. "Pokazali smo da pojedinci imaju sposobnost naučiti selektivno brisati loše uspomene iz pamćenja", pojašnjava Brendan Depue, jedan od autora studije objavljene u američkom časopisu Science. "Mislimo da smo pronašli neuronske mehanizme tog fenomena i nadamo se da će to otkriće, kao i buduća istraživanja voditi ka novim terapeutskim pristupima i lekovima koji će omogućiti da se leči celina emocionalnih poremećaja", objasnio je Depue. On je naveo primer fobije, opsesivna ponašanja ili stanja stresa izazvana traumatskim iskustvom. Tokom razdoblja obuke učesnici ispitivanja morali su pamtiti po 40 pari slika emocionalno "neutralnog" ljudskog lica uz koje je bila pridružen snimak uznemirujuće scene, primera radi fotografija ranjenog vojnika, električna stolica ili saobraćajna nesreća. Ispitanici su potom bili podvrgnuti vežbi kako bi odredili jesu li se pri pogledu na "neutralnu sliku" mogli setiti ili svesno zaboraviti traumatizirajuću scenu pridruženu ljudskom licu. Njihov je mozak bio posmatran, sniman magnetnom rezonancom, što omogućuje da se funkcionisanje organa vizuelizuje u stvarnom vremenu. Prema lekarima, proces potiskivanja sećanja odvija se u predfrontalnom korteksu, koji se smatra "centrom za kontrolu misli". Početkom maja časopis LiveScience objavio je da istraživači s Harvarda i Univerziteta McGill u Montrealu istražuju lek Propranolol, koji blokira ili briše loša sećanja. Taj lek, koji izaziva svojevrsnu "provociranu amneziju", deluje biohemijski blokirajući ili potpuno brišući traume iz sećanja, testiran je na grupu od 19 pacijenata, žrtava silovanja ili drugih trauma.
Istraživanje sprovedeno u Francuskoj sugeriše da žene, koje su na radnom mestu izložene stresu, ulaze u menopauzu ranije nego što je to uobičajeno. Rezultati koje je objavio 'American Journal of Epidemiology' temelje se na praćenju 1.500 ispitanih žena koje su prošle menopauzu. Pokazalo se da je menopauza u proseku počinjala u 52. godini, a kod devet odsto ispitanica koje su izjavile da su izložene stresu na radnom mestu menopauza je počinjala prosečno godinu dana ranije, u 51. godini. Visokim nivoom stresa se smatrala potreba za brzim obavljanjem zadataka, obavljanje više zadataka odjednom i potreba čestih prekida već započetog rada. Naucnici negativan uticaj stresa objašnjavaju njegovim uticajem na ravnotežu hormona u organizmu, što može ubrzati starenje jajnika, a studija je utvrdila da i pušenje više od deset cigareta na dan može ubrzati pojavu menopauze.
Zbunjujući osećaj kako ste već ranije doživeli ono što upravo preživljavate, u stvari je 'kratak spoj' mozga prilikom prebacivanja podataka iz kratkoročnog u dugoročnu memoriju, smatraju naučnici Univerziteta Masačusets. To se događa zato što u dugoročnom sećanju već postoji iskustvo slično upravo proživljenom, zbog čega se fenomen 'već viđeno' [deja vu] uglavnom dešava u okolini u kojoj provodimo mnogo vremena, poput posla, škole ili kuće. Naučnici su tokom istraživanja na miševima utvrdili da je reč o zastoju u radu dela hipokampusa. Osim što su rešili jednu od zagonetki koja je mučila psihologe, ovo otkriće je veliki korak ka lečenju bolesti koje napadaju pamćenje, pre svega Alchajmerove bolesti.
Antidepresivni lekovi su efikasni za lečenje dece i mladih od depresije i anksioznosti i ne predstavljaju opasnost od povećanja samoubilačkog poriva, saopštili su američki stručnjaci.
Nekoliko istraživanja, koja su sprovedena u poslednjih nekoliko godina, pokazala su da antidepresivni lekovi povećavaju samoubilačke misli kod pacijenata. Na osnovu tih rezultata, američko ministarstvo zdravlja je izdalo naredbu da se na kutijama tih lekova navedu jasno sve opasnosti od uzimanja antidepresiva.
U najnovijoj studiji su razmotrena prethodna istraživanja, među kojima 26 kliničkih ispitivanja u pedijatrijskim ustanovama.
'Kao i u analizama Ministarstva, utvrdili smo da generalno postoji povećanje opasnosti od samoubilačkih misli, ali je ta opasnost veoma mala', izjavio je autor studije Džefri Bridž sa Univerziteta u Ohaju.
'U svim studijama je taj rizik manji od jedan odsto, što je statistički gledano zanemarljivo', dodao je Bridž.
Prema njegovim rečima, mladi izgleda da bolje reaguju na antidepresive za lečenje depresije i anksioznosti od dece.
'Naši rezultati treba da omoguće roditeljima, mladima i terapeutima da bolje procene dobre i loše strane tih lekova', navodi se u studiji.
Tema: 
