Nemiran san navještava demenciju



Rizik za razvoj neurodegenerativnih bolesti znatno je veći kod ljudi s poremećajem spavanja. Većina pacijenata razvija Parkinsonovu bolest i demenciju.

Ljudi koji se riću ili plaču za vrijeme spavanja imaju veću vjerojatnost za razvoj demencije ili Parkinsonove bolesti, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Neurology.

Istraživači su u prosjeku pet godina pratili 93 ljudi s poremećajem spavanja, i otkrili su da je u tom periodu 26 ljudi razvilo neurodegenerativnu bolest.

Četrnaest ljudi razvilo je Parkinsonovu bolest, sedam ih je razvilo demenciju s Lewy tjelešcima, a četvorici je dijagnosticirana Alzheimerova bolest, koja je ujedno i najčešći oblik demencije.

Istraživači su napisali da je rizik za razvoj neurodegenerativnih bolesti kod ljudi s poremećajem spavanja "značajan", te da većina pacijenata razvija Parkinsonovu bolest i demenciju sa Lewy tjelešcima.

Dr. Susanne Sorensen, voditeljica istraživanja u britanskom društvu oboljelih od Altzheimerove bolesti, rekla je: "Ovo važno otkriće moglo bi nam pomoći da shvatimo kako se razvija demencija s Lewy tjelešcima, te da je otkrijemo što ranije."

"Uz buduća istraživanja mogli bismo biti u mogućnosti da zaustavimo tu razornu bolest u samim počecima", zaključila je na kraju.

Demencija s Lewy tjelešcima javlja se u starijih osoba, a više o tom čestom obliku demencije možete pročitati ovdje.


Za MojDoktor Lovro Lamot, dr.med.

Izvor: NetPortal

Zavisnost majki od dečjeg smeha
Autor: Tanjug  | 21.01.2009. - 22:09

Dečji osmeh kod majki dovodi do osećaja užitka sličnog onom koji prati konzumiranje droge, pokazala je analiza rada mozga žena koju su sproveli američki naučnici. Rezultati analize rada mozga kod 28 žena mogu objasniti posebno snažnu povezanost između majki i dece, piše u stručnom časopisu "Pediatriks".



Ispitanicama su za potrebe studije pokazivane fotografije njihove dece, što je dovodilo do povećanja aktivnosti u delovima mozga za koje je već poznato da su povezani s razvojem zavisnosti od droga.
Najjača reakcija kod majki je zabeležena nakon što su im pokazane fotografije njihove nasmešene dece, dok fotografije uplakane dece nisu imale ni približno takav uticaj nego su izazivale reakcije sličnije onima nakon što su ispitanicama bile pokazane fotografije nepoznate dece.
Istraživači očekuju da će njihova studija omogućiti bolje razumevanje slučajeva u kojima se nije formirala povezanost između majke i deteta, što može dovesti do zlostavljanja, zanemarivanja i otežanog razvoja deteta.

Izvor: Blic

Depresija zbog previše televizije



Adolescenti koji dugo vremena provode pred televizijskim ekranom ili igrajući video igrice izloženi su opasnosti od pojave simptoma depresije kada stasaju u mlade odrasle osobe, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika Medicinskog fakulteta pri Univerzitetu u Pitsburgu u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji.

Istraživači su došli do tog zaključka utvrđivanjem vremena koje odabrana grupa od 4.142 adolescenta provede u gledanju televizije, igranju igrica na računaru ili slušanju radija, a koji nisu patili od depresije na početku istraživanja 1995. godine.
Radi se o anketi koja je sprovođena pre pojave DVD-a i rasprostranjene upotrebe Interneta.
Naučnici su ustanovili da su adolescenti provodili u proseku 5,68 sati sedmično pred nekim od elektronskih medija od čega 2,3 sata gledajući televiziju, 0,62 sata posmatrajući video kasete, 0,41 sat igrajući video igrice i 2,3 sata slušajući radio.
Sedam godina kasnije, kada su učesnici istraživanja imali već u proseku 21,8 godina, oni su ponovo bili anketirani i njih 308, odnosno 7,4 odsto, imalo je simptome depresije.

Naučnici su konstatovali da do tog uticaja na pojavu depresije dolazi,jer adolescenti koji provode dosta vremena pred ekranom imaju manje vremena za društvene, intelektualne i sportske aktivnosti koje štite od depresije.
Dugi boravak pred ekranom može i da poremeti san koji je važan za saznajne funkcije i emocionalni razvoj, a i poruke koje se šalju preko televizuelnih medija i radija mogu da podstaknu na agesivnost i druge oblike antisocijalnog ponašanja koji utiču na razvoj ličnosti mladih i pojavu straha i uznemirenosti.
Depresija je glavni uzrok onesposobljavanja ljudi za normalno funkcionisanje u svetu i najčešće se javlja u periodu adolescencije i kod mladih odraslih osoba.
Naučnici su ustanovili i da su mlade žene manje izložene opasnosti od razvoja simptoma depresije od muškaraca mlađeg doba, iako su isti vremenski period provodili pred televizorom ili računarom.



Izvor: Blic

Ženske face lakše je čitati nego muške



Ženska osobnost može se identificirati samo promatrajući lice, tvrdi se u najnovijoj studiji.

„Ženska lica mnogo je lakše čitati nego muška“, kaže Dr. Rob Jenkins, voditelj studije objavljene u časopisu New Scientist. „Kada smo započeli s istraživanjem nismo očekivali kako će razlika među spolovima biti tolika“.

U istraživanju je oko 1000 sudionika trebalo dati svoju fotografiju, te ispuniti test osobnosti.

Kasnije je oko 6,500 osoba pregledalo te fotografije, te na temelju njih procjenjivalo karakter osobe.

„Podaci su fascinantni“, kaže Dr. Rob Jenkins, „Pokazuju kako su ljudi sposobni procijeniti karakter osobe po izgledu lica, iz čega zaključujemo kako postoji poveznica između lica i osobnosti, pa sljedeći put kada budete nekoga procijenili samo na temelju izgleda… možda ste i u pravu“.

Npr. ženska sreće je gotovo uvijek identificirana 70 %, sa 73 % točnosti procijenjena je religiozna žena, a 54% povjerljiva.

Izvor:  Covermagazin

Štrikanjem protiv gubitka pamćenja

Bavljenje hobijima poput čitanja i štrikanja, kao i igranje igrica na kompjuteru može odložiti početak demencije, rezultati su jedne američke studije, prenosi BBC.



Naučnici međutim upozoravaju da prekomerno gledanje televizijskog programa zapravo ubrzava gubitak pamćenja.
Istraživači su došli do rezultata tako što su poredili oko 200 ljudi starosne dobi od 70 do 89 godina sa blagim poremećajem pamćenja sa grupom ljudi koja nije imala poremećaj.
Istraživači sa klinike u Minesoti su ispitivali učesnike istraživanja o svakodnevnim aktivnostima u proteklih godinu dana i koliko su psihički aktivni bili kada su imali između 50 i 65 godina.
Ispostavilo se da učesnici koji su se tokom srednje dobi bavili čitanjem, igranjem igara, pletenjem i šivenjem imaju 40 odsto manji rizik od gubitka pamćenja.

Oni koji su gledali TV manje od sedam sati dnevno imaju 50 odsto manje šanse da razviju gubitak pamćenja od onih koji su provodili više od sedam buljeći u ekran.
"Ova studija je interesantna jer pokazuje da starenje ne mora biti pasivan proces", rekao je autor studije, neurolog Jonas Geda. "Jednostavne kognitivne vežbe mogu zaštititi osobu od budućeg gubitka pamćenja. Naravno, ovaj tip istraživanja se oslanja na prošla sećanja učesnika, zato nam je potrebno da potvrdimo nalaze dodatnim istraživanjem."
"Milion ljudi će razviti demenciju u idućih deset godina, tako da postoji preka potreba da se pronađu načini da se to spreči", rekla je Sara Dej, direktorka društva za prevenciju Alchajmerove bolesti.


Izvor: Blic

Otkrivena zona mozga koja kontroliše ljubomoru

Japanski naučnici saopštili su da su otkrili zonu u mozgu koja kontroliše ljubomoru. Ta zona je smeštena u delu mozga koji detektuje fizički bol, što bi moglo da objasni patnju koju ljudi osećaju pri pomisli na moguću nevernost partnera.



Doktor Hidehiko Takahaši, koji je rukovodio istraživanjem, kaže da je interesantno da je deo mozga koji registruje fizički bol takođe "zadužen" za mentalni bol. Izučavanje osećanja ljubomore biće sigurno korisno u lečenju mentalnih problema, ocenio je on.
Od grupe studenata koji su učestvovali u eksperimentima koje je obavio tim doktora Takahašija zatraženo je da govore o svojim najvećim neprijateljima pri čemu je skenerom registrovana aktivnost njihovog mozga, prenele su agencije. Dobijeni rezultati pokazali su da je deo čeonog režnja mozga postajao aktivniji kada su osećali ljubomoru prema protivnicima. Nakon toga od studenata je traženo da čitaju tekst u kome je predmet njihove ljubomore izložen nizu nezgoda i nesreća, među kojima trovanje hranom. Skener je tada pokazivao povećanu aktivnost dela mozga povezanog sa nagradom, koju inače pokreće osećaj društvenog ili finansijskog uspeha. Sve to navodi na zaključak da postoji povezanost između ljubomore i radovanja tuđoj nesreći. Što je čovek ljubomorniji na neku osobu, to je njegovo osećanje radosti jače kada joj se dogodi neka nezgoda, ili nesreća, pokazalo je istraživanje japanskih naučnika.

Izvor: Blic

Novinari skloni profesionalnoj i kliničkoj iscrpljenosti

Skoro svaki treći novinar izložen je povećanom riziku od iscrpljenosti, saopštili su belgijski naučnici u najnovijoj studiji. Kako prenosi belgijska agencija Belga, naučnici su naveli da 21 odsto novinara ima povećani rizik od profesionalne iscrpljenosti, dok 10 odsto ima predispoziciju za dijagnozu kliničke iscrpljenosti, u odnosu na četiri odsto opšte populacije.



"Taj postotak je visok u poređenju s drugim profesijama", navodi se u studiji belgijskih naučnika.
Naučnici su naveli da je sedam odsto ispitanih novinara već tokom karijere imalo profesionalnu iscrpljenost.
Stručnjaci su preporučili da bi zbog stalne izloženosti hroničnom stresu, novinari trebalo da imaju poseban režim rada i pohađaju programe obuke za suzbijanje stresa, kako bi bili bolje zaštićeni od isrcpljivanja.
Studiju je inicirala profesor novinarstva u Višoj školi Arteveldea, Marlin Tojgels u saradnji sa Univerzitetom u Briselu i Udruženjem flamanskih novinara.

Izvor: Blic

Razgovor oštri inteligenciju

Zašto se nije dobro osamljivati? Zato što samo 10 minuta razgovara s drugom osobom može da poboljša pamćenje i intelekt, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Mičigen.

I desetominutni razgovor s nekom osobom može da poboljša pamćenje i inteligenciju, pokazalo je novo američko istraživanje.
„Tokom naše studije druženje s drugima pokazalo se podjednako delotvornim kao i neke tradicionalnije mentalne vežbe za poboljšavanje pamćenja i intelektualne sposobnosti“, piše Oskar Ibara, psiholog sa U-M Institute for Social Research (ISR) i vođa istraživanja na kome su radili i ISR psiholog Eugen Brnstajn i psiholog Pjotr Vinkijelman sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu.
Pregledajući podatke o 3.610 osoba starosti od 24 do 96 godina, uočena je veza između visokog nivoa društvenih interakcija i razvijenih kognitivnih funkcija.
Tokom drugog eksperimenta stručnjaci su izveli laboratorijski test kako bi procenili kako društvena interakcija i intelektualne vežbe utiču na pamćenje i mentalne sposobnosti.
„Uvideli smo da i kratka interakcija od samo 10 minuta povećava intelektualnu sposobnost isto kao i uključivanje u, nazovimo ih, intelektualne aktivnosti,“ rekao je Ibara.
Što se tiče rezultata, čini se da poseta prijatelja ili komšije može da bude jednako važna za oštrinu uma kao i svakodnevno rešavanje ukrštenih reči.


Izvor: Blic

Napravljena pilula koja briše ružna sećanja



Holandski istraživači tvrde da su uspeli da izbrišu ružna sećanja korišćenjem beta-blokatora koji se najčešće prepisuju ljudima sa srčanim problemima.

Tretman pilulom koja briše samo ružna sećanja bio bi od velike pomoći ratnim veteranima koji pate od posttraumatskog stresnog sindroma ali i onima koji pate od fobija, opsesija, poremećaja ishrane, pa čak i određenih oblika seksualne zavisnosti. Eksperimenti na životinjama su pokazali da beta-blokatori utiču na to kako mozak pamti i čuva strašne događaje ili prizore. U najskorijem istraživanju, dr Merel Kint sa Univerziteta u Amsterdamu je testirao učinak leka na 60 muškaraca i žena. Oni su dobrovoljcima prikazivali zastrašujuće fotografije paukova i istovremeno im davali blage elektrošokove. Dobrovoljci su zamoljeni da pamte fotografije kako bi im stvorili neprijatan osećaj asociran sa elektro-šokovima. Narednog dana su dobrovoljci podeljeni u dve grupe. Jednoj grupi su dati beta-blokatori, a drugoj placebo pre nego što su im opet prikazane zastrašujuće fotografije. Proizvodeći iznenadne zvuke i šuškanje, kod ispitanika je meren nivo straha koji osećaju time što je beleženo koliko često trepću ili žmure. Brzo treptanje i nervozni pokreti pokazivali su strah kod ispitanika u drugoj grupi, dok su u prvoj grupi reakcije bile mlake i smirene. Zaključak je da su ispitanici koji su uzeli beta-blokator reagovali smirenije i manje nervozno u odnosu na one koji su uzeli placebo. Kada je i narednog dana ponovljeno testiranje, prva grupa je pokazala manje straha pri gledanju fotografija, što upućuje na to da je sećanje delimično bilo obrisano. Lek se očigledno meša u proces pamćenja i prizivanja sećanja, tvrde istraživači.

Izvor: Blic

Deca starijih očeva lošija na IQ testovima



Deca starijih očeva pokazuju slabije rezultate na testovima inteligencije od onih čiji su očevi mlađi, dok je, što se majki tiče, slučaj obrnut, utvrdili su australijski stručnjaci.

Oni su do ovog zaključka došli analizirajući rezultate testiranja u osmom mesecu, četvrtoj i sedmoj godini 33.437 mališana rođenih između 1959. i 1965. godine.

I muškarci i žene dobijaju decu sve kasnije, naročito u razvijenim zemljama. Dok je starost majke često razmatrana, uticaj starosti oca na potomstvo nije preterano izučavan.

Neke nedavne studije su, međutim, dovele u vezu poznije godine oca s pojedinim zdravstvenim problemima kod dece - deformitetima pri rođenju, rakom, autizmom, šizofrenijom...

Australijski naučnici su, analizirajući rezultate testova osetljivosti na dodir, koordinacije između ruke i oka, čitanja, aritmetičkih sposobnosti i slično, došli do zaključka da deca starijih očeva pokazuju slabije, a deca starijih majki bolje rezultate nego druga deca.

Jedno od mogućih objašnjenja su mutacije spermatozoida. Naime, spermatozoidi se proizvode tokom celog života i što kasnije nastaju veća je učestalost raznovrsnih mutacija u njima.

Što se tiče povoljnog uticaja starijih majki na inteligenciju dece, pretpostavlja se da one svom porodu stvaraju podsticajnije uslove za umni razvoj.

Izvor: MTS-Mondo