ГЛАВА XIII.

И стадох на пијеску морскоме; и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна.

2. И звијер коју видјех бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и пријестол свој, и област велику.

3. И видјех једну од глава њезинијех као рањену на смрт, и рана смрти њезине излијечи се. И чуди се сва земља иза звијери, и поклонише се змији, која даде област звијери.

4. И поклонише се звијери говорећи: Ко је као звијер? и ко може ратовати с њом?

5. И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца.

6. И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу.

7. И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном.

8. И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета.

9. Ако ко има ухо нека чује.

10. Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије, ваља да он ножем буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светијех.

11. И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.

12. И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звијери којој се исцијели рана смртна.

13. И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.

14. И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звијери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звијери која имаде рану смртну и оста жива.

15. И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.

16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,

17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.

18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуни број звијери: јер је број човјеков, и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

ГЛАВА XIV.

И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

2. И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

3. И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама; и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

4. Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици; они иду за јагњетом кудгод оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

5. И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

6. И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђелије да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену и језику и кољену и народу,

7. И говораше великијем гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

8. И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

9. И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: Ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

10. И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

11. И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и не ће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

12. Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

13. И чух глас с неба гдје ми говори: Напиши: благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

14. И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

15. И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: Замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

16. И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

17. И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

18. И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: Замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

19. И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

20. И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.

ГЛАВА XV.

И видјех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.

2. И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побиједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле Божије;

3. И пјевају пјесну Мојсија слуге Божијега, и пјесну јагњетову, говорећи: Велика су и дивна дјела твоја, Господе Боже сведржитељу, праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.

4. Ко се не ће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се твоји судови јавише.

5. И послије овога видјех, и гле, отвори се црква скиније свједочанства на небу,

6. И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бијеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;

7. И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.

8. И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.

ГЛАВА XVI.

И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

2. И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.

3. И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.

4. И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.

5. И чух анђела воденога гдје говори: Праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;

6. Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

7. И чух другога из олтара гдје говори: Да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.

8. И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

9. И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога, који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.

10. И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жватаху језике своје од бола.

11. И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.

12. И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.

13. И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.

14. Јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса, и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.

15. Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

16. И сабра их на мјесто, које се Чивутски зове Армагедон.

17. И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: Сврши се.

18. И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би од како су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

19. И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.

20. И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше,

21. И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло.

ГЛАВА XVII.

И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: Ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима;

2. С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина.

3. И уведе ме духом у пусто мјесто; и видјех жену гдје сједи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова.

4. И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега;

5. И на челу њезину написано име: Тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима.

6. И видјех жену пијану од крви светијех и од крви свједока Исусовијех; и зачудих се чудом великијем кад је видјех.

7. И рече ми анђео: Шта се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звјери што је носи и има седам глава и десет рогова.

8. Звијер коју си видио, бјеше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нијесу у књигу живота од постања свијета, кад виде звијер, која бјеше, и није, и доћи ће опет.

9. Овдје је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена сједи.

10. И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јест, а други још није дошао; и кад дође за мало ће остати.

11. И звијер која бјеше и није, и она је осми, и јест од седморице, и у пропаст иде.

12. И десет рогова, које си видио, то су десет царева, који царство још не примише, него ће област као цареви на једно вријеме примити са звијери.

13. Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звијери.

14. Ови ће се побити с јагњетом, и јагње ће их побиједити, јер је господар над господарима и цар над царевима; и који су с њим, јесу позвани и избрани и вјерни.

15. И рече ми: Воде, што си видио, гдје сједи курва, оно су људи и народи, и племена и језици.

16. И десет рогова, што си видио на звијери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њезино појешће и сажећи ће је огњем.

17. Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звијери, док се сврше ријечи Божије.

18. И жена, коју си видио, јест град велики, који има царство над царевима земаљскима.

ГЛАВА XVIII.

М послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.

2. И повика јакијем гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;

3. И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богаства сласти њезине.

4. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.

5. Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.

6. Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.

7. Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости не ћу видјети.

8. За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

9. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,

10. Из далека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: Јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

11. И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;

12. Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,

13. И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.

14. И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га не ћеш наћи.

15. Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће из далека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

16. И говорећи: Јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;

17. Јер у један час погибе толико богаство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и којигод раде на мору, стадоше из далека,

18. И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: Ко је био као овај град велики?

19. И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богаства његова, јер у један час опустје!

20. Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

21. И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и не ће се више наћи;

22. И глас гудача и пјевача и свирача и трубача не ће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната не ће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога не ће се чути у теби;

23. И видјело жишка не ће се више свијетлити у теби, и глас женика и невјесте не ће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.

24. И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.

ГЛАВА XIX.

И послије овога чух глас велики народа многога на небу гдје говори: Алилуја! спасеније и слава и част и сила Господу нашему;

2. Јер су истинити и прави судови његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својијем, и покајао крв слугу својијех од руке њезине.

3. И другом рекоше: Алилуја! И дим њезин излажаше ва вијек вијека.

4. И падоше двадесет и четири старјешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сјеђаше на пријестолу, говорећи: Амин, алилуја!

5. И глас изиђе од пријестола који говори: Хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, и мали и велики.

6. И чух као глас народа многога, и као глас вода многијех, и као глас громова јакијех, који говоре: Алилуја! јер царује Господ Бог сведржитељ.

7. Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему; јер дође свадба јагњетова, и жена његова приправила се;

8. И дано јој би да се обуче у свилу чисту и бијелу: јер је свила правда светијех.

9. И рече ми: Напиши: благо онима који су позвани на вечеру свадбе јагњетове. И рече ми: Ове су ријечи истините Божије.

10. И паднувши пред ногама његовима поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају свједочанство Исусово. Богу се поклони; јер је свједочанство Исусово Дух пророштва.

11. И видјех небо отворено, и гле, коњ бијел, и који сјеђаше на њему зове се вјеран и истинит, и суди по правди и војује.

12. А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и имаше име написано, којега нико не зна до он сам.

13. И бјеше обучен у хаљину црвену од крви, и име се његово зове: Ријеч Божија.

14. И војске небеске иђаху за њим на коњма бијелијем, обучене у свилу бијелу и чисту.

15. И из уста његовијех изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и он ће их пасти с палицом гвозденом, и он гази кацу вина срдње и гњева Бога сведржитеља.

16. И има на хаљини и на стегну своме име написано: Цар над царевима и господар над господарима.

17. И видјех једнога анђела гдје стоји на сунцу и повика гласом великијем говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,

18. Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од онијех који сједе на њима, и меса од свију слободњака и робова, и од малијех и великијех.

19. И видјех звијер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с онијем што сједи на коњу и с војскама његовијем.

20. И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који учини пред њим знаке којима превари о не који примише жиг звијерин који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором.

21. А остали побијени бише мачем онога што сједи на коњу, који изиђе из уста његовијех: и све се птице наситише од меса њихова.

ГЛАВА XX.

И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.

2. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,

3. И у бездан бади је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљаду година; и по том ваља да буде одријешена на мало времена.

4. И видјех пријестоле, и сјеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исјеченијех за свједочанство Исусово и за ријеч Божију, који се не поклонише звијери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и на руци својој; и оживљеше и цароваше с Христом хиљаду година.

5. А остали мртваци не оживљеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсеније.

6. Блажен је и свет онај који има дијел у првом васкрсенију: над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година.

7. И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје,

8. И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којијех је број као пијесак морски.

9. И изиђоше на ширину земље, и опколише око светијех, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.

10. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва вијек вијека.

11. И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

12. И видјех мртваце мале и велике гдје стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по дјелима својима.

13. И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима.

14. И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.

15. И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.

ГЛАВА XXI.

И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.

2. И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему.

3. И чух глас велики с неба гдје говори: Ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.

4. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти не ће бити више, ни плача, ни вике, ни болести не ће бити више; јер прво прође.

5. И рече онај што сјеђаше на пријестолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.

6. И рече ми: Сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.

7. Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

8. А страшљивима и невјернима, и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.

9. И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену.

10. И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога,

11. И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли,

12. И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, које су имена дванаест кољена Израиљевијех.

13. Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.

14. И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех.

15. И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове.

16. И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.

17. И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова.

18. И бјеше грађа зида његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.

19. И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгајем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

20. Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

21. И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера; и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло.

22. И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње.

23. И град не потребује сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње.

24. И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.

25. И врата његова не ће се затворати дању, јер ондје ноћи не ће бити.

26. И донијеће славу и част незнабожаца у њега.

27. И не ће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.

ГЛАВА XXII.

И показа ми чисту ријеку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од пријестола Божијега и јагњетова.

2. Насред улица његовијех и с обје стране ријеке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род; и лишће од дрвета бијаше за исцјељивање народима.

3. И више не ће бити никакве проклетиње; и пријестол Божиј и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га,

4. И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима.

5. И ноћи тамо не ће бити, и не ће потребовата видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог; и цароваће ва вијек вијека.

6. И рече ми: Ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светијех пророка посла анђела својега да покаже слугама својима шта ће бити скоро.

7. Ево ћу доћи скоро: благо ономе који држи ријечи пророштва књиге ове.

8. И ја Јован видјех ово и чух; и кад чух и видјех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

9. И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе ријечи књиге ове. Богу се поклони.

10. И рече ми: Не запечаћавај ријечи пророштва књиге ове; јер је вријеме близу.

11. Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети.

12. И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовијем.

13. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи.

14. Благо онима који творе заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

15. А на пољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

16. Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда даница.

17. И Дух и невјеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава.

18. Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

19. И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој.

20. Говори онај који свједочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

21. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.