Pa jbt kad ima razloga da ga napadamo, ok, udri. Al koristi se svaka prilika da mu jebemo mater. Sto ne znam 

covek je ocigledno seo na slabost...

inace iz religioznog ugla...u toj njegovoj prici nema nista novo...

to je staro koliko i istorija...

ko ne voli religiju...neka cita rusku klasiku...tamo je sve to napisano 100 puta...

Zarazio i Jokica...

No, kazu da je sifilis bio kraljevska bolest... tako danas korona 

http://sportklub.rs/Blog/Nebojsa-Viskovic/a334922-Plus-kome-se-misevi-raduju.html

Visko car

Al' sto su sa Zapada odmah preposteni krenuli da ga pljuju, jedva docekavsi ovako nesto. Rekose, nikad nece biti sampion jer je bitno i sta radi van terena = humanitarna fondacija, plus ga jebu za turnir koji je bio u humanitarne svrhe. Javi se Evans, lik koji je suspendovan zbog koriscenja kokaina, i rece kako Nole daje los primer drugima. 

Neće ništa Novaku da bude.

Eventualno mali pad profita u sledećoj godini.

Od sponzora naravno.

Јеботе, натераћете ме да напишем коментар.

Знате, ја чврсто верујем да смо сви, као деца, имали велику жељу да упознамо некога. Оно, дечји лексикон, "Маштам да..." и онда иде редом, "упознам Џордана", "играм са Батистутом"... Тај концепт упознавања је својствен деци јер још увек не разумеју свет и живот и чини им се да је неки тип што јако добро барата лоптом у рангу божанства које је незамисливо чак и само упознати.

А онда прођу неке године и ти ископаш тај лексикон и видиш да је неко написао да би желео да упозна Мадону. Добро. Ево.

- Здраво, ја сам Мадона.
- *уздах, неверица* Јао. Јао! Ја немам речи! Мадона! Упознала сам Мадону!

И шта онда? Који је следећи корак? Следеће питање? Гест? Ти Мадону знаш као певачицу, волиш њене песме, ложиш се на њену појаву, све је то јасно. Али то је Мадона која наступа. Шта ти сад, ког јебеног курца, да причаш са Мадоном која није на бини и не пева? То више није Мадона, то је било која друга особа.

Имам предугачак увод да бих дошао до поенте. Пре неколико година је гост код Ивана Ивановића био Роберто Карлос. Ја сам пао са столице када сам чуо. Роберто Карлос, јеботе живот! Знате ви ко је Роберто Карлос? Је л' знате ко је он?!

Роберто Карлос је једна обична, једва писмена дебилчина из предграђа Сао Паола, који уме да шутира лопту. Док је на терену, он је Роберто Карлос, појава за гледање, чаробњак фудбала. Када са тог терена изађе, битан је колико и кондом у Африци. Он нема шта паметно да каже, не зна ништа, глуп је, небитан. Просто, одгледајте ту емисију и осетите сав кринџ.

Ђоковић је тенисер. Вансеријски тенисер. И уживање је гледати га док игра. Али када не игра тенис, он је обична будала. Треба бити луд па било шта што он говори, а невезано је за тенис, уопште слушати, а далеко било узимати и за озбиљно. Човек нема дана школе, од четврте године тренира по разним државама, није он никад седео и у два ујутру панично учио биологију за контролни ујутру. Он има неко своје схватање овог живота и света. 

Da i po tome se ne razlikuje od vecine ostalih stanovnika sveta i srbije

У томе је и поента царе...


Тај зли зли Запад...

A o domacim slepcima ne bih.

Ja jos cekam da nam neko objasni kako smo mi glupi i ne razumemo njegovu vanvremensku pamet.
I da smo ljubomorni.
Da, to je taj paket komentara “ljubomoran na bogate i slavne” svake ocvale vasarske pevaljke