Vladan Kocić je novi predsednik opštine Rakovica

Odbornici Skupštine GO Rakovica velikom većinom glasova izglasali su na današnjoj sednici Vladana Kocića za novog predsednika Opštine Rakovica.

Kocić je na tom mestu zamenio dosadašnjeg predsednika Milosava Miličkovića koji je preuzeo mesto državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.
 
Vladan Kocić je prethodno obavljao funkciju direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, dok je u Skupštini GO Rakovica bio šef odborničke grupe Srpske napredne stranke.
 
U obraćanju odbornicima novi predsednik Opštine Rakovica zahvalio se na poverenju i rekao da se može očekivati kontinuitet u daljem radu.
 
- Imam nameru da nastavim započete projekte, ali i da nešto popravim ukoliko budem mogao. Uvek se u potpunosti posvećujem poslu i instituciju u kojoj radim stavljam ispred sebe - rekao je novi predsednik Opštine Rakovica Vladan Kocić.
 
On je dodao da je prioritet sanacija štete koju su građani pretrpeli usled poplava, dok je kao najvažniji zadatak izdvojio stvaranje uslova za dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta u opštini.
 
Vladan Kocić rođen je 3. avgusta 1963. godine. Završio je Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, smer za hidrogeologiju. Po diplomiranju se bavio naučno-istraživačkim radom na matičnom fakultetu. Od 2000. godine radi u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije, gde je vremenom napredovao od mesta šefa odseka do generalnog direktora Zavoda.
 
Iza sebe ima bogatu stručnu i političku karijeru. Autor je i koautor 48 projekata, elaborata i studija, kao i 14 naučnih radova iz oblasti korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje, menadžmenta podzemnih voda i zaštite životne sredine.
 
Učesnik je više međunarodnih projekata gde je ostvario lidersku poziciju u oblasti podzemnih voda, dok se u poslednje vreme bavio i projektima adaptacije na klimatske promene. Predstavnik je Srbije u brojnim međunarodnim organizacijama.
 
Političku karijeru započeo je pre 20 godina. Vladan Kocić je jedan od osnivača Srpske napredne stranke, sekretar je Opštinskog odbora SNS Rakovica, dok je ujedno i član Glavnog odbora SNS. U Skupštini GO Rakovica odbornik je bio od 2004. godine.

blic

?

Objavljeno: 17. jun 2014. u 20:31

U svom „diplomatskom koferu“ ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doneo pet ključnih poruka Kremlja: da je Moskva zadovoljna pozicijama Srbije oko Ukrajine, da očekuje našu pomoć u rešavanju krize kada preuzmemo predsedavanje OEBS, da ne odustajemo od „Južnog toka“, da će nastaviti da nam pomažu oko Kosova i u dizanju posrnule srpske privrede.

Ovako bi ukratko glasio spisak tema koje će se naći na stolu u razgovorima Lavrova sa srpskim državnim vrhom – predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem.

Dolazak Lavrova, koji u Srbiju stiže iz Minska, prva je poseta jednog visokog ruskog zvaničnika Balkanu otkad je EU donela odluku da zaustavi gradnju „Južnog toka“. Zato će njegova poseta, po sagovornicima „Novosti“, imati i posebnu simboliku – da pokaže da je Rusiju teško istisnuti sa ovih prostora.

Ivan Mrkić, savetnik predsednika Nikolića, kaže nam da da Lavrov ne donosi „nikakve packe i ultimatume“, već naprotiv:

- Rusije je zadovoljna što u ukrajinskoj krizi nijednim potezom nismo zaoštrili odnose sa njima, a mi ćemo još jednom ponoviti našu poziciju i političke i vojne neutralnosti. S obzirom na to da preuzimamo predsedavanje OEBS, a da uživamo poverenje svih strana u konfliktu, ponudićemo maksimalnu pomoć u rešavanju problema u Ukrajini.

Mrkić očekuje i da jedna od glavnih tema bude „Južni tok“ i jačanje ekonomske saradnje, s obzirom na sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo s Rusijom.

Dušan Proroković, iz Centra za strateške alternative, upravo tu vidi šansu da Srbija izvuče maksimum iz dobrih odnosa sa Moskvom: – Lavrov će ohrabriti zvaničnike u Beogradu da ne menjamo stav oko Ukrajine i ne odustajemo od „Južnog toga“, a zauzvrat će ponuditi nove mogućnosti saradnje radi povećanja izvoza i privredne aranžmane.

I Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa, smatra da Lavrov ne donosi nikakav štap, već samo šargarepu: – Očekujem da razgovori proteknu u izuzetno pozitivnoj atmosferi, ali sa podužim dnevnim redom. Moskva želi da zadrži uticaj na ovim prostorima, ali ne politikom pritisaka, već otvaranjem prostora pre svega za jaču ekonomsku saradnju.

USKORO SUSRET SA PUTINOM I MEDVEDEVOM

Poseta Lavrova samo je uvod u dinamičnu diplomatsku aktivnost koja čeka Srbiju i rusiju narednih meseci. Naime, kako je u nedelju najavio premijer Aleksandar Vučić, on očekuje da se tokom leta sretne sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dimitrijem Medvedevom, sa kojima će, između ostalog, razgovarati i o „Petrohemiji“, „Azotari“, ali i ceni gasa.

Vučić je poručio da se Srbija pokazala kao iskreni prijatelj Rusiji i da nije uvela sankcije toj zemlji, da želimo u EU, ali i dobre odnose sa Moskvom i Berlinom, kao i da je to odgovorna politika, korisna za našu zemlju.

(Dnevne)

Објављено: 17. јун 2014, 20:36




БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић уручио је министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову званичан позив председнику Руске Федерације Владимиру Путину да посети Србију, поводом обeлежавања 70 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.
Путин у октобру у Београду?

Фото: кремлин.ру

Министар Лавров је захвалио Николићу на позиву Путину да посети Србију и рекао да верује да ће председник Руске Федерације потврдити свој долазак у Београд у октобру ове године.

Министар Лавров пренио је поздраве руског председника Николићу. Он је рекао да веома цени допринос који је председник Србије дао унапређењу руско – српских односа, а да исто мишљење има и Владимир Путин.

Извор: ЦДМ

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručio je pripadnicima policije, povodom jučerašnjeg saopštenja policijskog sindikata "Socijalno-policijski front" u kojem se navodi da ignorisanje njihovih zahteva može izazvati nezadovoljstvo zaposlenih u MUP-u, da su oni za građane sinonim za red i zakon, a ne za neposlušnost i nemir.

Vulin je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakao da pominjati nemir i nesagledive posledice u ime naoružanih ljudi znači iskoračiti iz okvira sindikalne borbe i zaštite zaposlenih i postati razlog uznemirenosti građana Srbije.

"Za tako nešto nijedan policajac nije primio platu i zbog toga ni jedan policajac nije postao član sindikata. Sama najava nemira u najznačajnijoj bezbednosnoj strukturi Srbije već je dovoljan razlog za uznemirenost i nesagledive posledice u svakodnevnom životu građana naše zemlje zbog čijeg mira i bezbednosti i postoji MUP", rekao je Vulin.

On je pozvao sve pripadnike MUP-a da budu čvrsto na strani zakona i svoje zemlje , istakavši da Srbija mora ostati stabilna i da "ne sme početi da liči na Ukrajinu danas ili Bosnu juče".

Ranije danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da saopštenje "Socijalno-policijskog fronta" u kojem se izražava strah da bi moglo doći do nezadovoljstva zaposlenih u MUP koje neće moći da se kontroliše i koje će, kako se kaže u saopštenju, dovesti do ozbiljnih posledica, vidi kao ozbiljnu pretnju državi i "pokušaj da se izazove haotično stanje u društvu".

Izvor: Blic

Kako su ovi ljudi prsli

Austrijski kancelar Verner Fajman posetiće danas Beograd u okviru balkanske turneje, samo par nedelja pošto je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boravio u Beču.

Kako je najavljeno u Beču, Fajman će, zajedno sa ministrom odbrane Geraldom Klugom, u četvrtak, najpre doputovati u Beograd, a potom će otputovati u Bosnu i Hercegovinu.

U Beogradu on će se sastati sa premijerom Aleksandrom Vučićem, a u Sarajevu sa tamošnjim šefom bosanske vlade Vjekoslavom Bevandom.

U Prištini, u petak, planiran je susret sa pripadnicima austrijske vojske pri Kforu, a istog dana, na kraju balkanske turneje Fajman će se, u Brdu kod Kranja, sastati sa premijerima Slovenije i Hrvatske, Alenkom Bratušek i Zoranom Milanovićem.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić boravio je, početkom ovog meseca, u zvaničnoj poseti Beču, tokom koje se sastao sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom, vicekancelarom i ministrom finansija Mihaelom Špindelegerom, kao i šefom austrijske diplomatije Sebastijanom Kurcom.

Fajman, tada, zbog ranije preuzetih obaveza, i odsustva iz Beča, nije imao prilike da primi svog srpskog kolegu.

Vicekancelar Špindleger je tokom posete Vučića rekao da je
Austrija zadovoljna što se Srbija uspešno kreće putem ka EU, i ocenio da je početak pregovora otvorio novo poglavlje.

"Možete računati na nas jer smo uvereni da Srbija treba da postane članica EU i želimo da joj svakodnenvo pružamo podršku na tom putu", naglasio je vicekancelar. On je takodje najavio da će podstaći austrijske firme da investiraju u Srbiju.

Ministar Kurc je, prilikom posete Vučića, izjavio da je njegovoj zemlji Zapadni Balkan prioritet i da će Austrija nastaviti da pruža podršku Srbiji u saniranju posledica poplava.

Izvor: Blic

Beograd - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da, mesec i po dana nakon formiranja Vlade, postoje "različiti udari" iz više oblasti društvenog života, ali je dodao da će država u najhitnijem roku reagovati. Komentarišući medijske navode o potencijalnoj ugroženoj bezbednosti države i članove Vlade, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije Vučić je rekao da je Srbija stabilna država.

Vučić nije označio koji su ljudi ili grupe koji to pokušavaju.
 
Srpski premijer Aleksandar Vučić izjavio je, nakon razgovora sa austrijskim saveznim kancelarom Vernerom Fajmanom, da je Srbija spremna da održi zajedničku sednicu vlada dveju država.
 
Premijer je, medjutim, rekao da takve sednice moraju prethodno da budu dobro pripremljene, kako ne bi ličile na konferencije za novinare i dodao:
 
"Uvek smo za to spremni i mogli bismo na tome da radimo".
 
On je podsetio da će uskoro, 30. juna ili 1. jula, Vlada Srbije imati zajedničku sednicu sa Vladom Madjarske, kao i da je takvih zajedničkih sednica bilo do sada sa vladama država bivše Jugoslavije.
 
Srbija želi što bliži odnos sa Austrijom
 
Odnose s Austrijom gradimo na mesečnom nivou i nadam se da ćemo se u perspektivi što čvršće vezati za Austriju u Nemačku, rekao je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
 
- Srbija želi što bliže odnose sa Austrijom, zato što iz Austrije u Srbiju dolazi najveći broj investicija, a očekujemo da će ih biti još više - poručio je  Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
 
On je naveo da Srbija od austrijskih investitora hoće da uči kako da i mi imamo uspešnu privredu i investitore koji će da ulažu u Austriju.
Srbija je bezbedna
- Srbija je stabilna zemlja. Od kada je formirana Vlada postoje razni udari iz više sfera javnog života, nekih medija... Država će u najhitnijem roku reagovati i sve to rešiti. Meni to nije prijatno, ali to je najmanje važno. Kada pozivamo investitore, oni žele sigurnu i bezbednu zemlju - rekao je Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanje o bezbednosti zemlje.
Prema njegovim rečima, nama sistem bezbednosti mora da služi da jača bezbednost, a ne da sam od sebe stvara krizu.

- Siguran sam da taj preduzetnički duh u Srbiji ne može da umre - uveren je premijer.
 
Kako je kazao Vučić, glavne teme današnjeg razgovora odnosile su se na ekonomiju.
 
- Mi ćemo ispunjavati sve naše obaveze na evropskom putu. Na jesen nam predstoje pregovori o poglavljima 32 i 35. Mnogo toga još treba da se uradi ako želimo da popravimo vladavinu prava i pravnu državu što je važan preduslov za pospešenje ekonomije - kazao je premijer Srbije.
 
Vučić je istakao zahvalnost austrijskom kancelaru, jer doživljava Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu, navodeći da se "nikada nećemo libiti da iskoristimo poznanstvo i prijateljstvo i da pozovemo Austriju kad nam podrška bude potrebna.
 
Premijer je naglasio da će Srbija i dalje biti faktor stabilnosti, a ne nestabilnosti regiona, i dodao da misli da je uloga Srbije u Evropi i zapadnom Balkanu veoma važna.

- Ne libim se da kažem da smo uvek spremni da saslušamo savete prijatelja - rekao je Vučić, ističući da Srbija vodi politiku u ime svojih građana, ali da bismo voleli kad bismo znali onoliko stvari koliko znaju austrijske kolege i kad bismo mogli to da primenimo. 
 
Zajednička sednica vlada
Vučić je izjavio da je Srbija spremna da održi zajedničku sednicu vlada dveju država. Takve sednice, međutim, moraju prethodno da budu dobro pripremljene, kako ne bi ličile na konferencije za novinare, rekao je. "Uvek smo za to spremni i mogli bismo na tome da radimo".
On je podsetio da će uskoro, 30. juna ili 1. jula, Vlada Srbije imati zajedničku sednicu sa Vladom Mađarske, kao i da je takvih zajedničkih sednica bilo do sada sa vladama država bivše Jugoslavije.
- Onaj ko ima na umu budućnost dece, mora imati na umu i prevrednu saradnju - poručio je austrijski kancelar.
 
Govoreći o evropskom putu Srbije, on je naveo da je Austrija uvek podsticala i podržavala Zapadni Balkan te da i dalje ostaje na tom kursu.
 
Fajman u Beogradu boravi u okviru balkanske turneje, samo nekoliko nedelja pošto je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boravio u Beču.  Kako je najavljeno u Beču, Fajman će, zajedno sa ministrom odbrane Geraldom Klugom, u četvrtak, najpre doputovati u Beograd, a potom će otputovati u Bosnu i Hercegovinu.
 
 
 
Fajman:Austrija partner Srbije
 
Austrijski kancelar Verner Fajman izjavio je danas da će Austrija biti dobar i pouzdan partner Srbiji na putu ka EU, ali da ne može da kaže da li će Srbija biti članica Unije do 2020, a premijer Aleksandar Vučić uzvratio da će Srbija uraditi sve što može na tom putu do 2019, a da je onda odluka na zemljama EU.
 
"Upoznat sam sa činjenicom da premijer Vučić ističe 2019. godinu i 2020. kao realne, ne znam koliko je to ostvarljivo, ima puno zadataka da bi se do toga došlo, ali mogu reći da će Austrija biti pozudan i dobar partner na tom putu", rekao je Fajman na konferenciji za novinare posle sastanka sa Vučićem, upitan da li će Srbija u ovoj deceniji postati članica EU.
 
Vučić je objasnio da nikada nije lagao narod, niti je rekao da ćemo sigurno biti članica EU 2020, već da će Srbija ispuniti ono što je do nje i što može da uradi do 2019. godine, a da je onda na Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama da donesu odluku da li žele da nas prime u EU ili ne.
 
"To je jedan fer odnos, jer ja ne želim da stičem političke poene na neistinama ili poluistinama. Narodu kažemo šta jeste. Od nas zavisi kako ćemo da uredimo našu zemlju. Ovo što radimo, ne radimo zbog EU, već svojih građana, a ako EU bude smatrala da smo dobro uradili posao - hvala vam, a ako budete imali neke druge političke probleme u tom trenutku, to je stvar o kojoj Srbija ne odlucuje", rekao je Vučić.
 
On je istakao da bi Srbija volela da bude do 2020. godine u EU, i da smatra da to pre svega zavisi od reformi u Srbiji, trpeljivosti, strpljenja i marljivosti našeg naroda, dok će na kraju odluka biti na zemljama članicama EU.
 
Vicekancelar Špindleger je tokom posete Vučića rekao da je Austrija zadovoljna što se Srbija uspešno kreće putem ka EU, i ocenio da je početak pregovora otvorio novo poglavlje.

- Možete računati na nas jer smo uvereni da Srbija treba da postane članica EU i želimo da joj svakodnenvo pružamo podršku na tom putu - naglasio je vicekancelar.
 
On je takođe najavio da će podstaći austrijske firme da investiraju u Srbiju.

Ministar Kurc je, prilikom posete Vučića, izjavio da je njegovoj zemlji Zapadni Balkan prioritet i da će Austrija nastaviti da pruža podršku Srbiji u saniranju posledica poplava.

Izvor: Blic

Izrada rebalansa budžeta će početi nakon što se u detalje procene štete nastale poplavama, a nakon toga, početkom jeseni, održaće se nova runda pregovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom - izjavio je ministar finansija u Vladi Srbije Lazar Krstić.

Cilj nam je da sa MMF-om sklopimo aranžman iz predostrožnosti: naime to nas ne obavezuje da osigurana sredstva i iskoristimo. Što se tiče ostalih medjunarodnih finansijskih institucija: one su nam osigurale povoljne kredite za sanaciju šteta nastalih od poplava” – izjavio je Krstić u intervjuu Mađar so-u.
 
Ministar je rekao da Evropska unija raspolaže mehanizmima koje omogućavaju da se pruži materijalna pomoć i državama-članicama i državama-kandidatima za članstvo u slučaju elementarnih nepogoda ukoliko je šteta veća nego što je odredjen procenat BDP-a dotične države.
„
Nažalost mi sad imamo pravo na ovu vrstu pomoći i ako ide sve po planu, iz različitih izvora EU od jeseni možemo računati na nju. Suma pomoći može dostići i 100 miliona evra. Naravno puno pomažu i drugi: na naš račun skoro svakodnevno stižu sredstva iz svih krajeva sveta i Srbija je veoma zahvalna zbog toga. Ali pored sve pomoći najveći deo tereta ćemo morati snositi sami” – rekao je Krstić.
 
On kaže da rebalans budžeta ne zavisi od elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, ali je ovo ipak faktor koji ima veoma značajan uticaj na privrednu i finansijsku situaciju zemlje.
„
Trenutno stanje još više otežava postizanje naših ciljeva: dugoročnu stabilizaciju državnog duga i smanjenje budžetskog deficita. Računamo na pomoć tokom predstojeće donatorske konferencije jer sami nismo u mogućnosti u potpunosti finansirati obnovu zemlje. Za nekoliko nedelja će biti poznati detalji rebalansa budžeta” – kaže Krstić.
 
Ministar je mišljenja da je potrebno ozbiljno raditi na suzbijanju sive ekonomije odnosno na reformi poreskog sistema.
„
Moramo medjutim biti svesni da ovi napori sami po sebi neće doneti željene rezultate, bićemo primorani da štedimo gde god je to moguće. Čini se da javnost nije spremna da prihvati ovu činjenicu. Od septembra prošle godine govorimo o previše glomaznom državnom aparatu čije je finansiranje suviše veliki teret” – rekao je Krstić.
 
On je ocenio da, osim toga, javna preduzeća takodje „žderu” novac, te da će uvodjenje mera štednje u ovim segmentima zahtevati mesece, možda i godine.
“Istovremeno Srbija troši suviše para u poredjenju sa zemljama regiona na plate i penzije. Možda to zvuči neverovatno, ali nije realno da su plate u javnom sektoru Srbije mnogo više nego u zemljama koje su u mnogo boljem finansijskom stanju nego mi. Srbija je godinama birala lakši put, umesto da je krenula putem reformi uvek je uzimala kredite da bi ućutkala nezadovoljne” – rekao je Krstić.
 
Ministar je dodao da reforme nekoliko godina mogu negativno da se odraze na standard gradjana.“Ali zauzvrat će ljudi nakon tog vremena moći normalno da žive. Ukoliko ne započnemo stroge i sveobuhvatne reforme pre ili kasnije ćemo morati da platmo mnogo veću cenu” – naglasio je Krstić.

On je izjavio da je cilj da se tokom sledećih tri-četiti godine zaustavi rast državnog duga i da se nakon toga počne sa njegovim smanjenjem.
 
„Da bi to postigli, pored smanjenja budžetskog deficita moramo da ostvarimo i privredni rast, moramo ići unapred na polju investicija. To medjutim nije moguće ukoliko ne ojačamo poverenje u platežnu moć države, odnosno ukoliko se ne popravi opšta situacija. Zbog toga je od ključne važnosti da sklopimo sporazum sa MMF-om” – zaključio je Krstić u intervjuu Mađar so-u.

Izvor: Blic

Objavljeno: 22. jun 2014. u 13:07 /

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić ocenio je da trenutno u celoj zemlji vladaju apatija i letargija, za razliku od ranijih vremena kada je u društvu bilo mnogo više energije, ističući da je apsolutno neophodno da do kraja sprovedemo reforme.


Ljajić je u intervjuu “Politici” rekao da je i sam iznenađen nedavnim medijskim navodima da crnogorski premijer Milo Đukanović priprema udar na nezavisne medije u Srbiji i Đukanovićevo upozorenje da “rukopis” pojedinih napisa u beogradskoj štampi liči na onaj iz 2003. godine.

Podvlačeći paralelu između ovog trenutka i tog vremena, Ljajić je ocenio da su i vlade premijera Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića imale veliku šansu da završe reforme i da su za to imale podršku međunarodne zajednice.

- Razlika je u tome što je 2003. godine bilo mnogo više energije u društvu. Sada vladaju apatija i letargija u celoj zemlji. Plašim se samo da mi ne budemo društvo propuštenih šansi. Mi nismo propustili priliku da svaku priliku propustimo. I plašim se da bi to moglo da se dogodi ukoliko reforme ne dovedemo do kraja – upozorio je on.

On je, takođe, istakao da je sličnost između 2003. i 2014. godine u tome što ni tada nismo imali, a ni sada nemamo izgrađene institucije.

- Nažalost, nismo ih izgradili ni 15 godina posle demokratskih promena. Ključ uspeha reformi i napretka jedne zemlje jesu jake i stabilne demokratske institucije. Zato nije ni čudo što ovako govorimo i sve svodimo na personalni nivo – dodao je Ljajić.

Govoreći o nedavnom problemu koji se pojavio sa pojedinačnim slučajem izvoza svinjskog mesa u Rusiju, Ljajić je rekao da se to neće negativno odraziti na ostale izvoznike iz Srbije.

- Rusi su mi rekli da neće biti problema zato što smo bili iskreni i što ništa ne skrivamo. Mi smo krenuli tamo s namerom da kažemo šta je istina, šta smo uradili i na šta sumnjamo… – kazao je, između ostalog, Ljajić u intervjuu beogradskom dnevniku.

(Politika, Tanjug)

Objavljeno: 22. jun 2014. u 11:38 /

Piše: Ratko Dmitrović
Smenjeni su izuzetno važni ljudi u MUP-u Srbije. Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, tvrdi da se radi o poštenim policajcima koji ipak nisu odgovorili na jedan od najvećih izazova današnjice – borbu protiv narko-mafije – i zato su morali da odu.

Najveći narko-bos s ovih prostora, Darko Šarić, završio je pre određenog vremena iza brave i zakonomerno moglo se očekivati da će njegovo hapšenje dovesti do pada krupnih kadrova MUP-a. Zašto? Zato što je Šarić postao ono što je doskora bio jer je za njega radio jedan deo srpske policije. I crnogorske, naravno, mada će ovde cinici dodati da je teško pronaći liniju koja deli ova dva bezbednosna aparata s obzirom na broj crnogorskih kadrova na vrlo važnim mestima u policiji Srbije.

Ovo što je Vučić predstavio srpskoj javnosti nije od prošlog utorka. Sada je, nadajmo se, počelo raščišćavanje. Veliki i opasan posao. Ako se ne dovede do kraja, sve će eksplodirati kao bomba s odloženim paljenjem. Nadam se da je Vučić toga svestan.

Kad bi, za vreme velike Jugoslavije, u neku kafanu ušao policijski inspektor, zatečeni kriminalci bi ili odmah izlazili napolje ili bi, ako su njegovi saradnici, a nije bilo ozbiljnijeg kriminalca koji nije radio za policiju, diskretno ga pozdravili, ispili piće i napuštali kafanu. Početkom devedesetih stvar se okrenula. Zamenjena su mesta. I tako je ostalo do danas.

Ako visoki funkcioner u MUP ima kuću vrednu pola miliona evra, opremljenu po katalogu firme za enterijer koja radi isključivo s najskupljim uvoznim materijalima, ima stan u Beogradu, površine dva ara, automobil vredan 200 prosečnih srpskih plata i pet lokala, od kojih se dva vode na suprugu, dva na decu, a jedan na šuraka, onda taj nije problem sam po sebi. Problem je država u kojoj on živi. Ako je to država.

Za spomenuto bogatstvo, pod uslovom da čovek živi od plate i ponekog honorara, potrebno je između 400 i 500 godina predanog rada. Metuzalemi su davno izumrli, malo ko u Srbiji prebaci 100 godina života, pa otkud našem policajcu gore navedena imovina? Od švercovanog paradajza i kukuruza kokičara?

Šarić je u apsani, pre njega, za poslednjih petnaestak godina, u zatvor ili crnu zemlju dospelo je desetak ljudi koje su nam predstavljali kao glavne dilere droge za Srbiju. I onda, nakon njihovog pada, i danas nakon pada Šarićevog klana, droge je na ulicama Srbije bilo i ima je u izobilju. Cena ista. Govori li to nekome nešto?

Sve je jasno i skoro da se sve zna. Ova jednačina ima samo jednu nepoznatu: kakvi su oni koji će doći na mesto smenjenih? Ima li Srbija svog Eliota Nesa i svoje „Nesalomive“? Ako naslednici smenjenih – pretpostavimo skromnog imovnog stanja – sledeće godine „audijem“ odu do Aerodroma „Nikola Tesla“, a odatle avionom, sve sa porodicom, na odmor do Ibice ili Tasosa, onda smo džaba farbali ogradu. Ono što Vučića čeka složenije je od ovoga što je urađeno.

(Novosti)

Objavljeno: 3. jul 2014. u 19:32 /

Američka administracija prati da li se Srbija iznova približava Rusiji i da li se neutralnim stavom oko Ukrajine udaljava od Evropske unije.

Tako pojedini stručnjaci vide to što u Beograd sa dva meseca zakašnjenja stižu pisma američkog državnog vrha, i to uvek pred sastanke srpskih funkcionera sa ruskim.

Pred dolazak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u Srbiju stiglo je pismo potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, koji je čestitao pobedu na izborima lideru SNS Aleksandru Vučiću. Premijer Srbije Vučić za nekoliko dana ide u posetu Moskvi i pre dva dana stiglo je pismo predsednika Baraka Obame sa izrazima saučešća za žrtve poplava.

Da li je reč o slučajnosti ili su posredi skrivene poruke SAD upućene Srbiji i njenom državnom vrhu?

Vučić: Problemi s dugom

Premijer Aleksandar Vučić sastaće se sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom 7. i 8. jula u Moskvi.
- Odnosi jesu prijateljski, ali oni imaju određene probleme sa nama zbog našeg duga, a i mi imamo određena pitanja – rekao je Vučić.
Profesor FPN Predrag Simić kaže za “Blic” da Amerika reaguje na približavanje Rusiji, a verovatno i Nemačkoj.

- Pisma mogu da budu zakasnelo reagovanje i pokušaj da se Srbija zadrži na kursu koji Amerika želi, a to je naš put ka EU. Posredi je ofanziva šarma Amerike, koja želi da Srbiju zadrži u evropskom okviru jer su u poslednjih nekoliko meseci kontakti sa Rusijom u trenutku ukrajinske krize češći nego što je slučaj sa drugim državama – kaže profesor Simić. On dodaje da jeste činjenica da pisma stižu sa zakašnjenjem i otuda i pomalo zbunjuju.

Njegov kolega profesor FPN Dragan Simić smatra da nema nikakvih skrivenih poruka u pismima američkog državnog vrha. On kaže da obraćanje vrha američke administracije treba posmatrati kao dobar znak.

- SAD vode kontinuiranu politiku u odnosu na našu zemlju. I pisma Bajdena i Obame su za našu državu dobra stvar i ukazuju na odnos koji se smatra prijateljskim. Međutim, zašto mi zakasnela pisma i posete Rusiji dovodimo u vezu? Ipak, razmišljamo još uvek u obrascu hladnog rata i ako mi dopustite, ponekad sebi dajemo veće značenje nego što bi možda trebalo – kaže Dragan Simić.

(Blic)