Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas, u videoporuci objavljenoj na stranici Vlade Nemačke, da zemlje na Zapadnom Balkanu imaju pred sobom "jasnu perspektivu prijema u Evropsku uniju, iako će taj put biti dug", a pohvalila je i napredak Srbije po pitanju Kosova.

"Ukoliko pre članstva nema napretka, posle pristupanja Uniji do istog sigurno neće lakše doći. Mi podržavamo ulazak ovih zemalja u EU, ali verujemo da nećemo ništa postići ako se na putu ka Uniji ne ispune određeni kriterijumi", naglasila je ona.

Na primeru Hrvatske može se zaključiti da se to pokazalo uspešnim, ocenila je Merkel i dodala da ostalim državama predstoji još dug put, u kojem će imati podršku Berlina.

Merkel je najavila održavanje konferencije u avgustu, kojoj će prisustvovati i zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana, što će biti još jedna prilika da se potvrdi nemačko zalaganje za ovaj region.

Perspektiva pristupanja EU nije zapisana samo na papiru, istakla je Merkel i objasnila da postoji više programa podrške, koji su sa tim procesom direktno povezani.

"To kojom brzinom će proći kroz sve te faze zavisi ponajviše od samih zemalja", istakla je Merkel i posebno se založila za izgradnju "pouzdanog pravnog sistema".

U video poruci, koja je snimljena u formi razgovora sa ekspertom za jugoistočnu Evropu Solvajg Rihter, Merkel je pozdravila napredak koji je Srbija ostvarila u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Merkel je podsetila da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova i izrazila uverenje da će Srbija i dalje "ići praktičnim putem poboljšanja odnosa sa Prištinom".

"Kada se osvrnemo na istoriju, može se zaključiti se da se takve promene prihvataju ali da su neke promene spore. Važno je da Srbija želi da ide putem ka EU. Biće tu još puno koraka. Međutim, mira na zapadnom Balkanu može biti samo ako postoji evropska perspektiva", naglasila je Merkel.


Izvor: Blic

Da, da, prvo pohvali pa onda nastavi da ucenjuje....


7. jun 2014. 11:04

Prema oceni Janjića, razgovori neće moći da zaobiđu temu Ukrajine, a Merkelova će tražiti od Vučića da precizira stav Srbije prema Krimu i Rusiji, jer se neće zadovoljiti dosadašnjim stavom.

U žiži razgovora srpskog premijera Aleksandra Vučića i kancelarke Angele Merkel u Berlinu biće nemačka očekivanja od Srbije, ranije definisana takozvanim planom u sedam tačaka, kao i ukrajinska kriza, ocenjuje direktor Foruma za etičke odnose Dušan Janjić.

Deo plana u sedam tačaka je ostvaren, ali ostaje pitanje sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, koji mora biti potpisan do jeseni, a kad je reč o ukrajinskoj krizi, Srbija je pred izazovom uvođenja sankcija ne Rusiji, već proruskim oligarsima iz Ukrajine, rekao je Janjić za Tanjug.

Prema oceni Janjića, razgovori neće moći da zaobiđu temu Ukrajine, a Merkelova će tražiti od Vučića da precizira stav Srbije prema Krimu i Rusiji, jer se neće zadovoljiti dosadašnjim stavom.

- Niko neće tražiti od Srbije da uvede sankcije Rusiji, ali će tražiti da se uvedu sankcije proruskim oligarsima iz Ukrajine. To je ono što je uradila Crna Gora - kazao je Janjić.


Janjić je ocenio da bi moglo da bude reči i o nemačkom zahtevu za restituciju imovine Nemaca u Banatu, kao i da će se razgovarati o statusu nemačkih investicija i evidentnoj nemogućnosti da Nemačka investira u energetiku i zemljište u Srbiji, kao i o pomoći u saniranju posledica katastrofalnih poplava.

(Tanjug)

5. jun 2014. 14:31

Ne treba biti previše kivan na njih, oni ne saniraju ni svoje štete, posle pet godina od zemljotresa u Akvili (6. aprila 2009.) još uvek stoje porušene crkve, pa što bi se pretrgli da saniraju kod nas.

U danima elementarne nepogode, haarpovskih kiša i državne neorganizovanosti, koja se pokriva entuzijazmom i požrtvovanjem naroda, nije se previše govorilo o periodu obnove i sanacije ogromne štete. O tome se sada stidljivo progovara jer je državna kasa ispražnjena odavno i nema rezervnih fondova, ne samo za ovakve namene, nego nikakvih.

Od humanitarne pomoći iz zemlje i inostranstva sanirane su trenutne situacije, od potrebne hrane, vode, lekova, do gumenih čizama i gumenih čamaca. Šira i sveobuhvatnija pomoć nije predviđena, jer se sada prelazi iz sfere humanosti u sferu politike i političkog uslovljavanja.

Ne treba imati iluzija kad su po sredi izjave stranih političara, predstavnika EU, raznih institucija EU, zaključno sa predsednicima nekih evropskih zemalja. To su izjave za smirivanje javnog mnjenja u postradalim zemljama, a surovi kontekst je – para nema.

Za Srbiju, pošto smo u svetskom političkom kontekstu to što jesmo, velikodušno će se prikupiti deset odsto procenjene sume, s tim što procena štete mora da se uradi po „evropskim standardima,” pa sada vlada Srbije juri po zemlji eksperte s evropskim licencama, koji će svoje znanje i ime, što je podjednako važno, staviti u službu procene pretrpljene štete. Obzirom na broj licenciranih eksperata u Srbiji – trebaće nam godinu dana da procenimo štetu.

Ono što nije dobro, ni za domaću javnost ni za institucije Evropske unije, jesu dvostruki aršini u proceni visine štete, što je mentalni problem naše političke elite već više decenija i detinjasto izbegavanje da se suoči sa neprijatnom stvarnošću.

Pri tom, pozivanje na tobožnju procenu Evropske banke za obnovu i razvoj je najveći pokazatelj srpskog idiotluka. Tobože, piše u srpskoj štampi, stručnjaci EBRD-a kažu da je šteta u Srbiji bezmalo milijardu evra. Ne, to nisu rekli stručnjaci EBRD-a, nego politički cenzori u Srbiji.

Stručnjaci EBRD u evropskoj štampi iznose cifru od 2,5 milijarde evra procenjene štete, i deset odsto „pomoći” će uvek biti samo to, deset odsto koje su čista politička šminka i licemerje te iste Evropske unije.

Ne treba biti previše kivan na njih, oni ne saniraju ni svoje štete, posle pet godina od zemljotresa u Akvili (6. aprila 2009.) još uvek stoje porušene crkve, pa što bi se pretrgli da saniraju kod nas.

Na stranu činjenica da je EU u katastrofalnoj finansijskoj situaciji i da će politički zaokret, zbog pobede na izborima za EU parlament, izazvati redefinisanje raznih odnosa sa EU. Tu nećemo biti zaobiđeni ni mi. Zato, kad se budu formirala radna tela evropskog parlamenta videćemo kojim birokratama će Srbija pasti u delokrug rada.

Kad ih budemo upoznali, popričali s njima i čuli smerove novog kursa evropske politike, suočićemo se sa dva paketa uslova. Prvi će biti, neizbežno, priznavanje nezavisne države Kosovo, raskid povlašćenih ekonomskih odnosa s Rusijom i osuda ruske „agresije” na Ukrajinu, i u drugom korpusu intenziviranje odnosa s NATO paktom, što potvrđuje i skoro održavanje vojne vežbe NATO pakta na teritoriji Srbije, što je korak od ulaska Srbije u NATO.

Onda će biti i laicima jasno da finansijske pomoći iz inostranstva neće biti, sem ako prvo ne ispunimo pomenute ultimatume.

Komična je verzija da će „drug šeik” da nam pokloni pare da bi nam pomogao. On pere novac kroz poslovne aranžmane i vraća nešto što nije njegovo, ali to je neka druga tema koju sada neću načinjati.

Ostaju samo dve mogućnosti. Prva je, unutrašnji izvori. Pošto naša vlada, u dosadašnjem radu, nije pokazala ni trunku kreativnosti u pronalaženju novih rešenja, po bilo kom pitanju, tako će i u ovom slučaju posegnuti za poznatim arsenalom oporezivanja naroda – uzeće jednu dnevnicu svim zaposlenima, uzeće nešto i penzionerima, povećaće PDV, i u najboljem slučaju obezbediti pet odsto potrebne sume za sanaciju štete, pa će nepokrivenih devedeset i pet odsto povećati nezadovoljstvo oporezovanih građana, pa će se narcisoidna vlada naći u neočekivanom čudu.

Pošto im fali kreativnosti u ogromnim količinama, umesto što će tražiti „genijalno povoljne” kredite kod „druga šeika,” nisu se setili da donesu zakon o narodnom zajmu. Ako već nekome treba da duguju pare i kamate onda je logično da to duguju sopstvenom narodu, a ne stranim lihvarima.

Pri tom, dug bi ostao u zemlji za svo vreme trajanja otplate zajma, a oni koji bi kupovali obveznice, sem što bi angažovali sopstveni novac, i imali zadovoljstvo što će ići za obnovu Srbije, ostvarili bi i neku zaradu po osnovu kamata, koju bi im odredila vlada Srbije, u okvirima koji su prihvatljivi i za budžet Srbije i za one koji bi kupovali obveznice narodnog zajma.

Ovako su neminovni odliv nacionalnog bogatstva i rasprodaja ostataka strateških sistema, kao što su energetski sistem i elektroprivreda, jer „vlada nema izbora” u teškim trenucima, što će se desiti u skoroj budućnosti.

Možda je ta „budućnost” od nas daleko samo nekoliko dana, kada će premijer Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, zvanično posetiti Nemačku i sresti se s kancelarkom Angelom Merkel.

Možda će tom prilikom Angela Merkel ponuditi stratešku saradnju Srbiji i velikodušno otkupiti elektroprivredu Srbije za trećinu njene tržišne vrednosti, što je prijateljski gest kakav odavno očekujemo a zahvalni predsednik vlade Srbije će sigurno zauzvrat nešto obećati u Bundestagu – ostaje da vidimo šta.

Pošto je meni interes Srbije na prvom mestu, slobodan sam da predsedniku vlade Srbije dam ideju za drugu mogućnost, da posavetujem šta da traži od Angele Merkel i siguran sam da ga ona neće odbiti, tim pre što je reč o balastu koji predugo leži na plećima Nemačke, a reč je o isplati ratnih reparacija Srbiji za Prvi i Drugi svetski rat.

Nemačka će shvatiti simbolični značaj isplate zaostale ratne odštete Srbiji za Prvi svetski rat, upravo na stogodišnjicu Prvog svetskog rata.

Time bi otpale sve spekulacije jadnih plaćenika, nazovi istoričara, koji bi da posle sto godina izvrše reviziju istorije po kojoj bi sada Srbija bila „izazivač” Prvog svetskog rata a ne Nemačka i njen politički satelit Austrougarska.

Uostalom, Nemačka se na mirovnim konferencijama posle rata obavezala na isplatu ratnih reparacija drugim državama, takođe i Srbiji, što je uredno izvršavala do dolaska Hitlera na vlast, 1933. godine. Uskoro posle toga, Hitler jednostrano odbacuje Versajski mirovni ugovor, prestaje isplata ratnih reparacija, tada Kraljevini Jugoslaviji, a nečasni karakter Trećeg rajha ogledao se i u tome što je deo ratnih reparacija, dat u materijalnim sredstvima, dat kao reparacija za Prvi svetski rat, demontiran i vraćen u Nemačku, posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine.

Do danas, Nemačka na sve moguće načine izbegava da o tome razgovara s vladama Jugoslavije, a sada i Srbije, iako ove međunarodne obaveze Nemačke ne zastarevaju, a kamate posle osam decenija rastu li, rastu.

Evo prilike da se kroz „strateške odnose” Nemačke i Srbije to pitanje razreši, jer je meni neverovatno da Nemačka nosi ovo moralno breme toliko dugo, breme koje sigurno pritišće tu veliku zemlju, a Srbija ne čini ništa da joj to breme skine s pleća i pruži Nemačkoj dugo čekanu priliku, da očisti svoj moralni lik i nacionalni ugled, da neko ne bi pomislio da je Nemačka zemlja problematičnog nacionalnog morala, zemqa koja pokušava da murdarenjem izbegne svoje obaveze, računajući da je Srbija zemlja zaboravnih idiota koji ne traže ono što im je dosuđeno.

Milan Vidojević

(Fakti)

Ovo je smešno, eh da mi nismo jadna banana država..
Merkelova se bukvalno "ispišava po sirotinji" šta će može joj se..

Moze joj se onoliko koliko joj se dopusti. 

Moze i jedan blowjob da zatrazi...jbt koliko su ljudi opiceni 

Neka dođe veliki vođa i lepo kaže "Tišina tamo!" i gotova priča..

Jbg, ljudi nikako da shvate da smo mi mnogo mali da zahtevamo bilo sta. 

Ja sam se sprdao da pojasnim svoj malopređašni post..