Da se nadovežem na nešto što je Kimi rekla u nekom od postova--Baš negdje pričamo i kaže nam drug: Meni su ti vicevi bili presmiješni,ali kako se nekima koje znam izdešavalo nešto od stvari koje su tematika tih viceva,više ih ne pričam

Gambino, ne seri.

Ghost који ти део није јасан ?

Иначе Том и Џери (као и остали цртани филмови из тог времена) и поред својих мана је ипак био примерен дечијем узрасту, због самог ритма који је прилагођен дечијим способностима да анализирају цртане филмове.
Није проблем у насиљу којег је било и раније, већ у самој форми и садржају данашњих цртаних филмова којима је циљ да подигну ниво узбуђења код деце, а црта између добра и зла је избрисана или нејасна и то деца више не могу да критички анализирају ... шта је добро а шта није, шта је пожељно, а шта није.

kad su klinci važni?

u kom sistemu, kojoj istorijskoj epohi?

problem u demokratiji?

nije.

problem je u čovjeku.

vidiš, možda je ona psiholog i eto roditelj je.
ja nisam psiholog, roditelj sam i nečija sam '' klinac''.

ja sam sa 10 godina čitala Markiz de Sada. a sada, u moj impresivnoj kućnoj bibliteci, nalazi se nadohvat ruke mom klincu, knjige istog autora. na jednu sam jako ponosna. kožni skup povez, upravo ta prva koju sam čitala a koju sam marnula iz čitaonice gradske biblioteke...jer sam toliko željela da je pročitam, da sam se ušunjala na dio za odrasle, ukrala je sa police ( nije se iznamljivala) i čitala...čitala i gledala ilustracije.

do uopšte informacije o njemu došla sam jer su me fascinirale iste ilustracije koje sam uspjela da vidim kod svog, mnogo starijeg brata od strica, dok mi je nije oteo iz ruke...sav izbezumljen što mu drpišem po sobi.

da skratim priču...svojih prvih 13 godina života pamtim kao bajku. bez pretjerivanja.
zaista, ali zaista...to je toliko dobar, siguran i divan period u mom životu, da jedino što suštinski zamjeram svojim roditeljima jeste što nisu imali mnogo više klinaca.

ono što me spasilo mnogih velikih iskušenja u životu, i što mi je dalo snage da izdržim neke gubitke i poraze koji su prijetili da me slome jeste tih 13 prvih godina( onda je krenuo pubertet).

toliko su me isfilovali pažnjom, ljubavlju, svojim prisustvom...da nije bilo tog udarca, te rane i iskušenja koje je moglo da poremeti taj osjećaj sigurnosti i pripadnosti i ljubavi koju sam stekla u najranijem djetinjstvu. tu je uvijek ležala moja snaga i osječaj sigurnosti. uvijek. čak i kad se nismo najbolje razumjeli, mi smo se beskrajno voljeli. i bili smo prisutni. zainteresovani.

onog trenutka kada je baza razorena ( porodica)...sve je pod znakom pitanja.
prdež te oduva.
ne Markiz de Sad...prdež je prijetnja.

nema to veze sa društvenim uređenjima.
svijet je uvijek bio dobar poligon za manipulacije. takvi smo mi ljudi. to na m je suština. kontrola.
ali u porodici se učiš odnosima, ne uče te društveni sistemi, a ni jedan nije bio, niti će biti po mjeri čovjeka.
tvoji prvi pravi uzori i odnosi su u porodici.
kasnije preslikavamo. liječimo se . prenosimo.

moji roditelji nisu mogli da me zaštite konkretno od Markiz de Sada, lošeg društva, droge i moje potrebe da zadovoljim radoznalost u mnogim stvarima i stremljenima. ali su svojom ljubavlju, zainteresovanošću za mene i sjajnim odnosom koji njih dvoje imaju i vlastitim primjerima dali dovoljno da su šanse da skrenem, u bilo kom smislu, bile smiješno male.

Kaко ово функсционише? Не могу да скапирам како ово служи као васпитање, односно како утиче на дете.

Што се мене тиче, васпитање је кева. Кад похваташ како и шта нема тог лошег друштва које ће те натерати да скренеш. Само, објективно гледано, то је тешко достићи.

Добро је да је проверио шта купује... Толико о бризи за рођено дете. Сад нека се згражава до миле воље. А и где ли је он растао кад није чуо за ове вицеве?

Naravno da nije proverio... Shto bi proverio? Ako se detetu svidja...
Rastao je verovatno uz cecu i ZAM (aha, ko se seca ovoga  ), uz 200 na sat i idemo na mars... Ti vicevi su bili previshe napredni za njegov uzrast, tek sa godinama je dobio dovoljno iskustva da kritikuje knjigu.

Све ми јасно. Причаш исто што си причао прошле године. Често ни нема везе са темом. Ко покварена плоча си.



Само што то није тачно. Мислим, ова прича се периодично понавља, што овде што на другим местима и макар колико тврдили да није тако увек се своди на "цртаћи које сам ја гледао су добри сви остали су лоши". Е, видиш, ја рецимо пратим анимацију већ дуже време (у суштини никад нисам престао гледати цртаће) и то за различите узрасте и ако могу нешто окривити данашње цртаће јесте да су упали у шаблоне, имају немотивисане сценаристе и аниматоре или пак подцењују своју публику сервирајући им једне те исте ствари (најчешће копирајући нешто што је било успешно осамдесетих или деведесетих), ако и толико. Чак штавише данас би неке ствари што су некадашњи олако радили тешко прошле.

Цртани филмови намењени за одређени узраст су најчешће прилагођени за тај узраст иначе не би прошли цензоре. Изузетци су изузетци, не правила. А ти изузетци су обично резултат сценариста и аниматора који воле да испробавају колико далеко могу да гурају док их не упозоре цензори (понекад прилично далеко, понекад не баш).

Нема јасна подела добра и зла? Има ако је тако нешто потребно, ево нпр. Avatar The Last Airbender. Озај је био зли владар, његова војска је чинила злочине.

А Том и Џери је досадан. Имамо једну шупчину која најчешће без икаквог разлога злоставља другог лика, понекад им замене улоге. Душко дугоушко и компанија су бар сви били помало кретени, па би се међусобно констатно подјебавали и малтретирали, због чега су и интересатнији (Duck Amock је одличан пример), а и форе су им биле смешније.


А "Да пукнеш од смеха" је легендарна књига, макар колико душебрижници срали.

Толико од мене.

Болесни вицеви, али пре Христа мајку му.. 

Деца су идиоти, браво.. 

ali onaj.....nema ruku,nema čokolade......pao sam u nesvest od smeha