Sve, sve, ali Kreativni centar mi ne dirajte...

U redu je da deca gledaju smeće od TV programa, u redu je da dok prolaze pored trafike vide pičku Stanije Dobrojević, super je kad psuju, baš je to smešno... ali eto kad je u pitanju crni humor, to je onda užas, strahota, budi bog s nama. Čitali smo sve te viceve kao klinci i zanemarljiv broj nas je izrastao u psihopate. 

Uostalom, neko bi tim jako pametnim i nadasve stručnim psiholozima trebao objasniti da se psihopata ne postaje čitanjem viceva.

 Vazno da ta sto je to napisala ima zvanje prof.dr., oni su najpametniji,a sav narod treba da budu ovce i da im se klanjaju kao nekakvim intelektualcima. Mala je ovo rec za njih - monstruozno.

Koliko se sećam, to je zbirka viceva raznih tematika, omiljena mi je bila ta sa crnim humorom. 

Sa vicevima je i fora u tome - da se sprdaju sa nečim sa čime se "nije lepo" sprdati.
Ispričate detetu vic u kom Bosanac ispadne glup, Piroćanac škrt, Mujo budala, Rus pijan a Engleza boli patka za sve.. to je OK, učimo decu od malih nogu stereotipima, što da ne? A, psiholozi? 

Mogu malo i crtane da im pustaju 

Koje je sledeće kreativno štivo, ilustrovani Markiz de Sad za decu? Nije ni čudo što su deca idioti.
Bolje da vrate udžbenike iz osamdesetih, one sa Titovom slikom na prvoj strani, jer su ovi današnji treš.

dragi dušebrižnici, spasioci svekolike planete i zaljubljenici u kitove!
pogotovo ovi što sterilišu vazduh...
a tek gospoda roditelji...

klinac koji ima oba roditelja, koji su relativno normalni, puni ljubavi jedno spram drugog i ljubavi prema svom klincu, koji imaju dom koji odiše poštovanjem, posvećuju pažnje klincu, bave se njime i poznaju ga...

e pa, ako takav klinac raste u takvom jednom okruženju ili makar okruženju koje nalikuje gore navedenom, ne može ga pokvariti knjiga iz ove izdavačke kuće.

ne može ga pokvariti Tomi i Dzeri i slično i molim vas, ne plašite se humora. čak i crnog, naprotiv

jer, sa djecom se razgovara, je l' tako?
razgovara. odgovara mu se na pitanja. čuje se. sluša se.
je l' tako?

ako je sve tako, a jeste...u čemu je problem?
u ovoj knjizi...!?

dobiće traume!?

traume djeca dobijaju direktno od roditelja
direktno iz neposredne blizine od bliskih ljudi.

kasnije...ostale stvari u životu...samo ih dokusure. patosiraju. završnica. prodube ono što je načela F-A-M-I-L-I-J-A. iliti igranje familije. ajmo, malo da se igramo porodice i porodičnih odnosa.


tako da...kako neki podižu, vaspitavaju i obraćaju pažnju na svog potomka, kako se ophode prema njemu i prema majci svog klinca...onaj vic o bebi u liftu...to je zaista i smiješno...

porodice su nam tragične.
generalno!

humor, da ne tupim o tome, humor ima i te kako svoju funkciju.
ako se radi o normalnim osobama...

Pokusacu da citiram Sekspira..."Pakao je prazan, svi djavoli su ovde"

Јесам ли ја једина особа на свету којој је тај цртани одувек био невероватно досадан? 

 ....( idi ...pa ja i danas gledam sa ovim mojim u sve 16)

to sa đavolima na zemlji....to znači da je tako od postanka svijeta i ljudske vrste, ne?

Šekspir došao, percipirao i otišao.

svijet nije idealno mjesto, ali se i dalje vrti...sa nama ili bez nas.

jebeš kontrolisano društvo i sadržaje, bez obzira na sve ...uvijek je bilo i biće izuzetnih i zdravih.

podigni čovjeka, napravi čovjeka...nemoj kontrolisati svijet.
napravi čovjeka i ako si ga dobro '' načinio'' on opstaje. ne kvari se. nisu ljudi baš tako kvarljiva roba, ako imaju dobru osnovu.

manite me kontrole...tu nije odgovor.

ova knjiga daje ogroman prostor za razgovor sa klincem. otvara bezbroj tema.
lako je zabraniti klincu da nešto čita, jer si ti našao za shodno da to nije dobro.
ajde stisni petlju i razgovaraj sa klincem o tome.
ne monolog, ne zabrane...
razgovor.

a, pa treba znati
imati vremena možda?

У суштини ово није проблем ни кративног центра, па на крају крајева ни државе, ово је проблем демократије.

Видите захтеве који долазе из ЕУ, кажу ''избаците државу из медија''. Дакле све треба да буде подређено профиту. Није битно какву некултуру подржаваш, битно је да је она најпрофитабилнија. Нису битне нове генерације, док год капиталисти имају максималну зараду.

Књиге које генерално нико не купује, тачније у питању су бедни тиражи, јер се бедно продају се штампају на латиници, јер замисли то је комерцијалније писмо па гарантује већи тираж.

И на крају да видимо шта каже Александар Шибул, познати психолог који је и родитељ, па тако да може да гледа на овај проблем из правог угла.
Кад смо већ код Шибула (Јевреј), он нам је најбољи пример да нису у праву неофашисти који подржаву тезу да Јевреји учествују у тровању нације где год живе и да су паразити ... да се не лажемо то су готово увек наша говна, домаћи издајници.