Mislis Liturgija 

Katolici kazu misa. A za toliki broj posetilaca od samog pocetka se odnosilo na broj vernika katolicke veroispovesti. Zato je i misa.

Predstavljen program "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija"

Rukovodilac programa "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija", pomoćnica ministra kulture za međunarodnu saradnju Slavica Trifunović rekla je juče da je osnovni cilj obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta da se pomogne jačem pozicioniranju Srbije u Evropi i svetu kroz promociju bogatog rimskog kulturnog nasleđa u našoj zemlji.



Trifunović je, na današnjoj konferenciji za novinare na Sajmu turizma gde Ministarstvo kulture i informisanja ima štand, predstavljajući program obeležavanja 17 vekova od donašenja Milanskog edikta pod sloganom ''Pod ovim znakom ćeš pobediti'' (In Hoc Signo vinces), podsetila da su carevi Konstantin Veliki i Licinije doneli zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koji je trajao tri veka.
''Imajući u vidu značaj ovog edikta i svih vrednosti koje je on proklamovao, a koje su i danas kod nas i u svetu aktuelne - tolerancija, suživot, poštovanje ljudskih prava, Vlada Srbije i organizacioni odbor kojim predsedavaju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Patrijarh srpski Irinej su 16. novembra na svojoj prvoj sednici doneli odluku da se 2013. proglasi godinom proslave ovog važnog jubileja nizom događaja'', rekla je Trifunović.

Trifunović je podsetila da je obeležavanje godine jubileja počelo 17. januara u Narodnom pozorištu u Nišu gde je nastupio i hor Sretenjskog manastira iz Moskve, jednog od najboljih svetskih horova, koji su izveli jednosatni koncert, a da su tom događaju prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, nadbiskup Orlando Antonini.

Ona je najavila za 27. februar premijeru predstave ''Konstantin: znamenje anđela'' koja će biti održana u Narodnom pozorištu u Nišu, a 4. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu. Izdvojila je iz programa i izložbu pod nazivom ''Konstantin i njegovo doba'' u arheološkom nalazištu Viminacijum 18. maja, na kojoj će biti prikazano 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do četvrtog veka nove ere, kao i operu ''Aida'' nešto kasnije istog dana u Viminacijumu u Rimskoj areni gde će nastupiti i dve ruske operske zvezde.
''Takođe, 27. februara u svim školama u Srbiji biće organizovano predavanje o Konstantinu i Milanskom ediktu jer malo ljudi zna koliko je on značajan, a Srpska akademija nauka i umetnosti priprema osam predavanja o tom pravnom aktu'', najavila je Trifunović.

Kako je dodala, u junu će biti organizovane tri manifestacije u Niškoj tvrđavi - koncert neoklasične muzike ''Konstantinus Magnus'' (multimedijalni spektakl Sanje ilića), koncert Beogradske filharmonije i Verdijeva opera ''Trubadur''.

Posebno je pomenula završnu manifestaciju, 8. oktobra, praizvedbu opere "In hoc signo" po libretu Dejana Miladinovića, na muziku Marka Frizine, koju će izvesti internacionalni ansambl.

Što se finansiranja manifestacija tiče, ona je navela da si organizatori naišli na veoma dobar odziv stranih ambasada i zemalja da pomognu i finansiraju ono što budu mogli.
''Svi su pokazali interesovanje i dobru volju da nam pomognu. Vlada Italije će finansirati izvođenje obe Verdijeve opere, a Turska će pomoći u finansiranju muzičko scenskog nastupa Sanje Ilića'', naglasila je Trifunović, dodajući da su programi koje je nabrojala državni, a da će grad Niš organizovati nekoliko desetina lokalnih programa.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Miroslav Tasić rekao je da to ministarstvo podcrtava značaj međunarodne i kulturne saradnje među državama, a da je turizam ''osovina'' upoznavanja naše kulture sa kulturom drugih zemalja.

On je istakao da je u toku izrada nacionalne strategije kulture koja u jednom čitavom segmentu govori o diplomatiji kulture i ''govori o tome da kulturni programi zemalja koje su nam u okruženju ali i onih daljih budu u vezi sa našom kulturnom ponudom''.

Tasić je najavio da će uskoro biti potpisan dokument o saradnji između Ministarstva kulture i ovlašćenog patnera u provinciji Baden-Virtemberg, a koji se odnosi na Dunavsku strategiju.
''Dunav kao reka kulture na čijim se obalama začela civilizacija ovog dela Evrope nudi turistima puno sadržaja koji su vezani za kulturno nasleđe kako Srbije tako i onih naroda koji su živeli na tlu naše zemlje'', zaključio je Tasić.


Preuzeto sa ...

Medjutim, pretstavljanje je jedno, a uradjeno ili neuradjeno, drugo ...

=======================================================

Zašto nas „boli patka" za Milanski edikt!

ILI, KAKO ĆEMO SE PROPISNO OBRUKATI! Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!" (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!" (za ovu opciju se plašim da je realnija)... autor: Marjan Milanov



Sigurno ste već videli, smejali se i komentarisali sa prijateljima onaj klip u kome jedna baka na mostu kod tvrđave na pitanje novinara „Kako će grad proslaviti godišnjicu Milanskog edikta" nezainteresovano odgovara „To me mnogo boli patka za to!" Pa ta baka, baka Mileva, koju sam i lično upoznao, ima dobro opravdanje za svoj stav (da ne kažem izjavu). Baka Mileva je žena u godinama koja ima tezgu na tvrđavskoj pijaci na kojoj prodaje šampinjone, orahe, pirinač i sl. Radi na pijaci da bi preživela. Kada joj je u oči Božića na tezgu došla majka koja ima četvoro dece (dva para blizanaca!) i potražila šaku pirinča i par stotina grama šampinjona da bi postavila deci trpezu za Badnje veče, baka Mileva joj je izrevoltirano napunila kesu i rekla da nosi deci i da ne mora ništa da plati! Zbog toga se posvađala i sa snajkom! Ubrzo nakon toga je došao čovek sa besnim kolima koji je punio kese na svakoj tezgi. To je baba Milevu dotuklo! Krenuvši sa pijace kući, smrznuta i iznervirana, naišla je na tv reporterku koja je htela da čuje njeno mišljenje. I čula ga je! Kao i cela Srbija! Ali retko ko je čuo i ostatak priče. Zato, ne zamerimo njoj što je „boli patka", već zapitajmo se zašto „boli patka" i one koje ne mogu da imaju bilo kakvo opravdanje, jer su za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta (bili) direktno odgovorni!!!



Neću se ovde baviti istorijskim činjenicama i (ne)opravdanošću razloga za obeležavanje ovog jubileja. Ako vas to zanima, sigurno ste već negde o tome čitali, ako vas pak ne zanima, neću vas ni daviti.

Javnost je, bar u Nišu, počela da ozbiljnije priča o Milanskom ediktu pre nekoliko godina, pogotovu kada je pompezno najavljeno da će na brdu Vinik iznad Niša biti izgrađen krst visok 80 metara, najveći na Balkanu, koji će se videti iz svakog dela grada, a noću svetleti. Krst će biti deo hotelskog kompleksa na površini od 13 hektara, koje je grad poklonio crkvi. Kompleks, na kome bi se održala centralna proslava, bi finansirali donatori. Radovi su trebali da počnu marta 2011. Dve godine kasnije, naravno, radovi nisu ni započeti!



U popularnom parku na bulevaru (Nemanjića) već više od jedne decenije (tačnije od 1999.) gradi se Hram cara Konstantina i carice Jelene. Iako su radovi u prethodnom periodu malo ubrzani, godinu jubileja koji je posvećen čoveku čije ime nosi hram je dočekao nezavršen! A kad će biti, ne znamo!



Godine 2004. na javnom konkursu odabran je projekat vajara Vuka Đuričkovića pod nazivom Konstantinova kapija, koja bi bila visoka 20 metara, sa bitom cara od 10 metara. Danas se maketa ove kapije nalazi u holu gradske kuće, a priča o izgradnji ovog monumenta je „tek sad" potvrđena na nivou republike, pa se očekuje da se radovi završe negde u oktobru ove godine, dakle kada prođe cela proslava, kada odu turisti, kada se završi priča o obeležavanju Milanskog edikta u rodnom gradu cara Konstantina. Naravno, kapija će morati da se zadovolji sa polovinom predviđenih dimenzija. Sve i da bude završena ove godine, rekao bih, kasno Kapija u Niš stiže!



Na arheološkom nalazištu Medijana 2010. godine je pokrenut projekat „Konstantinova vila na Medijani". Rekonstrukcijom Konstantinove vile, posetioci bi imali mogućnost da uživo vide kako se živelo u doba cara Konstantina, dakle pre 17 vekova. Radovi su, naravno, trebali da budu završeni do 2013.godine. Radovi, naravno, nisu još uvek završeni, a biće, bar po sadašnjoj prognozi, negde sredinom ove godine, kada obeležavanje jubileja bude već na polovini. Takođe, negde početkom zime ispred samog ulaza u arheološki park započeta je izgradnja kružnog toka, koji još uvek nije završen, iako je vreme išlo na ruku izvođaču radova. Znači, Medijanu i Konstantinovu vilu brisati iz plana posete gradu!

Obeležavanje 1700 godina od donošenja Milanskog edikta najavljeno i je i kao lepa (verovatno i jedina) prilika da Papa poseti Srbiju, te da se sretnu poglavari sve tri dominantne hrišćanske crkve i možda pokušaju da približe neke svoje stavove. Ovaj događaj bi nesumljivo privukao ogroman broj turista u Srbiju i Niš. Naravno, iz ovog ili onog razloga, poziv Papi nije ni upućen, pa će njega simbolično predstavljati izvesni kardinal.



Početkom juna 2012. na niškom keju je otkriveno spomen-obeležje caru Konstantinu, da bar nešto ukazuje na godišnjicu obeležavanja ovog jubileja. Ovo skromno, ali lepo obeležje ipak nije moglo da nema i svoje „ali"! Prva primedba je bila na to zašto je postavljeno bukvalno iznad jedinog gradskoj javnog klozeta. Druga stvar se ticala natpisa na spomeniku "In hoc signo vinces - Pod ovim znakom pobedices". Dok su branioci ćirilice negodovali zbog natpisa na latinici, sve i da se ta primedba ospori, ostaje pitanje zašto u natpisu nisu korićšena srpska (latinična) slova "ć" i "š"? Treće, nije bilo jasno zašto u natpisu stoji 312. godina, ako svi pričaju o jubileju i 313.godini? Autor je objasnio da se znak koji je predstavljen na obeležju (Hristov monogram) Konstantinu ukazao na nebu 312.godine uoči bitke kod Milvijskog most ate da je on naredio vojnicima da taj znak stave na svoje zastave i štitove. Da li nekome ovo objašnjenje nije bilo dovoljno, ili iz nekog potpuno petog razloga, tek je u novogodišnjoj noći neko ovo spomen obeležje oštetio pirotehničkim sredstvom!

U Nišu je krajem 2010. formiran Savet za obeležavanje Milanskog edikta. Možda je ovaj Savet trebalo formirati mnogo ranije, ili je pak trebalo formirati odgovorniji i efikasniji Savet, koji ne bi svoju aktivnost sveo na pompezne najave i njihove mlitave ad hoc kompenzacije.

Krajem 2012.godine u Nišu je „otvorena kancelarija za proslavu Milanskog edikta gde će građani moći da dostavljaju predloge za proslavu ovog jubileja"! Pa zar nije malo kasno da se u oči jubileja dostavljaju predlozi i ideje?! Ili su oni koji su za to plaćeni presušili od propalih ideja?

Proslava 1700 godina Konstantinove reforme koja je omogućila slobodno ispovedanje hrišćana počela je 17. januara uveče u Narodnom pozorištu u Nišu uz prelep vizuelni performans. Početak godine Milanskog edikta ozvaničili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej. Tu je bio i ruski ambassador, te predstavnici ostalih verskih zajednica. Zavesa je podignuta, ali je pitanje da li je scena spremna i da li su akteri predstave naučili svoje tekstove. Pitanje je zapravo i ko ime je tekstove pisao!



Sprema se pozorišna predstava, tek će da se snima (a možda i neće) film sa ovom tematikom. Suveniri u znaku Edikta je će uskoro moći da se kupe u prodavnici IDEA, a poslastičara Turist je napravila repliku čuvene glave cara Konstantina od čokolade i marcipana. Samu Konstantinovu glavu pronađenu 1900.godine pak nišlije neće moći da vide! Izložba arheoloških materijala pronađenih na teritoriji Niša, a koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu trebala je da se otvori u Nišu, ali neće! Izložba će biti u Viminacijumu, a nišlije ostaju bez prilike dap o prvi put u svom gradu vide čuvenu bistu.

Jedna od predloženih ideja je da se u Nišu organizuje "Konstantinov kup", a da učesnici budu timovi iz gradova koji sun a Konstantinovoj mapi. Tako bi na Čairu mogli da zaigraju Milan, Inter, Ajntraht ili Jork. Činjenica je da na Čairu neće zaigrati ni reprezentacija Srbije u kvalifikacinoj utakmici u martu, jer stadion nije spreman, pa mi se nekako ni ova ideja ne čini realnom!

Još manje realna je još jedna pompezna najava, da u Nišu koncert održi Žan Mišel Žar (Jean Michael Jarre) i to besplatno, za 150.000 ljudi. Koncert bi bio održan septembra meseca na manifestaciji Campus Constantinus. Ako ste pročitali dosadašnji tekst, mislim da vam je jasno da če biti pravo čudo ako dobijemo i Jarre i pare!



Treba li još reći da u godini obeležavanja Milanskog edikta restoran na niškom aerodromu ne radi, kao i to na u Nišu ne postoji hotel sa pet zvezdica u koji bi odseli neki visoki zvaničnici! I ostali kapaciteti su prilično limitirani, ali dobro, pa godina Milanskog edikta je tek počela, biće vremena za sve. Ili bi mogli da proglasimo deceniju Milanskog edikta, kako bi sve postigli u ili bar pred kraj roka.

Prošle godine u Nišu je rođeno 15 Konstantina. Ove godine, za sada, nijedan!

Možda bolje odložiti ovaj jubilej, zašto ne na primer 1705 ili 1710 godina! Kad bi studenti imali pred ispit "još samo jedan dan" koji uvek zafali, a kad bi organizatori imali još samo par godina, možda bi i položili ovaj ispit.

Ovako sve više verujem da ćemo se propisno obrukati. Pred svetom i pred nama samima!
Ovako se pitam, da li nekoga zaista "boli patka" za Milanski edikt?

Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!" (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!" (za ovu opciju se plašim da je realnija).

autor:
Marjan Milanov

Preuzeto sa ...

U junu 3 manifestacije posvećene Ediktu



Niš će biti domaćin poznatim umetnicima juna ove godine koji će u Tvrđavi izvoditi pretežno klasičnu muziku.

Još ranije je poznato da će Sanja Ilić izvesti multimedijalni spektakl “Konstantinus Magnus”, a svoje nastupe imaće i Beogradska filharmonija.

Istog meseca, na istom mestu, kako je najavila rukovodilac programa proslave Edikta Slavica Trifunović, biće izvedena i poznata Verdijeva opera “Trubadur”.

    - Vlada Italije će finansirati izvođenje Verdijeve opere, a Turska će pomoći u finansiranju muzičko-scenskog nastupa Sanje Ilića - rekla je Trifunović.

Program obeležavanja proslave jubileja Milanskog edikta predstavljen je posetiocima beogradskog Sajma turizma, a Trifunovićka je naglasila da je osnovni cilj da se pomogne jačem pozicioniranju Srbije u Evropi i svetu kroz promociju bogatog rimskog kulturnog nasleđa u našoj zemlji.

Već 27. februara, pored premijere predstave “Konstantin”, u svim školama u Srbiji biće organizovano predavanje o Konstantinu i Milanskom ediktu, a Slavica Trifunović je posebno istakla završnu manifestaciju koja je planirana za 8. oktobar.

Tada bi praizvedbu opere "In hoc signo" po libretu Dejana Miladinovića, na muziku Marka Frizine, trebalo da izvede internacionalni ansambl.

Preuzeto sa ...

I dok za neke stvarii nema novca, zato za druge ...

=====================================

Milioni za pozorišnu predstavu

Za kulturu je u ovogodišnjem budžetu Republike Srbije izdvojeno rekordnih malo 0,6 odsto ali će se ipak neki kulturni poslanici dobro opariti. Prema pisanju lokalnih medija u Nišu, samo predstava "Konstantin-znamenje anđela" koja se priprema u čast obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta, koštaće 19 miliona dinara (oko 180.000 evra), što je budžet koji nije uspeo da dobije nijedan filmski projekat u Srbiji za ovu godinu!


Proslava prazni budžet: Obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta mnogi vide kao priliku za laku zaradu
 
Od tog novca 17.000 evra odlazi za honorar reditelju Jugu Radivojeviću, 15.000 piscu drame Dejanu Stojiljkoviću, a 10.000 scenaristi!

Do reditelja juče nismo uspeli da dođemo, ali se u pozorišnim krugovima govori da mu na honoraru mogu pozavideti i neki svetski pozorišni stvaraoci koji prave predstave u mnogo bogatijem okruženju i u državama u kojima se za kulturu izdvaja neuporedivo više nego što je to slučaj u Srbiji.


Patrijarh Irinej sa Ivicom Dačićem i Tomislavom Nikolićem
 
Niška javnost se pogotovu uskomešala jer se brojke prikrivaju, odnosno do poslednjeg momenta se nije znalo da će pored milion dinara koliko će izdvojiti tamošnje pozorište i sedam miliona koliko će dati Grad Niš iz kase resornog ministarstva biti potrošeno još 11 miliona dinara, odnosno oko 100.000 evra za pomenutu predstavu, koja je tako i pre svog premijernog izvođenja 27. februara postala sporna.

 Zbog cele buke koja je nastala, a nakon što je i niški pisac Zoran Ćirić u znak protesta podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru niškog Narodnog pozorišta, Nadzorni odbor ove kulturne ustanove će u ponedeljak razmatrati sporni troškovnik, dok je odbornička grupa Niška priča zatražila od gradskih oca da se objavi troškovnik, kao i podatak koliko puta će predstava biti na repertoaru za tu, za srpske uslove, enormnu cifru.



Direktor Kancelarije za obeležavanje Milanskog edikta Petar Bojović tvrdi da nisu tačni natpisi da će se predstava svega četiri puta izvesti na sceni.

- Ona će biti premijerno izvedena 27. februara u Niškom pozorištu, kada će biti prisutan ministar kulture i druge zvanice iz Republike i Grada, a sutradan će biti izvedena za publiku koja će kupiti kartu. Za najviše državne zvanice i diplomatski kor predstava će biti prikazana u Narodnom pozorištu u Beogradu 4. marta, a biće izvođena sigurno više puta, tako da ne može da se kaže da će novac biti potrošen na predstavu koja će se izvesti samo nekoliko puta - tvrdi za "Vesti" Bojović.

Javnosti i dalje nije poznat troškovnik svih manifestacija kojima će se ove godine, proglašene godinom Milanskog edikta, obeležiti veliki jubilej kada je rimski car Konstantin hrišćanima omogućio slobodu veroispovedanja.

- Nemamo podatke o troškovima u celini, jer idemo sukcesivno, trudeći se da putem sponzora i donacija stranih ambasada što manje opteretimo državni budžet - kaže za "Vesti" Ivana Janjić iz Ministarstva kulture.

 
Vatikan prestao da pomaže

Prvobitno je i Rimokatolička crkva učestvovala i finansijski pomagala projekat koje su država Srbija i Srpska pravoslavna crkva preuzele na sebe baštineći činjenicu da je rimski car Konstantin, potpisnik Milanskog edikta, rođen u Nišu, tadašnjem Naissusu. Kada je SPC obelodanila da na centralnu svečanost neće biti pozvan rimski papa, Vatikan je prestao da finansijski pomaže.

Svako svoje plaća

Obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta počelo je 16. januara izvođenjem duhovne muzike hora ruskog Sretenjskog manastira u niškom Narodnom pozorištu i dobar deo je sponzorisala Ruska federacija. Troškove manifestacija u kojoj će učestvovati Rimokatolička crkva snosiće Vatikan.
- Prvo će 14. septembra biti osvećenje katoličke crkve u Nišu koja je obnovljena i tada će biti izložena relikvija čestice časnog krsta, a potom će milanski nadbiskup održati evharistiju kojoj će prisustvovati, kako se očekuje, oko 50.000 hodočasnika - navodi Petar Bojović.

Bez konkursa

Autor drame "Konstantin- znamenje anđela" Dejan Stojiljković demantuje da između njega i Zorana Ćirića, inače obojice Nišlija, postoji lični sukob.
Kritičari, međutim, zameraju što nije raspisan javni konkurs kako bi i drugi autori mogli da se kandiduju tekstovima o caru Konstantinu.

Preuzeto sa ...

A vec pomenuti pisac Zoran Ciric, opsirnije pojasnjava zasto je podneo ostavku ...

=======================================

Milanski edikt smrdi na pljačku

Niški pisac Zoran Ćirić, poznatiji kao magični Ćira, ustalasao je srpsku javnost ostavkom na mesto člana Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Nišu. Kada je prošle nedelje usvojen budžet za predstavu "Konstantin - znamenje anđela", koji iznosi 19 miliona dinara (oko 170.000 evra), Ćirić je dao ostavku, i to nedelju dana pred premijeru predstave, kojom se obeležava 1.700 godina Milanskog edikta.


Zoran Ćirić, pisac
 
Šta je toliko skupo u ovoj pozorišnoj predstavi?

- Za jedan provincijski spektakl izdvojiće se skoro 200.000 evra, a vi pitajte one koji su pravili troškovnik za šta im trebaju tolike pare! Treba da plate režimske umetnike, izvođače radova... a ja ne želim da imam išta s mutnim radnjama. Ovo nije umetnički konflikt, nego politički, još jedno zrno peska u srpskoj pustinji.

Zašto politički?
- Za kulturu u Srbiji nema ni dinara, čak je i u tom Beogradu sve stalo. Državni vrh ovim jubilejom želi da pokrije kulturnu nulu u Srbiji, da zameni svu književnu, filmsku, pozorišnu, likovnu produkciju, pa je proglašeno kulturno vanredno stanje, da bi se neki dobro oparili od Milanskog edikta.

Znači opet korupcija?
- Ovde godinama vlada princip "dođem ti - dođeš mi", a suma od 200.000 evra bode oči. Narod umire od gladi i zna šta se iza toga krije. Nije džabe ona baba iz Niša rekla da je boli patka za Milanski edikt, to je vox populi!
Taj Milanski edikt nema nikakvog značaja za srpsku kulturu!

Ali srpska kultura je zasnovana na hrišćanskoj tradiciji, to je veliki praznik za hrišćane.
- Koje hrišćane, one koji su u šizmi čitav milenijum? Je l' one koji su nas bombardovali i ponižavali?

Kako na sve ove događaje reaguje čaršija?
- Nišlije su besne, narod veruje da je ovo nulta godina borbe protiv korupcije, a već mesecima kolaju glasine koliko je ko dobar od Milanskog edikta. Priča se da će se taj novac oprati u Nišu, a onda vratiti u Beograd, omrsiće se i režimski izvođači kojom mrvicom. U ovoj bedi i besparici sve smrdi na pljačku! Možda se neko pita: što se ovaj uznemirava zbog 200.000 evra, kad su tajkuni zdipili milijarde, ali ljudi u Srbiji više nemaju ništa!

Čaršija ih zove lopuže

Šta je presudilo da podnesete ostavku?
- Čekao sam da se konačno izglasa taj budžet, a igrali su vrlo prljavo. Poslednjeg dana bilo je pritisaka na mene da činim ustupke, raznih molbi i urgencija, ma neću o tome... Da se razumemo, nisam ja neka moralna gromada, imam 51 godinu i 26 knjiga iza sebe i za takve stvari nemam stomak. Čaršija takve zove "lopuže", a dosad me nisu kitili tom titulom, pa neće ni od sada.


Preuzeto sa ...

Ma moze da ih bude milijardu a samo jedan pravoslavni, misa se nece sluziti   

Милански едикт из Ниша. 

Vladika Jovan otkazao posetu Nišu jer se danas nije rodio dečak, već dve devojčice

Vladika niški Jovan otkazao je za danas najavljenu posetu niškom Porodilištu, jer se do podneva, na dan kad je rođen car Konstantin Veliki, nije rodio dečak. Vladika je želeo da poseti majku i prvorođenu mušku bebu u okviru proslave 17 vekova od usvajanja Milanskog edikta.

Direktor Ginekološko-akušerske klinike dr Bojan Lukić rekao je da su juče u toku prepodneva rodile "samo" dve devojčice, tako da je vladika odlučio da svoju posetu odloži za naredni dan.

- Očekujemo da će se u toku celog 27. februara roditi makar jedan dečak. Vladika je želeo da poseti i daruje muško novorođenče, pa je zato i odlučio da dolazak u Porodilište pomeri za sutra - kaže dr Lukić.
 
Želja niškog vladike da na Konstantinov rođendan poseti samo prvorođenog dečaka i njegovu majku izazvala je niz komentara i pitanja u niškoj javnosti. Jedno od pitanja je zašto vladika pravi razliku između devojčica i dečaka, kao i to šta bi se desilo ako roditelji prvorođenog dečaka ne bi bili pravoslavne veroispovesti.

Izvor:Blic

---

Уопште ми није јасно, зашто баш дечак?

Надам се да постоје неки религиозни мотиви, а не нешто друго.