Nišlije videle “Konstantina”


Konstantin sprečava ubistvo čoveka čiji identitet otkriva na samrti, foto: narodnopozoristenis.rs

Iako su na premijeri predstave “Konstantin” bili uglavnom oni koji su imali pozivnice, dug i gromoglasan aplauz na kraju potvrda je glumcima da su uradili dobar posao.

U predstavi koja traje nešto više od sat i po vremena publika je u prilici da vidi najvažnije trenutke Konstantinovog života, od njegovog detinjstva do njegove smrti.

Niški pisac Dejan Stojiljković je vešto, kombinujući na sceni Konstantinovu prošlost i njegove poslednje trenutke života, predstavio svetog cara kao čoveka koji je u jednom trenutku rešio da promeni sebe i okrene se Hristu.

Najjači aplauz dobio je Miodrag Krivokapić koji tumači lik starog Konstantina i koji je na trenutke svojom glumom krećući se kroz tugu, radost i bes, u publici izazivao jake emocije.

Krivokapić kaže da je napravljena predstava koja će živeti, ali naglašava da na premijeri publika nije baš poštovala bonton i pravila pozorišta.


Tamara Dragičević i Suzana Lukić

    - Kašalj, bolesni su došli u pozorište, telefoni su zvonili, naša publika nikako da nauči telefon da isključi u pozorištu. To je elementarno poštovanje. I u bioskopu se isključuje telefon. Nije me poremetilo, ali smeta. To je nepoštovanje. Ipak, publika je lepo primila predstavu, videću tek - rekao je Krivokapić.

Ulogu bahatog Galerija sjajno je preneo niški glumac Dejan Cicmilović, a Tamara Dragičević ulogom Fauste, druge Konstantinove žene, dokazala je da srpsko glumište ne treba da brine za budućnost.

Iako je uskočio u poslednji čas Petar Benčina je uspeo da mladog Konstantina predstavi kao ratnika, ali i kao čoveka van svog vremena. Imao je jednu od najdinamičnijih uloga, ali to ga nije pokolebalo.


Petar Benčina u ulozi mladog Konstantina

    - Glavna je uloga i imao sam veću dozu pritiska i brige. Ovo je više nego što sam očekivao i nadam se da ćemo predstavu igrati još dugo godina. Reditelj mi je mnogo pomogao da donesem ono što smo svi osećali da ova uloga treba da pruži - kaže Petar.

Konstantinovog biografa Evsevija igrao je prvak niškog pozorišta Aleksandar Mihailović. Njegov trud nagrađen je gromoglasnim aplauzom, a on kaže da je predstava “Konstantin” velika obaveza.


Aleksandar Mihailović u jednoj od scena sa Miodragom Krivokapićem

    - Zato što prvi put neko radi istorijski komad apsolutno posvećen Konstantinu i svaki naredni pokušaj da se uradi predstava o Konstantinu biće lakši i oslobođen pritiska. Moći će sa više slobode i poetike ili tumačenja da se bave Konstantinom. Mi smo imali obavezu i mislim da smo uspeli u tome - rekao je Mihailović.

Nišlije će imati priliku predstavu da pogledaju i večeras u 20 sati, ali i dva puta u martu 1. i 11. na Dan pozorišta. Premijera u Beogradu zakazana je za 4. mart.

Preuzeto sa ...

"Konstantin" - državni projekat ili državna tajna


Foto-reporteri i snimatelji ispred Narodnog pozorišta

Za dva dana javnost bi trebalo da dobije odgovor zašto medijima nije bilo dozvoljeno da slikaju i snime bar početak najskuplje predstave u istoriji niškog Narodnog pozorišta, uz izvinjenje saopštava Ministarstvo kulture.

Iako su akreditovani za praćenje premijere predstave “Konstantin” koja je sinoć održana u niškom Narodnom pozorištu, foto-reporteri i snimatelji svih medija osim RTS izbačeni su napolje.

Isterivanje profesionalaca sa svog radnog zadatka odložilo je i početak predstave za više od pola sata.

    - Molim vas izađite, rekli su mi da ću dobiti otkaz ako vas ne isteram – rekao je foto-reporterima i snimateljima čovek “zadužen za izbacivanje”.

Jedino što im je dozvoljeno da snime bili su govori niškog gradonačelnika Zorana Perišića i ministra kulture Bratislava Petkovića, kao i zvanice u prvim redovima, među kojima je bila i supruga predsednika Srbije Tomislava Nikolića, čiji je dolazak posebno najavljen.



O zabrani da predstavu snime izveštači kažu da tako nešto u praksi do sada nije postojalo.

    - Pomenuli su da nas izbacuju zbog autorskih prava, ali ne bismo ni snimili celu predstavu, već samo nekoliko prvih scena, što je uobičajeno u svetu. Bili smo regularno pozvani i akreditovani, pa nismo ni pretpostavili da ovako nešto može da se desi – kaže foto-reporter agencije Beta Saša Đorđević.

Iako se medijima zvanično izvinilo i Ministarstvo kulture, direktor Narodnog pozorišta Ivan Vuković tvrdi da nije bilo izbacivanja i da se ova premijera nije razlikovala ni od jedne druge.

    - Ne znam kako se bilo šta sinoć razlikovalo od bilo koje premijere osim što je bilo previše vaših kolega koji su škljocali aparatima, 17 ljudi simultano slika scenu, slika prvi red. Oni su dobili kartu, a sve drugo ulazi u domen autorskih prava. Stvar je tehnološka. Nije mi jasno zašto se o ovome priča - rekao je Vuković.

Ovaj događaj osudilo je i Društvo novinara Niša.

    - Objašnjenje direktora pozorišta da je to učinjeno radi zaštite autorskih prava i sprečavanja ometanja glumaca tokom predstave bilo bi prihvatljivo samo u slučaju da je ranije sa novinarima bio postignut takav dogovor – saopšteno je iz ove organizacije.

Ministarstvo kulture i Rukovodstvo projekta “Milanski edikt 313 – 2013” zvanično su se izvinili predstavnicima medija što nisu mogli da isprate predstavu.

    - Shodno prethodnom dogovoru sa pres-službom Projekta predstavnici medija imali su pravo da prisustvuju predstavi kako bi se oni sami, a potom i celokupna javnost, upoznali sa umetničkim kvalitetom komada koji je u prethodnom periodu izazvao lavinu negativnih komentara u javnosti – piše u zvaničnom izvinjenju.

Dodaje se da će stav o tome zašto je došlo do ovog “neželjenog dešavanja” biti saopšten na konferenciji za novinare 2. marta - ali u Beogradu, kada će i najaviti beogradsku premijeru “Konstantina”.

Osim što je javnost uskraćena da na svim medijima vidi fotografije ili snimke sa predstave, još se ne zna ni koliko je “Konstantin” koštao, jer direktor nije ni potvrdio ni demantovao tvrdnje da je za nju izdvojeno 19 miliona dinara, a da su neki od autora dobili honorare koji se mere desetinama hiljada evra.

Preuzeto sa ...

Београдска премијера представе „Константин“ у понедељак

БЕОГРАД - Београдска премијера представе „Константин“, једне од манифестација у оквиру Државног програма прославе јубилеја „Милански едикт 313 – 2013, Србија“, биће одржана у понедељак, 4. марта, у Народном позоришту, у присуству државног врха и других високих званица.



На данашњој конференцији за новинаре у Музеју Народног позоришта најављено је да ће београдској премијери представе „Константин“ присуствовати председник Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, патријарх српски Иринеј и дипломатски кор.

Праизведба представе „Константин“, по тексту Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, одржана је у Нишу 27. фебруара у извођењу глумаца из осам позоришта у Србији и потом још две репризе, 28.фебруара и 1.марта, такође у препуном позоришту у Нишу.

Сва три извођења имала су, према речима редитеља, „стојеће овације“, што он до сада није доживео за две деценије колико се бави режијом. Представом су изузетно задовљни аутори, извођачи и организатори који сматрају да је најважније што је створена жива представа. Услови за рад су били фантастични, радило се напорно, одговорно, за веома кратко време одржано је 48 проба, али се, како је рекао Радивојевић, исплатило, јер је урађена представа која има будућност.

Изводиће се не само у позориштима Србије, већ и у иностранству – Будимпешти, Милану, Триру, Скопљу, Темишвару, на фестивалима у Будви, Пули, ићи ће у Бања Луку.

Због присуства 138 амбасадора, на београдској премијери представа ће бити титлована на енглески, најавио је в.д. управника Народног позоришта Дејан Савић.

Он је оценио да представа превазилази актуелни моменат, да није једнодимензионална, само историјска, већ је жива представа која се без даха прати.

Представа у адаптацији директора драме Народног позоришта Спасоја Ж. Миловановића, према оцени Савића, доживела је готово филмски преображај, у сат и 40 минута, колико траје, од почетка до краја, прати се без даха.

„Има места у представи која ће постати антологијска, ово је озбиљна прича о односу човека према животу и смрти, родитељима, деци, према власти и моћи, то је прича која је дубоко дирнула публику на три извођења у Нишу и верујем да ће тако бити и у понедељак и даље, јер она није само наша, већ је универзална прича“, сматра Савић.

Исто сматра и Радослав Павловић, програмски руководилац пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“, саветник председника Србије за културу. Он је рекао да овакву представу која има изглед, господство и естетичност, није видео у позоришту 20 година.

„Представа о проблемима постављеним пре 1.700 година који и данас стоје, са порукама толеранције и кључном “Небо се не осваја огњем и мачем, небо се осваја врлином“ није класичан програм на какве смо навикли када су у питању државне манифестације, направили смо позоришни догађај који ће дуго живети и свако извођење ће бити у славу акта толеранције, Константина и Србије“, оценио је Павловић.

Он је истакао да након низа година када је на српским позоришним сценама гледао „лица младих наркомана и проститутки, сада се са “Константином“ мења, на сцени су лепи мушкарци и жене, изванредни, врхунски глумци“.

Руководилац пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ и саветник министра за међународну сарадњу у Министарству културе и информисања Славица Трифуновић одговорила је на питања око финасирања представе која су се појавила у јавности. Она је казала да када је планиран државни програм буџет није могао да буде прецизан, оквирно су за представу „Константин“ дали буџет 100. 000 евра полазећи од праксе у позориштима у Србији.

„Није се знало ни ко ће учествовати, нисмо имали ни редитеље, ни глумце, није се знала ни структура финасирања, колико ће дати град Ниш или ће све бити из буџета Србије, ми смо, ипак, резервисали комплетна средства и она су на рачуну Министарства културе, биће исплаћивана сукцесивно како продуцент Народно позориште из Ниша буде достављао своје извештаје и захтеве за плаћање и ништа неће бити преиспитивано“, казала је она.

Редитељ Радивојевић је одговорио на питање зашто медији, осим Радио-телевизије Србије, нису могли да присуствују премијери у Нишу.

„Наравно да новинарима нико није забранио да присуствују представи, напротив, уљудно смо замолили фоторепортере и камермане да не сликају, да ће добити материјал, ради се о неспоразуму, али мој однос према томе је одувек такав“, казао је Радивојевић.

Он је додао да је познато да увек новинарима излазио у сусрет, да су могли да сликају пробе, али је против тога да се на премијери, када је потребна висока концентрација, фотографише.

„Дошло је до неспоразума, ми смо припремили и видео материјал и фотографије да бисмо поделили новинарима, али постоје практични разлози, представу почиње малишан који има осам година, а моја бојазан је била да би звуци фотоапарата, намештање камера могли да га деконцентришу и да дође до блокаде“, казао је редитељ представе.

Према речима редитеља, приче око његовог хонорара такође су нетачне, износ пише у уговору, али он не жели да говори о томе.

„На тржишту сам 20 година и имам право да имам своју цену“, рекао је Радивојевић који је за пет недеља одржао 48 проба у Нишком позоришту.

Представа је урађена у копродукцији Народног позоришта Ниш и Народног позоришта у Београду.

Римског цара Константина, рођеног у Наисусу, на територији данашњег Ниша, игра у младим данима Петар Бенчина, а у старијим Миодраг Кривокапић.

У великом глумачком ансамблу су и Мирко Бабић (Констанције Хлор – отац), Снежана Петровић (Константинова мајка), Тамара Драгичевић (Константинова друга супруга, царица), Милош Цветковић (непознати војник, наводно син Константиновог друга из детињства), Сузана Лукић (Робиња, хришћанка), Игор Дамњановић (Хелвије), Дејан Тончић (Далмације).

Играју и Дејан Цицмиловић (Галерије), Александар Маринковић (Димитрије), Драган Божа Марјановић (Диоклецијанов трибун у Солуну), Мирослав Јовић (Константинов сувладар и муж његове сестре), Александар Михаиловић (Константинов биограф, панегиричар на двору), Милутин Вешковић (Квестор Константиновог двора), Драгиша Вељковић (Константинов лекар), Димитрије Илић (Робовласник), Данило Петровић (Легионар), Младен Милојковић (Тит), Маријан Тодоровић (Сотерид), Драгослав Савић (Децим), Мирољуб Недовић (Константинов писар).

Сценограф је Александар Денић, костимограф Бијана Никитовић и Стефан Савковић, композитор Владимир Пејковић.

Preuzeto sa ...

Petković: Preispituju se troškovi za predstavu "Konstantin"



BEOGRAD - Ministar kulture Bratislav Petković izjavio je danas da ministarstvo do sada nije uplatilo ni dinar od planiranih 11 miliona dinara za predstavu "Konstantin", jer se preispituju troškovi koji su, prema njegovim rečima, preveliki.

"Ugovori koji su potpisani sa rediteljem Jugom Radivojevićem, dramaturgom Ivanom Velisavljevićem i ostalim autorima, moraju da se ispoštuju, ali do sada nije isplaćen nijedan dinar", kazao je Petković na konferenciji za novinare predstavljajući mesečni izveštaj o radu svog resora.

On je rekao da kada je vlada u novembru prošle godine donela odluku o obrazovanju Odbora za obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta, čiji kopredsednici su predsednik Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej, a članovi cela vlada, obaveza Ministarstva kulture je bila da realizuje programe obeležavanja Edikta na republičkom nivou.

Prema rečima ministra, za predstavu "Konstantin" je planirano 100 000 evra, odnosno 11 milona i 500 hiljada dinara, a taj novac obezbeđen je iz tekućih budžetskih rezervi kako se ne bi ugrozila realizacija predstave koja je premijerno odigrana 27. februara u Nišu, a u ponedeljak, 4. marta se igra u Beogradu u Narodnom pozorištu. Kako je Petković rekao, "za sada ništa nije potrošeno, kostimi i scenografija su urađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu i Niškog pozorišta".

Predstavljajući aktivnosti svog resora u prošlom mesecu kao najvažnije ministar je izdvojio formiranje sedam komisija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa koje će odabrati projekte koje će sufinansirati ministarstvo.

Projekti treba da obuhvate nepokretno kutlurno nasleđe, arheološko nasleđe, muzejsko nasleđe, arhivsku građu, nematerijalno nasleđe, stare i retke knjige, bibliotečko-informacionu delatnost, a biće odabrani do ponedeljka, kada će i odluka biti objavljena na sajtu ministarstva.

Petković je u mesečnom izveštaju izdvojio i odluku za dodelu posebnih priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina na kome se našlo 50 umetnika.

Ministar je naveo da ovo priznanje postaje sve više socijalna kategorija i najavio formiranje Radne grupe koja će raditi na izmeni Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja. Takođe je u toku rad Komisije za određivanje statusa Ustanova kulture od nacionalnog značaja, a projekat "Beograd 2020" biće i republički, a ne samo gradski.

Prema rečima državnog sekretara Miroslava Tasića, održan je veoma važan sastanak Nacionalnog i Gradskog saveta za kulturu kome je prisustvovala i gradski sekretar za kulturu Katarina Živančević.
"Sednica je trajala četiri sata, ali trebalo je i ranije da je održimo, jer je kultura zajednička. Dogovorili smo se da projekat "Beograd 2020" bude od sada i republički, učinićemo zajedničke napore da Beograd bude Evropska prestonica kulture 2020. godine zajedno sa Zagrebom kao gradom iz EU", kazao je Tasić.

Kako je rečeno na skupu, u okviru međunarodnih aktivnosti Srbija se prvi put predstavila na Međunarodnom sajmu knjiga u Minsku, a u toku su pripreme za učešće na Sajmu knjiga u Lajpcigu.

Predlog nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima je u javnoj raspravi od pre dva dana. Biće održane četiri tematske debate u Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Beogradu na kojima će učestvovati udruženja i asocijacije medija i novinara, istaknuti stručnjaci iz odgovarajućih oblasti i svi zainteresovani građani. Kitičke primedbe, ideje i konkretne primedbe radna grupa će razmotriti do kraja javne rasprave.

Paralelno sa aktivnostima u vezi sa Zakonom o javnom informisanju i medijima intezivno se radi na Zakonu o elektronskim medijima. On će sadržati niz članova koji regulišu pitanje statusa RTS i RTV, budućeg statusa RRA i uvođenje novih pojmova u skladu sa direktivama Evropske unije. Rad na ovom zakonu biće završen u prvoj nedelji marta, a zatim sledi procedura javne rasprave.

Preuzeto sa ...

Koji dan starija vest. Promakla mi kao nesto sto bi bilo zanimljivo.

=============================================

UHAPŠEN LAŽNI BOMBAŠ: Pokušao da prekine predstavu Konstantin

Policija je izvršila detaljan pregled zgrade pozorišta bez prekida predstave, a bezbednost prisutnih nije ni jednog momenta bila ugrožena jer je zgrada pozorišta bila pod stalnim nadzorom policije



Niška policija uhapsila je Marka S. (28) jer sumnja da je prijavio da je u zgradi Narodnog pozorišta u Nišu podmetnuta bomba tokom premijere predstave "Konstantin" kojoj je prisustvovala i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić, saopštila je policija.

Policija u Nišu je navela da je Marko S. sinoć nešto pre 21 sat u vreme premijernog izvođenja predstave telefonom pozvao dežurnu službu Policijske uprave u Nišu i lažno prijavio da je u zgradi pozorišta podmetnuta bomba.

"Policija je izvršila detaljan pregled zgrade pozorišta bez prekida predstave, a bezbednost prisutnih nije ni jednog momenta bila ugrožena jer je zgrada pozorišta bila pod stalnim nadzorom policije", navodi se u saopštenju.

Osumnjičeni će tokom dana biti priveden istražnom sudiji Osnovnog suda u Nišu.

Preuzeto sa ...

„Konstantin“ i gosti nastupili u Nišu



U Svetosavskom domu sinoć je u kamernoj atmosferi nastupio vokalni sastav „Constantine“. Gosti koncerta, organizovanog u čast rođendana Cara Konstantina, bili su članovi Beogradskog muškog hora.

U nedelji obeležavanja rođenja Konstantina Velikog, svoj kulturni doprinos jubileju dali su i muzičari vokalnog društva „Konstantin“. Koncert je započeo izvođenjem crkvene kompozicije „Oče naš“ Pavela Česnokova

U sličnom maniru, u skladu sa prostorom i povodom održavanja koncerta nastavio je i Beogradski hor, izvodeći kompozicije duhovnog karaktera poput Stihire Svetom Savi ili Veličanija Svetom Simeonu.

Beograđanima se u jednom trenutku pridružio kontrabasista Marko Milivojević čineći logističku podršku pri izvođenju pesme Mitropolita Ilariona Alefejevog - Iskupil ni jesi.

    „Konstantin se od nedavno proširio za još dva člana, pa sada naša standardna postava ima jedanaestoricu pevača. Planiramo putovanja u Crnu Goru, Makedoniju, i različite projekte za nastavak godine, ali smatramo da je večeras, zapravo naš najveći koncert ove godine, jer na ovaj način dajemo doprinos našem gradu. Publika je došavši u velikom broju pokazala da poštuje naš rad, a mi smo se trudili da u što boljem aranžmanu pokažemo naše sposobnosti“ izjavio je za Južne vesti Miodrag Perović, bariton.



„Konstantin“ i Beogradski muški hor iskoristili su priliku da se Nišlijama predstave i zajedno, pevajući pesme „Skaži mi Gospodi“ i „Legenda o Kudijaru i Dvanaest razbojnika“.

Veče je završeno pesmama svetovnoga karaktera, i nešto opuštenijoj atmosferi, čiji žanr seže u etno zvuke.

Konstanin je vokalna grupa iz Niša nastala 2008. godine dok su gosti iz Beograda sastav koji traje više od trideset godina i čine ga profesionalni pevači koji se bave bogoslužbenim pevanjem.


Preuzeto sa ...

Деманти Службе за информисање Епархије нишке поводом неистинитог писања Блица

Поводим неистините вести објављене у онлајн издању Блица, а која се односи на планирану посету Епископа нишког Господина Јована нишком Породилишту са намером да на дан када се обележава рођење цара Константина дарује прворођеног дечака и девојчицу и да им да имена Константин и Јелена Епархија нишка упућује деманти. Пошто се прва родила девојчица путем телефона је постигнут договор са родитељима да она понесе име Јелена по мајци цара Константина, а како је поподне рођен и дечак Владика Јован је олучио да оба новорођенчета посети заједно у вечерњим часовима када се и обе мајке опораве од порођаја. Недобронамерна је лаж писца текста који је објавио Блиц да је Епископ нишки одустао од посете породилишту и даривања детета јер се није родио дечак. Уз све то, у посети Епархији нишкој је била делегација из Требиња која је отпутовала у поподневним часовима те Епископ због своје жеље да буде добар домаћин није остављао госте.







Kineskinja

Poklon Nišu od katoličke crkve


Skulptura - poklon Katoličke crkve Nišu

Katolička crkva Nišu poklanja skulpturu visoku do 5 metara koja će biti postavljena u Opštini Medijana u centru grada, povodom jubileja od donošenja Milanskog edikta.

Ovo je dogovoreno na današnjem sastanku gradonačelnika Niša Zorana Perišića i beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara.

    - Tehnički deo postavljanja skulpture na sebe će preuzeti Uprava za planiranje i izgradnju koja je zadužena da odredi javnu površinu i obezbedi urbanističko-tehničke uslove, dok će Zavod za zaštitu spomenika kulture odraditi temelj za postament– piše na zvaničnom gradskom sajtu.

Kako je objašnjeno, skulptura vajara Dragana Mladenovića iz Beograda je “prikaz ptice koja se seća nastanka sveta i koja simboliše i Hristovo raspeće, dok centralnim delom dominira glava cara Konstantina prikazana kroz različita razdoblja njegovog života.”

Njenu tačnu lokaciju predstavnici katoličke crkve i Grada Niša tek treba da odrede, a pretpostavljaju da će ova statua Nišlijama biti poklonjena krajem septembra kada Niš treba da poseti nadbiskup Milan Anđelo Skola.

Preuzeto sa ...

Bronzani Konstantin vraća se u Niš

Nastavljeni istraživački radovi i radovi na rekonstrukciji „Medijana”



Niš – Velika izložba Narodnog muzeja pod nazivom „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. – Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije” biće organizovana ipak i u Nišu.

Ovo je juče u niškoj Gradskoj kući, na skupu na kojem se govorilo o predstojećim manifestacijama povodom jubileja, 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, rekao Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta „Milanski edikt 313–2013” i savetnik predsednika Srbije za kulturu.

– U sklopu programa obeležavanja jubileja hrišćanstva u Rimskoj vili (Viminacijumu) 18. maja biće otvorena velika, najvrednija izložba Narodnog muzeja pod nazivom „Konstantin Veliki i Milanski edikt” – istakao je Pavlović.

– Nakon mesec dana u Viminacijumu ova izložba biće preseljena u Beograd, gde će postavku posetioci moći da vide dva meseca. Ono što je od posebnog značaja svakako je dogovor da će uz punu bezbednost i pronalaženje adekvatnog muzejskog prostora ova vredna izložba biti organizovana i u Nišu, rodnom gradu rimskog imperatora Konstantina Velikog, najverovatnije u izložbenom prostoru Duvanske industrije, i biće otvorena 4. oktobra ove godine. Posetioci će tako, osim u Viminacijumu i Beogradu, i u Nišu moći da vide izuzetno vredna dela koja pripadaju svetskoj kulturnoj baštini. Pored svih ostalih eksponata na njoj će biti i portret cara Konstantina Velikog, u bronzi, pronađen 1900. godine na obali Nišave u centru Niša, koji je prebačen u Narodni muzej u Beogradu, gde se čuva. Prvi put posle otkrića ovaj portret Konstantina u bronzi opet će biti u Nišu, rekao je Pavlović.

Istoga dana kada bude otvorena ova velika izložba, 18. maja, ansambl Beogradske opere izvešće u Rimskom amfiteatru Viminacijuma operu „Aida” Đuzepa Verdija, čime će biti obeležena i 200. godišnjica rođena Verdija.

Za ovu priliku i izvođenje jedne od najpoznatijih opera amfiteatar u Viminacijumu biće rekonstruisan i moći će da primi oko 4.500 posetilaca.

Rečeno je i da su razrešene i sve postojeće dileme oko toga da li će jedno od najvećih i najpoznatijih arheoloških nalazišta u Srbiji, „Medijana” u Nišu, ipak biti dostupno posetiocima i turistima u vreme obeležavanja jubileja potpisivanja Milanskog edikta.

Na „Medijani” su nastavljeni i već traju istraživački radovi i radovi na rekonstrukciji, rekla je Elena Vasić Petrović, v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu:

– Prva faza značajnih istraživačkih radova završena je ovih dana i pored nepovoljnih vremenskih uslova, a već prvih dana aprila biće započeta i realizacija druge faze. U njoj će, pored svega ostalog, biti realizovana zaštitna istraživanja na Vili sa peristilom i drugim najznačajnijim objektima na „Medijani”. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, preko Ministarstva kulture, i svi planirani radovi biće završeni do septembra ove godine, odnosno pre održavanja centralne svečanosti obeležavanja jubileja Milanskog edikta u Nišu – kazala je Elena Vasić-Petrović.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić potvrdio je da je sa Ministarstvom kulture dogovoreno da se iz budžeta Srbije izdvoje namenska sredstva u iznosu od 120 miliona dinara za nastavak istraživačkih radova na „Medijani” koja će velikim delom biti i pokrivena do održavanja centralne svečanosti obeležavanja jubileja.


Preuzeto sa ...

Izmedjuostalog ...

Duh Milanskog edikta

U okviru Noći muzeja u Nišu posetioci će moći da posete dvadesetak lokacija na kojima će gradske i druge "kuće kulture" organizovati najrazličitije izložbe, predstave, performanse ili koncerte. Deo kulturnih manifestacija biće posvećen Milanskom ediktu, koji ove godine beleži 1.700 godina od usvajanja, i njegovom autoru Konstantinu Velikom, rimskom imperatoru rođenom na teritoriji današnjeg Niša.



– Odlično je, a i prirodno da ovogodišnja Noć muzeja u Nišu bude u duhu obeležavanja Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju, kao i da Niš i Noć muzeja daju doprinos ovom značajnom jubileju. Kroz svoje manifestacije to će učiniti Narodni muzej, ali i druge kulturne i obrazovne ustanove u gradu – kaže za Danas direktor niškog Narodnog muzeja Slaviša Popović.

On precizira da će posetioci imati prilike da vide postavku iz antičkog perioda, koja je vezana za cara Konstantina, kao i za vreme pre i posle njega, u Arheološkoj sali Narodnog muzeja, u Ulici Nikole Pašića. Postavka će biti „obogaćena" trima skulpturama Antona Augustinčića – Prelja, Dragiša Cvetković i Misao, koje Niš do sada nije imao mogućnosti da vidi. Takođe, muzej će zainteresovanima ponuditi i respektabilnu izložbu Hrišćanstvo kroz vekove, u zgradi Sinagoge.

U zgradi Narodnog muzeja, u Ulici generala Milojka Lešjanina, biće postavljena izložba Foto putovanje kroz antički Niš, na kojoj će moći da se pogledaju fotografije arheoloških iskopavanja na prostoru grada Niša, među kojima i radovi na kasnoantičkoj nekropoli u Jagodin mali, arheološkom nalazištu Medijana i u Tvrđavi. Reč je o izuzetno značajnim lokalitetima na kojima se iskopavanja obavljaju više decenija i na kojima je pored ostalog pronađeno nekoliko eksponata svetske vrednosti, kao što su bronzani portret cara Konstantina, porfirna glava tetrarha ili bronzani portret vizantijske carice.

Narodna biblioteka Stevan Sremac građanima će ponuditi nekoliko izložbi, među kojima i Car Konstantin u zavičajnim zbirkama Narodne biblioteke. Car Konstantin u školskom dvorištu naziv je slikarskog performansa koji će za posetioce prirediti studenti Fakulteta umetnosti. Umetnički atelje Nade Šukletović u Dušanovom bazaru prikazaće izložbu crteža na temu „Milanskog edikta".

Dramska sekcija Umetničke škole u 20.30 izvešće predstavu Sveti Sava i Konstantin, posle koje će uslediti nastup hora Umetničke škole i koncert učenika. I Škola mode i lepote će se „podsetiti" na Milanski edikt kroz izložbu maski, kostima, nakita i frizura inspirisanih rimskom epohom. Ulaz na ove manifestacije, kao i na ostale kulturne događaje u okviru Noći muzeja, besplatan je.

Neke od zanimljivosti

Osim manifestacija vezanih za jubilej edikta, posetioci će moći da posete više prepoznatljivih obeležja Niša, među kojima i Ćele-kulu, jedinstveni spomenik na svetu i nedavno preuređeni koncentracioni logor 12. februar na Crvenom krstu. U ambijentu logora na Crvenom krstu moći će da prisustvuju projekciji starog filma Lager Niš u režiji Miomira Stamenkovića, koji govori o bekstvu 145 logoraša iz ovog „zatvora", inače prvog konc-logora koji je Gestapo formirao u bivšoj Jugoslaviji.

Građanima će ispred galerije Niški kreativci u Ulici vojvode Mišića moći da se oprobaju u različitim tehnikama izrade nakita. U Narodnoj biblioteci Stevan Sremac knjige će moći da iznajme od poznatih novinara, sportista, književnika, muzičara i političara.

Preuzeto sa ...