Научни скупови у години јубилеја Mиланског едикта



- Пододбор за научне скупове Савета за обележавање 17 векова од доношења Миланског едикта, који је формирао градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић, имао је озбиљан и тежак задатак, али и велику част да пред собом има неколико веома добрих предлога за организацију научних скупова. Иако комплетан програм обележавања јубилеја још није завршен, већ данас се може рећи да су научни скупови "Свети цар Константин и хришћанство", чији је организатор Центар за црквене студије, "Ниш и Византија", као и "1700 година Миланског едикта" у организацији Правног факултета у Нишу увелико својим значајем прерасли границе нашег града као универзитетског центра и да заслужују да буду на списку манифестација од републичког значаја, оценио је проф. др Жарко Ранковић, председник овог пододбора.

Он је навео да су средства за организацију научног скупа "Ниш и Византија" предвиђена градским буџетом у оквиру обележавања градске славе, да ће се научни скуп "1700 година Миланског едикта" финансирати средствима Правног факултета, док средства за скуп "Свети цар Константин и хришћанство", који је једногласном оценом чланова пододбора оцењен као најзначајнији научни скуп у години јубилеја Миланског едикта, тек треба обезбедити.

Према речима управника Центра за црквене студије, проф. др Драгише Бојовића, овај научни скуп у Нишу ће од 31. маја до 2. јуна окупити чак 150 врхунских светских стручњака из многих научних области.

- Научни скуп "Цвети цар Константин и хришћанство" припрема се интензивно већ три и по године и све научне припреме за његову организацију су окончане. Очекујемо учешће најеминентнијих стручњака из Италије, САД, Пољске, Француске, Русије, Грчке, Мађарске, Румуније, Данске, Норвешке, Немачке, Холандије, Шпаније и других земаља, рекао је проф. Бојовић.

Предвиђено је и објављивање два зборника радова са овог научног скупа уочи његовог одржавања, а њихова промоција биће организована у склопу пратећих манифестација. Такође, предвиђена је и изложба посвећена Светом цару Константину, као и објављивање књиге резимеа и биографија учесника.

- Можемо да будемо поносни на научне институције које својим предлозима и великим залагањима дају велики допринос афирмацији Града Ниша, оценио је председник Пододбора за научне скупове проф. др Жарко Ранковић.

Preuzeto sa ...

Naučni skupovi o Konstantinu čekaju milione



“Sveti car Konstantin i hrišćanstvo”, “Niš i Vizantija” i “1.700 godina Milanskog edikta” samo su neki od naučnih skupova planiranih za 2013. godinu, ali još nije poznato koji od njih će biti održani jer se ne zna koliko će novca biti na raspolaganju. Za organizovanje jednog potrebno je 5 miliona dinara.
 
Predsednik novoformiranog Pododbora za naučne skupove u okviru proslave jubileja 1.700 godina Milanskog edikta, Žarko Ranković rekao je da u ovom trenutku ne može da kaže sa sigurnošću koji će se skupovi održati.

    - Jedan od problema sa kojima se susrećemo jeste i činjenica da nemamo u potpunosti zatvorenu finansijsku konstrukciju - kaže Ranković.

On objašnjava da su tri navedena naučna skupa od velikog značaja, pa da su se zbog toga trebali naći na spisku manifestacija republičkog ranga.

Dodaje da je Pododbor predložio gradonačelniku Zoranu Perišiću da uz konsultacije na republičkom nivou pokuša da obezbedi deo novca kako bi se skupovi realizovali.

    - Takođe smo tražili da svi naučni skupovi koje je predložio Univerzitet nađu svoje mesto u lokalnom programu. Jedan od njih je skup “Razvoj medicine od Konstantina do danas”, a imamo i predlog Mašinskog fakulteta za jedan skup posvećen novom pristupu u rešavanju matematičkih problema - kaže Ranković.

On naglašava da se međunarodni skup “Sveti car Konstantin i hrišćanstvo” sa najavljenih 150 učesnika iz, a u organizaciji niškog Centra za crkvene studije, sprema od 2009. godine i da će mu prisustvovati najeminentniji stručnjaci iz različitih oblasti.

    - Bitno je pomenuti da će se dva zbornika pojaviti uoči održavanja skupa što znači da ćemo imato preko 1.000 stranica naučnih radova - kaže Dragiša Bojović, direktor Centra za crkvene studije.

Kako je rečeno, međunarodni skup će biti održan na niškom Filozofskom fakultetu i trajaće od 31. maja do 2. juna sa 150 učesnika, a za realizaciju je potrebno oko 5 miliona dinara.

    - Samo smeštaj sa doručkom za 150 ljudi koji će učestvovati na skupu košta oko 3 miliona - dodaje Ranković.

Organizator naglašava da skup kome će prisustvovati strani i domaći stručnjaci iz oblasti hrišćanstva, istorije, teologije, istorije književnosti i umetnosti, arheologije i arhitekture, dosad nije opterećivao gradski budžet, ali da zbog promocije grada i važnosti svakako mora biti održan, te da će ukloliko to bude neophodno, krenuti od privrednika do privrednika kako bi obezbedili donacije i novac.

Kako je rečeno, očekuje se da gradski Odbor za obeležavanje jubileja krajem februara doneti definitivan program obeležavanja u Nišu.

Preuzeto sa ...

Čokoladice sa Konstantinovim likom u Italiji



Na Sajmu turizma u Milanu predstavnici Srbije delili su posetiocima čokoladice sa Konstantinovim likom.

Već je poznato da Konstantin od čokolade može da se kupi u Nišu, rodnom gradu ovog imperatora, ali čokoladica sa njegovim likom ima i u Italiji.

U sklopu promocije turističkih potencijala Srbije za 2013. godinu svakako je i obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Turistička organizacija Srbije koja na Sajmu turizma u Milanu ima svoj štand, svakom posetiocu poklanja čokoladicu sa likom cara Konstantina.

Čokoladice nisu ni nalik onim koje mogu da se kupe u Nišu, ali svakako izazivaju oduševljenje kod Italijana koji su još uvek u šoku zbog najave da se papa Bendikt povlači i to u godini hrišćanskog jubileja.

Na omotu čokolade je lik cara Konstantina sa natpisom na engleskom jeziku i podsećanjem na ovogodišnju proslavu.

Niš je u turističkoj ponudi Srbije kao grad koji na poseban način slavi Konstantina, ali i kao jedan od gradova na čuvenom putu rimskih imperatora.

Preuzeto sa ...

Kako 100.000 turista smestiti u 4.000 kreveta?



Pojedini predstavnici katoličke crkve najavili su da će samo na svetu misu 21. septembra, koja će biti služena u okviru proslave 17 vekova Milanskog edikta, u Niš stići stotinu hiljada vernika iz regiona. Verovatno će i na dan centralne državne proslave 6. oktobra u Niš stići na desetine hiljada posetilaca, a biće ih u većem broju i drugim danima, od početka do kraja jubileja. Ovakve najave još jednom su podsetile na činjenicu da grad u kojem je rođen car Konstantin, koautor Milanskog edikta, ima samo 4.000 kreveta u svim hotelima, motelima ili hostelima, a da najveći hoteli u gradu i okolini nisu u zavidnom stanju.

- Nije nam ni najavljeno ni potvrđeno da će doći više desetina hiljada turista u jednom danu, mada verujemo da je to moguće. Iako postojanje 4.000 smeštajnih jedinica na teritoriji grada na prvi pogled može izgledati nedovoljno - nije. Ne zabrinjava me broj ljudi koji bi mogao da dođe. Nedostatak hotelskih kapaciteta nadomestićemo pre svega privatnim smeštajem. Već u toku ovog meseca imaćemo konkurs za građane Niša koji imaju stanove ili sobe koje mogu da ponude gostima. Niš nije mali grad, biće dosta stambenih jedinica u ponudi, ima i zanimljivih seoskih područja, a smeštajne mogućnosti pruža i okolina grada. Smeštaj koji je udaljen dvadesetak kilometara od Niša nije ništa za turistu koji dođe iz sveta - kaže za Danas Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije Niš.

Parlić dodaje da TON nije kontaktirao sa Srbom Ilićem, vlasnikom američke kompanije Junivorld, koja je vlasnik Srbija-turista i u čijem su sastavu svi najveći hoteli u Nišu i okolini. Obimni radovi na rekonstrukciji hotela „Niš„, koji bi trebalo da postane jedini veliki hotel sa četiri zvezdice, što ovaj grad do sada nije imao, još uvek traju. Po rečima gostiju, smeštaj u hotelu „Ambasador“ još uvek „nije najbolji“, pogotovu ukoliko u njega budu „nahrupili“ stranci, svikli na viši standard. Motel „Nais“, na ulazu u Niš i hotel „Ozren“ u Niškoj Banji, čak i ne funkcionišu. Junivorld je preuzeo ove hotele 1. aprila prošle godine, nakon dugogodišnjeg spora protiv države Srbije zbog poništenja privatizacije Srbija-turista, koji je vođen pred Međunarodnom arbitražom u Parizu. Srbija je izgubila spor.

I Ilić kaže da informacije ili procene o broju potencijalnih gostiju u Nišu još uvek nisu dovoljno konkretne i pouzdane. Srbija-turist još uvek nije dobila nijedan konkretan zahtev za smeštaj gostiju.

- Mi bismo voleli da Niš bude prepun i da ne možemo da smestimo sve kojima je potreban hotel. To bi bio dobar problem, ali verujem da tog problema neće biti - kaže Ilić.

On negira da hotel „Niš“ možda neće biti završen u roku, kao i da ostali hoteli nisu dovoljno spremni da prime goste iz Srbije i regiona.

- Izgradnja hotela „Niš“, odnosno budućeg Grand hotela „Niš“, biće završena već sledećeg meseca, dakle po planu. Hotel je u strogom centru grada i biće visokog kvaliteta, sa 120 luksuznih soba i apartmana, dve konferencijske sale za 450 ljudi, elegantnim restoranom i SPA i fitnes centrom. Nadamo se da će hotel biti ponos grada i da će u njemu sa zadovoljstvom odsedati mnoge važne ličnosti koje sada dođu u Niš ujutru, a po podne se vraćaju za Beograd, jer nemaju adekvatan smeštaj - kaže Ilić za naš list.

On još kaže da je u „Ambasadoru“, koji je takođe u strogom centru i predstavlja „simbol grada“, prošle godine renovirano 85 soba i apartmana, od ukupno 150, i da je „to sada pristojan smeštaj kategorije tri zvezdice“. Renovirani su i lobi, recepcija hotela i restoran u mezaninu, u šta je „uloženo više od 500.000 evra“. Prošle godine je renoviran i „Nais“, koji ima stotinu soba i kategoriju tri zvezdice. U renoviranje oba hotela „uložena su velika sredstva“, kaže on, ali ne precizira iznos.

- Motel „Nais“ je zatvoren 22. oktobra prošle godine jer tokom zime nema prometa, ali će ukoliko bude potrebe, ponovo biti otvoren krajem aprila ili početkom maja. Privremeno je 22. oktobra prošle godine zatvoren i hotel „Ozren“, koji ima tri zvezdice i ukupno 145 soba u dva krila, jer nije bilo gostiju. Ali, i on se može otvoriti krajem aprila ili u maju ukoliko bude potrebe - kaže Ilić.

Dok su on i država Srbija vodili međunarodni spor, a veliki hoteli Srbija- turista propadali, na teritoriji Niša niklo je više privatnih hotela, motela i hostela. Među ovim objektima ima i onih sa četiri zvezdice, kongresnim salama, krovnim terasama ili bazenima, ali svi imaju isti problem - mali kapacitet. U vreme kada se na teritoriji koju pokrivaju očekuje masovniji dolazak turista, ovakav problem biva još veći.

Konfuzija

- Od kada je Junivorld ponovo postao većinski vlasnik Srbija-turista, ulaže ogromna sredstva i napore da povrati ovo preduzeće iz ambisa praktičnog bankrotstva. Prošle godine uložio je više od 2,5 miliona evra za renoviranje upropašćenih hotela i za isplatu nagomilanih dugova. Pored toga ulaže i u hotel „Niš„, čija će rekonstrukcija koštati više od šest miliona evra. Umesto podrške od grada, i Junivorld i rukovodstvo Srbija-turista izloženi su čestim krivičnim prijavama i posetama raznih inspekcija koje izriču kazne ili opomene pred kaznu. Sindikati i manjinski akcionari su od aprila prošle godine podneli na desetine, ako ne i stotine krivičnih i drugih prijava protiv vlasnika i rukovodioca Srbija-turista. Rukovodioci Srbija-turista dužni su da stalno odlaze u MUP na saslušavanja, umesto da se bave poslovanjem. Razne gradske službe, koje naplaćuju struju, vodu, iznošenje smeća ili takse i poreze, koje su godinama tolerisale neplaćanja Srbija-turista jer je preduzeće bilo pod kontrolom države, odnosno Agencije za privatizaciju, sada svakodnevno prete ukidanjem struje ili vode. Nagomilane kazne, kamate i zatezne kamate za taj period su tolike i tako konfuzne da to više niko ne može da raščisti - kaže Srba Ilić.

A kako da dovedemo goste?

- Lično mislim da je problem kapaciteta mnogo manji od izrade programa kojima ćemo na pravi način izreklamirati Niš i dovesti goste u naš grad. Broj gostiju i njihov smeštaj je manji problem od toga kako da ih dovedemo - kaže Uroš Parlić.


Preuzeto sa ...


====================================

Sto na jednom forumu neko rece, i u Guci je bilo pola miliona pa su smesteni.

U guci ljudi spavaju na livadi 

Kada se ponapiju Dobro, ne verujem da ce se ovde napiti. Mislim da ce dosta biti po kucama. Sem toga, za evropsko prvenstvo u rukometu je studentska menza, bila opremljena za nociste navijacima iz Makedonije. Ne verujem da ce ljude ostaviti na aerodromskoj pisti, gradskom polju ili vec gde bude misa.

Pa nije im daleko ni Beograd ni Kragujevac U krajnjem slucaju


Meni je iskreno krivo sto ovo sve nije pripremljeno daleko bolje, ovakav jubilej to zasluzuje.

Da i to sto kazes. Okolni gradovi u krajnjem slucaju. U neku ruku dobro je i ovo. Mislim da ce na kraju biti dobro. Bilo je povuci potegni da Bg preuzme. Raznih pritisaka da se sve premesti. Jos se cimaju za glavu da se ovde izlozi. Kao navodno treba puno para za obezbedjenje. A tamo gde ce biti postavljena ne treba pare. Lepo ona rece da je politika u igri. Samo s kojim ciljem?

brate, imam jednog drugara koji stalno ponavlja da je centralna Srbija jedino mesto na planeti zemlji u kome lopuze iz Beograda mogu da vedre i oblace... Jugoslavija se raspala, Kosovo se odcepilo, Vojvodina uzela svoje samo smo im  mi ostali da se izdrkavaju nad nama.

Ako Nis ne bude izborio svoje kako mi jos manji mozemo? Ne treba lopuzama davati nista!

Videcemo kako ce sve da ispadne, mozda i dodjem u Nis

Ko zna sta ce biti. Samo da ne pocepaju i ovo malo sta ostalo.

Samo izvoli i najavi se.

=====================================================

Umesto svehrišćanskog praznika, dve proslave Milanskog edikta



Ove godine se obeležava 1.700. godišnjica Milanaskog edikta, dokumenta kojim je legalizovano u Rimskom carstvu, uz druge religije, i dotad progonjeno hrišćanstvo. Dakle, to nije, kao što se počesto pogrešno tumači, dokument kojim se hišćanstvo proglašava državnom religijom. Umesto da se ovaj, za hrišćanstvo važan datum, iskoristi u duhu Edikta za promociju ekumenstva, za dijalog unutar, u vreme cara Konstantina, jedinstvene hrišćanske crkve, Katolička i Pravoslavna crkva će u Nišu imati svaka svoju proslavu. Ni ova prilika nije iskorišćena za dolazak Pape u Srbiju.

Patrijarh Irinej za RSE kaže da će početak proslave koju priprema Organizacioni odbor, formiran tek nedavno na čelu sa predsednikom države Tomislavom Nikolićem i patrijarhom Irinejem, biti 17. januara u prisustvu predstavnika crkve i države. Centralna proslava je, meĐutim, 8.oktobra u Nišu.

„Pored nje biti i druge proslave širom Srbije na istorijskim mestima kao što su Beograd, Viminacijum, Sremska Mitrovica, itd“, objašnjava patrijarh Irinej.

Beogradski nadbiskup Hočevar kaže da je tek na njegovu inicijativu uključen u Organizacioni odbor za proslavu jubileja, ali potvrdjuje da sa druge strane nije bilo želje da se organizuje zajednička proslava Milanskog edikta, pa će 21. i 22. septembra, takođe u Nišu, biti katolička proslava Milanskog edikta, uz poziv predstavnicima SPC da prisustvuju svečanosti:

„Unatoč tome što je oformljena zajednička komisija, nema želje da bude jedan zajednički, glavni događaj za sve, iako je car Konstantin živeo u vreme kada je postojala jedna hrišćanska crkva“, kaže Hočevar.


Patrijarh Irinej

Na pravoslavnu proslavu biće pozvani poglavari pravoslavnih crkava a druge crkve su pozvane da pošalju delegate na najvišem nivou. Patrijarh Irinej objašnjava dalje zašto su pozvani samo poglavari SPC-a ne i drugih crkava:

„To je pre svega naša proslava, dugo smo o tome razmišljali. Biće prisutne sve zajednice preko delegata na najvišem nivou. Ima tu puno istorijskih razloga u koje sad ne bih ulazio“, kaže patrijarh Irinej.

Dve crkve nisu ni ovoga puta položile ispit tolerancije. Nadbiskup Hočevar kaže da je zajednička proslava bila njegova želja, ali se pokazalo da:

"Nismo dovoljno spremni da bismo jedan tako veliki događaj upotrebili za svestrani dijalog, susret svih hrišćanskih poglavara. Treba priznati da nismo došli do toga da iskoristimo ovakav dogadjaj. Nismo postigli najveće moguće rezultate“, kaže nadbiskup Hočevar.

Suština značaja Milanskog edikta je verska tolerancija, zato bi proslava trebalo da bude svehrišćanski praznik kaže publicista Mirko Đorđević. Nije, međutim, iskorišćena prilika čiji je smisao ekumenski, da se smanji raskol unutar hrišćanske crkve, ne samo jedinstvenom proslavom, već i dolaskom Pape u Srbiju.

"Od papine posete nema ništa, jer kao što znate, patrijarh Irinej je nedavno objasnio da je lično voljan da sa papom izmeni celov, poljubac u Nišu, ali da je ruski patrijarh javio da ako Papa dođe, on neće doći. A nama je, citiram patrijarha Irineja: 'Do ruskog stava veoma stalo'.“, kaže Mirko Đorđević.

Zaturen smisao dokumenta

Patrijarh Irinej, međutim, naknadno negira da poziv Papi nije poslat zbog ruskog patrijarha.

„Nije zbog ruskog patrijarha. Bilo je govora o papinoj poseti ali je bilo mišljenja sa druge strane, s obzirom na naše prilike, na naš odnos prema Katoličkoj crkvi, da možda to ne bi bilo celishodno. Mada je moje lično mišljenje da bi bilo dobro da je to učinjeno. Ali posle razmišljanja ovde kod nas, pa i razmišljanja nekih drugih izvan nas, stalo se na stanovište da se ne pozovu poglavari drugih verskih zajednica“, kaže patrijarh Irinej.


Nadbiskup Hočevar

Nadbiskup Hočevar je o poseti Pape ponovio stav Katoličke crkve da je uslov za posetu sinergija i Crkve i države a nje i dalje u Srbiji nema.

Tako se u celoj ovoj balkanskoj priči negde zaturio pravi smisao dokumenta napisanog davne 313. godine na koji podseća Mirko Đorđević:

"Originalan tekst Milanskog edikta nije sačuvan ali se iz reskripata vidi da su sve religije slobodne, pa među njima i hrišćani (do tada progranjani u Rimskom carstvu). Ediktom nisu zabranjene druge vere i kultovi, već je data puna sloboda.“

Balkanska ujdurma se ne završava sa pričom o dve proslave u nekoliko dana na kojima će se okupiti ljudi koji praktično veruju u istog Boga. Skandal je izazvao i spomenik caru Konastantinu na Nišavskom keju: te prepun je materijalnih grešaka, te pisano je nećiriličnim pismom, te ploča je tik iznad jedinog javnog toaleta....Umešali su se desničari, Dveri, tražeći da se spomenik ukloni.

Nešto ranije u Nišu je bilo ideje da se podigne najveći krst na Balkanu. Ovaj megalomanski simbol hrišćanstva, koji je trebalo da se takmiči sa prethodno napravljenim krstom nešto južnije u blizini Skoplja, posvećen je caru koji je celi život bio poklonik jednog drugog boga čiji simbol nije bio krst.

“Sam Konstantin nije bio hrišćanin. Ostao je do kraja života vernik kulta sunca. Krstio se tek na samrti, bukvalno na samrti. I što je zanimljivo", priča Đorđević, "krstio ga je ne neki pravoverni nego arijanski sveštenik, pristalica jedne struje koja je bila u sukobu sa hrišćanskom crkvom“.

Ako je za utehu, priča o proslavi Milanskog edikta i njegovog autora cara Konstantina nije samo balkanska. Mirko Đorđević podseća da se Konstantin na pravoslavnom istoku slavi kao svetac, kao 13. apostol, dok:

"U Katoličkoj crkvi stvari stoje drugačije. On nije svetac, nego samo veliki vladar koji je povukao potez koji se zove Konstantinov zagrljaj: on je hrišćansku crkvu potčinio državi.“

Preuzeto sa ...