A pitanje je i kako bi naplatio struju. Ono što su mi ispričali u Teslinom muzeju je da je imao viziju da napravi nekoliko kula kao ona u Long Ajlendu, možda jedno 6-7 kako bi bežičnim orenosom napajao čitav svet. E samo što bi tada svi mogli da koriste struju a nju bi opet neko morao da proizvede - kako bi naplatili i merili potrošnju?

To što mi znamo od njegovih eksperimenata i patenata je samo delić najverovatnije, ko zna šta je sve ostalo u Americi i nije dostupno javnosti. Skoro su u muzeju patentirali njegov ventilator sa diskovima umesto propelera, u to vreme kada je nastajao patent nije postojao odgovarajući materijal za diskove pa nikada nije ni prijavljen. Naknadne iz njegovih beleški je završen patent i sada je vlasnik patenta muzej u Beogradu. Ima i eksponat u muzeju, radi 

Zanimljiva je priča i o njegovom istraživanju u oblasti naoružanja, avion koji je on razvijao je bio podloga za britanski Harijer, a zraci štitovi i ostalo su mi tek velika nepoznanica 

Da kazem koju o Teslinom stitu.

Jos pocetkom proslog veka, mislim da je to bilo dvadesteih godina, ... govorio je kako ce "svaka zemlja, mala ili velika, buditi neprobojna za armije, avione, tenkove i sva druge nacine napada. Za to ce biti potrebno postrojenje i bice moguce unistiti sve ljude i masine u precniku od 300 kilometara".
Po njemu to nisu "Zraci smrti", vec odbrambeni stit. Za sve to se zainteresovali i vojni krugovi SAD-a, a mozda i najbolji primer toga je i general K.G.Bruni, koji je u prisustvu predsednika, u Alamu 1986.g izjavio:

Prema stenogramu "New York Times"
"Nikola Tesla je rođen 1856. na teritoriji današnje Jugoslavije koju bi trebalo uvući u našu orbitu ili je razbiti; umro je u Njujorku 1943.g. On je verovatno najveći naučnik koji je ikada živeo, ali je ipak malo ljudi čulo za njega. Tesla je dao naizmeničnu struju i sva kasnija čuda elektronike. On je radio 20 godina pre nego je Markoni prijavio svoje patente. Izumeo je turbinu bez lopatica. On je izmislio sistem koji je omogućio kompjutere. Na prelazu iz prošlog u ovaj vek, Tesla je demonstrirao modele brodova, sa kojima se upravljalo radio vezom, grupi stručnjaka i visokih oficira Ministarstva za ratnu mornaricu, koji se tom prilikom nisu prestajali čuditi onome što su gledali. On je osmislio i nacrtao planove za ratne aparate vertikalnog uzletanja 10 godina pre nego što su ih naučnici 1952. g. pretvorili u praktičnu realnost. Rakete sa daljinskim upravljanjem, koje su i sada na popisu strogo čuvanih tajni, takođe su njegovo delo.
Istorijske knjige su nepravedene prema Teslinom geniju. Da su bile pravedne mi sada ne bismo bili suočeni s malo poznatom pretnjom kojom smo izloženi ruskim napredovanjem s Teslinim otkrićem koje zapanjuje. To je nevidljivo elektromagnetno polje kroz koje ne može prodirati nikakav metak, granata, raketa ili avion. Grad ili zemlja koji to budu imali biće imuni od bilo kakvog konvencionalnog ili nuklearnog napada. Ima ljudi koji smatraju apsurdnom samu zamisao da je Tesla ostvario model tog svog izuma, koji bi bio nađen posle njegove smrti. Međutim, poentira pentagonski vuk, podaci pokazuju da je on načinio takav model i ostavio ga iza sebe. Moramo imati na umu činjenicu da nas je Tesla uveo u osnove robotike, nauke o raketama i pomogao popločati put najsavremenijim tehnologijama, kao što su sateliti, mikrotalasi, snopovska oružja i nukelarne fuzije".

General Bruni je fizičar po struci.

Za zainteresovane, evo neke od knjiga koje su izdate o Tesli:

skalarni talasi

Knjiga
"Tesla - covek koji je izumeo 20. vek", autor Robert Lomas

Knjiga
"Tesla-Carobnjak i genije", autor Aleksandar Milinković


Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija Držao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina Verovaoje da ništa ne znamo o prirodi elektriciteta Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi duše. Stvorio je najmoćnija oružja i predviđao da će ih umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi postojala bez Teslinih patenata, kao što ni svet neće imati budućnost ako ne ovlada „Teslinim energijama". Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je - umro!

Teslin štit i zraci smrti

Tridesetih godina Tesla je objavio otkriće jednog bizarnog i strašnog oružja: zraka smrti i tzv. Teslinog štita. Međutim, tada više niko nije ozbiljno shvatao jednog već zaboravljenog genijalnog naučnika. Tesla nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Amerikanci danas tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i da koriste Tesline skalarne talase. Time tumače činjenicu da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u, 1975, neočekivano predložili ograničavanje daljeg razvoja novih oružja "strašnijih od svega što bi čovek mogao da zamisli". Jedno od ovih oružja je, kažu, i Teslin bacač, dovršen i testiran u fabrici oružja u Sarisaganu, za koji se tvrdi da je neka vrsta energetskog lasera ili akcelerator čestica. (Da li je to tajanstveno oružje koje je svojevremeno gospodin Zirinovski obećavao bosanskim Srbima?) Taj bacač mogao bi da bude Teslin skalarni aparat sa četiri oblika delovanja. Prvi oblik je Teslin štit, sferična energetska opna, razvijena preko velikog područja, kroz koju ništa ne može da prođe, a u dodiru sa njom svaki delić materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovih štitova postavili jedan iznad drugog, kroz njih više ne bi mogli da prođu ni gama zraci! Teslin štit se napaja iz Morejevog generatora, i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija. Drugi oblik je pulsar - jedna vrsta oružja, čije probe je, kažu, registrovao satelit Vela, u jugozapadnim delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Naučnici u Arecibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali poremećaje gravitacionih talasa iz pravca eksplozije.

Kao sto je i sam naslućivao, njegova najznačajnija istraživanja i ideje, kao što je ideja o bežičnom prenosu energije, najpre se ostvaruju u fabrikama oružja. Tako se među planiranim "sporednim" proizvodima, nalaze i oružja za uništavanje na daljinu. Ta čuvena Teslina vatrena lopta, pored eventualnog fizičkog uništenja neprijateljskih oružja, može se ograničiti samo na uništenje logističkih ciljeva.

Sam Tesla je ostavio beleške o radu na ovim projektima. Pišući 27. februara 1941. godine svom sestricu Nikoli Kosanovicu u Beograd, Nikola Tesla objašnjava:

"Proizveo sam nedavno novo načelo prenosa neograničene sile za potpunu odbranu naše predrage domovine. Ta sila koju sam praktično dokazao dat će Jugoslaviji užašnu moć jer će joj biti moguće uništiti svaku spravu, upaliti barut i tako dalje. Sve ću vam rastumačiti preko našeg poslanika. Presretan sam u misli da pomazem domovini".

U novom telegramu od 1. marta 1941. godine, piše:

"Novo načelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehaničkom snagom izvan ograničenja poznatih sredstava promena u električnu silu.

Izvršuje se bez iskri. Vidi se samo tanka neškodljiva magla.

Drzim nemoguće za druge prisvojiti novo načelo pošto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu.

U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog raširenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji se iz neutrona. Zrak je u promeru jednak prečniku (atoma) vodonika.

Prodire kroz oklop najvećih ratnih brodova, dakle što je u njima - može se upaliti na neograničenu daljinu. Isto tako aeroplani.

Trebaće devet stanica: četiri za Srbiju, tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200 knj., koje će osigurati neminovno nasu milu otadžbinu protiv svih vrsta napada. Sadržaj jedne bombe može se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan majušni generator ili baterija od 30 volti za dejstvovanje." U knjizi "Teslino trojstvo" Dzona Malkoma, pisac prenosi reci velikog naučnika:

"Moj štit je savršena odbrana od najsnažnije artiljerije, ali u pogrešnim rukama, takođe, može da ima ogromno razorno dejstvo. Narod pod zaštitom "Trojstva" može da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga sam model oruzja napravio iz tri dela. Ako bi jedan dospio u pogrešne ruke, bar postoji nada da neće pronaći i ostala dva, pa bi tako tajna bila sačuvana. Da li se može štit napraviti i samo sa dva dela? Možda. To zavisi od veštine i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme otkrića."

Povodom "Teslijanuma 93" održanom u Novom Sadu, "Politika" je 4. oktobra 1993. godine, objavila razgovor sa doktorom Kenetom Korumom iz SAD. U većem delu ovog razgovora govori se o "Teslinom oružju".

"Nikola Tesla je govorio istinu, najavljujući tajno čestično oružje.

Primenjujući više patenata, jer Tesla nije sve opisao najednom mestu bojeći se neodgovornih sledbenika, možete da izradite napravu sa snopovirna čestica visoke energije koji putuju velikom brzinom. A to je takozvano čestično oružje koje se pominje u nekim knjigama i napisima".

Korum, po obrazovanju fizičar, sa bratom Dzejmsom, doktorom matematike, pokušava da ponovi pojedine opite i dokaže da nenadmašni genije nije samo maštao. Dvojica istraživača su jedini do sada u svetu uspeli da stvore loptaste munje, istina znatno manje od onih koje je u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu puštao Nikola Tesla.

Gotovo devet decenija naučnici na svim meridijanima upinjali su se da izvedu isto što i slavni izumitelj iz naših krajeva, ali bez uspeha. U svojim zabeleškama Tesla objašnjava da je za plamene lopte neophodno "iznenadno i snažno pražnjenje".

Pre nego sto je zatvorio laboratoriju u Koloradu, napisao je u dnevniku: "Bolje znanje ovih pojava dobiće se praćenjem eksperimenata sa moćnijim aparatima koji su već i sada u velikoj meri isplanirani i biće izradeni čim to dopuste vreme i sredstva."

Moj brat, dr Dzejms Korum, i ja ponovili smo mnoge Tesline oglede. Matematika koja danas važi nije postojala u njegovo vreme, zato nas zaprepašćuje kako je mogao tako mnogo da uradi. Još više čudi kako je u Kolorado Springsu uspeo da stvori kuglaste munje. Odlučili smo da sledimo Teslin put i da napravimo opremu kakvuje opisao.

Sa malim aparatom izazvali smo vatrene lopte prečnika dva santimetra. Ove kuglice su često bučno prskale ili bešumno nestajale. Trajale su tri do pet sekundi, a neke i desetak.

Ispitivanje kuglastih munja odvelo nas je do nečeg novog: otkrili smo da postoji praznjenje od lopte do lopte, kao da preskače sa jedne na drugu. Koristeći uređaje iz 1935. godine postigli smo pražnjenje munje u pravoj liniji, od čestice do čestice, tako da se stvorio zrak. Uspeli smo da postignemo visoko energetsko praznjenje od čestice do čestice, stvarajući snop zraka koji bi mogao da se koristi kao oružje! Upravo izvodimo opite sa malom energijom megavata, koje je Tesla opisao.

Najveći deo objašnjenja o strašnom oružju nalazi se u raznim patentima. Tek kad sve spojite u jedno, dobijete napravu koja prestavlja opasno oružje. Snop čestica visoke energije putuje velikom brzinom i probija sve na putu. Naš je dostizao brzinu zvuka, a Teslin cak 11 kilometara u sekundu.

Jos je nepoznato sta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim štitom.

Postoje dve pretpostavke: po jednoj se radi o snopu čestica a po drugoj su u pitanju takozvani "stojeći talasi". Oba načina mogu da se iskoriste za dobijanje visoko - energetskog naboja koji moze da uništi ili ošteti sve na šta naiđe. Ovakve oglede nismo još izveli. Mi smo se upustili u proučavanje da bi smo proverili da li su Tesline pretpostavke tačne ili nisu.

Zaključili smo da je govorio istinu!

Zraci smrti

 Iako je ovo otkriće poznato pod popularnim nazivom «zraci smrti» ne radi se o zracima već o usmerenim snopovima čestica. Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisana u zrak, ne bi mogla da povredi čoveka na većem odstojanju. Ali, zato usmeren prodoran snop čestica može da bude smrtonosno oružje.

Teslin plan za novo oružje podrazumevao je ispunjenje četiri tačke i predstavljao je ne jedan izum već tehnologiju koja je sadržavala niz novih otkrića:

1. Konstrukcija nove visokovakuumske cevi otvorene prema atmosferi.
2. Sredstva za prenos visokog naelektrisanja minijaturnim mecima.
3. Novu vrstu terminala relativno malih dimenzija na izuzetno visokom potencijalu.
4. Elektrostatički generator velike snage.

Prema teoriji koju je izložio, malo sferično telo prečnika desetohiljaditog dela santimetra od pogodnog materijala, kakav je recimo volfram ili živa, smešta se u savršen vakuum u cevi koja je postavljena unutar velike sfere koja je na visokom potencijalu od više desetina miliona volti.

Ako se malo sferično telo i velika sfera, na odgovarajući način povežu tako da malo telo dobije isto naelektrisanje kao i velika sfera, repulzivna elektrostatička sila će kroz otvorenu vakuumsku cev izbaciti malo telo u atmosferu.

Mali prečnik, velika brzina i visoko naelektrisanje izbačenog projektila trebalo je da obezbedi prodornost na velike udaljenosti. Ovakvi projektili bili bi izbacivani u nizu i praktično bi stvarali mlaz velike energije.

Tesla je ovde primenio više različitih otkrića do kojih je došao u ranoj fazi rada na visokofrekventnim strujama. Jedno od njih spominje u pismu uredniku «Njujork heralda» 16. jula 1937. godine: «Celom naučnom svetu potpuno je nepoznata neverovatna činjenica koju sam ja otkrio pre dvadeset godina da elektron u cevi, koja radi na veoma visokom potencijalu, nosi naelektrisanje koje može biti hiljadama puta veće od uobičajenog.»

Izjave poput ove, u kojoj je izneo činjenice potpuno suprotne našim današnjim saznanjima u ovoj oblasti, verovatno su znatno doprinele kasnijoj mistifikaciji njegovog rada na zracima smrti.

Leonardo i Tesla: Kad se razmatraju Tesline neobične i maštovite ideje u najrazličitijim oblastima tehnike, jedna od asocijacija je sličnost sa delom velikog genija renesanse - Leonardom da Vinčijem. Dva genija su živela u različitim vremenima, ali imaju mnogo toga zajedničkog. Jedan je bio umetnik kome je nauka bila ideal. Drugi je bio naučnik koji je ideal umetnosti ugradio u svoj naučni rad. U Teslinoj zaostavštini pronađen je samo jedan njegov kratak osvrt na Leonardov rad. U jednoj svojoj belešci, u komentaru na članak «Leonardo da Vinči kao avio inženjer» objavljenom u časopisu «Sajentifik ameriken mantli» aprila 1921. godine, Tesla, koji je tada podnosio svoju patentnu prijavu iz vazduhoplovstva, i bio posebno zainteresovan za ovu oblast tehnike, kaže:

«Fotografije prikazuju leteću mašinu Leonarda da Vinčija iz 1490. godine, model iz Američkog nacionalnog muzeja u Vašingtonu, čije su dimenzije: visina 24 inča, raspon 12 inča; ukupna korisna površina 100 kvadratnih inča. Postoje dva krila i rep pričvršćeni za noseći ram kojima upravlja pilot i koji je izvor pogonske snage. Članak se poziva na Libsovu kolekciju a isto tako na prilog koji je na istu temu napisao Edvard Mek Kurdi u časopisu ‘Devetnaesti vek’. U vezi sa Leonardovim pokušajem leta, filozof Džerom Kadron, u knjizi ‘De Subtilitate’ primećuje da je Leonardov pokušaj bio neuspešan. Leonardovi radovi se nalaze u ‘’Il Codice Sul Volo Degli Neeli’ i ‘’Codice Atlantico’. Ova tema se spominje i u sedam od dvanaest rukopisa u Francuskom institutu u Parizu. U radovima koji su navedeni dati su i crteži koji su, uglavnom, svi nejasni. U cilju sticanja jasne slike, neophodno je konsultovati originale.»

Leonardo i Tesla su slični i po velikim tajnama stvaralaštva kojima su ovladali i velikim vizijama koje su želeli da dosegnu. Leonardo je imao svoj neuspeli pokušaj da napravi sliku nad slikama «Bitku kod Angijarija» i najveću livenu skulpturu posvećenu vojvodi Sforci, a Tesla - pokušaj da napravi remek-delo inženjerske veštine, bežični prenos energije. Ali, možda nigde njihova sličnost nije toliko očigledna kao u nastojanjima da konstruišu najčudesnije mašine koje uzbuđuju maštu običnog čoveka.

Televizija: U članku «Razvoj u praksi veštine telefotografije» objavljenom u časopisu «Elektrikal rivju», 11. decembra 1920. godine, Tesla u odeljku «Televizija će biti sledeći korak u razvoju bežičnog prenosa,» kaže:

«Prenos fotografije predstavlja samo prvi korak u pravcu neuporedivo većeg dostignuća televizije. Ali, ovo znači trenutni prenos vizuelnih utisaka na bilo koju udaljenost putem žica ili bežično. To je predmet kome sam posvetio više od 25 godina detaljnog proučavanja. Dve prepreke koje su godinama izgledale nepremostive uspešno su prevaziđene, ali velike teškoće su još uvek na putu. One se sastoje u inerciji osetljivih ćelija i ogromnoj brzini potrebnoj da bi se omogućilo gledanje osoba, objekata ili scena iz života. To je problem konstruisanja predajnika analognog sočivu i retini oka, zatim obezbeđenja sredstava za prenos koje odgovara optičkom nervu i prijemnika organizovanog slično mozgu. To je gigantski zadatak ali ubeđen sam da će svet biti svedok njegovog ostvarenja u bliskoj budućnosti.»

Radar: U toku Prvog svetskog rata, u vreme velike ofanzive nemačkih podmornica na savezničke brodove, konsultovani su i vodeći naučnici u Americi o mogućnostima otkrivanja podmornica. U intervjuu koji je objavljen u časopisu «Elektrikal eksperimenter», avgusta 1917. godine, Tesla je predložio rešenje koje se, po mnogim nabrojenim pojedinačnim elementima, nalazi u osnovi rada savremenog radara:

«Postoji mogućnost da se utvrdi mesto podmornice pomoću elektromagnetnih talasa. Ako snop koncentrisanih zraka iz oscilatora vrlo visoke učestanosti izbacimo u deliću jedne sekunde, pa ga posle reflektovanja od podmornice učinimo vidljivim na nekom fluorescentnom zastoru na brodu sa koga je snop izbačen, ili na nekom drugom brodu; tako možemo utvrditi gde se podmornica nalazi. Talasi ovog električnog zraka moraju biti veoma kratki. To je najvažnije; a osim toga moraju razvijati ogromnu snagu, tj. impulsi moraju biti snage od nekoliko hiljada kNj ..snopovi zraka bi se slali u vrlo kratkim vremenskim intervalima, brzo jedan za drugim.»

Čitač misli: U nekoliko navrata Tesla je obrazlagao svoju ideju o aparatu koji bi mogao da čita misli i čiji se rad zasnivao na njegovoj osnovnoj postavci da su ljudi automati koji odgovaraju na spoljašnje impulse. Pošto je oko glavni organ prijema tih impulsa moguće je, teorijski, da se analizom reakcija ili stanja retine oka koja je instrument za prenošenje spoljašnjih impulsa do mozga, pročitaju misli:

«Funkcija oka», piše Tesla u pismu M. V. Kapu 4. marta 1919. godine - jeste da projektuje sliku na retinu i da saopšti informaciju vlaknima optičkog nerva. Verujem da svaka misao povratnom akcijom izaziva sličan poremećaj i da se interpretacijom ovog efekta na retini, slika može projektovati na ekran. Ova slika je povezana sa mišlju na potpuno identičan način kao originalan utisak. Mi imamo na raspolaganju određene eksperimentalne činjenice, ali je krajnje teško usavršiti uređaj za ostvarenje ovog zadatka. Kako sada stvari stoje, iako sam proveo mnogo godina u studiranju ovog problema, moj glavni oslonac u radu je, još uvek, nada.»


Perpetum mobile i samoradna mašina: U članku «Problem povećanja ljudske energije» objavljenom u časopisu «Stoleće» 1900. godine, Tesla je izneo ideju o mogućnosti izrade jedne mašine koja bi koristila energiju iz prirodne sredine, što su mnogi čitaoci pogrešno poistovetili sa mašinom koja bi proizvodila sopstvenu energiju i koja je poznata pod nazivom «perpetuum mobile». U pismu od 1. septembra 1900 Volteru Klaudenu, jednom od čitalaca pomenutog članka, Tesla kaže:

«Izvinite zbog tvrdnje da ste pogrešno razumeli svrhu poglavlja u mom članku objavljenom u časopisu ‘Stoleće’ koji se odnosi na ‘perpetuum mobile’. Moj cilj je upravo bio da čitaocu prenesem utisak o nemogućnosti konstruisanja takve mašine. Ali, ono što možemo učiniti i što ćemo sigurno ostvariti na kraju, jeste korišćenje energije iz prirode na takav način da će za sve praktične svrhe to izgledati kao da imamo perpetuum mobile. Ovaj rezultat ja pokušavam da ostvarim u svojoj samoradnoj toplotnoj mašini, koja uzima sunčevu toplotu i pretvara je u koristan rad bez potrebe korišćenja goriva bilo koje vrste.»

Ideju o korišćenju energije iz prirodne sredine Tesla je i patentima zaštitio 1901. godine i to u patentima br. 685 957 i 685 958, dobijenim 5. novembra 1901. Na crtežima su prikazane šeme uređaja koji su u stanju da koriste energiju zračenja ultraljubičaste svetlosti, katodnih, rentgentskih ili nekih drugih zraka. Rad uređaja se zasniva na otkriću da pomenuta zračenja, koja uglavnom nose pozitivno naelekrisanje, dejstvuju na izolovanu i visoko uzdignutu metalnu površinu povezanu preko kondenzatora s negativno naelektrisanom zemljom, tako što stvaraju jedan strujni tok od ploče prema zemlji. Kondenzator u kolu akumulira primljenu energiju i kad razlika potencijala na oblogama kondenzatora dostigne odgovarajuću vrednost, aktiviranjem rednog vezanog prekidača može se aktivirati prijemnik energije ili se ta energija koristi za pokretanje ili upravljanje određenih naprava.

Aeromobil, raketa, podmornica, mlazni pogon: «Poništiti daljinu i preneti energiju bežičnim putem» predstavljala su dva životna cilja Teslinog pronalazačkog rada. I na jednom i na drugom radio je dugi niz godina.

Postoje razne ideje u vezi sa transportom koje Tesla iz različitih razloga nije uspeo da realizuje i za koje su ostali samo tragovi u sačuvanoj dokumentaciji. O njima je govorio uglavnom u pismima prijateljima ili poslovnim saradnicima, a ređe u štampi. Tako je, na primer, u pismu svom prijatelju i meceni, pukovniku Džonu Džekobu Astoru, u pismu od 22. marta 1909. godine, Tesla pisao da intenzivno radi na novoj letećoj mašini:

«Naporno sam radio na projektu leteće mašine i izgleda da će to biti nešto izvanredno. Neće imati nikakav propeler niti nosive površine krila i repa, niti krmilo pravca, u stvari ništa već poznato i omogućiće nam da podižemo veće terete i nosimo ih kroz vazduh sa najvećom mogućom brzinom kakvu je danas moguće ostvariti.»

Nažalost, u Teslinoj ostavštini su sačuvani samo nagoveštaji ovakvog njegovog rada, poneka skica ili beleške, iz kojih se može naslutiti u kom pravcu su se kretale njegove ideje, posebno u vazduhoplovstvu.

Vazduhoplovstvo je bila oblast posebnog Teslinog interesovanja. Proučavao je let ptica još kao dečak i interesovao se za rešenje problema slobodnog čovekovog leta tokom cele svoje karijere inženjera. Patent u vezi sa metodom i uređajem za vazdušni transport, prijavio je 1921. godine.

Višenamenska mašina: Posle pronalaska turbine bez lopatica Tesla je radio na primeni ove mašine i sarađivao u tom smislu sa raznim kompanijama. Tako je za kompaniju «Pjul» konstruisao turbogenerator za čeono svetlo za lokomotivu koji je za pogon koristio paru iz kotla lokomotive. Taj isti uređaj, adaptiran, bio je predmet Teslinih pregovora sa kompanijom «Metjus indžiniring», oko proizvodnje turbogeneratora koji bi se koristio za razne potrebe, a bio posebno namenjen za jako udaljena naselja ili kuće bez mogućnosti da koriste sve pogodnosti urbanizovanih mesta. U pismu gospođi E. Grejem od 18. marta 1912. godine, Tesla je opisao svoju ideju i nameru:

«Možda vam nije poznato da sam ja usavršio novo otkriće koje je izvanredno prilagođeno za udaljena naselja i posvetio sam mnogo vremena da ga razvijem tako da svetlost, toplota, snaga, sterilisana voda, vazduh i led mogu da se dobiju iz iste mašine smeštene, na primer, u podrumu na veoma malom prostoru.»

Fontana i fonograf: Ova dva pronalaska pripadaju onoj grupi koju je Tesla razvijao silom prilika i boreći se da reši mnogobrojne teškoće oko finansiranja sopstvenog istraživačkog rada. U patentu br. 1113 716 od 13. oktobra 1914, zaštitio je otkriće fontane čiji se rad zasnivao na cirkulaciji velike mase vode. Tesla je bio dobar prijatelj sa Luisom Tifanijem, poznatim draguljarom i izumiteljem posebne tehnike izrada vitraža, koja je po njemu dobila ime «tifani tehnika». Bio je s njim u poslovnom dogovoru i pripremao je fontane koje bi mogle da se koriste u enterijeru.

Oko 1920. godine Tesla je sklopio ugovor sa Haroldom Lahmanom oko unapređenja rada fonografa. Njegov zadatak bio je da poveća mogućnost snimanja na postojećim fonografskim kabinetima. Propast industrije fonografa sprečila je primenu Teslinog rešenja.

Veštačko održavanje cirkulacije krvi: Mnogo napora Tesla je ulagao u pronalaženje raznih sprava koje bi mogle da olakšaju čovekov život ili da mu pomogu u lečenju bolesti. Jedna od ideja koju nije stigao da realizuje odnosila se na veštačko održavanje cirkulacije krvi. Povod za razmišljanje na ovu temu bila je bolest Teslinog bliskog rođaka. U pismu pronalazaču Dž. Bejkeru od 11. aprila 1899. godine, koji mu se obratio s molbom za mišljenje u vezi sa jednim njegovim medicinskim uređajem, Tesla mu je ispričao svoju ideju:

«...Pre nekoliko godina došao sam na ideju da se celo telo osobe stavi u komoru i samo da se lice ostavi izloženo spoljašnjem vazduhu. Komora je trebalo da ima vrata kroz koja bi osoba ulazila i čiji bi otvori imali gumene zaptivke tako da posle zatvaranja komora bude hermetički zatvorena. Iz istih razloga bi prozor kroz koji bi lice osobe bilo istureno, bio oivičen gumom. Ako bi se komora tako opremila, vazduh razređen, smatram da bi krv osobe unutar komore bila privučena spolja prema površini kože. Ako se zatim vazduh pusti nazad u komoru i proizvede se kompresija, krv bi jurnula nazad i tako bi dobili moćnu pumpu koja u svakom ciklusu razređuje vazduh do određenog stepena i koja se može podesiti da razređuje vazduh onoliko puta koliko srce kuca u minuti... Zamislio sam dalje jedan uređaj kojim bi sam puls osobe mogao da kontroliše rad pumpe, tako da bi ova pumpala krv tačno u skladu sa otkucajima srca.»

Električno kupatilo: U maju 1898. godine održana je u Njujorku Međunarodna izložba zdravlja koju je otvorio predsednik Sjedinjenih Država i koja je privukla veliku pažnju publike. Posebno atraktivna bila je izjava Nikole Tesle, pročitana prilikom otvaranja izložbe. Ženama je ona bila zanimljiva, jer je razmatrala pitanje tena. U poruci Tesla je izneo činjenicu do koje su došli još Paster i Koh da 4000 do 7000 mikroorganizama takozvanih mikroba kroz vazduh padne na svaku stopu (30 x 30 cm) površine ljudskog tela i tamo se pričvrste i ostaju. Kupanje do izvesne mere pomaže da se odstrane mikrobi, ali ne sasvim. Koža zbog njihovog dejstva trpi promene i stari. Naelektrisavanjem tela bilo pozitivnim ili negativnim elektricitetom stvorila bi se repulzivna sila između dva naelektrisana tela od kojih je jedno ljudsko i velike mase, a drugo telo mikroba male mase. Posledice naelektrisanja bile bi odbacivanje mikroba od tela.

Tesla je, kao pravi eksperimentator, metodu primenio na sebi i u istoj poruci je opisao. Ona se sastojala u snažnom trljanju tela dezinfekcionim sredstvom kakav je recimo alkohol, a posebno kose koja posebno zadržava mikroorganizme. Zatim je posebnom baterijom naelektrisavao svoje telo da bi odbacio mikrobe i na kraju bi ceo postupak završavao blagim trljanjem alkoholom.

Mehaničke oscilacije kao terapija: U toku rada na elektromehaničkim oscilatorima u periodu 1892-1895. godine, Tesla je slučajno došao do otkrića mehaničke terapije. Naime, u toku rada jednog od njegovih mehaničkih oscilatora koji je bio pogonjen sabijenim vazduhom i pričvršćen za malu stajaću platformu, desilo se da je Tesla slučajno na nju stao i osetio jake vibracije koje su mu prijale. Zamolio je i svoje asistente da probaju isto, njima je osećaj vibracija celog tela takođe prijao.

Posle dužeg ispitivanja Tesla je objavio prve rezultate, ali uglavnom u dnevnoj štampi. Stručni prikaz otkrića i svojih zapažanja ostavio je za kasnije. Požar u laboratoriji 1895. godine uništio je jedan od oscilatora za mehaničku terapiju koji je specijalno pripremao da pokloni nekom od lekara za ispitivanja. U pismu A. Vudrou od 27. decembra 1898. godine, Tesla kaže da je uspeo da skrene pažnju naučne javnosti na dejstvo mehaničkih vibracija i da se one ispituju za upotrebu u terapeutske svrhe.

Teslina zapažanja o dejstvu mehaničke terapije odnosila su se pre svega na peristaltička kretanja u digestivnom traktu, koje su ovakve oscilacije pomagale, ali i na katarktičko dejstvo na jetru i bubrege. Primetio je da posle dužeg izlaganja vibracijama dolazi i do nervne relaksacije i pospanosti.

Pred kraj života Tesla je sve više isticao značaj ovog otkrića nazvavši ga u jednom trenutku svojim najvećim doprinosom ljudskom blagostanju. Isticao je da - u kombinaciji sa odgovarajućom dijetom - mehaničke vibracije predstavljaju ključni doprinos ljudskom zdravlju i mogućnosti produženja života.

U toku svoje karijere naučnika i pronalazača Tesla je registrovao 118 originalnih patenata ali samo jedan robni žig kojim je zaštitio naziv hrane za piliće - originalnog pronalaska iz 1938. godine. Naziv njegove hrane bio je «Faktor auktus» što prevedeno sa latinskog znači «Kreator rasta». Povod za rad na ovako neobičnoj temi bio je događaj iz detinjstva tj. jedno pitanje koje mu je majka uputila hraneći živinu. Pitanje je glasilo: «Zašto su neki pilići veći, a neki manji, iako na prvi pogled imaju iste uslove za rast?» Ovo pitanje i njegova dugogodišnja briga za golubove, naveli su ga na razmišljanje, a potom i do realizacije - recepture hrane za živinu koju je zaštitio patentom tj. žigom. Vršio je eksperimente s ovom hranom i posebno merio prinos i kvalitet jaja.

Tvrdio je da ima pronalazak dijetetske supstance, posebno privlačne za žene koje žele da održe vitku liniju, ali ga je smrt izgleda omela u ostvarenju ove namere.

Krajem 19. i početkom 20. veka Tesla je učestvovao bilo kao svedok, tužilac ili tuženi, u mnoštvu sudskih sporova vezanih za njegova razna otkrića. Ovi procesi i svedočenja njihovih učesnika, data pod zakletvom, predstavljaju važna dokumentarna svedočanstva o tome da Teslini prioriteti u mnogim oblastima tehnike nisu bili samo njegova prazna priča, kako su tvrdili njegovi potajni neprijatelji ili oni koji nisu dovoljno poznavali njegov rad.

Teslina borba za dokazivanje svog prvenstva u vezi sa pojedinim otkrićima, počela je rano. U pismu bratu od tetke Simi Majstoroviću, upućenom iz Njujorka, 17. maja 1893. godine, Tesla je pisao: «Namjeravam obznaniti razne aparate, eksperimente i misli koje su mi sinule kroz glavu za ovo nekoliko godina rada. Prinuđen sam na to jer svaki nemalo broj stručnijeg lista donosi nešto meni poznato i više mi se puta steglo srce kad sam vidio da se daje drugima kredit za ono što sam ja već prije postigao.»

Patenti za obrtno magnetno polje: U sudskom procesu kompanije «Vestinghaus elektrik end manufekč ring» protiv «Mjučual lajf inšjurans kompani of Njujork», Teslin advokat Parker V. Pejdž je 2o. maja 1903. godine izneo podatak da je do tog datuma Tesla svedočio u devet sudskih procesa vezanih za indukcione motore.

U svim ovim procesima prioritet Tesle nad drugim pronalazačima u Americi nesumnjivo je utvrđen.

Jedan od najvažnijih bio je proces «Vestinghaus elektrik end manufekčring» protiv kompanije «Nju Ingland granit» vođen u vezi sa povredom Teslinih patenata 381 968 «Elektromagnetni motor», 382 279 «Elektromagnetni motor» i 382 280 «Električni prenos energije» od 1. maja 1888. godine. U ovom procesu su se advokati odbrane pozvali na radove koji su prethodili Teslinom i to: Bejlijev članak iz 1879, Simensov patent iz 1878, Depreov članak iz 1884. i Bredlijevu patentnu prijavu od 9. maja 1887. godine. Posle dugotrajnog i iscrpnog istraživanja koje su sproveli stručni ispitivači, sudija Taunsend je doneo odluku u prilog Teslinih otkrića. Njegovo istorijsko obrazloženje koje je kasnije često citirano, glasilo je:

«Svetlost koju je istraga odbrane bacila na istoriju ove tehnike može da posluži za rasvetljavanje Tesline inventivne zamisli. Aragoova rotacija je omogućila studentima pre 50 godina da naprave igračke koje otelovljuju princip «korišćenja obrtnog magnetnog polja za obrtne kotve». Bejli je sanjao o primeni Aragoove teorije na potpuno neostvarljivu konstrukciju. Depre je razradio ovaj problem što je dovelo do razvoja opšte teorije za dobijanje indikatora za brodski kompas. Simens je propustio da unese «pogodne modifikacije» kojim bi se njegova električna mašina za svetlo transformisala u motor, a Bredli je bio gotovo isto toliko neuspešan. Eminentni električari su se ujedinili u gledištu da je zbog obrtanja smera i brzine promene naizmeničnih struja, motor naizmenične struje nepraktičan i da budućnost pripada komutiranim jednosmernim strujama. Ostalo je Teslinom geniju da savlada nepokorne, raznorodne i suštinski suprotne elemente prirode i tehnike i da ih stavi u službu čovekovih mašina. On je bio taj koji je prvi pokazao kako se Aragoova igračka može pretvoriti u snažnu mašinu; ‘laboratorijski eksperiment’ Bejlija u praktičan i uspešan motor; indikator u pogonsko sredstvo; on je prvi ostvario ideju da se svojstvo obrtanja smera, kontradikcija naizmeničnosti struje, može transformisati u snažnu rotaciju, u vrtložno polje sile. Ono što je za druge predstavljalo nepremostivu prepreku, nesavladive struje i suprotstavljene sile, on je uhvatio i harmonizujući njihova dejstva iskoristio snagu Nijagare u motorima u udaljenim gradovima.»

Ovom presudom je u Americi, može se reći, konačno i neprikosnoveno utvrđeno da je Tesla jedini pravi pronalazač indukcionog asinhronog motora.

Zakon je u Americi nalagao da patentna prava traju 18 godina. Prvog maja 1906. istekla su patentna prava za Tesline osnovne patente indukcionog motora br. 381 968, 381 969 i 382 279. O tome su izvestile mnoge novine u Americi. Povodom tog događaja Tesla je izjavio da je tri četvrtine posla vezanog za električnu struju zasnovano na tim njegovim patentima.

U Evropi je Teslina borba za zaštitu polifaznog sistema imala drugi tok. Tesla je još 1889. godine putovao u Francusku gde je pokušao da obezbedi finansiranje svojih patenata iz oblasti polifaznog sistema, ali bez uspeha. Kad je 1892. godine ponovo došao u Francusku obnovio je pregovore, ovog puta sa poznatim industrijalcem Žeraldijem, ali opet bez uspeha. Tek posle povratka iz Beograda u Budimpeštu, početkom juna 1892. godine, kada je sreo svog starog prijatelja Cipernovskog, tada inženjera u kompaniji «Ganc», uspeo je preko njega da zainteresuje ovu kompaniju. Stručnjaci kompanije «Ganc» su detaljno pregledali i ispitali njegova otkrića, a zatim ga povezali sa Šnajderovom kompanijom u Francuskoj. Tesla je sa obe kompanije sklopio ugovor o korišćenju prava na patente polifaznog sistema. Firma «Šnajder» je povela i niz sudskih sporova, jer su Teslina otkrića uveliko počela da se koriste u Parizu, Lionu, Grenoblu i Sent Etjenu. U početku su imali uspeha, ali je kasnije na sudske odluke sve više uticalo po Teslu nepovoljno stanje u drugim zemljama, posebno u Nemačkoj.

Naime, u Nemačkoj je Tesla krajem aprila 1888. godine podneo dve opširne patentne prijave koje se odnose na kombinaciju generatora, transformatora i motora višefaznih naizmeničnih struja. Dobio je dva patenta br.
47 012 i 47 885, prvog maja 1888. Njegove interese u Nemačkoj zastupala je firma «Helios».
Teslina otkrića su privukla veliku pažnju, posebno onih stručnjaka koji su u toj oblasti već radili i imali rezultate kao što su Feraris, Dobrovoljski, Braun, Hazelvander, Venštrem i drugi. Nemačke firme «Simens i Halske», «F. Lamajer i Ko.», «Oskar fon Miler» i druge, ubrzano su radile na razvoju i usavršavanju sistema prenosa i korišćenja naizmeničnih struja. Povodom Izložbe elektrotehnike u Frankfurtu, napravljen je sistem prenosa trofaznih naizmeničnih struja između Laufena i Frankfurta, na daljinu od 175 km. Preneto je 150 kNj, a efikasnost je bila 75 odsto. Glavne zasluge pripale su firmama «AEG» u Berlinu koja je prema nacrtima Dobrovoljskog isporučila motore u «Erlikonu» u Cirihu koja je, po projektu K.E.L. Brauna, napravila generatore. U projektu su učestvovale i firme «Simens i Halske», «Šukert i Ko», kao i kompanija «Lamajer» iz Frankfurta. U pitanju je bio dobro urađen sistem koji je nagoveštavao odličnu komercijalnu iskorišćenost i u ovome treba tražiti glavne razloge zbog čega se povela oštra borba za poništenje Teslinih patentnih prava u Nemačkoj. Posle uspešnog prenosa, Braun i Dobrovoljski su odali priznanje Tesli kao glavnom pronalazaču ovog sistema koji je samo usavršen. Tako je, na primer, Dobrovoljski u jednoj diskusiji koja se vodila 28. aprila 1891. godine u Udruženju elektrotehničara u Berlinu, povodom izjave Hazenvaldera o njegovom radu na asinhronim motorima, rekao sledeće:

«Imao bih da dodam da prioritet u pogledu višefaznih mašina pripada Tesli i to sa preimućstvom u odnosu na Hazelvanderove, jer su to asinhrone mašine. Kod njih je način sprezanja asihroni, u jednoj u sebi zatvorenoj armaturi, što je Tesla i opisao u njegovom patentnom spisu aprila 1888. godine. To je američki patent 390 414. Kada bi gospoda pobliže razmotrila Tesline patentne spise, videla bi da je Tesla te motore već davno ispitao u radu i da je upoznao sve njihove osobine, jer u patentnom spisu stoji npr. da se motor mora staviti u pokret u nepobuđenom stanju, i da se tek tada može pobuditi. To je jedna stvar koja se teorijski ne može unapred predvideti. Tesla je zato morao u vremenu kada je podneo te podatke, već pre toga sa mašinom vršiti eksperimente. Datum patenta je međutim merodavan i ja sam hteo da vam tu novu istorijsku činjenicu dostavim na znanje. Ja sam sâm na to došao tek u poslednje vreme.»

Ova malo poznata izjava je posebno vredna zbog toga što je kasnije, pod uticajem snažne propagande, Teslino ime kao glavnog pronalazača u ovoj oblasti zamenjeno imenima Ferarisa, Deprea, Bredlija pa i samog Dobrovoljskog.

Povodom prenosa naizmeničnih struja u Nemačkoj, Albert Šmit, jedan od vodećih inženjera u Vestinghausovoj fabrici je izjavio:

«Značaj koji je pridavan prenošenju snage pomoću polifaznih struja kod eksperimenata između Frankfurta i Laufena izgleda da je doveo do impresije i kod inače dobro informisanih, da je to bio prvi primer ovog metoda prenošenja snage. Zato je potrebno da se zabeleži činjenica da su u ovoj zemlji višefazni motori, koje je izgradilo Društvo Vestinghaus, bili u uspešnoj komercijalnoj upotrebi kroz čitav niz godina. Jedna trofazna centrala nalazi se u svakodnevnoj upotrebi u radionicama Društva Vestinghaus u Pitsburgu i već duže daje snagu za transmisiju i motore u odeljenju za proizvođenje namotaja. Vrlo dobro je poznato da je g. Nikola Tesla pronalazač višefaznih motora i njegovi patenti u ovoj zemlji nalaze se u posedu Električnog i fabrikacionog društva Vestinghaus koje je u tišini standardizovalo razne veličine i za poslednje dve godine uvelo u praktičnu primenu veliki broj takvih motora.»

Međutim, u Evropi Tesla nije očigledno imao partnera takvog formata kakav je bio Vestinghaus. Kompanije koje su štitile njegove interese kao što su «Ganc», «Šnajder» i «Helios», nisu bile dovoljno bogate i uticajne da bi sprečile povredu prava.

Konačnu akciju za likvidiranje Teslinih prava u Nemačkoj sprovela je firma «AEG» koja je podnela tužbu protiv firme «Helios» da sprečava razvoj elektroindustrije u Nemačkoj i da nije izvršila nijednu značajnu primenu Teslinih patenata. U novembru 1898. godine Vrhovni nemački sud je doneo presudu u korist firme «AEG», i naredio oduzimanje Teslinih patenata.

Od pronalazača koji su polagali neko pravo na otkriće obrtnog magnetnog polja, Tesla je jedno vreme u Vestinghausovoj fabrici sarađivao sa Šalenbergerom o kome je imao visoko mišljenje. Na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1893, sreo je Ferarisa koji ga je uveravao da ne smatra da ima prvenstvo otkrića u ovoj oblasti.

Od poznatih pronalazačkih imena koja su na neki način tražili pravo prioriteta, osim navedenih treba spomenuti De Ferantija i Kabaneljasa. Rad ovog poslednjeg Tesla je analizirao u jednom rukopisu koji je objavljen nakon Tesline smrti.

Patenti za visokofrekventno osvetljenje: U oblasti osvetljenja Tesla je vodio spor sa prof. Elajom Tomsonom oko prioriteta u otkriću metoda proizvođenja električnog svetla putem usijavanja provodnog tela. Ovo telo, u induktivnoj vezi, ili neposredno električnim putem spojeno sa izvorom struja visoke frekvencije i napona, nalazi se u nekom rezervoaru sa dovoljnim stepenom razređenosti vazduha.

Pored svog patenta br. 454 622, odobrenog 23. juna 1891. godine, u kojem je opisao metod i uređaj za dobijanje svetla, Tesla je u prilog svog otkrića naveo i članak «Pojave kod naizmeničnih struja veoma visoke frekvencije», objavljen u časopisu «Elektrika vorld», 21. februara 1891, kao i predavanje «Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju», održanom 20. maja 1891, pred članovima Američkog društva elektroinženjera u Kolumbija koledžu. Sudu je podneo na uvid još 18 svojih patenata dobijenih u periodu od 1891-1896. Osim toga, izneo je još neke zanimljive detalje vezane za rad na osvetljenju. Do kraja 1890. godine stakloduvač u njegovoj laboratoriji je napravio po Teslinim nacrtima približno 100 različitih tipova sijalica. Jedan broj je prikazan na predavanju u Kolumbija koledžu i na predavanjima 1892. godine u Londonu i Parizu. Vatra u laboratoriji u južnoj Petoj aveniji je potpuno uništila celu zbirku sijalica i u toku 1896. zbirka je bila delimično obnovljena. Kao svedoci na suđenju su se pojavili Teslini asistenti P. P. Noaje i F. V. Klark. Obojica su učestvovali u izradi sijalica i u eksperimentima.

Tesline sijalice su se sastojale obično od staklenog balona sa visokim vakuumom u kome je bila zalivena provodna nit sa kuglicom na kraju napravljenom od presovanog materijala kao što su platina-iridijum, sve vrste ugljena, kao i mešavina ugljena i metalnih oksida. Provodna nit je bila spajana sa izvorom struja veoma visokog napona i frekvencija koje su dovodile kuglicu u balonu do usijanja i emitovanja svetlosti.

Sve vreme od podnošenja patentne prijave 1891. godine, do trenutka izricanja presude 1897, Tesla je aktivno radio na razradi i primeni svog sistema osvetljenja.

S druge strane, profesor Tomson je u prilog prioriteta svog otkrića naveo patent podnet 25. jula 1891, svoju beležnicu iz 1881. godine sa skicama koje je bilo teško povezati sa njegovim kasnijim patentnim rešenjem i opisima eksperimenata koje je vršio 1889. godine.

Ovaj patentni spor ispitivao je sudski veštak Volter Džonson. Svoje mišljenje i preporuku da se spor reši u korist Tesle doneo je 10. juna 1897. godine:

«Tek pošto je Tesla na predavanju u Kolumbija koledžu, 20. maja 1891, javno prikazao sijalicu sa jednom elektrodom i proizveo na naučni svet potpuni i senzacionalni efekat i, pošto je dobio patent, Tomson je preduzeo korake u pravcu dobijanja svog patenta... otkriće (Teslino - p.p.) nije načinjeno u jednom danu, niti je rezultat slučaja, već je u savršenom obliku otelovljenje principa na kome je Tesla radio i sa njim eksperimentisao u toku dugog vremenskog perioda.»

Prvenstvo u otkriću radija: Teslina borba za prioritet u oblasti otkrića radija i bežične telegrafije posebno je dramatična i puna različitih detalja i aspekata. Tesla je u ovoj oblasti bio daleko ispred konkurencije, a opet desilo se da ga ta konkurencija prestigne, pa čak da se njegovo ime, i pored pionirskih doprinosa koje je ostvario, u ovoj oblasti retko spominje. Razlozi su višestruki. S jedne strane, Tesla je bio do te mere siguran da je u prednosti u odnosu na svoje konkurente da je mirno pratio njihove napore, sumnjajući da mogu doći do rešenja koja će nadmašiti njegova. S druge strane, on nije dovoljno poznavao njihov rad niti je bio zainteresovan da ulaže energiju u ovom pravcu, budući da je imao jasnu perspektivu i plan sopstvenog istraživanja. U pismu dr Šajleru 7. marta 1897. godine, Tesla kaže:

«Moram da priznam da me Markonijevi eksperimenti nisu mnogo interesovali. Taj plan sam ja opisao u predavanju pre tri ili četiri godine. Naravno, nisam imao pri ruci bilo kakvu autoritativnu izjavu i mogao bih učiniti eksperimentatoru nepravdu komentarišući oskudne opise iz netehničkih časopisa.»

Bez uvida u sve detalje Markonijevog rada, Tesla je čestitao italijanskom pronalazaču na uspešnom prenosu transatlantskog signala na godišnjem sastanku Američkog instituta elektroinženjera 13. januara 1902. godine. Ali, kad je Morgan odustao od daljeg finansiranja njegovog svetskog sistema za bežični prenos energije, i kada je upao u velike finansijske teškoće sa malim izgledima da se izvuče, počeo je pažljivije da ispituje rad konkurencije. U Arhivu Muzeja Nikole Tesle čuvaju se stotine patenata iz oblasti bežične radiotelegrafije, koje su Teslini advokati prikupili na njegov zahtev da izvrše pretragu stanja tehnike. U pismu Edvardu V. Vitakeru od 24. juna 1908. godine, Tesla izražava svoje uverenje da niko od tadašnjih stručnjaka ne bi imao uspeha u radiotehnici bez korišćenja njegovih osnovnih pronalazaka, među kojima su takozvani «Teslin kalem» i uređaj za prenos signala kojeg čine uzemljena rezonantna kola. Teslin asistent iz Kolorado Springsa, Fric Lovenštajn, za koga je Tesla jednom prilikom izjavio da je jedini čovek pored njega koji je razumeo njegovu teoriju bežičnog prenosa energije - bio je prisutan na jednom svečanom skupu održanom 17. aprila 1912. godine u čast Markonija. Sutradan je napisao pismo u kojem je između ostalog rekao:

«Ovo veče je prema mom saznanju, bez sumnje, najveći prilog vama izražen jezikom apsolutnog ćutanja kada je u pitanju vaše ime i svedočanstvo o najneverovatnijem uvidu koji ste ostvarili u vašoj laboratoriji u Kolorado Springsu 1899.»

Tesla se 1916. godine odlučio da tuži Markonijevu kompaniju za korišćenje njegovih pronalazaka, ali proces nije dobio. Jedan od svedoka, Teslin prijatelj Gano Dan, trebalo je da svedoči u ovom procesu, ali je sam Tesla odustao da ga pozove. Naime, u to vreme Dan je radio za jednu kompaniju koja je bila u vezi sa Markonijevom kompanijom, pa bi mu svedočenje nanelo ličnu štetu. Za razumevanje cele situacije dragoceno je pismo koje je, 23. septembra 1913. godine, Teslin prijatelj, novinar Alfred Kouls, uputio E.F. Reberu, uredniku časopisa «Elektrikal vorld»:

«Teslini patenti u bežičnoj telegrafiji, slučajno znam, do sada nisu bili korišćeni u sudskim procesima zbog toga što je jedan moćni finansijer, sa kojim je Tesla bio u vezi, smatrao da je suprotno pametnoj poslovnoj politici, ulaziti u sporove, imajući u vidu krajnje posledice po odnose sa različitim kompanijama koje se bave bežičnom telegrafijom.»

Ono što nije uspelo Tesli, uspelo je vladi Sjedinjenih Država koja je vodila dug spor sa Markonijevom kompanijom oko navodne povrede patentnih prava Markonijevog osnovnog patenta iz oblasti radija, dobijenog još 1904. godine. To je onaj isti patent br. 763 772, čije je priznavanje u Americi četiri godine bilo odbijano na račun Teslinog patenta br. 645 576 i koji je konačno priznat 28. juna 1904. godine posle zamene službenika koji je radio na izdavanju patenta.

Proces je završen 21. juna 1943. godine, dakle posle Tesline smrti, a u presudi koja je doneta protiv Markonijeve kompanije dato je detaljno obrazloženje stanja tehnike i prava svih pronalazača koji su imali određene patente u ovoj oblasti, a među kojima su bili Fleming, Stoun, Lodž, Tesla i drugi. Tesli je jasno priznat prioritet za otkriće takozvanog sistema četiri kola u rezonanci. U presudi se kaže:

«Tesla je anticipirao sledeća svojstva Markonijevog patenta: napojno kolo predajnika za stvaranje oscilacija željene frekvencije, povezanog preko transformatora sa otvorenim antenskim kolom, i sinhronizaciju dva kola odgovarajućim razmeštajem induktivnosti, bilo u zatvorenom ili u otvorenom antenskom kolu ili u oba. Pomoću ovog i dodatnih elemenata dva kola na prijemu sa sličnim podešavanjem, on je anticipirao Markonijevu kombinaciju četiri podešena kola.

Otkriće brzinomera: Marta 1916. godine, Tesla je vodio sudski proces protiv pronalazača Steda Askvita oko povrede njegovog patenta «Pokazivač brzine». Ovaj patent Tesla je prijavio 29. maja 1914, a odobren mu je pod brojem 1 209 359, posle završetka sudskog spora, 19. decembra 1916. godine. U dragocenom Teslinom svedočenju na ovom procesu obelodanjeni su mnogi vredni i malo poznati detalji koji dalje osvetljavaju Teslin metod rada, ostvarene rezultate, pa čak i njegovu ličnost. I ovaj spor Tesla je dobio bez problema jer je, kao i u prethodnim slučajevima, pokazao da je njegov rad i u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu bio daleko ispred rezultata njegovih konkurenata. Oblasti na kojima je radio su bile tako sistematski pretražene da, gotovo bez preterivanja, može da se kaže da za druge pronalazače nije ostajalo ništa.

Drugi izum: Za mnoga svoja otkrića Tesla nije uopšte vodio sudske sporove oko prioriteta bilo da nije imao vremena, para ili volje da to radi. Na osnovu sačuvane dokumentacije u Muzeju Nikole Tesle, postoje tragovi o sledećim Teslinim izumima koji su pripisani drugima.

Francuski elektrotehničar Žozef Beteno je 8. januara 1938. godine u govoru pred Francuskim društvom elektrotehničara, prvi put ukazao na činjenicu da je Tesla prvi u svoja tri patenta, dobijena 1886. godine pod nazivom «Regulator za dinamo-električne mašine», prikazao dvopolnu dinamu-mašinu sa dopunskom ili trećom četkicom, koja se kasnije mnogo koristila kao mašina za zavarivanje.

Već je rečeno da je požar u laboratoriji u južnoj Petoj aveniji, omeo Teslu da možda pre Rentgena otkrije H-zrake. Tesla, iako svestan da je bio blizu ovog otkrića, odao je puno priznanje Rentgenu za prvenstvo u otkriću. Ipak, ni on nije ostao neplodan u ovom polju tehnike. U martu 1904. godine Tesla je bio pozvan da kao svedok u sporu «Kvin end kompani» protiv «R. Fridlender end kompani», dâ iskaz o svom radu na cevima za emitovanje H-zraka. Advokati tužbe su analizirali stanje tehnike i našli da je Tesla zajedno sa Kruksom, Lenardom i Dornom značajno doprineo ovoj oblasti tehnike:

«Prvog aprila 1896. godine Tesla je objavio članak u časopisu ‘Elektrikal rivju’ i tu na očigledan način prvi put objavio svetu takav raspored kola i pribora u jednoj cevi za H-zrake, kojim se postiže automatska regulacija napona ili vakuuma pomoću varnice koju stvara glavno kolo.»

U oblasti daljinskog upravljanja rasprava se nikad nije ni vodila, jer je to bilo jedno od Teslinih preuranjenih otkrića koje je postalo komercijalno interesantno tek posle isticanja njegovih patentnih prava 1916. godine. Kad pominjemo ovo otkriće, interesantno je još reći da su Teslini advokati prilikom postupka podnošenja patenta izvršili pretraživanje prethodnog stanja tehnike. Kao prioritetan, Teslinoj patentnoj prijavi u Norveškoj je suprotstavljen norveški patent «Metod i uređaji za upravljanje krme torpeda», Aksela Orlinga, dobijen 21. marta 1898. godine.

U vezi sa Orlingovim patentom Tesla je posle vesti da je njegov patent privremeno odbijen, na molbu svojih advokata da dâ stručan komentar, napisao:

«Neupotrebljiva šema predložena u patentu o kome je reč, tiče se samo kontrole krme i ne dotiče široku oblast kontrole svakog translatornog i lokalnog kretanja i operacije. U njoj se razmatra samo upotreba zraka ili drugim rečima, talasa koji se šire u određenom pravcu i u pravim linijama, tako da sam zapanjen odlukom nadležnih službenika... Hteo bih da istaknem da postoji ogromna razlika između torpeda čijim se krmilom pravca upravlja na način prikazan u (Orlingovom - prim. aut.) patentu i broda koji startuje, menja brzinu, izvodi brojne kretnje, zaustavlja se i vraća, poslušan pozivu iz daleka, koji odgovara sa bilo kojim svojim organom na komandu operatora, bez obzira na prepreke na vidiku i koji je, uz pomoć posebnog kvaliteta, sposoban da razlikuje pozive iz daljine, odgovarajući samo na one koje je poslao njegov tvorac, ostajući nem na ostale, tako da ne samo da poseduje sposobnost bilo kog translatornog kretanja uz pomoć bilo kog svog organa, već poseduje nešto više od toga - mogućnost kvaziinteligentnog razlikovanja.»

U oblasti radiotehnike nekoliko Teslinih izuma poznati su pod imenima drugih. Tako je Tesla još 1893. godine konstruisao takozvanu visokofrekventnu lučnu lampu koja je kasnije bila poznata pod imenom «Pulzenov luk». U jednom Teslinom članku pronađenom u njegovoj ostavštini pod nazivom «Bežična telegrafija pomoću kratkih talasa», autor iznosi podatak da je elektronska cev sa tri elektrode, takozvana rioda, koja je pripisana De Forestu, njegov pronalazak. U pismu uredniku «Njujork tajmsa», 24. marta 1919. godine, povodom jednog članka o Aleksandersonovom radu, Tesla navodi podatak da je «multiple tjuned antena» njegov (Teslin) pronalazak.

U pismu dr Draganu od 15. juna 1910. godine, koji je objavio knjigu iz oblasti elektroterapeutike, Tesla ispravlja autora po pitanju činjenica vezanih za otkriće fiziološkog dejstva visokofrekventnih struja i kaže da su D’Arsonval i Odin koristili njegove patente i rezultate obavljenih predavanja kada su izvodili svoje eksperimente.

U vezi sa upotrebom struja visoke frekvencije u lečenju, i pominjanjem švedskog naučnika Svantge Arenijusa Tesla je, u pismu Luisu Blanu, direktoru firme «Eđukejšil njuz servis», 1912. godine, izrazio svoje čuđenje odakle to da se ime ovog naučnika koji se nikada nije bavio strujama visoke frekvencije, sada pominje kao zaslužno u ovoj oblasti.

Tesla u nizu drugih pisama, članaka i dopisa konstatuje svoje prioritete u oblasti homopolarnih generatora, mehaničkih oscilatora, električnog pogona brodova, reverzibilnog rada turbine, upotrebe visokofrekventnih struja u tehnologiji prerade čelika za poboljšanje osobina, otkriću kosmičkih zraka.

Goldšmit je upotrebio Teslin princip umnogostručavanja frekvencije, opisan u patentu br. 390 721 od 9. oktobra 1888. godine.

Fesenden i Aleksanderson su upotrebili tipove mehaničkih alternatora prikazanih u Teslinom patentu br. 447 921 i razvili ih pod svojim imenom za gradnju generatora struja nižih frekvencija do 25kHz u radio-predajnicima.

Jedna od shema "Zraka smrti"

TESLA I KVANTNO-KOHERENTNA STANJA SVESTI:
‘CASE STUDY’ ZA RAZUMEVANJE PRIRODE KREATIVNOSTI

Dejan Raković

Elektrotehnički fakultet, Beograd
rakovicd@etf.bg.ac.yu
Internacionalni anti-stres centar (IASC), Beograd
www.iasc-bg.org.yu

Rezime. Nikola Tesla je nesumnjivo najveći pronalazač u istoriji elektrotehnike, a ono što ga čini posebno fascinantnim jeste njegova neobična mentalna kontrola kreativnih vizija koja može poslužiti kao izuzetan ‘case study’ za razumevanje i same biofizičke prirode kreativnosti. S tim u vezi, razmotrene su kvantne osnove svesti i kreativnosti u okvirima dva kognitivna modusa spoznaje (direktan religijsko-kreativni, karakterističan za kvantno-koherentna prelazna i izmenjena stanja individualne svesti, i indirektan čulno/racionalno posredovani, karakterističan za klasično-redukovana normalna stanja individualne svesti) - zajedno sa uslovima transformacije jednog modusa u drugi - korišćenjem klasično-elektrohemijskih hijerarhijskih moždanih neuronskih mreža i kvantno-holografskih mikrotalasnih Hopfildovih akupunkturnih neuronskih mreža modulisanih ultraniskofrekventnim elektromagnetnim poljima moždanih talasa, kombinovanih sa kvantnom teorijom dekoherencije. Čini se da ovakva teorijska analiza daje izuzetnu biofizičku osnovu za tradicionalnu psihologiju prelaznih i izmenjenih stanja svesti, i omogućava razumevanje i kontrolu kognitivno-kreativnih procesa, kako u budnom stanju tako i tokom spavanja. Ukazano je i da je tajna Tesline kreativnosti verovatno u budnoj meditativnoj kontroli prelaznih i izmenjenih stanja svesti. 

Ključne reči: Nikola Tesla, kreativnost, stanja svesti, meditacija, san, Hopfildove neuronske mreže, kvantna neuronska holografija, kvantna dekoherencija.

Kada počnemo proučavati nefizikalne pojave, 
napredovaćemo za deset godina više nego za sve vekove dosad.
Nikola Tesla

UVOD

Fenomen dubokih kreativnih uvida poznat je mnogim stvaraocima u oblasti nauke i umetnosti. Najčešće, posle izvesnog napora da se razreši neki problem, rešenje se iznenada pojavljuje. Međutim, sam čin kreacije odigrava se na podsvesnom nivou, i do sada je izmicao racionalnoj naučnoj analizi. Upravo zato su Tesline introspektivne analize svojih kreativnih faza dragoceni ’case study’ [1,2] za razumevanje same biofizičke prirode kreativnosti eleborirane u ovom radu.   
Tokom boravka u Budimpešti (1881/1882), u potrazi za poslom posle napuštanja studija, Tesla je bio opsednut potrebom da odvoji ... ’komutator od mašine’ ... Postigao je ... ’odlučan napredak’ ... u Pragu (1880/1881), ali je znao da mora do postigne više, da prokrči novi put: ’Počeo sam prvo zamišljanjem u glavi kako pokrećem pravu autentičnu mašinu i pratim joj promjenljivi tok ... Zatim bih zamišljao sisteme koji se sastoje od motora i generatora i kako ih pokrećem na razne načine. Slike koje sam gledao bile su savršeno stvarne i opipljive’. Čitava njegova životna snaga, svi impulsi i nagoni bili su usmereni ka rešenju, zahtevajući sve više i više, uvek s njim, prisutni čak i u snu, bliže njemu nego išta drugo: on je morao naprezati misli do krajnjih granica, nije imao strpljenja i, nekoliko nedelja od početka zaposlenja, potčinio se svome ... ’neprestanom razmišljanju’ ... i dobio ’potpuni nervni slom’ ... Njegovo fizičko stanje je potpuno propalo. Nervni slom je ubrzao i izoštrio njegova opažanja stotinama puta tako da ’sam mogao da čujem otkucaj džepnog sata kroz tri sobe između mene i sata. Muva koja bi sletjela na sto proizvodila je tup udarac u mome uhu. Zvižduk lokomotive ... potresao bi stolicu na kojoj sam sjedio ... u mraku sam mogao razaznati predmet na udaljenosti od tri-četiri metra po naročitim jezivim osjećajima na čelu ... U nekim slučajevima vidio sam vazduh oko sebe prepun živih plamičaka.’ Boravio bi u kući, u pidžami i pod pokrivačem, neprekidno drhteći od tutnjave kolskih točkova i konjskih kopita, verglaša, zvona i glasova nerazgovetnih i stranih. I sam vazduh ga je povređivao. On je potekao iz ’roda žilavog i starog stabla’... Ali njegov krevet je morao da se postavi na gumene jastuke. Puls mu je oscilovao od veoma niskog do 260 otkucaja u minutu ... Poznati lekar, zainteresovan za Teslinu bolest, došao mu je u vizitu, rekao da da je njegova bolest neizlečiva i dao mu da uzima svakog dana sedative kalijum-bromida da bi ublažio nervni slom. Ni do danas niko nije objasnio kakva je to mogla biti Teslina bolest; jedino se to moglo pripisati poremećaju i neravnoteži u njegovoj izuzetno velikoj hipofizi ... Jednoga dana kolega sa posla, Antal Sigeti, mu je došao u stan i rekao da, kad već ne zna od čega boluje, bar zna to da šetnja na čistom vazduhu i svetlosti nikome ne škodi i pokazao mu je gradski park, Varošliget, i pozvao ga da pođu u šetnju. Tesla je prihvatio poziv i odlazio je u šetnju svakoga dana neizostavno, odlazio je brižljivo na posao, primećivao da dani postaju duži, da ptice lebde u vazduhu. Najgore je prošlo: ‘Ovo smo praktikovali svakoga dana i ja sam brzo dobijao snagu. I moj um je izgleda postajao živahniji, pa kad se moje misli vrate ka predmetu koji me je obuzimao, bio sam iznenađen u svoje uvjerenje u uspjeh. Jednom prilikom, koja će mi uvijek ostati u uspomeni’ ... za vreme jedne šetnje u parku, krajem februara, Tesla je posmatrao zalazak sunca i počeo recitovati slavni odlomak iz Geteovog Fausta:

Dan je pri kraju; ono sve dalje sja,
hita da drugi oživljava svet.
O, što me krila ne dignu sa tla,
pa za njim, večno da upravljam svoj let!

Divnog li sna, dok ono dalje kreće!
Ah, kuda lete krila bestelesna
Telesna krila vinuti se neće!
            (1126-1145)
 
Tesla je odjednom stao, zanemeo ukočen i zapanjen, jer je ugledao očima proroka Isaije ono što je toliko dugo tražio ... ’Dok sam izgovarao ove riječi, sinu mi ideja kao munja ... i u trenu se istina otkri. Grančicom sam u pijesku nacrtao dijagram moga motora ... tajne prirode koje sam ... otrgnuo od nje uprkos svih smetnji i po cenu samog života.’ Nacrtao je dijagram dva klipa koji se naizmenično kreću, stalno sa jednim na vrhu i drugim na dnu zamaha. Svaki je okretao mašinu: dva toka u suprotnim smerovima, velikom brzinom, stvarala su magnetno polje. Baš kao sunce - spušta se ovde, ali se diže negde drugde. Pokušao je da objasni: ’Gledaj me! Gledaj kad ga pokrenem u obrnutom smjeru! Vidi ovaj moj motor na naizmjeničnu struju - matematička dedukcija. Poezija postavlja pitanja, ali matematika daje odgovore. Nema istine koja se ne može izraziti jednostavno. Ovo će trajati.’ Sigeti je stajao kao ukopan, nemi posmatrač čuda otkrića. ’Gledaj kako glatko ide. Nema komutatora, nema četkica, nema iskri. Dok tok jednog kalema slabi, u susjednom kalemu raste, kalem za kalemom, stvarajući nova magnentna rotirajuća polja i neprestano vrteći osovinu.’ ... On je, eto, ipak bio u pravu u Gracu (1875/1877). Varnice, točak i sada elektromagnetno polje. Njegova strela je pogodila cilj. Možda je poremećaj njegovih čula ipak bio neophodan. On je ušao u zajednicu džinova nauke. Njegov život je sačuvan za neku određenu svrhu ... Njegovo teško iskušenje je bilo završeno, ali je istraživanje možda tek počinjalo, jer je tog proleća i leta bio na mukama izuma. Ušao je u dvorac riznice elektriciteta i prozor za prozorom se otvarao pred njim, a svaki prozor i svako otkriće sadržavali su u sebi nešto od od čitavog tekućeg sveta elektriciteta. Sve je bilo novo, pa ipak, on je osećao kao da je sve to već znao ... ’Električna snaga je bila prisutna svuda u neograničenim količinama.’ ... On je bio kao dete koje se vrti na peti na kišom omekšaloj zemlji, šireći ruke da vidi dokle doseže. Kako bi naizmenična struja mogla da teče u jednom pravcu? Bi li moglo biti tri toka? Koliko daleko bi naizmenična struja mogla biti prenesena? Kakva mašina bi trebalo da se izume da bi mogla da prati tu snagu? Za dešnjake i levoruke podjedanako. Zamislio je s lakoćom nove motore: ’Za manje od dva meseca razvio sam sve tipove motora i modifikacije sistema, sada poznate pod mojim imenom ... bilo je to mentalno stanje sreće tako potpuno za kakvo sam ikad znao u životu. Ideje su dolazile u neprekidnom toku i jedina teškoća koju sam imao bilo je da ih čvrsto zgrabim.’ [1]
Tesla je bio apsolutno ubeđen u sličnost naučnih i umetničkih ideja: ’One dolaze iz istog izvora.’ To gledište je slično Platonovom, ali Tesla do njega nije došao kroz filozofske spekulacije, već je iskusio svet ideja još od detinjstva: ’Kada bi se pomenula neka reč, lik objekta koji je ona predstavljala bi se pojavio tako živo u mojoj svesti da sam često bio sasvim nesposoban da razlikujem da li je to što vidim opipljivo ili nije ... Nekada bi on ostajao fiksiran u prostoru iako sam gurao ruku kroz njega. [’kvantni hologram’ [3-6], u Teslinom izmenjenom kvantno-koherentnom stanju svesti!? (prim. D.R.)] Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće projektovati na ekran lik bilo kojeg zamišljenog objekta i učiniti ga vidljivim ... Onda, instinktivno, počeo sam da izvodim ekskurzije izvan granica malog sveta koji sam poznavao i ugledao nove scene. One su prvo bile veoma rasplinute i nejasne, i brzo bi nestajale kada bih pokušao da se koncentrišem na njih, ali malo po malo, uspeo sam da ih fiksiram; one su dobile u jačini i jasnoći i konačno stekle konkretnost realnih stvari. Uskoro sam otkrio da mi je najprijatnije bilo ako bih prosto odlazio u svojoj viziji sve dalje i dalje, dobijajući nove impresije sve vreme, i tako sam počeo da putujem - naravno u svojoj svesti. Svake noći (a ponekad i tokom dana) kada bih bio sam, počinjao sam svoja putovanja [’astralna putovanja’ [7,8], u Teslinim prelaznim kvantno-koherentnim stanjima svesti!? (prim. D.R.)] - posmatrao nova mesta, gradove i države - živeo tamo, sretao ljude i sklapao prijateljstva i poznanstva i, ma kako neverovatno, činjenica je da su oni bili isto tako stvarni i dragi meni kao oni u stvarnom životu i ni malo manje intenzivni u svojim ispoljavanjima. To sam činio neprekidno sve do sedamnaeste godine, kada su mi se misli ozbiljno okrenule pronalazaštvu.’ [2]
Navedeni Teslini iskazi nedvosmisleno govore o tome da su Tesline vizije i otkrića ostvarivane u kontrolisanim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti, koja su manifestacija makroskopske kvantne prirode i nelokalnosti svesti, sa značajnim psihosomatsko-transpersonalnim i kognitivno-kreativnim implikacijama, elaboriranim u narednim odeljcima. S obzirom na neverovatne uvide i kreativne domete Teslinih introspektivnih iskustava u ovakvim egzotičnim stanjima svesti (podvođenih u njegovo vreme pod ’nefizikalne’ pojave), postaje jasnija njegova uverenost iskazana u uvodnom motou da ‘kada počnemo proučavati nefizikalne pojave, napredovaćemo za deset godina više nego za sve vekove dosad.’

Из научног рада:

Svi Teslini radovi i patenti - http://www.tesla.hu/tesla/tesla.htm

Treba to predloziti Miskovicu