Tesla i Pupin – Kao Mocart i Salijeri
Marina Bulatović i Ljuba Djordjević

* * *

Malo poznati detalji iz života dvojice slavnih srpskih naučnika Nikole Tesle i Mihaila Pupina

.

Kao Mocart i Salijeri

.

Ličnosti  i uzajamni odnos dvojice slavnih srpskih naučnika osvetljava  za „Biznis Magazin“ Dr Velimir Abramović, koji se delom Nikole Tesle bavi duži niz godina i o kome je nedavno objavio opširnu monografiju pod naslovom „Svetlost koja se ne gasi”. Iako je mnogo važniji doprinos koji su Tesla i Pupin ostavili čovečanstvu, podsećanje na njihov odnos, može da bude  tema za razmišljanje – kako bi danas izgledao svet da su oni saradjivali i živeli u slozi i ljubavi….

Putevi dvojice slavnih naučnika „ukrstili“ su se tek u tuđini. Mihailo Pupin je u SAD došao deset godina pre Nikole Tresle. Tesla je u Ameriku stigao 1884. godine i, zahvaljujući svojim genijalnim pronalascima iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, već 1888. godine postao poznat, a njegova slava u svetu proširila se veoma brzo, naročito posle predavanja koja je imao u Londonu i Parizu. Pupinov uspon je bio sporiji. Njegov pronalazački rad je bio u drugom planu u odnosu na karijeru profesora Kolumbija Univerziteta. Pupinov najisplativiji pronalazak, kalem za poboljšanje prenosa telefonskih signala, datira iz 1894. godine, ali, ukupno uzevši, ni po broju, ni po značaju Pupinovi pronalasci se ne mogu meriti sa Teslinim.

„Tesla i Pupin su se upoznali u Klubu Inženjera koji se nalazio na njujorškoj Petoj aveniji. Obično su se sastajali nedeljom, a tu je svraćao i mladi Markoni i mnogi drugi naučnici i pronalazači…“ – kaže Abramović.

U javnosti je vrlo malo poznato koliko je druženje Tesle i Pupina bilo intenzivno i prisno i kakav je uopšte bio njihovi odnos?

„U početku su se družili i privatno, ali treba imati na umu da se sa Teslom nije bilo lako družiti. Za razliku od njega, Pupin je bio društven čovek, praktično je najveći deo vremena koristio za sticanje društvenog uticaja, dok je Tesla bio izuzetno povučen. Razlika između Tesle i Pupina je vrlo jednostavna – Tesla je bio genijalan čovek, a Pupin je bio, kako je to davno definisao Aristotel „zoon politicoon“, što znači „politička životinja“ u pozitivnom smislu, naravno. To je zaista zgodan naziv za nekoga kome je važniji društveni položaj od kosmičkog saznanja. Pupin je na Zapadu, u smislu političke moći, bio najuticajniji Srbin ikada. I Tesla i Pupin su krajem 19. veka postali ugledni članovi njujorškog visokog društva. Tesla je doduše privlačio veću medijsku pažnju, a Pupin veću pažnju univerzitetskih i naučnih krugova. Tesla je bio veći naučnik, ali je Pupin posedovao veću socijalnu veštinu. Očigledno da je između njih dvojice postojala takmičarska atmosfera, a verovatno i surevnjivost. Pri tome je Pupin bio u senci Tesle, što je moglo da bude povod za eventualnu osvetoljubivost.“

U Njujorškom univerzitetskom klubu između njih zbio se incident i to pred studentima… U to vreme bila je u modi popularna igra natezanje palčevima (tzv „kvačenje“). Tesla je pobedio i pri tome Pupinu slomio palac. To je jedna vrlo nezgodna epizoda koja se odigrala pred mnogobrojnim svedocima, a koju Pupin nije mogao da oprosti Tesli. To je zapravo bila „uvertira“ u rivalstvo koje je išlo dotle da nikada nisu sarađivali, a kasnije za mnogo veću netrpeljivost i odsustvo komunikacije koje je trajalo oko 30 godina.

Naš sagovornik nam otkriva kakve su ličnosti bili Tesla i Pupin, kakvi su im bili karakteri…?


„Tesla i Pupin su bili potpuno suprotnih karaktera. Tesla je uvek bio u stanju mentalne tenzije, jer je stalno razmišljao. Sa Teslom je bilo jako teško razgovarati jer on nije bio nikada opušten. Njegova opuštenost, usled stalno žive i fokusirane svesti, bilo je stanje najviše napetosti za nekog drugog čoveka. On nije koristio opijate, nije pušio, nije pio… Nije uopšte razgovarao sa ljudima za koje bi procenio da ga neće razumeti. Takođe, bio je moralni perfekcionista, u smislu da je prezirao ljude koji robuju matrerijalnim bogatstvima, što je Pupin uveliko radio. On je to Pupinu morao zamerati. Tesla je sasvim bio posvećen nauci. Pupin je bio čovek koji je imao mnogo kontakata u visokom društvu. Družio se, izlazio na prijeme, pomagao ljudima, pratio i pomagao svoje studente dugi niz godina, tako da je Pupin i danas u Americi uvaženiji od Tesle. To je paradoks da je on ostavio naučnog traga u Americi daleko više od Tesle koji je zajedno sa Dž. P. Morganom uspostavio Ameriku kao super silu.

Pomenuli ste da je Pupin pomagao studentima. Da li je to činio i Tesla?

„Pomagali su i jedan i drugi, ali na različite načine. Tesla nije imao učenike. Radio je sam, sa tehničarima. Međutim, kada je Tesla došao u Srbiju u junu 1893 godine, bio je primljen kod kralja Aleksandra Obrenovića. Tadašnji prorektor Beogradskog univerziteta, zadužen za politehniku, nije bio u srpskoj prestonici tih 35 sati koliko je Tesla proveo u Beogradu.  I tako je  propuštena prilika da se dogovore o onome što je Tesla nudio – da svake dve godine dolazi u Srbiju da odabere najbolje studente i da ih stipendira u Americi. Pupin je uglavnom bio medijator za dobijanje stipendija ljudi iz Vojvodine. Pupin je bio osnivač i prvi predsednik Svesrpskog narodnog veća Sloga u Njujorku, čiji je sekretar bio Pavle Rankov Radosavljević, ugledni pedagog i antropolog, rodom iz Sombora.

Kada i zašto je izbio glavni sukob između Tesle i Pupina?

„Bitka je izbila konkretno oko interesa koji je Markoni imao u SAD u radiotehnici. Budući da je Tesla imao 12 patenata za radio, Markoni nije mogao da patentira radio aparat kao osnovni patent, nego je sa Lojdon Džordžom, tadašnjim premijerom Velike Britanije, uspeo da ubedi nekoliko firmi da finansiraju prvo patent za zvučnike, pa da ga onda prenesu u SAD kao združeni patent za radio i da na osnovu svojih veza uspe da dobije posao izgradnje telegrafskih stanica u Evropi i Americi što je bilo vrlo unosno. Markoni je bio jedno vreme Teslin asistent i sve što je znao o radiju naučio je od Tesle. U javnosti je poznat sudski spor izmedju Tesle i Markonija. Sud je za veštaka uzeo Pupina koji je veštačio u korist Markonija, jer je imao sa njim tajni dogovor u Engleskoj o podeli deonica, tako da je imao direktan finansijski interes, što je Tesla znao. Na kraju tog veštačenja Pupin tvrdi da je patent ipak Markoni nezavisno pronašao, a vrhunac svedočenja je bio momenat gde Pupin traži psihijatrijski pregled za Teslu. Posle toga Tesla je sa Pupinom raskinuo bilo kakav odnos i sa njim više nije govorio, sve do pred Pupinovu smrt 1935. godine. Glavni razlog prestanka komunikacije bila je Pupinova sumnja u Teslino mentalno zdravlje, što je, mora se priznati bilo dosta nisko. O tom sukobu postoje podaci koje je Tesla ostavio u razgovoru sa nećakom Savom Kosanovićem, prijateljem Milošem Tošićem i drugima. „

Podesćanja radi, Markoniju je američki patentni zavod priznao patent za radio prenos zbog čega nastaje dugogodišnji sudski patentni spor oko prava prvenstva na ovaj pronalazak.  Vrhovni sud Amerike je tek 1943 godine, posle Tesline smrti, priznao pravo Nikole Tesle na patent za radio.

Po mišljenju našeg sagovornika, kao i svaki genijalan čovek, Tesla je ljude koji ne shvataju njegove ideje spontano posmatrao kao bića nižeg ranga. „ Kada je Pupin iz novčanog interesa veštačio protiv njega, pretpostavljam da ga je Tesla otpisao kao čoveka niže mentalne kategorije. O tome svedoči i Teslino pismo Paji Radosavljeviću u kome Tesla kaže: „Viđeste li gde maniti Pupin dade patent našem neprijatelju…“, misleći pritom na Markonija . Tesla je bio vrlo realan u odnosima sa ljudima, samo što je imao vrlo visoke kriterijume. On je, ne samo na Pupina, već i na sve druge ljude gledao sa nekom vrstom opravdanog nipodaštavanja. Za razliku od Tesle, Pupin nije ostavio nikakav pisani trag, niti usmeno svedočenje o svom razlazu sa Teslom, niti o razlozima zbog kojih se u sudskom sporu Tesla – Markoni priklonio ovom drugom“.

„Ulje na vatru“ u pogoršanju odnosa dvaju naučnika dolilo je i Pupinovo odbijanje da podrži Teslinu kandidaturu za Nobelovu nagradu. On to nije učinio jer u tome nije imao nikakvu dobit, a verovatno je smatrao da je on taj koji bi trebalo da dobije to priznanje.

.



.

Bilo je pokušaja mirenja Tesle i Pupina. U jednom je posredovao i vladika Nikolaj Velimirović, koji je 1915. godine hteo da jednim udarcem reši dva velika srpska problema, da pomiri dva velikana i da složi Srbe, nagovarajući Teslu i Pupina da zajednički potpišu „Vidovdanski proglas“ o ujedinjenju Srba u Americi. Pupin je to potpisao, a Tesla je to odbio rečima: „“ … ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ne bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike ‘isčibukali’ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vladara: Kralja Petra I. Karađorđevića i Kralja Nikole I. Petrovića?”.

Vladika Nikolaj je taj susret prokomentarisao rečima: „To je tako veliki čovek, žao mi je sada što sam ga izvukao iz njegove smirenosti. Bolje da nisam ni išao“. Teslin gest odbijanja, s jedne strane možemo da tumačimo kao uobraženost čoveka svesnog svoje genijalnosti, ali sa druge strane on je tu pokazao vrlo praktičku političku pamet.

Tesla je često oskudevao u novcu. Kada mu je 1934. godine konzul Kraljevine Jugoslavije u Njujorku Radoje Janković preneo Pupinovu ponudu da mu obezbedi pomoć preko nekih kompanija Tesla je to odbio. Ono što ga je verovatno navelo da ne prihvati ponudjenu pomoć bila je činjenica da sa Pupinom nije bio u dobrim odnosima. Ponuda mu je morala zvučati čudno, ali čini se da je ona bila iskrena.

.


Pupin je 1935 godine bio na samrti i preko konzula Jankovića je izrazio želju da se oprosti sa Teslom. Tok i scenu pomirenja oslikao je u svojim sećanjima Miloš Tošić, Teslin prijatelj i u to vreme kraljevski vojni ataše u Njujorku. Tošić je pozvao Teslu telefonom u hotel Njujorker, opisao mu Pupinovo teško stanje i preneo mu njegovu želju da se vide. Zapitao je Teslu da li bi pristao, na šta je on odgovorio: “O, to će biti veoma teško”. Zatražio je vreme da razmisli i rekao Tošiću da će mu javiti  odluku sutradan ujutro. Posle neprospavane noći, Tesla je pristao i sutradan zajedno sa Tošićem posetio Pupina u bolnici: “U Pupinovoj sobi zatekli smo nekolicinu lekara pored njegove postelje. Susret je bio vrlo dirljiv. Tesla je prilazeći bolesniku i pružajući mu ruku izgovorio, blagim glasom: “Kako si moj stari dobri prijatelju?” Pupin od uzbuđenja nije mogao da progovori, samo je plakao. Svi su napustili sobu i ostavili ih same. Na rastanku Tesla je lekarima dao Pitagorejsku izjavu, rekavši da će se Pupin i on opet sresti u Klubu naučnika i razgovarati kao nekada.” Proveli su nasamo oko pola sata. Tesla nigde, nikada i nikome nije otkrio sadržaj tog poslednjeg razgovora sa Pupinom, koji je predstavljao i njihovo pomirenje posle 30 godina.

Četrdesetak sati posle ovog susreta Pupin je umro. Dan posle smrti, u istom broju Njujork Tajmsa gde je objavljena Pupinova posmrtnica, objavljen je i poslednji naučni intervju sa Pupinom, u kome kritikuje teoriju etra engleskog naučnika Olivera Lodža, velikog Teslinog prijatelja i istomišljenika.

. . .



Pupin je bio odličan biznismen

Poznato je da je Tesla umro sam i siromašan. Da li je Pupin bio bolji „biznismen“ od Tesle? Kako bi u nekoliko rečenica opisali Teslin, a kako Pupinov život?

„Pupin je bio sve ono što Tesla nije. Deo američke prave i duboke društvene moći. U ondašnjim uslovima Pupin je bio milioner, a sada bi bio milijarder. Pupin je ostavio svojoj kćerki veliko imanje i ogroman novac. Osnovao je i veliku fondaciju na Kolumbija univerzitetu, jer mu je bilo važno da ostane upamćen kao naučnik. Zato svi u SAD znaju za Pupina. Tesla je bio povučen, smiren… potpuno nezainteresovan za materijalne stvari. To ilustruje i činjenica da je poslednjih godna svog života slao pisma Milošu Tošiću sa molbom da mu plati račune. Nije čak imao od čega da plaća ni hotel, pa mu je onda Kraljevska vlada u izbeglištvu dodelila penziju koja je pokrivala i hotelske troškove. Tesla nikada nije investirao nijedan dolar, a potrošio je ogroman novac na nauku. Živeo je asketski na Menhetnu, kao monah, usred Njujorka. Pupin je ustvari Salijeri, koji je visokoobrazovan i vrlo uspešan u svojoj struci, ali nije genijalan, svestan je toga i zbog toga pati. Za Pupina je najvažniji bio ovozemaljski život, a za Teslu je on samo posledica Duha, automatizam kosmičkih sila…. Tesla je Mocart nauke.

Пренето са...

Pupin je jedan od najodgovornijih sto smo uopste dobili Vojvodinu, kao izuzetno uticajan u SAD i licni prijatelj predsednika urgirao je da na severu grance budu kao danas, da ne pominjemo agendu SAD iz tih godina da Srbija mora dobiti izlaz na more, sve smo to i dobili da bi neko prokockao stvaranjem Kraljevine SHS.

To je primer dobrog lobiranja, da je danas jedan Pupin

NIKOLA TESLA USKRAĆEN JE ZA NAJMANJE PET NOBELOVIH NAGRADA
sreda, 17 mart 2010 12:34    Savelij KAŠNICKI

Oleg Fejgin: Tesla je mogao biti autor tunguskog fenomena: energetski impuls, upućen sa njegove kule Vordenklif kod Njujorka mogao je izazvati kolosalnu eksploziju u Sibiru


Oleg Fejgin, akademik Ukrajinske akademije nauka, teoretski fizičar i autor četiri knjige o Nikoli Tesli tvrdi da je čuverni srpski naučnik i pronalazač zaslužio najmanje pet Nobelovih nagrada.

„Nobelovu nagradu zaslužio je za sledeća dostignuća: za primenu naizmenične struje, koju koristimo svakodnevno (podsetio bih da se pre Tesle primenjivala isključivo jednosmerna struja); zatim za otkriće rendgenskog zračenja, koje je otkrio pet godina pre Rendgena; za izum linearnog kolajdera (Veliki kolajder u Švajcarskoj je prstenasti, primitivniji od Teslinog); za stvaranje magnetrona – uređaja koji generiše superfrekventne radiotalase; i za proučavanje biološke aktivizacije nekrotičkih tkiva, gde je Tesla pomoću električnih impulsa opuštao obamrle prste, a uginulu žabu praktično je oživljavao.

Zašto onda Tesla nije dobio ni jednu Nobelovu nagradu?

- Zato što je on išao previše ispred vremena. Po prirodi Tesla je bio usamljenik, nije se rado upuštao u kontakte sa kolegama, učenike nije ostavio a većinu svojih tajni nije otkrio.

Sa druge strane, mnogi su Teslu više tretirali kao pronalazača nego kao naučnika?

- Kada sam posetio Teslin muzej u Beogradu, razočaralo me ono što sam tamo video jer izložba tog fenomenalnog naučnika prikazuje jednostrano: tek kao talentovanog inženjera, a o njegovim mističnim izumima nema ni reči. Na drugom spratu muzeja čuva se neprocenjiva Teslina arhiva, koja, prema rečima saradnika Muzeja, do danas nije proučena. Sa Teslinom arhivom uopšte se dešavaju čudne stvari. Izvršilac oporuke Nikole Tesle bio je njegov rođak, nekadašnji ambasador Jugoslavije u SAD. Njegovim naporima deo arhiva je upućen u Beograd, ali ono najvrednije, što se odnosi na stvaranje supermoćnih vrsta naoružanja, nestalo je. Nema sumnje da taj deo koristi vojska u SAD.

Na osnovu čega izvlačite takav zaključak?

- Sa najzanimljivijim informacijama o Tesli upoznao sam se u materijalima arhive američke vojno-pomorske obaveštajne službe, koji su dostupni tek oko 40 odsto. Tokom poslednjih godina života, Tesla je učestvovao u radu Uprave za stratešku obaveštajnu službu SAD, u koju su involvirali sve naučnike sa inovativnim mišljenjem o najnovijem naoružanju. Pošto su tamo sakupljeni materijali predstavljali najstrožije čuvanu tajnu, oni su bili zaštićeni slojem dezinformacija kroz koje je bilo teško probiti se. Otuda i toliko legendi i izmišljotina oko otkrića i izuma Nikole Tesle. 

Kao što je, na primer, filadelfijski eksperiment? Pisalo se o tome da je 1943. godine, kada je Tesla umro, u Filadelfiji bio usidren razarač „Eldridž“, optočen elektromagnetima visokog kapaciteta. Kada je uključena struja i brod se našao u najsnažnijem elektromagnetskom polju, obavila ga je zelenkasta magla, pa je ubrzo nestao iz vidnog polja posmatrača. Pojavio se u luci Norfolk, 350 milja od Filadelfije. Vojni vrh SAD i danas prećutkuje filadelfijski eksperiment teleportovanja broda sa posadom.

- Ne, saznao sam da su postojala dva identična razarača: osim „Eldridža“, koji je zaista bio usidren u filadelfijskoj luci (posle eksperimenta promenjen mu je naziv u „Lav“ i prodat je Grčkoj), u luci Norfolk nalazio se njegov dvojnik, koji je, umesto naziva, imao samo numeričku oznaku, a kasnije su ga nazvali „Tigar“ i takođe prodali Grčkoj. Cilj eksperimenta bio je da se demagnetiše brod, kako ne bi bio ranjiv za morske mine koje privlači metalni korpus broda. Demagnetizacija se postizala tako što je oko broda stvarano snažno magnetsko polje. Prema tome, nije tu bilo nikakvog teleportovanja. A brod dvojnik Amerikanci su koristili za dezinformisanje, čime je eksperiment obavijen tajnovitošću. Eksperiment nije uspeo: snažno magnetsko polje je upropastilo posadu izazvavši kod ljudi psihološke poremećaje, stres i bolesti. Zahvaljujući glasinama o teleportovanju, vojni eksperiment je smešten u sferu nepoznatog, izbrisane su granice realnosti i tako osiguran režim tajnosti. 

Zašto ste ubeđeni da teleportovanja nije bilo?

- Skoro trenutni prenos višetonskog objekta na stotine milja dalje, čak ako bi tehnički i bio moguć, bio je povezan sa oslobađanjem takve kolosalne energije koja bi Ameriku zbrisala sa lica Zemlje.

Da li je Tesla mogao biti „autor“ tunguskog fenomena?

- Mislim da jeste. Energetski impuls, upućen sa njegove kule Vordenklif kod Njujorka mogao je izazvati kolosalnu eksploziju. Ta mogućnost se potkrepljuje mišljenjem mog prijatelja iz Kanade: saopštenje o ekscesu u Sibiru objavljeno je u jednom malom glasilu u predgrađu Njujorka pola godine pre nego se desio: u tom glasilu se predskazivalo katastrofalno oslobađanje energije koje treba da se desi na nebu iznad Tunguske.


Argumenti i fakti, Moskva

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

Пренето са...

Tužna mi je spoznaja da je Tesla uvršten na 5. ili čak 6. mestu među deset  najpametnijih ljudi svih vremena, a na lestvici se na osnovu ne znam ni sam čega, na prvom mestu nalazi Da Vinči...

Pa tako, predpostavljam da je Da Vinči zaslužan za to što mi danas imamo sve ovo što imamo, a što bi, bez Teslinih pronalazaka bilo nemoguće ostvariti...

I dan danas kad glupog Amera pitaš ko je Tesla, sleže ramenima, a kad pitaš ko je Edison, kaže ti da je on zaslužan za sav ovaj napredak u poslednjih 100 godina... Smešno i tužno u isto vreme...

NIKOLA TESLA - THE MISSING SECRETS

Ima 5 delova, vredi pogledati

prouci Leonarda, mozda ce saznati koliko je on vredan. Verujem da bi i Tesla sam to potvrdio. Ali ta uporedjivanja i liste najpametnijih, najboljih, najvecih, najbrzi, 10 naj na svetu... to su tako nebulozne stvari, tipicno americke za narod. To je kao kad bi pravio listu najboljeg povrca ili listu najboljih zivotinja itd. Babe i zabe, tako da ne treba obracati paznju na to. Leonardo i Tesla su oboica veliki, kao i mnogi drugi ali sasvim razliciti, kao i mnogi drugi.
 

Čuo sam dosta o Leonardu, te čitao o istom, i baš iz tih razloga i ne mogu da zamislim zbog čega je stavljen na prvo mesto.

Bio je veoma inteligentan čovek, umetnik, ali za razliku od Tesle, po mom mišljenju, nije doprineo razvoju čovečanstva ni dvadesetinu koliko je to uradio Nikola...

Budimo realni, bez Tesle bi i burek forumi i dan danas verovatno bili mašta nečijeg uma.

Leonardo je maštao, crtao, a Tesla je i maštao i crtao i ostvarivao sve to u praksi, svojim pronalascima i time doprineo da svet bude ovakav kakav danas jeste...

DaVinci je stvarno bio freak ispred svoga vremena, covek izmislio padobran pre aviona i helikopter.
A mnogi su ljudi doprineli da svet bude ovakav, naucnici koji su razvili nulklearnu tehnologiju (atomske centrale), rakete (sateliti), poluprovodnici (chipovi), racunari, telefon, pupinovi kablovi, motor sa unutrasnjim sagorevanjem itd. Bez svih njih ne bi bio svet ovo danas

Gledajući emisije i čitajući knjige o Nikoli Tesli, ja sam zaključio da su osnova svemu ovome danas što imamo upravo njegove ideje i izumi...

Čovek je u to doba razmišljao i o internetu, i o motorima, i o televizoru i verovatno sve to i jeste njegovih ruku delo... Ne bi me čudilo da je većina tih izuma nakon njegove smrti bezobrazno ukradena a zasluge za iste dobili neki drugi, nazovi inovatori...

Čak šta više, ubeđen sam da i dan danas u američkim fbi, cia i tako tim agencijama postoje tone njegovih, kako dovršenih tako i nedovršenih izuma koji stoje neiskorišteni zato što nema dovoljjno pametnih ljudi koji bi mogli prihvatiti izazov...

Skoro sam čitao negde kako je njegov rođak ili šta već pričao o tome kako ga je Tesla pozvao na vožnju automobilom u kome su se vozikali dan-dva, neprekidno, bez da je i jednom stao i uzeo bilo kakav vid goriva, a kaže, da je nakon toga Tesla uništio i automobil, i nacrte za isti iz samo njemu poznatih razloga...