Kaze se pravda je spora ali dostizna/..
A kako je to dostizna, kad taj isti markoni za to sve dsobi gomilu novca, gomilu nagrada, uz to i nobelovu i gomilu priznanja za zivota... a tesla... pretty much nista...

Apsolutno čovek bez 'konkurencije' i največi um ove civilizacije u zadnjih 2000g. a 'bojim se' i sledečih 2000g.

Pa... imalo ih je kroz istoriju nije da nije... samo ih danas nesto nema....
Arhimed, Da Vinci, Njutn recimo...

cek dok umru, pa cemo ih otkriti

Pa dobro, on je bio otkriven, cenjen i postovan u vreme kad je bio ziv, kao i ovi ostali navedeni

Genijalni pronalazač i najveći mislilac milenijuma

Dr Simo Jelača

Potsećanje na Teslu, najvećeg medju velikanima milenijuma započeću rečima slavnog danskog fizičara Nilsa Bora "Teslin genijalni pronalazak polifaznog sistema i njegova istrazivanja čudesnih visokofrekventnih električnih pojava bili su temelj na kome su se razvili sasvim novi uslovi za industriju i radio komunikacije i daleko su uticali na čitavu našu civilizaciju". Teslino ime i dela ponos su srpskoga naroda, a njegovo nasledstvo vlasništvo je čitave ljudske civilizacije koju je toliko unapredio.

Rodjen je 10 jula 1856. u Smiljanu, kraj Gospića, Lika (tadasnja Austro-Ugarska Imperija) kao drugi sin inventivne majke Djuke Mandić i srpskog sveštenika oca Milutina Tesle. Nakon završene gimnazije u Karlovcu studirao je u Grazu, Pragu i Budimpešti.

U Sjedinjene Države imigrirao je 1884., i već tada govorio Engleski, Francuski, Nemački, Italijanski i Srpski. Prvi posao dobio je kod Thomasa Edisona, stručnjaka za direktne struje (DC). Ubrzo je uvideo da može dato postrojenje učiniti mnogo efikasnijim ukoliko ga preuredi na naizmeničnu struju. Za to mu je Edison obećao $50.000, a kada je Tesla isto i učinio i zatrazio plaćanje Edison mu je odgovorio da je to samo bila "Američka sala". Naučivši tako grubu životnu lekciju Tesla je shvatio da mora graditi sopstvenu eksperimentalnu laboratoriju. U njoj je napravio i testirao svoj prvi motor naizmenične struje (AC), prema viziji koju je stekao još kao student u Budimpešti. Već 1887. podneo je zahtev za nekoliko patenata iz oblasti polifaznih AC motora i prenosa energije, uključujući generatore, transformatore, daljinski prenos i osvetljenje.

Šesnaestog maja 1888. održao je svoje prvo predavanje na American Institute of Elektrical Engineering, Columbia University, kojom prilikom je demonstrirao svoj prvi AC motor, čime je započela era nove elektro-tehnologije. Uskoro, poznati industrijalac George Westinghouse iz Pittsburga dolazi kod Tesle spreman da mu ponudi milion dolara za sve AC patente, ali isto dobija za svega $60,000 i 150 akcija u svojoj korporaciji. Tom prilikom Westinghouse je potpisao ugovor kojim će Tesli da isplaćuje $2.50 po svakoj konjskoj snazi (HP) motora koji firma proda. Prema istome, Tesla je trebao uskoro postati najbogatiji čovek na svetu. Godine kasnije će pokazati Teslinu izvanrednu lojalnost prema Westingouseu, kada je firma zapala u finansijske teskoće Tesla je jednostavno pocepao dati ugovor.

Sa Westingouseom je Tesla doziveo svoj veliki uspeh. Osvetlili su Svetsku izlozbu u Čikagu 1893. Tom prilikom Tesla je prvi put demonstrirao neonsko osvetlenje, napravivši od svetlećih cevi imena postovanih naučnika Faraday, Maxwell, Henry i srpskog pesnika Zmaja. Takodje je prikazao "Kolumbovo jaje" koje se obrtalo na principu obrtnih magnetnih polja. Na pozornici je pred mnogobrojnim posetiocima propustio struju od dva miliona volti kroz svoje telo, stvorivsi oreol oko sebe, čime je izazvao čudjenje, poštovanje i strah. Želja mu je bila da proizvede struju visoke frekvencije, reda veličina pet stotina triliona herca, i svetlosnog intenziteta ravnog suncu. Uspeo je da upali neonsku lampu, držeći je u jednoj ruci, sa strujom izuzetno visoke frekvencije, dokazavši mogućnost bežičnog prenosa energije.

Svoje patentne zahteve broj 645,576 i 649,621 za radio podneo je 2. septembra 1897. i priznanje istih dobio 1900. godine. Danas je poznato da se italijanski naučnik M.G. Marconi smatra tvorcem radia, za čega je čak dobio i Nobelovu nagradu 1911. Tesla se na isto žalio 1915. godine i američki Vrhovni sud doneo je odluku br. 6369 prema kojoj se Marconijev patent br. 763,772 od 28. jula 1904, poništava u korist Teslinih patenata od 15. maja 1900. Nažalost, odluka suda doneta je kasno, juna 1943., pet meseci nakon Tesline smrti.

Kao dete Tesla je posmatrao teške oblake iznad Velebita i silovite munje koje su izazivale ogromne kiše. Već tada je razmišljao da će on proizvesti struje ravne munjama, koje će izazivati kise neophodne za navodnjavanje pustinja. Time bi se menjala klima zemlje na čitavoj planeti.

Teslini lični prijatelji bili su naučnici i umetnici. Medju njima dobro poznat bio je Mark Twain, čest posetilac Teslinih laboratorija i učesnik u nekim eksperimentima. Pored Twaina su i: Robert i Katharine Johnson, R. Kipling, Anton Dvorak, Helen Hunt Jackson i Mihajlo Pupin.

U ranim 1890.-im godinama Tesla je bio jedan od najpoznatijih i najpoštovanijih ljudi sveta. Njegov polifazni AC sistem i prenos energije na daljine prihvaćeni su u projektu energetskog postrojenja na Niagarinim Vodopadima. Westinghouse i Tesla, kao consulting inženjer, montirali su dinamo mašine od po 5000 HP, najveće ikada izgradjene, i elektro-prenosni trofazni sistem duzine 22 milje do Buffala. Tesla je već tada rekao najbogatijim finansijerima Amerike da će struju preneti komercijalno isplativo do New Yorka (720km) i Chicaga (800km). Šesnaestog novembra 1896 osvetljen je Buffalo, a dogadjaj je pozdravljen sa plotunom iz 21 topovska orudja. Tokom narednih pet godina broj generatora na Niagari povećan je na 10, prema Teslinom projektu, a struja je stigla do New Yorka i Chicaga. Broadway je zablistao, vozovi su pokretani naizmeničnom strujom, čak je i Edisonovo postrojenje preuredjeno na istu. Teslini snovi iz detinjstva o zaustavljanju Niagare ostvarili su se. Westinghouse je dobio nebrojene porudžbine. Svet je tada smatrao da je Tesla najbogatiji čovek na svetu, a baš tih godina, u noći 13.-og marta 1895 izbio je požar u njegovoj laboratoriji na 33-35 South Fifth Avenue i ista je izgorela do temelja sa svim uredjajima. Tesla je bio bez centa.

Sir William Crookes, engleski naučnik koji je proučavao fenomen telepatije, imao je velikog uticaja na Teslu, na polju prenosa visoko-frekventnih moždanih talasa na neograničene daljine. Desilo se jedne noći da je Tesla usnio svoju majku koja mu je dosla na andjeoskim oblacima, a slučaj je bio da je ona bas te noći umrla.

Nemački naučnik W. K. Roentgen objavio je otkriće X-zraka 28. decembra 1895., mada je Tesla jos 1892. na jednom od predavanja objavio svoje otkriće specijalnih zraka, gama-radijacije, i snimke kostiju svoje šake i nožnog zgloba. No Teslini materijali su izgoreli u požaru, a on isto nikada nije patentirao. Čestitao je Roentgenu.

Eksperimentišući sa visoko-frekventnim strujama Tesla je postizao veoma precizno merenje vremena, tačnosti od jednog milionitog delu sekunde u trajanju od hiljadu godina.

Patentirao je sistem daljinskog upravljanja brodova i vozila, 1898. Prilikom demonstriranja istog u Medison Square Gardenu gledaoci su mislili da to on radi svojim mozgom. Istom prilikom prikazao je i prvi elektronski sistem računanja i robotskog upravljanja.

U cilju eksperimentisanja bežičnog prenosa energije kroz gornje slojeve hemisfere preselio se 1899. u Colorado Springs. Finansijski ga je pomogao pukovnik John Jacob Astor, vlasnik hotela Waldorf Astorie, sa $30,000. Zemljište na Pikes Peak-u dobio je besplatno, kao i energiju iz lokalne centrale i smeštaj u hotelu. U Colorado Springsu Tesla je utvrdio da se elektromagnetni talasi izuzetno niske frekvencije prenose u prostoru izmedju zemljine kore i jonosfere. Ovaj efekat danas je poznat pod nazivom "Tesla-Shuman cavity". Pisac Tesline biografije John J. O’Neill potvrdio je da je Tesla uspešno bežično preneo energiju na 26 milja i upalio 200 sijalica od po 50W, mada sličan eksperimenat posle njega nije ponovljen. Proizveo je struje od 12 miliona volti i iste slao u jonosferu pomoću vakumske provodne cevi, kreirajući efekte slične polarnoj svetlosti. Čuven je snimak iz Colorado Springsa gde Tesla sedi i čita dok iznad njega blješte munje visokofrekventnih struja dužine 7 m. U Teslinom dnevniku iz Colorado Springsa nadjeno je da je komunicirao sa planetama. Kasnije je isto potvrdio fizičar Dennis Papadopoulos, sa univerziteta Maryland, kao signale sa Sunca i zvezda pri frekvenciji od 20 megaherca.

Vrativsi se u New York 1900. Tesla je zatekao grad u punom svetlu primene njegovih AC motora. Tada je najavio izvanrednu budućnost čovečanstvu primenom radio prenosa, Sunčeve energije, mašina koje će moći da misle, menjanjem klime i eliminisanjem ratova. Tada je J.P. Morgan investirao je $150,000 u Teslin centar za prenos radiotalasa na Long Islandu, mada je projekat računat na preko milion dolara. Tesla je obećao da će svet sa perfekcijom bežičnog prenosa energije steći mogućnost direktne komunikacije u reči i slici bez obzira na razdaljine. Wardenclyffe Tower bio je blizu završetka 1902., izuzev grandiozne kugle i elektrode na vrhu, kada je Tesla opet ostao bez centa. Tesla ga je smatrao grandioznim naučnim podvigom, koji je samo bio izuzetno skup. Pisac Tesline biografije J.J. O’Neill kasnije je objasnio da je šupljina na kugli projektovana za ultravioletne zrake upravljane ka jonizujućim slojevima stratosfere radi bežičnog prenosa energije.

Na svoj pedeseti rodjendan 1906. Tesla je objavio revolucionarno otkriće turbine bez lopatica. Uredjajem teškim svega 5 kg ostvario je snagu od 110 HP i 35,000 RPM. Turbina je, pored ostalih prednosti, bila reverzibilna i uz male modifikacije lako se pretvarala u pumpu sposobnu da radi čak i u mulju ili kao kompresor efikasnosti do 95%. Teslin pronalazak turbina bez lopatica, patenti br. 1,061,142 i 1,061,206 (1913) opisani su kao izvanredno primenjivi za pogon automobila, bez transmisije, cilindra i bregaste osovine, postižu maksimalni broj obrtaja gotovo trenutno, i iznad svega ne izbacuju otrovne gasove. Tesla je iste specijalno dizajnirao i poslao tadašnjem automobilskom magnatu Henry Fordu. Teslin inženjer John C. Whitesell potvrdio je da u Teslino vreme nije bilo odgovarajućih materijala za proizvodnju turbina datih karakteristika.

Izmedju ostalih Tesla je takodje patentirao automobilski brzinomer, kao i merne uredjaje za frekvenciju i protok tečnosti.

Sa 1915. godinom nekoliko Teslinih bliskih prijatelja otislo je sa životne scene. Ostali su mu najverniji golubovi iz Bryant Parka, iza New York Public Library, gde je svakodnevno šetao. Postoji priča da ga je jedan beli golub uvek nalazio nezavisno u kom hotelu i na kom spratu je stanovao.

Šesnaestog novembra 1915. New York Times je nezvanično objavio vest da Nikola Tesla deli Nobelovu nagradu za fiziku sa Thomasom Edisonom, što Teslu nije baš obradovalo zbog Edisona, a ispostavilo se da su te godine nagradu podelili otac i sin, Englezi, W.H. Bragg i W.L. Brag. Pronela se vest da je Tesla nagradu odbio, mada za isto ne postoje dokazi.

Ponovilo se, 1937. godine, Tesla je nominovan za Nobelovu nagradu, kada je ista dodeljena C.J. Davissonu.

Da bi racionalisao gubitke Nobelove nagrade, Tesla je izjavio da će svi njegovi pronalasci ostati zabeleženi u svetskoj stručnoj literaturi i da će biti vredniji od svih Nobelovih nagrada u narednih hiljadu godina. Za čovečanstvo i tu je bio u potpunom pravu.

American Institute of Electrical Engineering naimenovao je Teslu kao dobitnika Edisonove zlatne Medalje, što je Tesla najpre odbio sa obrazlozenjem da će ista počastovati više Edisona nego njega. Kasnije, na bezgranično insistiranje B.A. Behrend-a, inače Teslinog poštovaoca, on je ipak pristao i medalja mu je uručena prvoga maja 1917.

Početkom Prvog svetskog rata Tesla je najavio pronalazak raketa navodjenih daljinskim upravljanjem, tokom 1917. godine, najavljuje svoj pronalazak, koji će kasnije biti poznat kao radar. Trebalo je, medjutim, da protekne dvadesetak godina do njegovog usavršenja (1934.).

Za rakete se istinski nadao da će iste dovesti do trajnog mira. Kako su Japanci pokazali najveći interes za iste, a nameravali su da napadnu Rusiju Tesla je odbio da im proda svoj izum. Nakon potpisa Versajskog mirovnog ugovora Tesla je predvideo vodjenje budućih ratova, bez učešća armija kao zive sile.

U 1923. godini pojavile su se špekulacije o Teslinom "Tajnom Oku" pomoću koga se mogao videti ceo svet. On istinski nije izumeo ni televiziju niti satelit, ali je oboje predvideo opisom "Vizuelne telegrafije" 1899. Još kao dete Tesla je zamislio izgradnju obruča oko ekvatora koji bi rotirao u sinhronizaciji sa zemljom, što asocira na današnje satelite.

Tokom ranih 1920-tih godina podneo je zahtev za nekoliko patenata, medju kojima interesantna otvorena vakumska cev, za postizanje najvećeg vakuma ikada ostvarenog, reda velicina bilionitog dela mikrona. Opisao je isti kao izvanredno jednostavan uredjaj za prenos neograničenih iznosa energije i predvideo njegovu univerzalnu primenu kada bude usavrsen. Ovaj sistem kasnije će postati poznat kao "Diferencijalna pumpa" primenljiva kod tzv. "Teslinih smrtonosnih zraka".

U svojoj 72. godini Tesla je dobio priznanje patenta broj 6,555,114 za uredjaj koji je nazvao "Aparatom za vazdusni transport", a na brilijantan način predvidja kombinaciju helikoptera i aviona. Pogon istoga predvideo je svojim turbinama. To mu je jedini patent čiji prototip nije izgradio za života, nemajući dovoljno novca. Medjutim istinski se nadao da će i sam njime leteti u svoju Jugoslaviju.

Na svoj 75. rodjendan 1931 najavio je potpuno novi izvor energije, ali nije bio spreman da ga opiše pre njegovog potpunog završetka. Pretpostavlja se da se radi o motoru pogonjom pomoću kosmičkih, gama, zraka. Kruzile su dve priče, jedna da Tesla i Einstein rade na istraživanju antigravitacije, a druga da on istražuje nevidljive avione i brodove. Danas smo svedoci primene oba pronalaska.

Približavao se Drugi svetski rat. Tesla je ostao potpuno bez novca. Za isplatu svojih sekretarica ponudio je da prepolove zlatnu Edisonovu medalju, sto su one odbile, ostavši mu verne do kraja. U to vreme preselio se u svoje poslednje stanište u hotel New Yorker, u sobu 3327, gde je stalno imao prisutne svoje golubove. Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu u New York Timesu je najavio "Smrtonosne zrake", neograničene moći, opisavši ih kao nevidljivi i potpuno neprobojni "Kineski zid" oko zemlje. Nakon što mu je finansiranje uskratio J.P. Morgan, odmah se obratio Britanskom premijeru Neville Chamberlain, nudeći potpunu zaštitu Britanije sa mora i iz vazduha, a za izvršenje istoga trajanje od svega tri meseca, i za isto trazio $3 miliona. Chamberlain je isto odbio, pozvavši se na upravo potpisani ugovor o ne napadanju sa Hitlerom. Konačno, ponudio je prodaju istoga Ligi Nacija u Ženevi, sto je donekle zabrinulo Amerikance. Upravo tih dana Tesla je doživeo upad u njegovu sobu, kojom prilikom su mu nestali naki vazni papiri i Edisonova medalja. Tesla je obrazložio svoj pronalazak kao "Zrake mira". Tehnički opis pronalaska ponudio je zemljama saveznicima: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, 1937. Danas se ovaj pronalazak identifikuje kao "Charged particle beam weapon" ili "Stars Wars". Sovjetski Savez je pokazao najveću zainteresovanost za Teslin izum i 1939. godine izvršio prve eksperimente, za čega je Tesli isplatio $25,000. Ubrzo posle toga Teslu je prilikom prelaska ulice oborio taksi. Kakve li "slučajnosti"?

Tesla je, takodje, predložio sistem telegeodinamičkih vibracija za otkrivanje mineralnih naslaga u zemlji, što se danas radi pomoću "istrazivačkih" satelita. Neposredno pre smrti, predvideo je i interplanetarne komunikacije.

1939. godine Nacisti su napali Poljsku i sa radio dirigovanim projektilima V-2 bombardovali London. Tesla je jos jednom poželeo zaštititi Jugoslaviju, predlažući im postavljanje 9 stanica "Nevidljivih zraka" od po 200 kW, ali sve je propalo silovitim napadom na Beograd, kojom prilikom je stradalo 25,000 nedužnih civila.

Teslin nećak Sava Kosanović sa Teslom je pripremio izveštaj za Jugoslaviju i Sovjetsku Akademiju Nauka. U toku 1942. godine Tesla se sreo sa kraljem Petrom Karadjordjevićem, prilikom kraljeve posete predsedniku Rooseveltu, kojom prilikom mu je izrazio svoj ponos što je Srbin i Jugosloven i zamolio kralja da sačuva Jugoslaviju. Tokom decembra 1942., kada je već ležao na samrtničkoj postelji, u Teslinu sobu upali su Ralph Bergstresser, iz OSS (prethodnica CIA) i Bloyce Fitzerald, stručnjak za balistiku iz Massachusetts Institute of Technology i odneli sve papire koje su zatekli. Zakazali su sastanak sa Rooseveltovim naučnim savetnikom za 8. januar 1943., ali je već dan pre istoga Tesla umro.

Jugoslovenski pisac Louis Adamić napisao je pismo 29. decembra gospodji Eleonori Roosevelt, opisavši Teslino zdravstveno stanje, ne tražeći pomoć, već samo da predsednik napiše Tesli pismo za Novu godinu i kaže da ga Amerika nije zaboravila. Veče uoči Nove godine je došla i prošla, a predsednikovo pismo nije stiglo.

Sedmoga januara 1943., na srpski Božić, sneg je lagano padao nad New York City-em. Na prozoru trideset trećega sprata stajao je beli golub i posmatrao svog nepokretnog prijatelja koji mu nije imao nista ostaviti. Teslina duša otišla je visoko u nebesa do kojih je on već davno dosegao sa svojim eksperimentima. Umro je najveći medju svim velikanima našega milenijuma. Njegovo nasledstvo koristi i koristiće tokom narednih stoleća čitav tehnološki svet ljudske civilizacije. Mi Srbi, imamo duznost da pamtimo Teslu, da učimo svoje sledbenike o njegovom doprinosu ljudskoj civilizaciji i da se pomolimo za mir njegove duše na naš srpski Božić.
Pepeo Teslinih posmrtnih ostatak prenet je i čuva se u zlatnoj urni u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Windsor, Canada, jun 2000.

150 godina od rođenja Nikole Tesle

      
SAD, Hrvatska i Srbija i Crna Gora obeležiće ove godine različitim programima 150-godišnjicu rođenja čuvenog naučnika Nikole Tesle, koji je preminuo 7. januara 1943. godine u Njujorku, gde je i proveo najveći deo života.

Iako se Tesla navodi kao američki, srpski ili hrvatski naučnik, problem njegove nacionalnosti rešen je u Vebsteru i Britanici navodima da je on bio Amerikanac srpskog porekla, rođen u Smiljanu, tadašnjoj Austrougarskoj, a sada Hrvatskoj. Iako sve tri zemlje podjednako polažu pravo na Teslu i različito navode njegovu nacionalnost, ne odbijaju saradnju u proslavi jubileja.

Taj veliki naučnik, koji je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije, rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, koje je bilo na vojnoj granici u tadašnjoj Austriji, sada Hrvatskoj.

Osnovnu školu pohađao je u Smiljanu i Gospiću (1862-1866), a završio je i gospićku Realnu gimnaziju (1866-1870), kao i Visoku realnu gimnaziju u Karlovcu (1871-1874). Od 1875. do 1878. studirao je na Politehničkoj školi u Gracu, a 1880. godine upisao je studije filosofije prirode na Univerzitetu u Pragu.

Prema Tesli, koji je tokom života patentirao oko 250 pronalazaka u SAD i širom sveta, jedinica međunarodnog SI sistema dobila je naziv - mera za magnetnu indukciju "tesla". On je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, poznat kao "Teslin transformator" (transformator bez jezgra, Teslina zavojnica ili Teslin kalem).

Od 1881. do 1882. radio je u Budimpešti, u Centralnom telegrafskom uredu, gde je i započeo svoj veliki pronalazački period, usavršavajući aparat za pojačanje glasa kod telefona, tokom kojeg je došao na ideju o obrtnom magnetnom polju. Iste godine otišao je u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, a 1883. preselio se u Strazbur, gde je napravio prvi prototip indukcionog motora.

U SAD je otišao 1884, započevši rad u Edisonovoj kompaniji, ali je već 1885. napustio i osnovao sopstvenu kompaniju - "Tesla Arc & Light Co", praveći prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Prvi patent prijavio je Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine.

Po Teslinom sistemu, 15. novembra 1896. godine komercijalno je otvorena prva centrala na Nijagarinim vodopadima, puštanjem struje do Bafala. Bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda tog doba.

Beograd je posetio jedini put 2. juna 1892. godine, tokom boravka u Evropi, na poziv Kraljevskog instiuta iz Londona i Francuskog društva za fiziku.

Vlada Srbije formirala je početkom novembra 2005. godine Odbor za organizaciju proslave 150 godina rođenja Tesle, čiji je predsednik srpski premijer Vojislav Koštunica.

Programom obeležavanja, koji će činiti svečana akademija, naučni skupovi i tribine, izložbe i druge aktivnosti u oblasti prosvete, predviđena je i saradnja sa stranim asocijacijama koje nose ime velikog naučnika, kao i zajedničke aktivnosti sa Hrvatskom u obeležavanju jubileja.

U radu Odbora učestvuju predsednik SANU Nikola Hajdin, predsednik Matice srpske Božidar Kovaček, predstavnici instituta "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin", Muzeja "Nikola Tesla", Društva "Nikola Tesla", Saveza pronalazača Srbije, Univerziteta u Nišu, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, resorna ministarstva Srbije, Skupština grada Beograda, kao i najznačajnija javna preduzeća.

U Hrvatskoj je 2006. proglašena Godinom Nikole Tesle, a takođe je najavljen niz manifestacija, naučnih skupova i predavanja, kao i obnova Tesline rodne kuće, uređenje muzeja, seoske crkve i okoline. U organizaciji proslave jubileja u Smiljanu učestvuje i Srpska pravoslavna crkva, kao i ambasada SCG u Hrvatskoj.

Najavljeno je i da će biti obnovljen spomenik Tesli, uništen u ratu prethodnih godina, odnosno ponovo izliven u gipsanom kalupu koji se čuva u Beogradu. U Zagrebu bi trebalo da bude postavljena Teslina bista, a predloženo je i osnivanje instituta koji bi trebalo da radi na vraćanju Teslinih naučnih radova iz SAD u Hrvatsku.

Muzej Nikole Tesle u centru Beograda osnovan je 5. decembra 1952. godine, odlukom vlade FNR Jugoslavije, a smešten je u rezidencijalnoj vili iz 1927. godine. Muzejska građa stigla je u Beograd prema odluci američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Po Teslinoj želji, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1949. godine.

Muzej je jedinstvena institucija nauke i kulture u Jugoslaviji, kao i u svetu. Jedini je muzej koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Tesle. Poseduje izuzetno vredne kolekcije: više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, više od 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, više od 1.500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja, kao i više od hiljadu planova i crteža.

Arhiv Nikole Tesle, koji se čuva u njegovom muzeju u Beogradu, uvršten je u UNESKO-ov Svetski registar kulturne dokumentacione baštine "Pamćenje sveta" (Memory of the World).

Teslin život ostao je pod velom tajne iako su o njemu pisali mnogi, uključujući Miloša Crnjanskog, a snimljeni su i mnogobrojni filmovi i televizijske serije i realizovane brojne predstave.

Narodna biblioteka Srbije (NBS) dobila je nedavno na poklon “Tesla kolekciju" iz Njujorka, zbirku kopija njegovih članaka objavljivanih u američkim novinama i časopisima od 1886. do 1920. godine.

NBS je dobila taj poklon u 24 toma, na ukupno oko 5.000 stranica, zahvaljujući generalnom sekretaru "Memorijalnog društva Tesla" iz Njujorka (Tesla Society) Ljubi Vujoviću. Prikupljanje i sistematizacija članaka trajala je ukupno četiri godine, obuhvativši oko 2.000 tekstova, od kojih je 200 Teslinih autorskih.

Teslino Memorijalno društvo iz Njujorka, osnovano 1979, predložilo je, inače, Ujedinjenim Nacijama da se 10. jul, dan rođenja Tesle, proglasi Međunarodnim danom Nikole Tesle. Razmatranje tog predloga je u toku u UN. Isti predlog uputilo je UN i Društvo Nikole Tesle iz Australije.

Teslin jubilej biće na neki način obeležen u svetu i filmom “Prestiž” (The Prestige) Cristophera Nolana, u kojem će velikog naučnika igrati slavni britanski pevač David Bowie. Film “Prestiž” zasnovan je na romanu Kristofera Prista iz 1996, a govori o dvojici mađioničara rivala (Christian Bale i Hugh Jackman), od kojih jedan traži od pronalazača Tesle da mu pomogne da nadmaši konkurenta ultimativnim mađioničarskim trikom 1878. godine.

Tesla je istraživao i visokofrekventne struje, na osnovu kojih su konstruisani transformatori za dobijanje visokih napona, a zasluzan je i za pronalazak radija i sistema daljinske kontrole do kojih je došao eksperimentišući brodićem-igračkom u njujorskom Central parku. Pamti se i po eksperimentima ograničenih izvora energije 1899. i 1900. godine u Kolorado Springsu.

Urna sa Teslinim posmrtnim pepelom postavljena je na kamenom postolju u pozlaćenoj kugli u beogradskom muzeju velikog naučnika.

SEECult & B92

Znate li za onu pricu o Teslinim izumima koji su zaplijenjeni od strane americke vojske, zato sto su bili ispred svog vremena i predstavljali su opasnost za svijet.Nesto kao sprava za stvaranje zemljotresa i jos neka sranja..

KRATKA SAZNANJA O GENIJU / Nikola Tesla


Moć kontrole uma

Novi svetski poredak koji je velikim delom naucno i tehnoloski koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolaze najmocnijom tehnologijom za kontrolu uma.

I ovaj deo famoznog vojnog americkog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proistice iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je moguce napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma pocela je od trenutka kada je CIA zapocela projekat "Pandora", pise Aleksandar Milinkovic u knjizi "Teslino tajno oruzje". Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je: istrazivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zracenja na funkcije mozga, a sef tog projekta, je na pocetku bio dr Ros Edi. Njegova istrazivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je moguce kontrolisati ljudsko ponasanje i reakcije uz pomoc elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inace veoma otporne na EM zracenja niskog nivoa. To prakticno znaci da ce EM talasi sa podesenom frekvencijom odlicno posluziti za prenos signala i poruka do mozga, na slican nacin kao sto su radio-signali prilagodjeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.

Rizik eksperimenata

Delovanje ELF tehnologijom moze da se usmeri i na citave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponasanje. U preduzecima ili agencijama sistem se razmesta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slicno zgradama lociranim na izvorima stetnih zracenja. Jedan od strucnjaka za parapsiholoske fenomene, sa sopstvenom agencijom u Becu, Minhenu, Zenevi - poznat samo pod pseudonimom Rasa - licno je pratio neke eksperimente americke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponasanjem. Njegova prica potvrdjuje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom". "Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji saradjuju u projektima NATO za VND (vidjenje na daljinu). U jednom od njih ucestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slicne modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slucajevima kada se postigne potpuno fizicko razdvajanje, kao u cuvenom "filadelfijskom eksperimentu", to moze da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju sta se dogadja kada se vratite sa takvog putovanja, jer time ostecujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamcenje. Kada sam im rekao kakvu stetu takav proces moze da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uklju?i svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo ostecenje moze da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!"
Viđenje na daljinu

Nedavno je objavljena knjiga Dzima Nabela, "Vidjenje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod cijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se sva istrazivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdziniji. To pomalo plasi i podseca na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina.

Medjutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugacije metode. "Tacno je", kaze Rasa, "da postoji nacin da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomocno sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako sto oba uva stimulisu sa dva razlicita izvora muzike i podsticu bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, sto postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su ucestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobuceni i nepripremljeni, dozivela ozbiljne mentalne poremecaje, jer u vojsci i slicnim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu cinjenicu da ovakve "igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, nesto slicno psihodelicnim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nacin moze proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu cela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronadjete pravu tacku to ce vas naterati da kinete".

Vremenski tunel

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom dogadjaju, sledeci rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. su zapoceli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogucio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova prica dalje lici na naucnu fantastiku. Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naucnik koji je neposredno bio ukljucen u realizaciju "Montouka", tvrde da je vec tad bila potpuno osvojena mogucnost bezgranicnog putovanja u proslost, ali se u buducnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguca, samo u stanju izmenjene svesti. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istrazivanju, takodje dosli do 2011. kao granicne godine. Jedno italijansko udruzenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u buducnost moguce samo do - 2011. godine.

Nevidljivi brod

Ono sto, navodno, nije poslo za rukom Tesli i Ajnstajnu u "Filadelfijskom eksperimentu", uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - vec "vidjenom" u Budjanovcima.

Bespilotne letelice

U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrsile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj sto za vecinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuce lake i jake materijale. O bespilotnim letelicama Tesla pise: - Na izvestan nesavrsen nacin mogucno je, pomocu danasnjih radio-elektricnih uredjaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblizno jednim odredjenim pravcem i da izvrsi izvesne radnje na daljini od vise stotina milja. Masinom ove vrste, moze se upravljati na vise na?a, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moze pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada proucavanju te stvari i pronasao sam sredstva kojima se na lak na? mogu postici ova i jos veca cudesa.

Večita enigma

Zanimljivo je, da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa preciznoscu mogli da tvrde kada je Nikola Tesla tacno umro. Agent FBI, u izvestaju direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. kaze: - Naknadno istrazivanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u cetvrtak, 7. januara, kao sto je navedeno u teleksu od 9. januara!? Ovaj podatak naveo je "optimiste", da Tesla zauvek nikada nije ni otisao. Medju njima su i sledbenici cuvene "Unarijus" akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim bicem koji se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle, da je to cista glupost, cinjenica je da su "vanzemaljci" sa "Unarijusa" svojevremeno uspesno saradjivali sa mnogim vladama sveta, cak i sa nekim nasim drzavnim organima. Tesla je svojim projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o cemu svedoce tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u nasledje i materijal kome jos naucnici nisu dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se bezbrojni pokusaji naucnika i laika da se ostvare znacajni naucni i pronalazacki prodori. Generalno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim prakticnim ostvarenjima ideja koje je Tesla jos davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do bezicnog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i sokantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, sto je vise nego sto zauzima nekoliko vodecih holivudskih zvezda zajedno!

FBI krao Tesline izume

Više od 60 godina nakon smrti Nikole Tesle, lik i delo jednog od najcuvenijih svetskih naucnika i dalje predstavlja nerešivu zagonetku. Tesla je bio pod nadzorom Federalnog istražnog biroa od dolaska u SAD do smrti 1943. Ali i sledecih 40 godina svaki zahtev o Teslinoj zaostavštini, novinski clanak ili naucni rad o naucniku završavao bi pravo na stolu direktora FBI. Cim je u januaru 1943. cuo vest o smrti Nikole Tesle, agent FBI Foksvort poslao je telegram direktoru kancelarije u Njujorku sa sledecom sadržinom: „Istaknuti naucnik iz elektrotehnike umro je u hotelu ‘Njujorker’. Eksperimentisao je bežicnim prenosom energije, tzv. zracima smrti i konstruisao je revolucionarni tip torpeda. Njegove beleške se nalaze u hotelu i dosad nije ucinjeno ništa da se sklone od neprijateljski raspoloženih osoba”. Po americkom Zakonu o slobodi informacija, ti dosijei su delimicno objavljeni. Ali nedostaju kljucne stranice i na više mesta flomasterom su precrtana imena. Uvid u tajnu ko je naložio da Tesla bude pracen objašnjava poruka koju je FBI poslao tadašnji potpredsednik SAD Henri Volis u kojoj se nedugo posle smrti naucnika navodi da su Tesline stvari od „vitalnog interesa za vladu”.

Nakon Tesline smrti u SAD pocinju istraživanja tajnih oružja koja se oslanjaju na njegove radove. Ali kako se FBI dokopao Tesline ostavštine? S obzirom na to da Tesla nije imao dece, njegov necak Sava Kosanovic dan nakon ujakove smrti došao je u sobu hotela „Njujorker”, gde je Tesla živeo, kako bi pronašao testament. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je nepoznati bravar namestio novu kombinaciju na sefu. Dan posle, uz pratnju osobe iz Službe za kontrolu imovine stranaca, sva imovina je zapecacena i odneta u skladište na Menhetnu. Nekoliko godina kasnije, Kosanovic je od radnika u skladištu saznao „da su ljudi iz FBI dolazili nocu i snimali”. Tadašnji direktor FBI Edgar Huver demantovao je bilo kakvu umešanost, ali vreme je pokazalo suprotno. Naime, vlada SAD je tokom rata u Vijetnamu pocela da istražuje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produži sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraživanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju elektricne energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotacu. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su vec znali kako da se utice na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala Vlada SFRJ. Prema drugoj, dokumente im je dostavio Teslin pomocnik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili veštacku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja služi i kao elektromagnetski štit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom „Ratovi zvezda”. Veliku pažnju izaziva i tajna Teslinih „zraka smrti”. Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Zamolio je istraživaca Roberta Perija, koji je tada krenuo na Severni pol, da ga obavesti o dogadajima s puta. S tornja „Vardenklif” pored laboratorije usmerio je zracni top prema Arktiku. Peri je javio o eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji do 15 megatona TNT-a.

Ipak, najviše pažnje izazvao je „Filadelfijski eksperiment” iz 1943. Tesla je vodio projekat „Duga” u kojem je niskofrekventnim magnetskim poljem pokušao da sakrije ratni brod od radara. Brod i jeste postao nevidljiv, ali ljudskom oku. Kad su generatori ugašeni, brod se pojavio. Al Bijeleka, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla još 1942. poceo da sabotira istraživanje kad je shvatio da ce ljude iskoristiti za eksperimente. Kad se povukao s projekta, bio je obeležen kao odmetnik. Tu prica dobija obrt. Na ulici ga pod cudnim okolnostima udara automobil. Oporavio se, ali ga posle par meseci pronalaze mrtvog u hotelu. Prema službenom izveštaju umro je od tromboze. Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu pratili u stopu, nisu znali tacno kad je on umro. Agent FBI u dokumentu od 12. januara 1943. kaže: „Naknadno istraživanje pokazalo je da je Tesla umro 8. januara, a ne u cetvrtak, 7. januara, kao što je bilo javljeno”.

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI

Tajna u dosijeu "TESLA"

Nikola Tesla je jedan od najblistavijih umova covecanstva, uz sva svoja priznata dostignuca (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasledje je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept bezicnog prenosenja energije kroz Zemlju ipak moguc?
Sta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, sta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabeleskama posle njegove smrti? Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi "Tesla - dosije FBI", u izdanju Beoknjige. Autor ovog stiva Aleksandar Milinkovic, novinar istrazivac, priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istrazni biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943. godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papiric iz njegove zaostavstine morao je da zavrsi na stolu sefa FBI Edgara Dzona Huvera. Ko je Huveru nalozio da Teslu drzi pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea "Tesla", jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci slucajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja.

Cenzura agenata

Da sve bude jos zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlascuje da ih preuzme i cuva. Njegov necak Sava Kosanovic na kraju je sakupio sve do cega je mogao da dodje i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao sto sve nije zapecaceno posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga sto je spakovano nije stiglo u Beograd. Kako slavni naucnik nije mnogo mario ako mu neko uzima papire, a dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je ziveo. Postoji sumnja da u nekim tajnim depoima jos stoje njegove genijalne zamisli i cekaju da ih neko iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao sto je 256 FBI izvestaja, samo podgreva nadu da ce i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno. FBI istina o Tesli izgleda da ce jos biti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je prilicno "cenzurisan".

TESLINE MISLI

Nije mi žao što su ukrali moje ideje, vec što nisu imali svoje

Daleko preko granice zapažanja naših cula, duh još uvijeke može da nas vodi

Covjek je ogranicen svojim saznanjima, postoji jedan broj pitanja koja nikada nece saznati

Mlad covjek ne treba žaliti što nema milion dolara da bi realizovao neku ideju, misliti se može i bez milion dolara, a mišljenje rada ideju koju posle treba realizovati

Covek je automat kosmickih sila

Tolika je moc coveka da nebo odjekuje, a Zemlja drhti od samog zvuka njegovog glasa.

Uspjeh je divan u svakom pogledu, samo ne u novcanom

Ono što najviše usporova ljudsko kretanje je neznanje

Dan kada budemo tacno znali šta je ''elektricitet'', obeležice dogadaj možda veci i znacajniji od malo kojeg drugog koji je obeležen u istoriji covekovog rada

Razvitak i bogatstvo nekog grada, uspeh nekog naroda, progres celog ljudskog roda, sve to odreduje raspoloživa energija

Hteo sam da osvetlim citavu zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane novo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara kao prsten oko Saturna.

Ako ima nekakve slave i zasluge da se pripiše mome imenu, to je ta pocast srpskom narodu!

Osecam se ponosan što sam potekao od viteškog naroda

Evropa ne može nikada isplatiti veliki dug koji Srbima duguje za teške žrtve, što su ih oni podneli boreci se protiv varvarske najezde

Kad razmišljam o prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine

Ako je priroda velika macka, ko je vuce za rep?ž

Izvor