Ovde je padao grad veličine nokta na palcu ruke, nije ni blizu veliki ko sa slike, a to je opet najveći grad koji sam ja video do sada.

Dosta je ugazilo tamo kod Ivanjice i u tom delu, a poznato je da se tamo u velikoj meri gaje maline...

kao sto neko rece, to tako bude u srbiji. ponavlja se samo na razlicitim delovima srbije. i onda ove gde grad nije pao zabole dok njima ne padne. a to da je nabavka raketa bila pogresna tj. losijeg kvaliteta nisam ni sumnjao. da je srbija drzava kao sto nije trebalo bi te sabane eksperte u zatvor i oduzeti im imovinu. pa ti posle budi pametan u zatvor i filozofiraj

Ajde budite srecni da je vojvodjanska njiva netaknuta...sta cete jesti u suprotnom 

Pa dosta njih nece jesti nista posto nece imati od cega da kupi

Naravno ovo je momenat ,prekretnica za Vojvodinu. Sad trebe ucenjivati BeogradOstatakSrbije 

Hiljade porodica zivi od maline + ogroman priliv deviza donosi izvoz istih. Nije dobro kad grad pada na njih.

Kakav je to 3,14čkasti grad koji nije smeo sinoć da udari na Ćolu 

Vojvodjanske njive su k***c, kad Srbija mora da uvozi hranu.

Олујно невреме опустошило део Србије

Десеторо повређених у Kрушевцу.– Ванредно стање у Ариљу и Лучанима. –Алексинац без струје и воде. –Град величине кокошијег јајета обрао малињаке, уништени пшеница, воћњаци, виногради.–Оштећени кровови и аутомобили…
 

Јак ветар оборио је четири стуба на далеководу код Алексинца Фото Танјуг

Ариље, које у ово доба године врви од берача малина, сезонских радника, откупљивача и накупаца јуче је било сабласно тихо. Град који је прексиноћ погодио ову општину и суседне Лучане, Ивањицу, Чајетину и Косијерић готово је уништио малињаке, воћњаке и повртњаке. Леденице величине јајета оштетиле су кровове стотина кућа и десетина аутомобила. Ветар је чупао дрвеће, ломио гране и за собом оставио пустош. Вода је продрла у подруме многих домаћинстава, однела путеве и мостове... Због овога је у Ариљу, иначе највише страдалом у златиборском округу, проглашена елементарна непогода.

Штета коју је претрпео овај воћарски крај првенствено познат по узгајању малина, према речима Мирјане Авакумовић, председнице општине, мери се десетинама милиона евра.

– Годишњи приход од малина процењује се на 30 милиона евра, од чега је овом непогодом скоро половина изгубљена. Стопроцентну штету су претрпели засади јабука и шљива, а малињаци негде око 80 одсто. У многима је остала само трска. То је први утисак. А коначни биланс штете знаће се када комисије заврше обилазак терена. Противградна заштита је испалила доста ракета, али је очигледно била недовољна да заустави толику стихију. Ако се томе дода да с босанске стране није деловала противградна заштита оваква непогода се тешко могла зауставити – каже председница општина.

Она додаје да је велики број сеоских кућа оштећен, наводећи, пример села Добраче у коме је две трећине домаћинстава остало без кровова. Такође, већина локалних путева је непроходна и закрчена ишчупаним стаблима дрвећа.

– Комуналне екипе рашчишћавају терен и помажу око покривања кућа, јер је то тренутно приоритет. Толико можемо да финансирамо из општинског буџета, а за остатак ће нам бити неопходна помоћ државе – наглашава Авакумовићева.

Миле Стојић, светски рекордер у производњи малина из села Миросаљци, каже да је за њега овогодишња берба завршена, иако је почела тек пре неколико дана.

– Град нас је предухитрио и учинио своје. Више од 80 одсто засада на четири хектара ми је уништено. Али бојим се да ће се ово негативно одразити и на наредне сезоне, јер су страдале младе саднице. Уништен ми је аутомобил, трактор и цреп на кући – каже Стојић.


Драган Богдановић из Трешњевице код Ариља у уништеном малињаку Фото Б. Пејовић

Ову олују, какву не памте ни најстарији мештани, Драган Симовић, тридесетчетворогодишњи пољопривредни произвођач, посматрао је из свог малињака у селу Драгојевац.


– Призор је био страшан. Леденице величине јајета обарале су на земљу недозреле плодове малина, јабука, шљива и ораха. Њиве су се забелеле и град смо могли да згрћемо лопатама. Очекивао сам да ћу убрати 40 тона малина, али сигуран приход могу да очекујем од 15 тона, колико сам осигурао. Нешто бербе ће бити, али у то не могу много да се поуздам – наводи Симовић.

Они који су попут њега осигурали усеве и имовину или малињаке наткрили мрежицом могу нечему да се надају.

Милован Бошковић, директор главне филијале „Дунав осигурања” у Ужицу, потврђује да пољопривредници и грађани овог краја једини спас виде у наплати штете.

– Од прексиноћ у свим пословницама непрекидно звоне телефони. Одмах смо послали екипе у најугроженија подручја да сниме штете. Не можемо одмах да се изјаснимо о проценту, јер ће наши проценитељи пратити пољопривредне културе до краја сезоне, а потом направити обрачун и доставити осигураницима. Када је реч о кућама и аутомобилима поступак је далеко једноставнији – објашњава Бошковић.

Према оцени Светислава Петровића, професора Пољопривредног факултета у Чачку, ова непогода је била великих размера, а последице ћемо још дуго сагледавати.

– Читава села у ариљској општини, као што су Богојевићи, Добраче, Латвица, Ступчевићи, Миросаљци, Трешњевица и Драгојевац, слободно се може рећи, претрпела су штету од око 80 одсто – упозорава Петровић.

Не само да је изгубљен овогодишњи род воћа и поврћа, већ су многе културе трајно уништена. Постоји опасност да се на пукотинама стабала јаве гљивична обољења и да дође до сушења биљака. Бујице су, како истиче, на многим местима однеле родну земљу.

Оно што је сигурно, ариљском крају ће требати много времена и новца да се опорави од ове незапамћене временске непогоде.

Маријана Авакумовић
објављено: 26.06.2011

Политика