Због притиска година и све чешћих питања родитеља, пријатеља и рођака: „Шта, још се ниси удала?”, неке жене бивају оптерећене страхом да никада неће наћи мушкарца који ће желети да се њима ожени
Нема осетљивијег питања за једну девојку од оног: „Кад ћеш да се удаш?”. Јер, ако имаш другачији став о браку, околина и те како зна да ти налепи етикету „уседелице”, која, признаћете, баш и не звучи лепо. Па кад се, поред пријатеља и познаника, против девојке која још није одлучила да стане на луди камен уроте и тетке, ујне, баке, а крену и родитељи да звоцају, чини се да нема излаза из зачараног круга званог „удаја по сваку цену”... Нажалост, због великог притиска околине, поједине припаднице „нежнијег” пола постају толико оптерећене страхом да никад неће наћи мушкарца који жели да се њима ожени и да ће заувек остати у „сингл” варијанти, да то код неких прелази и у опсесију, која их спречава да уживају у животу и заиста наиђу на особу са којом ће започети заједнички живот.

Тако у неком разговору моја колегиница Бранка рече пре неки дан да је родбина убија у појам, да су јој се попели на врх главе и да не може више да слуша реченице: „Је ли, ћерко, је л’ имаш неког, знаш ли да ти пролазе године? Што се не удајеш? Шта више бираш? Кад ћеш децу да рађаш?”

А и другарици Јани, успешној четрдесетогодишњој новинарки, околина стално придикује због тога што се још није удала.

– Сада су се ућутали старији чланови фамилије, али зато млађи зановетају: „Ма удај се већ једном”, „Никад није касно да пробаш брак и видиш како је добро” – објашњава Јана, додајући да и поред тога никад није била оптерећена тиме да мора пошто-пото да стане пред матичара.

Најгоре је када девојка падне под утицај околине и када се уда само да не би остала сама. То ми је чак признала свеже удата рођака Маја, говорећи да јој је, иако не воли мужа, сада много лакше, јер више не мора да се бори са тим да са њом „нешто није у реду” и да до сада зато „нико није хтео да је узме”.

Да није притисака околине, вероватно би теза заједљивих мушкараца да све жене по сваку цену желе да се удају пала у воду. Признајем да неке даме то прижељкују, али нису баш све опседнуте тиме да је „питање живота или смрти” облачење венчанице и чување „части” породице тим чином. Никако да се схвати да је дошло време када савремене жене имају план да најпре заврше факултет, да се запосле и изграде какву-такву каријеру, а тек онда изговоре то судбоносно „да”.

Мислим да је важно да свака жена која држи до себе мора да буде задовољна собом. Једино тако може да се одупре наметању клишеа окружења и знатижељницима уз осмех каже: „Удаћу се онда када ја то будем желела”.

У целој овој причи оне даме које нису удате имају још једну заједничку црту. Већина њих сматра да су малобројне оне срећнице које не жале за пропуштеним шансама и бившим љубавима. Ако таквих уопште негде има.

Izvor Politika

 Moja gospodja mama se udala u 19-oj ,nas dve rodila do 21g i ona zaista misli da sa mnom i sestrom ,koja je godinu starija,nesto nije u debelom redu.Sta vas dve mislite,kada cete decu radjati ,ja sam u vasim godinama....bla,bla ,bla.Sto se mene tice,meni je lepo i ovako ,kad se budem udavala to ce biti iskljucivo zbog dece i nastavka vrste .Gledajuci moje drugarice u brakovima i njihove probleme,uvek mi je drago sto nisam udata. Sto se mene tice ,ja i nemam neku narocitu zelju za tom udajom i potpisivanjem bilo cega 
sve zavisi od druge strane i njegovih zelja i zamisli.Zapravo ,mislim da imam fobiju od potpisivanja bilo cega .

Bolje da se zena uda u 40-toj nego da bude dvaput razvedena do 40-te

A u čemu je razlika između živim sa nekim i radjam mu djecu i udata sam za nekog?

Moji su sa zapada Bosne, tamo je postojao jedan zanimljiv običaj. Pošto su sela zabačena, greota bilo praviti svadbu i mučiti ljude, a ne zna se oceli se dvoje "primiti". Pa tako momak "privede" kući djevojku, oni krenu da žive zajedno, pa ako to ide "čitaj: naprave bebu" onda ima razloga i da se vjenčavaju. Kad dođe vrijeme da se krsti prvo dijete, napravi se slavlje, pozovu gosti, pa se roditlji vjencaju prije podne, a dijete se krsti poslije podne i mirna Bosna. Ako se dvoje ne slože "čitaj nema bebe" mlada se vrati kući i vata sljedećeg.
Ovo je odlična tradicija koja i do danas živi u mojoj familiji.   Doduše imamo članova koji su samu svadbu odlagali sve dok im sin nije bio kum na vjenčanju, ali dobro, važno da je njima lijepo.

Inače, muškarci su gori od žena, naročito oni koji imaju žensku djecu. Imala sam prilike da prisustvujem sesijama gdje se okupe petorica, šestorica njih, svi fini, obrazovani, preko 60 godina sa gomilom djece koja nece da se udaje i ženi, pa krenu  sa: "Imam ja malu ..., bili tvoj sin / sestric / kumic htio da je upozna ..."

Kada sam ja izrazila užas nad gornjom praksom (moj užas je opravdan, jer već imam 29 tako da sam sad i ja meta sličnih debata) moj ćale me mirno pogledao i rekao: "Tvoje je pravo da se udaješ ili ne udaješ, ali nisam ja tebe odgajo svo ovo vrijeme pa da na kraju nemam unuke!"

Tako radjajmo djecu, možda ćemo i mi jednog dana poželiti unuke.  

vala bas... kakva udaja, kakve trice... a koliko znam djeca se radjaju i mimo brakova... 
@lolana fobiju od potpisivanja? 

Postujem ja to i da neko ne zeli brak... ne zeli decu... ne zeli veze... al onda sa jedno 60 godina ustanes iz kreveta i skapiras da nemas vise nikog... i onda se zapitas, gde sam ja to, sta cu ja ovde, ko sam ja uopste?

Svako bira onaj put koji mu najvise odgovara... makar i u tom trenutku...
Ne mislim da je papir bitan zbog porodice ili bilo cega, ali je on nesto sto predstavlja neophodnost...
Razlog je cinjenica da ukoliko nema braka, a dodje do problema jednog clana, on nema prava koji ima clan porodice... od banalnih primera nasledjivanja primanja, zdravstvenog osiguranja i sl, do gomile drugih sitnica..
Ako je neko vec u dugoj i ozbiljnoj vezi, ne vidim razlog da ne potpise papir.. makar zadrzali sve po starom... jer u mnogome olaksava sve...
Ako je neko pak izabrao da zivi sam... to ne mogu da razumem... jer zivot prolazi... a u drustvu je ipak sve lakse... a gde i kako zivimo, gotovo svima nama je potrebna sva pomoc koju mozemo dobiti.

Da zborim i ja nesto kao ozenjen 
Moje razmisljanje je bilo da ne trebam cekati zadnji voz...ukoliko mi zivot pruzi sansu da zasnujem porodicu, ima to i da uradim.
Sve dok covek ne zavrsi skolovanje ne treba razmisljati o tome.
Slozio bih se sa SF, jednostavno je potreba da imas nekoga pored sebe...
A izmedju ostalog tu su i deca, o kojima covek treba razmisljati. Ja sam bio razmisljanja da ne trebam mnogo cekati, imam 25 godina...sta cekati?
Sada imam sina od godinu i po dana, i kada ja budem imao 40 godina on ce biti dovoljno star a ja ne previse mator da sa njim porazgovaram na normalan nacin.
Danas je mozda takva situacija da se ljudi tesko odlucuju na brak, ali i pored toga zasnivanje porodice je nesto sto cevek ne treba da ceka.

imala sam sumnje i strahove vezano za brak,ne iz razloga sto sam mislila da je nemoguce da on bude dobar,vec iz straha da ja necu biti dovoljno dobra za njega

ali onoga trenutka kada sam se osjetila spremnom i kada sam pozeljela imati kompletnu vezu sa nekim muskarcem i zelju da sebi i njemu podarim dijete...nisam oklijevala ni jednog trenutka.

potpisivanje jednog papira u tim okolnostima bilo je nesto sto mi se desilo potpuno prirodno,nenametljivo.
u tim trenucima nestala je sva moja potreba za analizama ili preispitivanjem.
nulirala se sva moja potreba za filozofiranjem.
sa njim sam zivjela i prije potpisivanja papira...u jednom trenutku mi se ucinilo da to ne mjenja stvar u svojoj biti.

i zaista nije promjenila sustinu nase ljubavi i razloge zelje da budemo zajedno.
osim sto mi je jeste olaksalo sa strane jedne administarcije ...(vodim se kao strani drzavljanin jos uvijek).

u sustini bitno je da ljudi jesu zajedno iz pravih razloga,
potpis tog papira je sporedna stvar.
licni izbor,kao i razlozi za nepotpisivanje.
nisam neko ko bi u tom smislu nekome bilo sta sugerisao.
osim sto jesam spremna da tvrdim da vi jeste u braku ukoliko zivite zajedno,volite se,dijelite zivotne okolnosti zajedno i pri tom imate djecu.potpisali vi neki papir ili ne.u tim okolnostima,ne vidim razloge za strah od potpisivanja papira.

priznajem da mi je malo teze da razumijem neciju potrebu da se ne ostvari kroz roditeljstvo.
teze da razumijem,ne i da postujem.

Problem devojaka (a i mladića) koje se ne udaju nije nastao time što se nisu udale nego time što nisu mogle da se prilagode životu sa nekim ko nije član njihove roditeljske porodice.

jos kad ih naplasite ovde sa temama tipa "kako srediti svekrIvu" ...