Hhehehe...super...

  Na šta sve čovek naleti tražeći podatke vezane za filmove i serije...

     https://en.wikipedia.org/wiki/The_Wachowskis#Personal_life

"...Andy (Wachowski) has been married to Alisa Blasingame since 1991. Lana (ex-Larry Wachowski)  married Thea Bloom in 1993; they divorced in 2002. She subsequently began dating Karin Winslow; they married in 2009. Winslow is a board member of the Chicago House and Social Service Agency.

Raised by a "hardcore atheist" father and an "ex-Catholic turned Shamanist" mother, the duo once described their religious beliefs as non-denominational. Lana is a vegetarian..."

Najavljen "Sandman" film.
All-New All-Different Marvel will have a new Hulk and a lady Wolverine.

 


---------------------------------------------------------------------

‘Power Rangers’ Rumor: Reboot Aiming To Cast Unknowns

----------------------------------------------------------------------
Every Iron Man suit from the Marvel movies

Crouching Tiger, Hidden Dragon: The Green Legend premijera 28-og avgusta. Nema još trailera. 

Omiljeni filmovi velikih reditelja: Od Vrtoglavice do Avatara

Na radost čitalaca, objavljeno je što Vudi Alen, Tarantino, Kopola, Majkl Man i Skorseze smatraju za najbolja filmska dostignuća svih vremena

Lista najboljih filmova časopisa “Sight & Sound“ na kojoj je “Vrtoglavica” Alfreda Hičkoka smijenila neprikosnovenog “Građanina Kejna” Orsona Velsa, izazvala je brojne komentare. Za najbolje filmove je glasalo 846 reditelja, kritičara i ostalih filmskih eksperata.

1. "Vertigo" (Hičkok, 1958)

2. "Građanin Kejn" (Vels, 1941)

3. "Tokyo Story" (Jasuđiro Ozu, 1953)

4. "Pravila igre" (Žan Renoar, 1939)

5. "Sunrise: a Song for Two Humans" (F.V, Murnau, 1927)

6. "2001: Odiseja u svemiru" (Stenli Kjubrik, 1968)

7. "Tragači" (Džon Ford, 1956)

8. "Čovjek sa filmskom kamerom" (Vertov, 1929)

9. "The Passion of Joan of Arc" (Drejer, 1927)

10. "8 ½" (Federiko Felini, 1963)

Za najbolje filmove svih vremena je glasalo 358 reditelja iz cijelog svijeta. Objavljena je tako i posebna rediteljska lista na kojoj je najbolji “Tokyo Story” (Ozu, 1953). Drugo mjesto dijele Kjubrikova “Odiseja” i Velsov “Građanin Kejn”.

Na trećem je 8 ½ (Felini, 1963), slijede “Taksista” (Skorseze, 1980), “Apokalipsa danas” (Kopola 1979), na sedmom su “Kum I” (Kopola, 1972) i “Vertigo” (Hičkok 1958)”, na devetom je “Ogledalo” (Tarkovski 1974) a “Kradljivci bicikala” (De Sika, 1948) zatvaraju top 10.

Nakon te dvije liste, časopis je zbog ogromnog interesovanja filmofila odlučio da objavi i pojedinačne izbore velikih reditelja. Na radost čitalaca, objavljeno je što Vudi Alen, Tarantino, Kopola, Majkl Man i Skorseze smatraju za najbolja filmska dostignuća svih vremena.

Vudi Alen

1. "Kradljivci bicikala" (De Sika, 1948)

2. "Sedmi pečat" (1957, Bergman)

3. "Građanin Kejn" (Vels)

4. "Amarcord" (1963, Felini)

5. "8 1/2" (1973, Felini)

6. "The 400 Blows" (1959, Trufo)

7. "Rašomon" (1950, Kurosava)

8."Velika iluzija" (1937, Žan Renoar)

9. "Diskretni šarm buržoazije" (1972, Bunjuel)

10. "Staze slave" (1957, Kjubrik)

Frensis Ford Kopola

1. "Pepeo i dijamanti" (1958, Andžej Vajda)

2. "Najbolje godine naših života" (1946, Vajler)

3. "Viteloni" (1953, Felini)

4. "Loši dobro spavaju” (1960, Kurosava)

5. "Yojimbo" (1961, Kurosava)

6. "Singin' In The Rain (1952, Stenli Donen i Džin Keli)

7. "Kralj komedije" (1983, Skorseze)

8. "Razjareni bikl" (1980, Skorseze)

9. "Apartman" (1960s, Bili Vajlder)

10. "Sunrise" (1927, Murnau)

Majkl Man

1. "Apokalipsa danas" (1979, Kopola)

2. "Oklopnjača Potemkin" (1925, Sergej Ejzenštajn)

3. "Građanin Kejn" (1941, Vels)

4. "Avatar" (2009, Džejms Kameron)

5. "Dr. Strangelove" (1964, Kjubrik)

6. "Prelijepo" (2010, Alehandro Gonzalez Inaritu)

7. "Moja draga Klementina" (1946, Džon Ford)

8. "Stradanje Jovanke Orleanke” (1927,Drejer)

9. "Razjareni bik" (1980, Skorseze)

10. "Divlja horda" (1969, Sem Pekinpo)

Martin Skorseze

1. "8 1/2" (1973, Felini)

2. "2001: Odiseja us vemiru" (Kjubrik)

3. ""Pepeo i dijamanti" (1958, Andžej Vajda)

4. "Građanin Kejn" (Vels, 1941)

5. "Leopard" (1963, Lukino Viskonti)

6. "Paisan" (1946, Roberto Roselini)

7. "Crvene cipele" (1948 Pauel i Presburger)

8. "Rijeka" (1951, Žan Renoar)

9. "Salvatore Đulijano" (1962, Frančesko Rosi)

10. "Tragači" (1956, Džon Ford)

11. "Ugetsu Monogatari" (1953, Kenji Mizoguči)

12. "Vertigo" (1958, Alfred Hičkok)


  Ono gore dosta objašnjava.

На територију Крима извршен „српски културни десант”








3. јун 2015. Татјана Кутаренкова
Филм српског редитеља Ивана Јовића „Исцељење” победио је на 24. међународном филмском фестивалу „Златни витез” у Севастопољу.


 На територију Крима извршен „српски културни десант”
Српска делегација: Милан Кнежевић, Марија Жижковић, Светан Страхинић. Фотографија: Владимир Смољаков
Филмски фестивал „Златни витез” по традицији сваке године окупља најбоље филмске уметнике из свих словенских земаља. Последњих година је, међутим, прерастао оквире искључиво „словенског форума”, будући да су ове 2015. године у њему учествовали и редитељи из Италије, Немачке, Француске, Шведске, Израела, Летоније и са Кубе.





Током многих година је „Златни витез” одржаван у различитим градовима словенских земаља, да би се најзад ове године „скрасио” у Севастопољу.
„Данас фестивал увлачи у јединствену матицу све посленике светске уметности, свакога ко не жели да се расплине у духовном мртвилу масовне културе, ко не жели да изгуби самосвојност и ко тежи да очува своју националну традицију”, сматра председник фестивала, народни уметник Русије Николај Бурљајев.
Током многих година је „Златни витез” одржаван у различитим градовима словенских земаља, да би се најзад ове године „скрасио” у Севастопољу. Од 27. до 31. маја су приказивани номиновани филмови и ретроспективе, приређивани концерти и свечане академије. За житеље и госте Севастопоља улаз је био слободан на све пројекције и манифестације. Фестивал је доказао да је светла, добра и морално узвишена филмска уметност жива и да може напунити биоскопске дворане.




Председник фестивала, Народни уметник Русије Николај Бурљајев са супругом, глумицом Ингој Шатовој. Фотографија: Владимир Смољаков
„Битно је да ’Златни витез’ поклања велику пажњу тако важним темама као што су јачање духовних и моралних темеља друштва, хармонизација породичних односа и васпитавање нових нараштаја у духу узвишених идеала грађанског друштва и патриотизма. И наравно, фестивал поставља врло високе „уметничке” стандарде, доприноси консолидацији свих оних који се професионално баве филмом и јача међународне културне везе”, истакао је у своме писму учесницима и гостима „Златног витеза” председник Русије Владимир Путин.
Србија је увек једна од најактивнијих и најомиљенијих учесница „Златног витеза”. Ове године су у жирију фестивала били филмски редитељи Јован Марковић, Марија Жижовић, Света Страхинић и Милан Кнежевић, као и филмски редитељ и продуцент из Републике Српске Симо Брдар. Као почасна гошћа у Севастопољ је дошла и глумица, редитељка и певачица Ивана Жигон.

Пуцањ у душу
У Београду ће специјално бити приказан руско-украјински блокбастер „Битка за Севастопољ“. Приказивање ће се одржати у оквиру јубиларних свечаности поводом 70-годишњице Победе у Другом светском рату.
Србима је на овогодишњем фестивалу припала најпрестижнија награда – златни витез у номинацији за најбољи играни филм. Добитник је Иван Јовић за филм „Исцељење” – причу о свепраштању и сили вере. Филм говори о времену после рата у Босни. Главни јунак је православни монах који тражи свој пут ка духовном исцељењу. Тугујући за разореном отаџбином он одлази у удаљени скит и тамо налази једну босанску породицу.
„Бронзаног витеза” у категорији документарних краткометражних филмова освојио је филм Дејана Петровића „Рестарт” о борби против бола и животних потешкоћа уметника-инвалида Дарка Бабића.
У години када се обележава 70-годишњица победе у Великом отаџбинском рату организатори фестивала су посебну пажњу посветили филмовима са ратном тематиком. Филм „Бројеви” редитеља Бранка Лазића из Републике Српске говори о једином дечијем логору који је постојао у Хрватској. О годинама проведеним у том логору прича бивша робијашица која је још увек жива. Њено име је сада постало познато захваљујући редитељу. А колико још имена тек треба установити, јер су сви они у логору били само „бројеви”...
У години када се обележава 70-годишњица победе у Великом отаџбинском рату организатори фестивала су посебну пажњу посветили филмовима са ратном тематиком.
Исто о рату, али не о истом рату, снимио је филм и Бранко Станковић из Србије. „Зло је било јаче” – тако се зове филм. То је трагична прича о Србину и муслиманки из Босне. Још 2004. године је прича о српско-муслиманској љубави приказана у чувеном филму „Живот је чудо” Емира Кустурице, али судбина измишљених Кустуричиних јунака Бранка и Сабахе имала је срећан крај, док се истинита прича Станковићевих јунака несрећно завршила. Бошко и Адмира су се упознали 1984. године на Олимпијади у Сарајеву, а 9 година касније избио је рат и прекинуо њихов срећан живот.

Фотографија: Владимир Смољаков
Српски редитељ Желимир Жилник дотакао се у своме филму актуелног и сложеног савременог проблема. Земље Европе, а међу њима и Србија, принуђене су да прихватају и смештају у своје центре за социјалну адаптацију азиланте из Северне Африке и са Блиског истока, а циљ тих људи је да се некако докопају Европске уније. Жилниковом филму „Log Book Serbistan” додељена је диплома за анализу сложених међуетничких односа.
На фестивалу је приказано 17 филмова из Србије, 2 филма из Републике Српске, и по један из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.

  Znam za ovo, pratim ovu filmsku smotru poznatu kao i Slovenski Oskar.
  Prvog Zlatnog Viteza osvojio je film Sinovci (2006) koliko me pamćenje služi.

Film “Srebrenica survivors” 11. jula premijerno na BBC-u

Dokumentarni film “Srebrenica survivors” kojeg je režirao bosanskohercegovački reditelj Samir Mehanović, bit će premijerno prikazan 11. jula ove godine na BBC-u.

Film je sniman u okolini Tuzle i Srebrenici, traje 60 minuta, a bh. publika će ga moći pogledati istog dana na FACE televiziji.

-Genocid u Srebrenici se ne smije zaboraviti. Poslije Drugog svjetskog rata to je jedini genocid koji se desio na evropskom tlu. Međutim, ima onih koji još uvijek poriču genocid. Nažalost, to je činjenica na prostorima Balkana. Nadam se da će ovaj film pokrenuti konstruktivan dijalog, jer nema opravdanja za ubistvo više od osam hiljada ljudi, kazao je reditelj Mehanović za Faktor.ba

Cilj filma je, navodi on, da prikaže patnju preživjelih žrtava genocida.

-Ljudski život je najvažniji i ovaj film je bio motivisan da prikaže patnju, ne onih koji su pobijeni, nego onih koji i danas žive posljedicu tog događaja. Nisam bio zainteresovan za politiku, nego za ljudske emocije, kazao nam je reditelj.

Ističe da ga raduje činjenica što će film biti prikazan na BBC-u – po njegovom mišljenju najobjektivnijoj i najboljoj svjetskoj televiziji.

-Dakle, film će biti emitovan na BBC World, što znači da će 500 miliona gledalaca moći vidjeti ovaj film. Isto tako, jedan dio filma će biti emitovan u udarnom terminu na BBC 2. Međutim, najviše mi je drago što će FACE TV, kao koproducent, prikazati film za bh. publiku, kazao nam je Mehanović.

Mehanović je rođeni Tuzlak. On je pozorišni i filmski reditelj, producent i scenarista. Za svoj rediteljski prvijenac “Kako smo se igrali”, dobio je BAFTA nagradu.



  Baš me zanima ova bajka.