Ukucao sam bear i blood u gugl... probaj, ima svačega

Због цензуре филма „Север” укинут такмичарски програм

У знак протеста због забране приказивања филма о борцима забрањене Курдистанске радничке партије фестивал је отказао и доделу „Златних лала”. – Србија у фокусу „Сусрета на мосту”



Истанбул – Још на самом изласку са Аеродрома „Кемал Ататурк” стиже обавештење – 34. Истанбул филм фестивал отказао је све такмичарске програме и церемонију додела вредних филмских награда „Златна лала”! Сви филмови, осим турских, приказују се по предвиђеном распореду у фестивалским дворанама, све активности унапред заказане се одржавају, али такмичења више нема!

Свака могућа мистерија везана за овај изненадни и у сваком случају неуобичајени фестивалски гест, одагнана је већ по доласку у палату овог најзначајнијег турског фестивала, на којем се ове године од 4. до 19. априла, у 20 програмских целина, приказује чак 204 филма из 65 земаља света и на којем је вредност „Златне лале” за најбољи филм фестивала укупно 54.000 евра! Званично писмо фестивалске директорке Азизе Тан, упућено свим домаћим и иностраним учесницима ове угледне манифестације, уследило је као последица повлачења 23 филма турских аутора у знак протеста против цензуре, коју је Министарство за културу Турске изненадно спровело над документарним филмом „Север”, забранивши његово приказивање у такмичарском програму документарних филмова.

Лавина незадовољства турских аутора додатно је појачана чињеницом да је спорни „Север” („Бакур”) већ био приказиван на домаћим фестивалима (рецимо, јесенас и у Анталији) са уредном лиценцом добијеном од Министарства културе. Зашто је лиценца за приказивање у Истанбулу (реч је о обавезном протоколу који важи за све филмове) волшебно сада изостала, крајње је нејасно. Или можда није?

Наиме, документарни филм „Север” Чаијана Демирела и Ертугрула Мавиоглуа бави се животном свакодневицом бораца у три војна логора припадника забрањене Курдистанске радничке партије (ПКК), а саставни део филма су и интервјуи са некима од најстаријих њених припадника и активиста. Међутим, филм се никако не може окарактерисати као „прокурдски” односно про ПКК, јер су аутори само износили чињенице са терена, лично се не сврставајући на ту страну.

У светлу изненадне забране приказивања „Севера” може се сагледати и реакција више од стотину турских филмских радника у виду отвореног писама турској влади у којем се диже глас против овакве врсте угњетавања и цензуре. Међу потписницима је и прошлогодишњи кански победник, сценариста и редитељ Нури Билге Џејлан. И фестивал је рекао своје, мада је нека велика реакција на овакву фестивалску одлуку изостала. Филмске ствараоце је тешко ујединити, њихов свет је свет великог ега и неке врсте себичности с којом се увек штите они мали, лични интереси. Права реакција била би, како што ми то у неформалном разговору рече продуцент Чедомир Колар (један од чланова истанбулског жирија изненадно „осталог без посла”), „када би сви турски аутори који су добили новац од државе, сада лепо тај новац држави вратили – у знак стварног протеста против цензуре”...

Ипак, турска публика је ове године у прилици да види и српске филмове „Ничије дете” Вука Ршумовића и „Варваре” Ивана Икића, у програму „Балкан: филмови пламена” у којем се приказује и „Амстердам експрес”, најновији филм албанског аутора Фатмира Кочија, али и хрватски филм „Таква су правила” Огњена Свиличића (копродукција са Србијом). У оквиру популарног програма „Сусрети на мосту”, индустријског дела Међународног фестивала у Истанбулу, данас је на панел-дискусији представљен и Филмски центар Србије. Организатори „Сусрета на мосту” позвали су представнике неколико националних филмских фондова (из Србије, Бугарске, Грузије и градских фондова Сарајева, Хамбурга и Берлин-Бранденбурга...), али и „Еуримажа” и „Доха филмског института” да представе моделе, концепцију и искуства финансирања делатности у области кинематографије.

Вечерас је у Истанбулу и право српско филмско вече. Српски центар Србије биће домаћин званичне вечере на којој ће специјални гости – млади редитељи и продуценти Стефан Арсенијевић, Стеван Филиповић, Никола Лежаић, Марко Паљић и Милан Стојановић (Драган Бјелогрлић је у последњем тренутку отказао учешће) пред својим турским колегама и потенцијалним финансијерима, представити своје нове пројекте у развоју. Ово је само почетак пројекта „Србија – земља партнер” (иницијатор и аутор идеје је Мирољуб Вучковић) који ће свој пуни замах имати у наредних 12 месеци, а конкретни резултат већ 2016. године, када ће фондација продуценткиње Зејнеп Атакан уручити награду од 5.000 евра најбољем српском пројекту у развоју. Детаљи следе у сутрашњој истанбулској причи.

Дубравка Лакић

Izvor http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zbog-cenzure-filma-Sever-ukinut-takmicarski-program.sr.html

Ryan Gosling u novom 'Blade Runneru'?

Jedan od najpopularnijih glumaca današnjice, Ryan Gosling, u pregovorima je za ulogu u nastavku kultnog filma Blade Runner uz originalnu zvezdu filma Harrisona Forda.

Reditelj Denis Villeneuve režiraće ovaj naučno-fantastični triler uz producentsku pomoć Ridleya Scotta, reditelja originalnog filma.

Scenario za film potpisuju Hampton Fancher i Michael Green, a nastavak će biti smešten nekoliko decenija nakon originala iz 1982., koji je bio smešten u distopijski Los Angeles 2019. godine.

Harrison Ford će reprizirati svoju ulogu Ricka Deckarda, lovca na replikante ali nije poznato koja bi uloga trebala pripasti Goslingu, ukoliko on pristane na ulogu u filmu. Sa produkcijom bi trebali krenuti već ovo leto ali još nije poznato kada bi film mogao ugledati svetlost dana.

Izvor http://www.prolog.rs/Ryan-Gosling-u-novom-Blade-Runneru-article-16021.htm

Subotica dobija školu filma i Filmski klub

SUBOTICA - U saradnji sa lokalnom samoupravom, subotički Otvoreni univerzitet pokreće gradski Filmski klub i školu filma koji imaju za cilj širenje ljubavi prema sedmoj umetnosti i razvoj teorijskog i praktičnog znanja o filmu kod mladih.

Delovanje Filmskog kluba je, kako je saopšteno, zamišljeno kao serija predavanja o istoriji filmske umetnosti od ranih početaka do današnjeg vremena putem nedeljnih prikazivanja ključnih dela koja su menjala film kao medij i otvorenih razgovora nakon svake projekcije putem kojih bi se otvarala mnoga pitanja o umetničkim dometima, tehnikama filmskog jezika i stilskim pravcima svakog dela ponaosob.

"Ove sesije su namenjene svim ljubiteljima filma bez obzira na godine i zanimanje i potrudiće se da odgovore na pitanja odakle film kao umetnička forma u ljudskom stvaralaštvu, kako se vrednuje film, kojim postupcima veliki autori kod publike izazivaju pojačana osećanja i uopšte zašto nakon odgledanog filma često ostajemo bez daha, prepušteni sopstvenim razmišljanjima", navedeno je u saopštenju.

Predavanja, projekcije filmova i razgovori će se održavati na Otvorenom univerzitetu, u prostorijama Filmskog kluba, a vodiće ih Petar Mitrić, selektor Festivala evropskog filma Palić uz povremena gostovanja kako profesora filma, tako i samih reditelja iz Srbije i inostranstva.

Ulaz na sva predavanja i projekcije je slobodan.

Što se škole filma tiče, “Filmski seminar” u trajanju od šest meseci u periodu od maja do decembra 2015 održavače se u prostoru Filmskog kluba i polaznicima će kroz praktični i teorijski rad pružiti neophodna znanja iz oblasti filmske režije, pisanja scenarija, montaže, kamere, zvuka.

Pod mentorstvom reditelja dokumentarnih filmova Zoltana Šifliša i reditelja igranih filmova Sabolča Tolnaija, potrebna znanja iz različitih oblasti će prenositi i Akoš Kovač, Gabor Ripli, Darko Maletin, kao i drugi gostujući predavači sa dugogodišnjim iskustvom u filmskom stvaralaštvu iz naše zemlje i inostranstva.

Uz opremu koju poseduje Otvoreni univerzitet - 3 digitalne kamere HD rezolucije, 2 montažne jedinice, rasvetu, snimače zvuka i ostalo - tokom učešća u školi filma polaznici će zajednički raditi na stvaranju nekoliko sopstvenih projekata koji će kasnije biti predstavljeni široj javnosti.

Za učešće u školi filma potrebno je poslati kratku biografiju, navesti razloge za prijavljivanje u školu filma, kao i dosadašnja iskustva na polju filma, ukoliko postoje.

Prijave treba poslati do ponedeljka 4. maja 2015 do 12.00h, na email adresu eurocinema@openunsubotica.rs .

Prvi sastanak Filmskog kluba i škole filma će biti održan 4. maja od 20 časova na prvom spratu Otvorenog univerziteta u prostorijama Filmskog kluba.

Izvor http://www.tanjug.rs/novosti/175586/subotica-dobija-skolu-filma-i-filmski-klub.htm

Koje je djubre ovaj fast&furious...na pola sam zaspao...

Osmi deo 2017-e 
Star Trek 3 najverovatnije će imati naziv Star Trek Beyond.

12 omiljenih filmova Kventina Tarantina

Sajt Sight and Sound zamolio je proslavljene režisere da sastave listu svojih omiljenih filmova svih vremena. Svoje najdraže filmove otkrili su Martin Skroseze, Vudi Alen, Giljerno del Toro i drugi. Sada vam predsavljamo listu 12 omiljenih filmova Kventina Tarantina.

1. Apocalypse Now (1979) - Francis Ford Coppola
2. The Bad News Bears (1976) - Michael Ritchie
3. Carrie (1976) - Brian De Palma
4. Dazed and Confused (1993) - Richard Linklater
5. The Good, the Bad, and the Ugly (1966) - Sergio Leone
6. The Great Escape (1963) - John Sturges
7. His Girl Friday (1939) - Howard Hawks
8. Jaws (1975) - Steven Spielberg
9. Pretty Maids All in a Row (1971) - Roger Vadium
10. Rolling Thunder (1977) - John Flynn
11. Sorcerer (1977) - William Friedkin
12. Taxi Driver (1976) - Martin Scorsese

Kako vam se čini Kventinov izbor?

Izvor http://www.prolog.rs/12-omiljenih-filmova-Kventina-Tarantina-article-16055.htm

Dobra lista, mada ima više komercijalnih filmova nego što sam očekivao, i svi su anglofoni... mogao je da oda počast Azijatima koje je omažirao toliko puta bar jednim filmom... skoro sam gledao Rolling Thunder, baš sam pisao o tome na onoj drugoj temi, jeste dobar film... Bad News Bears i Vadima nisam gledao... čudi me da nema Hani Kolder i Umri drugi put koje je sam Tarantino više puta navodio kao omiljene.

Bolje da su objavili Vudijevu listu. Ili makar Skorsezeovu.

  Nije lud, videće se šta je sve pokrao, pardon, kome je naprvio omaž. Gledao sam sve sa liste a slučajno sam prošle godine video i Martinovu koja je mnogo bolja.
  H.Kolder je sjajan i zabavan film o očajnoj domaćici koja postaje revolveraš. Sećam se da se reditelj Kenedi nije baš dobro snašao sa sloumošnom koji je za njega kao nekog ko pripada staroj gardi bio nešto novo.