Freska

Uporno ćutiš
trag ti sve bleđi
ako me slutiš
usudi se, pređi

to prazno polje
usijanog peska
da li sam postolje
ili samo freska?

Ponos

Topliji, kažeš,
može li to biti?
Kojim se cvetom
ponos kiti?

Nema mrvica
pokljucale ptice
ostade samo
smrknuto lice.

Evo ti jedan
pogled bledi
ti ga porazi
ili ga pobedi!

Evo ti jedan
osmeh blagi
na prepunoj obali
ostasmo nagi...

Goli do kože
u očima suša,
čuje se samo
odbegla duša.

Kako galopira
sve dalje, dalje...
Neko ti nešto
u njoj šalje...

Grč


Po ko zna koji put
htedoh da se vinem
među umetnike
znalce,
pametnice...
Pa umesto
tapšanja po ramenu
zaradih grč
u ogledalu...

Napuštam presto

Nije da se pravdam
ne vredi, nema načina
biti na potezu, pa stati
pasti i pre prvog čina
nije da se vadim
nešto ću ti tajno dati
čim to nešto izgradim
i vidim gde mi je mesto
ok, damo, sad ti vuci
ja napuštam presto
sve je u tvojoj ruci...

Slučajno, greškom...

Retki su oni susreti pravi
sve je nekako "na brzaka"
usput mi se neko javi
nešto mi poznat, ko to beše
to što ja nosim u glavi
oni ionako neće moći da reše...

Ćao! Hej! Kako je bilo?
"Kul, brate, društvo, meze..."
Glupost se ovde meri na kilo
a ja ko neki zatucani kreten
sve mi glupo, sve mi bez veze
malo sam u razvoju ometen...

"Ma teraj dalje, šta te briga..." -
govorim sa sobom kao budala -
"...za tebe je neka stara knjiga,
novo te zbunjuje, krade ti sećanje..."
Lice se ne gužva od godina nego od briga
drži me davno dato obećanje:

Da ću na sve to
gledati sa smeškom
vi ste namerno rođeni
a ja slučajno, greškom...

Sve je pijano

Pijana deca ulicom hode
žene se sumnjivo klate
pijani brodovi bespućem brode
pijana lica me prate

Pijani oče gde će ti duša
što pijanoj majci ostavi mene
i pijana džukela gazdu sluša...
Ali ko? Reci mi: Ko?
sluša mene...

Џукела

Поклопац на столу, чаше поломљене,
и понеки пацов убрзано бежи
казуј кучко где си затурила мене
џукела у мени почиње да режи...

дај одглуми једну улогицу жене
тек да видим знаш ли шта смо некад били
па кад ово стакло ка венама крене
џукела у мени почиње да цвили...

Ne mogu da shvatim

Eh, kad bi ti samo znala
sa koliko žena sam bio
misleći samo na tebe,
dok si ti bila na moru,
i merkala bicepse i tricepse,
i još poneke mišiće,
nepoznatim muškarcima!

Eh, kad bi ti samo znala
koliko žena sam morao
da primim kod sebe,
dok si ti išla na ekskurzije,
kupujući skupocene stvari,
vrckajući se pred izlozima,
menjajući šeširice i krpice!

Eh, kad bi ti samo znala
koliko je žena zadovoljilo
svoje nagone na meni,
dok si ti studirala prava,
žureći da sve daš u roku,
puneći indeks desetkama
kao samolepivim sličicama!

Eh, kad bi ti samo znala
koliko je velika moja žrtva
dok sam te strpljivo čekao...
Sad si ti ugledni pravnik
a ja sam obična ništarija
koja dvogledom kroz prozor
gleda komšinice kako se svlače!

Eh, kad bi ti samo znala
kako sada iskreno patim
dok potpisujem razvod braka
i ne mogu nikako da shvatim
zašto si me prevarila?
Ako ti je iko u životu
bio veran – to sam bio ja!