Ne znam nista puno o mackama, pa ako neko zna vise ili neki siite! To bi puno pomoglo!

  ... ah, ta divna stvorenja 

pa kazi sta te to sve zanima, bice ljudima lakse da ti odgovore...

 

Mačke 
Nisi precizirao pitanje, pa je teško pogoditi tvoje interese.
Općenito bi se moglo reći da postoji veliki broj zvijeri iz obitelji mačaka.
Obična domaća mačka (felis domesticus) prihvatila je blizinu čovjeka kao modus preživljavanja.
Međutim, nikad nije prihvatila podanički polažaj, za razliku od psa.
Zadržala je visok stupanj autonomnosti pa s toga ne prihvaća dresuru i izvršavanje besmislenih radnji kao npr. donošenje bačenih predmeta.
Voli se igrati, ali samo kada i koliko želi.
Za razliku od psa, ne veže se uz gospodara već uz mjesto boravka sa širom okolinom.
Svoje područje redovito obilazi, obilježava, kontrolira i brani od uljeza.
Fizičke su joj karakteristike izvanredne.
Perfektan je lovac.
Izvrstan vid naročito dolazi do izražaja u sumraku.
Kretanje miša čuje na udaljenosti od 20 metara u budnom stanju, a dok spava na 10 metara.
Opremljena je predatorskom čeljusti, sa izraženim očnjacima, koljačima i vrlo opasnim kandžama, koje izvrsno koristi za napad i obranu.
O mačjem ljubovanju u veljači, uglavnom je sve poznato.
Samo ću spomenuti, da među mačorima dolazi do surovih i krvavih borbi za naklonost mačke koja se tjera.
Maca donosi na svijet obično 3-5 mačića.
Brižna je majka.
Od mačića se odvaja tek kad odrastu, i kad ih je naučila svim potrebnim vještinama preživljavanja.
Tada ih tjera da se osamostale.
Srednja težina odrasle mačke kreće se oko 4 kilograma.
Životni vijek mačke je 10 - 15 godina, a ponekad dožive  20 pa i više godina.
Uglavnom sa mačkama nema zdravstvenih problema.
Tek u starosti, moguće su artritičke promjene, slabljenje vida, ispadanje zubi, dijabetes, upale urinarnog trakta...
Za zdravlje mačke važna je kvalitetna i dostatna prehrana, bogata proteinima, vitaminima i mineralima.
Najpogodnija je originalana mačja hrana u tvorničkom pakovanju.
Konzerve, paštete, umaci, keksi, vitaminski dodaci.
Vrlo je važno da mačka uvijek ima dovoljno svježe vode.
Mlijeko nije pogodno za prehranu mačke (iako ga vole).
Povremeno mačku treba očistiti od crijevnih nametnika odgovarajućim pripravcima, a isto tako od mačjih buha i krpelja.

Postoji veliki broj uzgojnih sorti mačaka od kojih su poznatije vrste
angorska
sijamska
egipatska
perzijska
ruski plavac

Unutar svake grupe, postoje brojni varijeteti, obzirom na dužinu dlake, boje krzna, veličine, boje očiju.......
Karakteristika je uzgojenih sorti povećana zdravstvena osjetljivost.
Česte su alergije, super infekcije, virusna oboljenja, nasljedne bolesti....
Čistokrvne "plemenite" mačke, vrlo su zahtjevne u smislu svakodnevne njege, higijenskih i kozmetičkih tretmana, dijetetske prehrane, liječenja
smještaja....itd.
Ako s takvom mačkom sudjelujete na prigodnim izložbama i natjecanjima, bavite li se uzgojem vrhunskih mačjih legla, troškovi takvog zadovoljstva rastu do neba.
Potrebe kućanstva, u smislu nadzora nad glodavcima, potpuno zadovoljava obična mačka.
Osim toga ljepota mačke je ukras svakog doma.
Za malo brige dobiti ćemo zauzvrat mnogo lijepih trenutaka.

Te karakterne krznašice isplati se voljeti.

"Nije važno da li je mačka crna ili bjela. Glavno je da lovi miševe"
Mao Ce Tung

A evo i jedne prigodne pjesmice

                Izgubljeni mačići


Odšetala dva mačića,                     Spasa se ipak sjetio,     
Nije bilo davno,                             Mali mačak Miko,
Iz naselja zelenog,                         Svog bratića je zvao,
Što se zove Travno.                       Ime mu je bilo Striko.

Šetali su svakog dana,                   Vole Striku mačići,
Po stazama istim,                           Ko rođenog brata,
Korake su brojili,                           Striko ih je vodio,
Šapicama čistim.                            Sve do kućnih vrata.

Svog su puta znali,                         Zato su mu dali,
I najmanji kutak,                            Svaki kunu, dvije,
I stazice i puteljke,                         Ode Striko veselo,
Gdje je bačen stari lutak.                Brk mu se mačji smije.

Ali toga kobnog dana,                    Sad mačići su sretni,
Gusta je magla pala,                       Zagrljeni stoje,
Da se sretno kući vrate,                  Magla se razišla,
Šansa je bila mala.                          Svijetle zvijezde broje.   

Strah se hladan uvukao,                  Mačići su kući došli,
U dvije male duše,                          Straha više nema,
Slušali su glas sove,                        S peći fino miriši,
I vjetar kako puše.                           Večera se topla sprema.

Što sada da rade,                             Voljeli se mačići,
Kuda da se ide,                                Sve do zore rane,
Pitaju se mačići,                              Ali nisu išli dalje,
Ali puta ne vide.                              Od cijevi iz toplane.

U krug su se okretali,                     Tako je završila ova avantura,
Ali nije bilo sreće,                           Mačići se vole strasno, 
Usput su zabasali,                            Iz zdjelice iste piju,
U odbačeno smeće.                          Mlijeko toplo i slasno.

Studeni 2001. g.       S.M. Budjoni                                                                                     

Pa mene zanima, kako se odrzavaju ! Kako ih natjerati da vrse nuzdu na jednom mjestu? Da lise trebaju kuapti ?
Koliko je stvarno opasna macija dlaka ako se proguta?

Mačku ne moraš preterano paziti.
Nikako nisam za čuvanje mačke u stanu.
Kupanje ne dolazi u obzir, mačka se sama stara za svoju čistoću.
Povremeno četkanje dlake može.
Nikad nisam imala nikakvih posledica zbog čuvanja ovih umiljatih i lepih životinja, pa se za pitanje ''koje su posledice ako se proguta mačja dlaka'' moram malo informisati. 
Celog svog života kao kućne ljubimce sam imala mace, tako da ti mogu dati odgovor gotovo na svako pitanje.

Budjoni ti je ukratko i odlično napisao sve o macama. Potpisujem njegov tekst i dodala bih sledeći


Teme za razmišljanje pre nabavke kućnog ljubimca

Ovo je tekst o `milion` razloga zbog kojih možda ipak ne bi trebalo da nabavite kućnog ljubimca. Ukoliko ste sasvim uvereni da u vašem slučaju ne postoji nijedan od njih - nemojte ga čitati. Ipak, u slučaju da imate i najmanju nejasnoću u pogledu obaveza u zajedničkom životu sa kućnim ljubimcem, toplo preporučujem da nastavite da čitate dalje...

Iako je inicijalna ideja bila da se potencijalni vlasnici pasa upozore i podstaknu na dobro promišljanje pre same nabavke šteneta, ubrzo sam shvatio da preuzete odgovornosti iako najizraženije kod pasa [koji su verovatno najzahtevniji kućni ljubimci] manje-više važe za sve životinje koje ljudi gaje u svojim domovima. 

Napuštanje svog kućnog ljubimca ravno je zločinu!
Prema podacima svetskih udruženja za zaštitu životinja godišnje u svetu samo u periodu godišnjih odmora bude napušteno nekoliko miliona pasa i mačaka kućnih ljubimaca. Životinja koju čovek svojom voljom odgaji [i time joj oslabi instinkt za samoodržanje] nije u stanju da se stara sama o sebi, kako se neki zavaravaju. Napuštena životinja će u lutati u očaju zbog gladi i odsustva voljenog vlasnika i biti osuđena na odloženu smrt usled neminovne bolesti, sabraćajne nesreće ili zbog zarobljavanja i usmrćivanja u kafileriji. Umiljato štene ili mače koje je spavalo u nečijem krevetu najpre zbog nepromišljenosti [nepromišljena nabavka] a zatim i okrutnosti čoveka [reakcija na neplanirane obaveze] dospeva u situaciju kojoj nije doraslo i koja pre ili kasnije vodi u smrt. Stoga...

Potencijalni vlasnici kućnih ljubimaca, ako vi i vaša porodica do sada niste imali iskustva sa čuvanjem životinja, budite toliko dobri pa pročitajte ono što sledi i potom još jednom dobro razmislite da li ste zaista spremni za kućnog ljubimca.
   
Pre svega se dobro pripremite!
Pripreme bi valjalo da počnu razgovorom tj. dogovorom sa članovima domaćinstva. Veoma je važno, ako ne i najvažnije pitanje da li se svi ukućani slažu oko nabavke kućnog ljubimca.
+ iako se u početku možda čini da ga svi ukućani podjednako žele - odredite unapred čiji će ljubimac zapravo biti. Veoma je važno da se zna ko će o životinji brinuti redovno [hrana, fizička aktivnost, higijena...] i vanredno [bolesti, vakcinacije...]
+ boravkom kod ljudi koji imaju kućnog ljubimca poput onoga kojeg nameravate nabaviti možete utvrditi da li je neki član porodice alegičan na dlake ili perje.
+ izračunajte mesečne ili godišnje troškove za ishranu [značajne varijacije u zavisnosti od vrste i rase] i za veterinarsku negu [relativno male varijacije u odnosu na vrstu i rasu]. Na godišnjem nivou ovaj iznos najčešće premašuje nabavnu cenu samog kućnog ljubimca.
+ obratite posebnu pažnju na prostor u kome nameravate da čuvate kućnog ljubimca. Raspitajte se o konkretnim potrebama vrste i rase koju želite...
+ iako je dokazano da kućni ljubimci povoljno utiču na zdravlje ljudi smanjujući pritisak, nemojte se zavaravati. Impulsivno/nepromišljeno prihvaćena obaveza verovatno nikome i nikada nije poboljšala zdravstveno stanje.
+ unapred se pomirite sa činjenicom da nisu svi ljudi na ovom svetu ljubitelji životinja. Nemojte ni pokušavati da preobratite one koji ih ne vole...

Za sve postupke vašeg kućnog ljubimca ste odgovorni isključivo vi!
+ Saznajte sve o tipičnom ponašanju životinje koju planirate da unesete u svoj dom i svoj život.
Na primer, određene vrste pasa su uzgajane za specijalne namene pa su sa tim u skladu i njihove osobine i potrebe. Usaglašavanje tipičnog ponašanja određene vrste domaćih životinja sa životnim stilom i ličnim osobinama svih članova porodice je zapravo neka vrsta `umetnosti` od koje će direktno zavisiti mnogo toga.

Nikada ne kupujte kućne ljubimce kao poklon iznenađenja!!!
Takođe nikada nemojte o nabavci kućnog ljubimca odlučivati pod pritiskom svoje dece! Molećive oči mladunaca osvojiće srce vašeg deteta za tren ali vi ne smete dozvoliti da i vama pomute razum. Vaše dete nikako nije u stanju da se brine o drugom detetu, u ovom slučaju mladunčetu neke životinje.

Ne pokušavajte da svoje dete naučite odgovornosti tako što ćete mu kupiti kućnog ljubimca.
Prema zakonu, brigu od deci ne mogu voditi ni svi odrasli ljudi. Iz istog tog razloga nije u redu da o mladuncu neke životinje brine dete.

Makar delimično, uskladite vrstu životinje koju ćete nabaviti sa svojim navikama. Navike se veoma teško menjaju i nije fer da recimo neka hiperaktivna vrsta psa kao što je doberman trpi posledice `statičnosti` svoga gazde. gneralno gledajući, psi nisu idealni kućni ljubimci za ljude sa malo slobodnog vremena...

Izračunajte koliko slobodnog vremena imate u toku svakog dana.
Budite iskreni prema sebi! Slobodno vreme ne obuhvata period u kome se odmarate!!!

U našoj zemlji nažalost ne postoji valjana i jasna zakonska regulativa o pravima i obavezama vlasnika kućnih ljubimaca. Ova činjenica može nečijeg kućnog ljubimca da košta i života a da pritom onaj koji ga sa namerom usmrti uopšte ne odgovara za svoj postupak. Za početak, psihički se pripremite na svakojake komentare raznih nesrećnih i zlobnih ljudi. Potrudite se da vaš ljubimac ni na koji način ne ugrožava njihovu privatnost i sigurnost i smanjićete mogućnost bilo kakvog sukoba na minimum.

Na kraju, kada se u zavisnosti od svog karaktera, slobodnog vremena, životnog stila, novčanih prilika i ostalih ne manje važnih faktora, konačno odlučite za određenog kućnog ljubimca, budite spremni i na nepredviđene situacije. Vaše voljeno mače, štene, papagaj, iguana, tropska ribica, zec ili neka `treća` vrsta životinja obogatiće vam život na način o kome vam autor teksta može samo uzalud pričati...

Jedno je sigurno - od kvalitetnog planiranja imaćete velike koristi i vi i vaš budući kućni ljubimac, odnosno novi član porodice.



Budući vlasnici kućnih ljubimaca - budite pažljivi i strpljivi, isplatiće se!
  Srećno!

Kako od mačeta da izraste mačka?

Zdravo i sito mače nikad nije mirno, skače i lovi u vazduhu sve što se mrda, posebno razne igračke. Jedino izgleda usporeno kada "umiva" lice posle odlične hrane. Koja hrana je bolja od one koja ima u sebi sve potrebne hranljive materije? Poznavanje nutricionalnih potreba Vašeg mačeta je bitan faktor da bi mogli zadovoljiti sve potrebe i tako obezbedili mačetu brz rast i bezgraničnu energiju.




Rast mačeta

Mače, neposredno posle rođenja, teži oko 100 grama i postaje teže svaki dan za nekih 15 grama. Sa 10 nedelja starosti ima oko 1 kilogram. Do desete nedelje ženke i mužjaci rastu isto, ali zato posle ovog vremena mužjaci počinju da prednjače u rastu. Oba pola rapidno rastu do 6.-7. meseca starosti, pa sledi usporavanje rasta, gde sa 9 meseci starosti ženkica prestaje da raste, dok mužjak rast nastavlja do nekih 11 meseci starosti. Jedna mačka oko 12 meseci starosti prosečne veličine, normalno teži oko 4-4.5 kg.

Režim ishrane

Neposredno posle rođenja mačići počinju da sisaju majčino mleko - kolostrum. Prvih par sati su vrlo bitni za opstanak, moraju mačići posisati kolostrum jer samo tada mogu iskoristiti materije iz nje i tako obezbediti sebi prvu fazu imuniteta. Bitan je podatak da je mačje mleko « jače « od kravljeg mleka. Mačići sisaju do nekih 10 nedelja starosti, mada već sa 3-4 nedelja počinju da se interesuju i probaju «konkretnu hranu».U ovo vreme sa nekoliko mlečnih zuba oni lako jedu mekanu hranu baziranu na mesu, npr. konzerviranu mačeću hranu.

Šta posle sisanja?

Posle 10 nedelja, kad se završi period sisanja, bitno je mačićima pružiti kompletno izbalansiranu hranu, koja sadrži u sebi dovoljno energije, proteine, vitamine i minerale, naravno adekvatnoj proporciji. Najbolje je koristiti hranu spremljenu za mačiće, jer ona obezbeđuje adekvatan rast mačeta. Mače ima posebne potrebe za kalcijumom, fosforom, u adekvatnom odnosu, potrebe za cinkom, vitaminom A i D, tiaminom, esencialnim masnim kiselinama, i posebno za taurinom. Na primer odlična hrana koja ne sadrži samo jedan element u dovoljnoj količini npr. zink, može izazvati usporen rast, dermatitis u različitom stepenu, čak i neke deformitete.

Mmmm, al' je ukusno

Mačići bi trebali jesti što raznovrsniju hranu. Palatabilnost [tj. jestivost ili primamljivost] je zasnovana na aromi, teksturi i ukusu. Što više ukusa proba mače, time će biti manje izbirljivo kao odrasla mačka. Uz suvu hranu treba ponuditi i konzerviranu hranu. Hranjenje mora imati svoju postojanost, ne da bude neujednačena, isprekidana jer nepostojanost može izazvati digestivne probleme koje mogu završiti sa prolivom. Za mačiće je bitno da čin jedenja bude lak, tj. da komadići budu mali, ako treba suvu hranu potopite u vodu  [mlaku].

Mačićima nipošto ne treba davati hranu koja je deklarisana samo za odrasle mačke, jer ta vrsta hrane ne sadrži dovoljno gradivne materije za rast mladog organizma. Specijalno formulisana hrana za mačiće sadrži viši nivo proteina i energije od ostale vrste hrane.

               
Da li je mače prehranjeno?

U ranom dobu rasta, do 3-4 meseca starosti, je nemoguće prehraniti mače. Sa 10 nedelja starosti mače treba 250 kilokalorija po kilogramu telesne težine dnevno, što se može naći u oko 100 g suve hrane ili u 250-300 g konzervirane hrane. Između 4 i 6 meseci starosti mačeta, njegov organizam zahteva 100-130 kcal/kg tel. tež./dan. Između 8 i 12 meseci starosti ova potreba pada na 70-80 kcal/kg tel. tež./dan i tada već mače poprima izgled i veličinu odrasle zrele mačke.

Gubitak apetita

Zdravo mače spava, jede i igra se, pa ponovo spava, jede, igra se... Sve što odstupa je moguć problem. Tada konsultujte svog veterinara. Sve je u redu dok je mače nestašno. Ako mače nije jelo 48 sati, neophodan je veterinar. Ako mače povraća, ima proliv ili povišenu temperaturu i pri tome izostaje apetit, odmah idite kod veterinara. U ovim slučajevima dehidracija [ gubitak vode iz organizma ] može da bude kritičan.

Potrebe u ishrani

Upoređujući sa ostalim životinjama, posebno sa drugim mesojedima, mačke imaju jedinstvenu potrebu u ishrani. Ne smeju nikad biti vegetarijanci! Imaju visoke potrebe u proteinima. Ne mogu konvertovati karotin u vitamin A [ izvor je iznutrica plena ]. Organizam mačke ne može metabolizirati niacin iz triptofana, može koristiti samo esencijalne masne kiseline iz životinjskog izvora i ima potrebe unosa taurina za izgradnju mišićne mase.

Zdravlje mačke: šta je normalno?

Kao vlasnik mačke kao kućnog ljubimca, neophodno je znati nekoliko osnovnih podataka o normalnom stanju organizma, da bi lakše mogli uočiti bolesno stanje Vašeg ljubimca.

Telesna temperatura mačke se meri rektalno, kao i bebama. Normalna telesna temperatura mačke je u rasponu 38-39.2 °C. Normalne promene telesne temperature od 0.2-0.5°C može prouzrokovati promena ambijentalne temperature, povećana aktivnost, uzbuđenje, hrana, promena doba dana. Hipotermija je izraz koja označava sniženu telesnu temperaturu ispod normale, dok je hipertermija izraz koji se koristi prilikom povišene temperature. Ako je telesna temperatura niža ili viša od normalne, kontaktirajte svog veterinara radi konsultacije za pregled.

Boja vidljivih sluzokoža je normalno svetlo roze boje. Pod vidljivim sluzokožama se podrazumevaju sluzokoža kapaka [ konjuktiva ], sluzokoža usne duplje [ desni, unutrašnja strana usana ], sluzokoža nosa, sluzokoža vagine. Najpristupačnije su za rutinski pregled desni. Boja desni je dobar indikator stanja cirkulacije i oksigenizacije tkiva. Ako su desni pigmentirane za ovaj pregled treba koristiti konjuktive. Bleda, bela, plavičasta ili žuta boja sluzokože je znak da morate zakazati hitan pregled vaše mačke kod veterinara.

Vreme punjenja kapilara  isto se proverava na desnima. Radi se pritiskom prsta na jedan deo desni i meri se vreme dok pritisnuto mesto povrati svoju normalnu boju. Normalno vreme punjenosti kapilara je između 1-2 sekunde. Ova metoda se koristi radi procene stanja cirkulacij



Srčani rad možete osetiti na levoj strani grudnog koša gde lakat dodiruje grudni koš. Vaša mačka za ovaj test bi trebala biti mirna. Stavite ruku na ovu regiju i osetićete otkucaje srca. Možete koristiti i stetoskop, ako ga imate, mada ga nije obavezno kupiti. Brojite srčane otkucaje u toku jednog minuta [ 60 s ], mada je ovo ponekad teško izvodljivo da mačka bude totalno mirna jedan minut, zato koristite skraćenu verziju: brojite srčane otkucaje u toku od 15 sekundi i pomnožite dobijeni broj sa 4.

Ako ne možete naći srčane otkucaje, probajte izmeriti puls. Puls se njlakše oseti na tzv. femoralnoj arteriji. Ona se nalazi na unutrašnjoj strani zadnje noge u predelu prepona. Postavite kažiprst i srednji prst što više sa unutrašnje strane butine, polako i nežno pritisnite izabrano područje i osetićete puls. Ova metoda zahteva malo prakse, zato ne očajavajte ako ne uspete iz prvog puta. Kad budete jednom bili kod veterinara zamolite ga da Vam pokaže mesto gde se "traži" puls.

Broj otkucaja srca kod mačaka je između 160-220 otkucaja u minuti. Ako je broj otkucaja van ove granice, potražite veterinara odmah.

Disanje je vrlo bitno radi održavanja života zbog unosa kiseonika. Najbolje vreme za posmatranje disanja je prilikom mirovanja ili spavanja životinje. Normalan broj disanja je 20-30 kod jedne mačke.

Pored broja disanja bitan je i način disanja. Mačke ne dahću. Ako Vaša mačka dahće a nema razloga za strah ili stres, kontaktirajte odmah veterinara. Prilikom normalnog udisaja širi se grudni koš, a pri izdisaju grudni koš se skuplja. Ako primetite da pri disanju mačka koristi stomačne mišiće u većini, ili dahće, čuju se strani zvuci, ili je udisaj ili izdisaj otežan, konsultujte svog veterinara odmah.


Ako niste sigurni da li Vaša životinja diše, stavite ispred nosa lopticu vate i posmatrajte pomeranje vlakana, ili na isto mesto postavite ogledalo i tražite zamagljenost ogledala.

Proveru ovih fizioloških radnji trebalo bi raditi ponekad, makar jednom mesečno. Naravno, ne treba preterivati i nemojte maltretirati mačku svakodnevno, jer će joj dosaditi da bude mirna svakog dana za Vaš pregled.

Čim naiđete na nešto što je van granica normalnih vrednosti, kontaktirajte veterinara, jer je najlakše i najbezbolnije otkloniti abnormalnost u njenom začetku.

Ukoliko niste znali o svojoj mački...
   
      
   
Ako imate mačku verovatno već znate da ona poseduje neke neverovatne osobine.  Čak i ukoliko mačku nikada niste imali pročitajte ove zanimljive detalje vezane za najpopularnije kućne ljubimce na svetu.

Fiziologija i ponašanje

Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.


Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.

Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.

Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.

Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.

Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne. [Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.]

Osim u nosu, mačka poseduje još jedno čulo mirisa u vidu Jakobsonovog organa. Radi se o hemijski osetljivim nervnim završecima koji se nalaze u gornjem delu usne duplje. Najrazvijeniji Jakobsonov organ nalazi se kod zmija koje izbacujući i uvlačeći vlažan jezik prenose i molekule mirisa do osetljivih nervnih završetaka.

Kada pije tečnost mačji jezik je u usnu šuljinu unosi sa svoje donje strane, za razliku od recimo psećeg jezika.

Kao i ljudi, sve mačke se dele na levake i dešnjake.

Od svih životinja na Planeti samo žirafe, kamile i mačke hodaju istovremeno levim pa desnim nogama.

Mačka vrlo retko mjauče u komunikaciji sa drugom mačkom. Ovaj način oglašavanja mačke koriste samo sa ljudima.

Doskorašnje verovanje da mačke nisu u stanju da razlikuju boje je opovrgnuto u najnovijim istraživanjima. Mačke mogu razlikovati plavu, zelenu i crvenu boju.

Mužjak domaće mačke postaje polno zreo između 7. i 10. meseca dok ženka može ostati u drugom stanju već između 5. i 9. meseca starosti. Bez kontrole ženka može u kontinuitetu imati mladunce svakih 4 meseca pa je veoma važna kontrola parenja ili sterilizacija/kastracija.

Proporcionalno veličini svoje glave i tela, mačke imaju najveće oči od svih sisara.

Mačke moraju kroz ishranu da unose masti pošto njihov organizam nije u stanju da ih proizvodi. Nemojte hraniti svoju mačku [industrijskom] suvom hranom za pse pošto je mačkama u procentima potrebno 5 puta više proteina nego psima.
 Mačke imaju bolje kratkotrajno pamćenje nego psi. Najnoviji eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu u državi Mičigen utvrdili su da kratkotrajno pamćenje kod pasa ne prelazi 5 minuta dok kod mačaka može trajati i do 16 sati što prevazilazi i rezultate izmerene kod majmuna i orangutana.

Jedina vrsta domaće mačke koja voli vodu i kojoj je to sastavni deo karaktera rase je Turska Van mačka. U regiji iz koje potiče ova rasa znaju je i pod imenom "mačka koja pliva".

`Predenje` je sastavni deo komunikacije kod mačaka. Sam zvuk nastaje od kretanja vazduha kroz sužene kanale u plućima koje svojim pomeranjem pravi dijafragma. Neobično je što se nekada predenje čuje i kod mačaka koje su jako bolesne ili povređene. Ipak, predenje pre svega označava dobro raspoloženje i prvi put se čuje kod mačića dok sisaju mleko.

 

Istorijske zanimljivosti

Ailurofobija je strah od mačaka. Od ovog psihičkog poremećaja patili su Julije Cezar, Henri Drugi, Čarls IX kao i Napoleon Bonaparta.

Pre 4 hiljade godina, u starom Egiptu, mačka je smatrana svetom životinjom. Smrtna kazna je sledila svakome ko bi ubio mačku. Članovi porodice u kojoj bi mačka uginula sekli bi svoje obrve kao znak žalosti.

Neverovatna činjenica je da je 1888. godine u gradu Beni Hasanu pronađeno 300 hiljada mumificiranih mačaka. Njihovi ostaci su bili prodati za 18.43 dolara po toni i brodom preneseni u Englesku gde su korišćeni kao đubrivo.

Manje je poznato da je Isak Njutn pored svog životnog dela [Zakon gravitacije] izumeo i pokretna vratanca za mačke kako bi olakšao život svojim brojnim mačkama.

Pisac Ernest Hemingvej je izvesno vreme imao čak 30 mačaka u svojoj kući u Havani.

Vinston Čerčil je važio za velikog ljubitelja mačaka. Njegov mačak Džok koga je vlasnik zvao svojim ličnim pomoćnikom bio je pored Vinstona i na njegovoj samrtnoj postelji.

Jedan od najstarijih zakona o zaštiti mačaka doneo je saksonski kralj Henri I. On je odredio da svako ko ubije mačku mora platiti kaznu u iznosu od 60 korpi kukuruza.

Kada je mače još sasvim malo nikako ga nemoj te podizati za kožu na vratu. Samo majka mačka može to raditi a da ne povredi mače.

Supstance iz kore pomorandže i limuna smetaju mački što možete iskoristiti kao efikasan način da svog ljubimca odučite od grebanja određenog komada nameštaja ili obuće.

Naučno je dokazano da milovanje mačke može sniziti povišeni krvni pritisak.

Mada zaslužuje da bude obrađeno kao zaseban tekst, ovoga puta ćemo samo pomenuti ovaj još uvek nedovoljno istraženi fenomen. Iako se mačke smatraju manje odanim i vezanim za svog vlasnika i dom nego što je to slučaj sa psima, neverovatni slučajevi tzv. psihološkog praćenja vlasnika na ogromnim razdaljinama govori suprotno. Dokumentovani slučajevi da su životinje prelazile i po više hiljada kilometara [nepoznatog terena] i uspešno pronalazile vlasnike upućuju na postojanje nekog `čula` za koje nauka još uvek nema objašnjenje. Na nekim od najvećih svetskih univerziteta poslednjih godina se vrše ispitivanja koja pokušavaju da utvrde da li mačke i psi imaju sposobnost da telepatski `komuniciraju` sa čovekom i drugim životinjama. Za sada je potvrđeno da je učestalost `pogađanja` nekih zadataka u laboratorijskim uslovima osetno veća od slučajnosti.