Kartuzijska mačka ili Chartreux cat



 Poreklo
Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike.


Mačka je bila takodje poznata pod imenom Malteska, a i Kiparska mačka.

Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].

Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.

Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.

Navodno je Kartuzijska mačka bila prvobitno rasprostranjena u okolini Pariza gde je bila veoma omiljena kod štavljača kože i kod mesara, zbog njenog divnog sivo-plavog dvostrukog krzna, duge i kratke dlake, kao i zbog njenog izrazito mišićavog tela. Možda vam ovo zvuči kao crni humor, ali upravo tako navode izvori. No, nadajmo se da zbog navedenih odlika nije završavala u loncu ;-)

Rasa danas
Početak savremenog odgoja spominje godinu 1925. kada su sestre Léger, oduševljene lepotom sivo-plave mačke, koje se nekoliko stotina godina održala slobodno živeci u nekoj vrsti izolovane populacije, kako se pretpostavlja, resile da etabliraju rasu. Sestre Léger su prema crtezu i opisu rase iz starih dokumenata, upornim odgajivačkim radom uspele da učvrste sve karakteristicne odlike rase, što je bilo krunisano uspehom njihove ženke Mignonne de Guerveur koja je na izložbi pariskog Cat-Cluba 1933. godine bila izabrana za najlepšu mačku.

Posle drugog svetskog rata su odgajivači Kartuzijanke imali problema sa jako smanjenim brojem mačaka za uzgoj što je povlačilo za sobom neizbežni porast koeficienta incesta. Do čega dovode stalna incestna parenja je [skoro] svakom odgajivaču poznato. Bilo je ustanovljeno da je opstanak rase u opasnosti, te su tražena rešenja u ukrštanju Kartuzijanke sa rasama kao sto je Persijska mačka, ali najčešće sa British Shorthair zbog sličnosti i boje. U toku nekoliko decenija su se rase do te mere približile jedna drugoj da je pokroviteljski savez FIFe 1970. godine odlucio da Chartreux i British Shorthair budu vođene kao jedna rasa, a pod imenom British Shorthair. U Nemačkoj se rasa vodila pod imenom Karthäuser sto znaci Chartreux.

Da bi rasa Chartreux bila spasena od propasti u Parizu je osnovano udruzenje "Club de Chat des Chartreux". Osnivači su bili odgajivači Simmonet i Jaquemin koji su uspeli da odrze Kartuzijsku mačku u njenoj prvobitnoj formi, bez mešanja sa drugim rasama. Oni su neumorno radili na toma da se revidira odluka o stapanju rasa Chartreux i British Shorthair.

Revizija odluke doneta je 1977. godine, i od tada se Chartreux vodi ponovo kao zasebna rasa.

Izgled
                           
Kartuzijanka je mačka srednje veličine, mišićavog tela i nogu srednje dužine. Ženke su znatno manje, ali proporcionalno. Rep je srednje dužine, na vrhu špicast. Glava je trouglasog oblika sa ušima srednje dužine koje stoje uspravno i sa relativno malim razmakom. Profil je ravan. Oči su velike i ne treba da budu sasvim okrugle, boje ćilibara, do boje bakra.



Chartreux se ubraja u kratkodlake maćke, ali je njena dlaka ipak nesto posebno: i gornji i donji sloj krzna čine istovremeno i kratke i dugacke dlake. Efekat je taj da je krzno izuzetno gusto i vunasto. Boja mu je srebnasto-sivo-plava. Dozvoljeno je da Chartreux mačići do starosti od dvanaest meseci imaju minimalne tragove tabby šare koja posle treba da se izgubi i dlaka postane ravnomerno jednobojna.

Karakter
Chartreux je veoma čvrstog karaktera, ali ne može se reći da je tvrdoglava i da radi sta hoće. Ona samo zna šta hoće i kako da dobije. Voli društvo čoveka, ali može bez problema da ostane satima sama. Veoma je odana i voli da se mazi, ali ne da se stalno nosi na rukama i da sedi u krilu. Ostala je ipak donekle samostalna.

Cejlonska mačka



Poreklo
Rasa potiče iz južne Azije, najverovatnije iz Sri Lanke, nekadašnjeg Cejlona, po kome je i dobila ime. Nije razjašnjeno njeno pravo poreklo, zapravo se ne zna da li je mačka nastala selekcijom ili prirodnim putem. Iako mnogi tvrde da je rasa nastala bez udela čoveka, njen izgled nas uverava da je ipak mogla nastati ukrštanjem nekoliko rasa kao sto su Singapura, Abisinska mačka i Burmanka.

Da li je selekcija počela zbilja još u Cejlonu isto ne može pouzdano da se kaže, ali je evidentno da je odgajivanje Cejlon mačke počeo Dr.Paolo Pellegatta 1984.god. u Italiji gde je 1989.god. bila priznata kao rasa. Dr. Pellegatta je pri obilaženju ruševina budistickih manastira u Sri Lanki zapazio vrlo interesantne male mačke sa velikim očima. Bio je fasciniran njihovom radoznalošću i oduševljenju za kokos. Ali sigurno ne samo to povelo ga je da nekoliko mačaka ponese u Italiju i da se pozabavi ovom interesantnom rasom. Iako se danas odgajivanjem rase bave odgajivaci širom Evrope, rasa je pravi raritet.

Izgled
Maška je mala do srednje veličine i građa joj je nežna. Ima relativno čvrst grudni koš, a telo je mišićavo. Rep je kratak, deblji u korenu, a na vrhu zaobljen. Noge su srednje duzine, šape male i zaobljene. Glava je relativno mala sa izraženim jabučicama i jastučićima iz kojih rastu brkovi. Nos je kraći i ima jasan prelaz sa čela. Uši su visoko na glavi, u korenu široke i relativno dugačke. Najlepše na Cejlon mački su njene krupne oči oblika badema, pogled dočarava sanjarenje. One mogu biti žute do zelene boje.

Cejlon mačka spada u grupu kratkodlakih mačaka. Dlaka je svilena i leži uz telo.

Dozvoljene boje su: manila (velika slika gore) sa crnim ticking-om na sivkastim, drap ili lako narandžastoj podlozi. Dalje varijante su: blue, cinnamon, fawn, red, cream, i tortie.

Standardom su date kategorije šare: Chaus (kao u divljeg zeca), Continental sa štraftama ili kombinacija sa Chaus. Bentota nalaže ticking sa jasnim štraftama na nogama, prstenovima na repu i izraženim „M“ na čelu.

Karakter
Cejlon mačka obožava društvo i zato rado živi sa ljudima kao i drugim životinjama. Puna je energije i voli da se penje po drveću u čemu je neverovatno vešta. Veoma je privržena, draga i veoma komunikativna.

Californian spangled



Poreklo
Kao i Bengalska mačka, i California Spangled [spangle=šljokica, tufna] je kreirana rasa. Inspiraciju je dobio Paul Casey za vreme boravka u Africi, negde početkom sedamdesetih godina. Namera je bila da se dobije mačka sa izgledom leoparda, a sa karakterom domaće mačke. Izgledom nove rase hteo je istovremeno da podseti i ukaže na nezakonito ubijanje divljih tufnastih mačaka kao sto su leopard, gepard, ocelot itd. ,na ugrožavanje populacije samo zbog trofeja i krzna.

Po povratku u Ameriku usledili su bezbrojni razgovori sa publicistima i ljudima angažovanim za zaštitu životinje kao i sa antropologom Louis Leakly. Paul Casey je napokon uspeo da ih zadobije za svoj projekat.

Za razliku od Bengalske mačke, California Spangled nije kreirana kao hibridna rasa. Znači, ne nosi gene divljih mačaka. Precizno postavljen program predvideo je jedanaest generacija, ukrštanje već postojećih rasa, kao i domaću mačku. Angora, Britanska kratkodlaka, Americka kratkodlaka, Manx i Abisinska mačka činile su glavnu krvnu liniju. Svaka rasa pojedinačno trebala je da ispuni određeni zadatak. Pri kraju projekta ukrštena je još i jedna "takoreći" uličarka iz Kaira, koja je imala taj željeni divlji pogled, zaobljeno čelo, potreban oblik očiju i ušiju, mišicavu građu i naravno odlično izraženo tufnastu šaru. Da je ta mačka imala još i fantastičan, socijalno izražen karakter, ispostavilo se kao mala premija za novokreiranu rasu. Poslednja ukrštena rasa bila je domaća mačka iz Malezije. Ona je trebala da učvrsti tufnastu šaru i da da dlaki gustinu i sjaj somota.

Do 1985. godine Casey je uspeo da dobije mačku željenog izgleda. Uspeo je oko sebe da okupi i grupu odgajivača koja bi se dalje odgovorno posvetila rasi, da osnuje društvo Spangled Cat Association, sada pod imenom CSCA International. Društvo ne samo da se bavi odgajivanjem i zaštitom ove još uvek retke rase, nego i zaštitom divljih mačaka.

Rasa je priznata, za sada samo kod American Cat Association / ACA i The International Cat Association / TICA , po standardu ustanovljenom 1993. godine.

U spomenutim savezima rasa moze biti izlozena u kategoriji “Nove rase i boje”.

Izgled
Na prvi pogled California Spangled podseća na malog leoparda sa razigranom tufnastom šarom. Telo je dugačko, vižljasto i mišićavo. Rep je srednje dužine.
Prednje noge stoje skoro pod 90° u odnosu na telo, tako da ona izgleda kao da se šunja, tipično za lovca, što još više potseća na divlju varijantu i odaje utisak znatno veće mačke.

Glava je okrugla sa vrlo izraženim jabučicama ispod krupnih očiju oblika badema, koje treba da budu uočljivo razdvojene, boje zlata ili braon. Pogled je vrlo inteligentan i konstantno koncentrisan. Njuška je srednje dužine, brada jasno izražena. Uši su srednje dužine, na vrhu zaobljene, plasirane visoko na glavi i jasno u pozadini lica, što još više doprinosi divljem izgledu mačke.

California Spangled spada u grupu kratkodlakih mačaka. Dlaka je gusta i sjajna kao somot. Šara se u odgajivačkoj terminologiji zove spotted tabby, prevedeno tufnasta. Šara je kod svake mačke individualna, tako može doći do šara okruglog oblika, više četvrtastih ili trouglastih. Svaka tufna mora biti jasno definisana. Šara pokriva leđa i strane, a štrafte se ocrtavaju na glavi, na nogama i na repu.
Dozvoljene boje u osam klasičnih varijanata su: crna, braon, bronza, ugljasta, crvena, zlatna i srebrna. Šara mora da bude spotted tabby, znatno tamnija i jasno definisana u odnosu na osnovnu boju.
                       
Postoje jos dve varijante boja. Prva je poznata pod imenom Snow Leopard, prevedeno - Snezni Leopard, koji podseća na poznatu veliku mačku srednje Azije. Osnovna boja je svetla, skoro bela, sa jasnom tamnom spotted tabby šarom. Mladunčad se rađaju sasvim bele boje, po kojoj se tokom razvoja pojavljuje za rasu tipična šara. Mali Snežni Leopard ima uvek plave oči. Druga varijanta se zove King Spangled i vizuelno podseća na geparda. Mladunčad se rađaju crne boje, izuzev glave i nogu. Šara se, kao i kod Snow Leoparda formira kasnije. Tipicna šara na gepardovom licu, tamna štrafta od unutrašnjeg ugla oka do ivice usta, kao trag suze, pojavljuje se i na licu King Spangled-a.

Karakter
Uprkos svom izgledu divlje mačke, California Spangled je vrlo pristupačna, društvena i privržena. Ljubitelji rase je opisuju kao živahnu, energičnu mačku , koja najviše voli raznovrsne igre. Jednoličnost joj je dosadna, što svedoči o njenoj inteligenciji. Ona isto tako zna kako da vam se umili da bi dobila ono što hoće. Nepoznate osobe se najradije posmatraju sa mesta koje se nalazi u visini očiju, da bi mogla da prati svaki pokret i sve aktivnosti. Lovački instikt je odlično razvijen, šunjati se po dnevnoj sobi i loviti plišane miševe su njene omiljene igre.

Da li će California Spangled uspeti da preživi i sačuva svoje odlike, zavisi ne samo od nekolicine odgajivača koji su se svim srcem posvetili ovoj rasi i od onih koji ce se tek posvetiti, nego i od interesa javnosti, onosno od interesa ljubitelja egzotičnih rasnih mačaka.

Burmila


 
Poreklo
Burmilla je, kao što već iz samog naziva može da se pretpostavi, nastala ukrštanjem rase Burma i Chinchilla. Do ukrštanja nije došlo sa namerom, ali se neočekivano atraktivan rezultat nije prepustio slučaju. Malo opširnije, dogodilo se sledeće u Britaniji 1981. godine: jedan Chinchilla mačak silver shaded živeo je u istom domu sa Burma mačkom boje lilac. Dok su spomenute mačke bile male nije bilo problema, ali kad je Burma mačka odrasla i dobila teranje, morali su je odvojiti od Chinchilla mačora i odlučeno je da se za nju nađe odgovarajući mužjak. Sudbina je htela nešto drugo, tako se desilo da je "nespretna" kućna pomocnica ostavila otvorena vrata i par se našao zajedno bez nadzora.

Sa sigurnošću se može pretpostaviti šta se dogodilo . Rezultat je bio veoma atraktivan. Mačići ovog neočekivanog parenja ostali su u rukama odgajivačice Miranda-e von Kirchberg koja je inače bila uspešni odgajivač rase Ruske Plave mačke. Dok su mačici rasli Miranda je došla na ideju da radi na osnivanju nove rase. Usledile su intenzivne diskusije sa stručnjacima genetike i sledećih godina radila ja na "projektu" kratkodlake silver shaded mačke tipa Burmanke, kao prvom stepenu kreiranja rase.

Drugi odgajivači radili su po istom principu, sa drugim linijama koje nisu bile u srodstvu sa početnim parom, tako da bi se omogućio outcross.

Krajem osamdesetih godina u Dansku su iz Britanije uvezene prve Burmilla mačke koje su bile prikazane na izlozbama. Osim toga u Danskoj su više odgajivača sparivali Burma i Chinchilla mačke, tako je već postojao dovoljno veliki pool, odnosno broj mačaka da bi se dobilo priznanje. Konačno 1995. godine rasa je bila priznata.

Karakter
Burmilla je nasledila osobine obe rase ali u ublaženoj meri. Ona je temperamentna, umiljata i društvena, ali ne insistira na onome što hoće toliko kako to ume Burmanka. Znatno je aktivnija nego Chinchilla. Za ljude koji vole Burmanku ali ne mogu da zadovolje njene intenzivne potrebe, Burmilla je prava mačka.

Izgled
Burmilla spada u grupu kratkodlakih rasnih mačaka. Ona je srednje veličine, mišićava i u stvari je znatno snažnija i teža nego što izgleda. Oblik tela je nasledila od Burmanke, a dlaka je meka i svilena kao kod Chinchilla mačke. Divne oči tirkizne boje nasledila je od Chinchille.
Da vam ovde ne bi objašnjavili komplikovani postupak ukrštanja dok se ne dođe do učvršćenog željenog tipa, spomenućemo samo da se kroz taj postupak dobijaju boje koje kod prve generacije nema, kao i mačke duge dlake koje su dobile status rase i ime Tiffanie.  Svi stepeni spadaju u Azijsku grupu, kako ih zove Engleska terminologija. Asian group ili Azijska grupa je oznaka za sve mačke burmanskog tipa odgajivača u Evropi, ali ne boja, šara i tipa dlake koje su dozvoljene kod Burmanke. Burmilla je silver shaded ili tipped boje crno, braon, plavo, crveno i krem. Da se podsetimo: kod silver dlaka je srebrna odnosno bela, shaded je oznaka za 1/3 – 1/8 pigmentirane dlake na vrhu, kod chinchilla ili shell samo 1/8.

Britanska kratkodlaka mačka - British shorthair



Kod ove rase dolazi najčešće do zabune i pometanja, ne samo kod ljubitelja mačaka koji su uglavnom laici, nego i kod odgajivača koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke.
Vrlo često se mešaju rase Chartreux, u prevodu Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Zabunu ćemo odmah ukloniti malom uporednom pričom o poreklu ove dve rase koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom ………….tj. takoreći nikakve.

Poreklo
Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime vec kaže, potiče iz Britanije i smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su jos Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Kroz vekove i zahvaljujuci izolovanom položaju, razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala, tako da su prvi odgajivači u 19. veku imali odlicnu podlogu za svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871.god. u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19. veka promenio se ukus ljubitelja mačaka, počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue.

Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća, kao sto je u prirodi ima.

Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja, čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom, tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Drugi odgajivači, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux , kod odgajivača u Francuskoj i Belgiji. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja.

Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi: plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je pokroviteljsi savez FIFe 1970. godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair, a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux. Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977. godine pokroviteljski savez FIFe napravio reviziju 1970. god. donete odluke, tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina.

Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka, čije poreklo nas odvodi daleko na istok, kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka, što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu.
 Kartuziska mačka ce isto biti opširno predstavljena, na ovom mestu samo toliko da se uoče razlike i različito poreklo i da se naglasi važnost odluke o postojanju dve samostalne rase, što treba i da ostanu.

Karakter
Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala, ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna, moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svažta bez da postane agresivna.

Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze, dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave, a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična.

Izgled
Britanska kratkodlaka mačka treba da bude srednje veličine. Trup je kratak, mišićav i jak kao i njene noge. Kosti treba da su masivne. Rep je kratak i debeo, zaobljen na kraju. Oblik glave je okrugao, lobanja široka. Celo je zaobljeno. Uši male do srednje veličine, nisko plasirane, široke u korenu, a zaobljene na vrhu. Nos je širok i prav sa malom konkavnom linijom u visini očiju. Oči su velike i okrugle dosta razdvojene. Boja očiju može biti narandžasta kod jednobojnih Britanki, kod tabby ošaranih, kod smoke i bicolour, pa i kod belih. Plave oči nađu se kod belih, bicolour i colourpoint. Zelene oči mogu imati crne, plave i srebrne varijante, chinchilla obavezno.

Dlaka je kratka, čvrsta i gusta. Kada se prođe prstima kroz dlaku ona treba da ostane da stoji, ne sme da padne. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno vazan.

Mužjak je veći od zenke, sa tipičnim debelim obrazima.

Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji, po kojoj je prvobitno i nosila ime, ali danas je možemo sresti u svakoj boji, sve su dozvoljene.



silver mačkerel tabby




Highlander
Sigurno ćete se zapitati: kako to Britanska kratkodlaka, a ima dugu dlaku ?

Odgovor je vrlo jednostavan [za odgajivače koji znaju genetiku U poreklu Britanke je spomenuto da su ratovi osetno smanjili populaciju i da je radi održanja rase bilo dozvoljeno ukrštanje sa Perzijskom mačkom. Persijska mačka je, kao što znamo, dugodlaka. Gen za dugodlakost je recesivan, znači dolazi do izražaja samo ako ga oba roditelja nose. Ako samo jedna strana poseduje taj gen, on se neće pokazati ; mačka je kratkodlaka. Sparivanjem Britanske i Perzijske mačke u prošlosti popravljao se tip, a dlaka je ostala kratka. Potomci su i dalje, generacijama nosili recesivan gen dugodlakosti. Ako danas dođe do sparivanja Britanki čiji su preci bili sparivani sa Persijskim mačkama, taj recesivan gen dugodlakosti može [ali ne mora] da dođe do izražaja; mačka je dugodlaka.

Dugodlaka Britanka je dobila ime Highlander [negde i Lowlander] i priznata je samo u nekoličini saveza. Zato je nećemo predstaviti kao zasebnu rasu, što ona ustvari i nije.

Odgajivači Britanske kratkodlake mačke, kojima se ponekad “dogodi” jedan Highlander, tvrde da ima divan karakter, da je veoma privržen i velika maza. Ova slika može to samo da potvrdi

 

sto se tice toga da se ne daju nauciti... vrlo dobro znaju sta im je dopusteno, a sta ne...
kad sam bila malecka, imala sam i malecku macku, sarenu... pa smo zajedno porasle u kuci s dvoristem.
elem, ona je mogla da bude i napolju i unutra... medjutim, ponekad je ljutila moju mamu... kad spava samnom, kad se ljubi samnom... u tako nekim situacijama  
imala sam i nekakvu kolevku za lutke, i bezuspesno sam pokusavala da joj objasnm da bih volela da bas tu lezi... nije 'tela  
i jednom prilikom, mnogo nakon sto sam ja odustala od tih pokusaja, desilo se da je napravila neku nepodopstinu i moja je maman vijala po kuci... maca je bezala svud naokolo i nije htela da izadje napolje, i u jednom trenutku ...  
se dosetila, i hopla! pravo u tu kolevku!
ne treba da opisujem tu nevinu scenu... treptanje i prrrrenemaganje u fazonu 'pa ja ovde smem, jel da?' trep trep le prrrr



 

Rasne mačke

Svuda u literaturi se kraj devetnaestog veka navodi kao početak odgajivanja mačaka sa određenim ciljem. Suprotno tom tvrđenju nalazimo podatke u pričama o poreklu i istorijatu nekih rasa,  da su se još znatno ranije sparivale mačke određenih odlika, odnosno izgleda u cilju fiksiranja željenog tipa.
  Pre otprilike sto godina je moralo doći samo do intenziviranja takvih težnji i konsekventno sprovođenje ciljeva odgajivača, što nas je dovelo do toga da danas ne možemo tačno da kažemo koliko rasa uopšte postoji. Ako nabrajamo i razne podgrupe, mozemo reći 60-70. I još uvek nismo gotovi! Što kod velikih mačaka pripada prošlosti, naime ukrštanje raznih grupa mačaka, ako se sećate Lepjag [leopard x jaguar] , to počinje sada u Americi sve više da se praktikuje sa grupom malih felida. Raznovrsnost rasa je veoma privlačna iako ona baš ne ide uvek u korist životinje.
  Na ovom mestu bi ipak moralo da se spomene, da zakonodavac i pored prve i najveće brige o coveku nikako ne treba da zaboravi životinju sa kojom zivi, kao i da dozvoli pojedincima da se smatraju i uzdignu za 'Majku Prirodu' kreirajuci egzotične mačke-kengure i bonsai-mačkice koje odrastaju u flašama.
Normalni ljudi se zgražavaju nad tim prizorima, dok se bolesni ego takvih odgajivača leči promocijom kroz medije, koji su radi još većeg broja gledalaca spremni da prenesu svaku senzaciju.

Mozda ćete se pitati zašto se ja onda uopšte bavim odgajivanjem rasnih mačaka, kada tako kritično gledam na zbivanja na toj sceni. Naravno, nije sve pogrešno što se radi. Nažalost, ima samo neznatno manje savesnih odgajivača nego onih koji ne znaju šta rade.

Profesionalno odgajivanje rasnih mačaka ne bi smelo da bude obično razmnozavanje zasnovano na komercionalnoj bazi, nego selektivno sparivanje pri čemu jedan savestan i odgovoran odgajivač treba uvek da ima na umu, da samo zdravi i karakterno uravnoteženi nosioci tipičnih odlika svoje rase treba da se razmnožavaju.
  Naravno da svaki odgajivač treba da bude član u jednom od felinoloških društava, da se podvrgne njihovoj kontroli i da se drži određenih pravila. Neki su manje strogi, neki više, ali svaki odgajivač sigurno može da nađe odgovarajući u takoreći nepreglednom broju većih ili manjih klubova, društava ili saveza.
Strukture su otprilike sledeće: odgajivači su članovi klubova, odnosno društava koji su članovi nacionalnog saveza. Nacionalni savez je član internacionalnog pokroviteljskog saveza. Postoje još i takozvana slobodna drustva,koja ne priznaju nikakve više instance. Slobode članova su veće, a time je i otvoren put raznim manipulacijama.
  Vredno je spomenuti i najvažnije, odnosno najveće pokroviteljske saveze. Evropski pokroviteljski savez - Fédération Internationale Féline [FIFe] www.fifeweb.org, osnovan 1949. u Francuskoj, od 1981. zvanično registrovan u Ženevi, broji preko 40 članova, nacionalnih saveza širom sveta. Felinološko Drustvo Beograd je takođe član tog saveza. Najstariji i najveći pokroviteljski savez je The Cat Fenciers’ Association Inc. [CFA] www.cfainc.org , osnovan 1906. u SAD. Takođe sa sedistem u SAD i momentalno u velikoj ekspanziji The International Cat Association [ TICA ] www.tica.org . Privlači mnogobrojne klubove u osnivanju, kao i odgajivače, pošto je jedini pokroviteljski savez kod koga je moguće biti član i kao pojedinac, bez obaveze članstva u nekom felinološkom društvu.

Svaka rasa ima svoj standard koji nije isti u svim savezima, ali je vrlo sličan. Kada bude reči o pojedinim rasama, biće date karakteristike tipa FIFe, eventualno napomenuta razlika u odnosu na TICA standard.
Pre nego sto počnem da nabrajam imena rasa, najbolje po azbučnom redu, spomenula bih prvo da se rasne mačke dele na:
- kratkodlake / short hair, SH
- polu-duge dlake / semi long hair, SLH
- dugodlake / long hair, LH
Ova podela je uobičajena u Evropi, odnosno evropskom savezu i evropskim klubovima. Amerikanci dele rase samo na kratkodlake i dugodlake, znači samo optička razlika, a ne razlika u strukturi dlake, što je slučaj između polu-duge i duge dlake.
Rase će biti navedene na engleskom jeziku, pošto kod nas odgajivanje rasnih mačaka nije tako rasprostranjeno i za neke rase ne postoji, odnosno nije prevedeno ili pronađeno adekvatno ime.
  Abyssinian
American Bobtail
American Curl
American Lynx
American Shorhair
American Wirehair
  Balinese
Bengal [hibridna rasa]
Birman
Bombay
Bristol [hibridna rasa]
British Shorthair
Burmese
Burmilla
  Californian Rex
Californian Spangled
Ceylon Cat
Chinchilla
Chartreaux
Chausie [hibridna rasa]
Colourpoint
Cornish Rex
Cyrmic
  Devon Rex
Dschungel Bob [hibridna rasa]
Dschungel Curl [hibridna rasa]
  Egyptian Mau
Euro-Chausie [hibridna rasa]
Europian Shorthair
Exotic Shorthair
  German Rex
  Havanna
Highland Fold
Highland Straight
Himalayan Colourpoint
  Japanese Bobtail
Javanese
  La Perm
  Kanaani [hibridna rasa]
Korat
  Maine Coon
Machbagral [hibridna rasa]
Mandrian
Manx
Munchkin
  Nebelung
Neva Masquarade
Norwegian Forest Cat
  Ocicat
Orientals
  Persian
Peterbald
Pixibob [hibridna rasa]
Pudelkatze
  Ragamuffin
Ragdoll
Russian Blue
  Safari [hibridna rasa]
Savannah [hibridna rasa]
Scottish Fold
Scottish Straight
Sellkirk Rex
Serengeti
Siamese
Siberians
Singapura
Snowshoe
Sokoke
Somali
Sphynx
Spotted Mist
  Thaikatze
Tiffanie
Tonkanese
Turkish Angora
Turkish Van
  Viverral [hibridna rasa]

Mačak, da samo znaš kakve ja dogodovštine imam sa mojim macama. Nažalost, mačke je jako teško sačuvati dok su male. Ili ih neko ukrade, ili ih pregaze kola, ili ili.. 
Ovu mačku koju trenutno imam, stara je 6 godina. Kad sam imala 3 godinice imali smo macu staru 15 godina. Mačak je bio u pitanju. Imam jednu sliku, da crkneš od smeha. Ja - ni metar od zemlje podigla ogromnu mačku i jedva je držim 


A sada par slikica 








Kako ostati ravnodušan pred ovim prizorom? 

... ma mace su cudo, ova moja je znala i da otvara vrata, tj. sama je skontala cemu kvaka sluzi,
a niko je tome nije naucio...skoci cura na kvaku i gurne vrata 

znaju one sve sto im treba ali kad im treba
snalazljivost im je def. jaca strana