Vidis ti prijatelju,jeli ti znas kada su se lingvisti u becu sastali i dogovorili o Hrvatskosrpskom ili Srpskohrvatskom jeziku i uskladjenju latinice i cirilice...tu su bili Vuk Karadžić,Đuro Daničić i hrvatski lingvisti Ivan Mažuranić, Dimitrija Demetar, Stjepan Pejaković, Ivan Kukuljević i Vinko Pacel).To je prvi put bio sastanak gdje su se HR i SR lingvisti sastali...dogovorili su se da stokavsko ijekavski jezik bude podloga zajednickog jezika bude.

Dragi Igore,
imali smo svi povijest u skoli. Meni samo nije jasno kako mozes ici pricat o necemu o cemu nista ne znas.

Govoris o oskvrnjivanju srpskog jezika, a sam koristis engleske izraze dok se istim sluzis. To je onda ok jer to ti radis ili?

Ocito je da si ti vidio ovu temu, vidio si da je u trendu bunit se protiv nje iako mi, da te pitam, ne mozes navesti vise primjera od necu/ ne cu, dodatci/dodaci, pogrjeska/pogreska. I vjerojatno ni ne znas u cemu je problem.

Zasto se bunis protiv necega sto na tebe nema utjecaja? Hoces li citat knjige na tom jeziku? Je li to sluzbeni jezik u tvojoj drzavi?

Zasto se drzis nekih cinjenica iz knjiga koje si nastrebetao napamet, ne znas ni ti, a ni ja, ni osnove koje su potrebne da bismo uopce mogli voditi ozbiljan razgovor o ovoj temi. Lijepo sam ti iznijela argumente, ti si rekao da te ne zanimaju jer ti branis srpski jezik Kako nas problem oko necu/ne cu utjece konkretno na srpski jezik kojim se ti sluzis pa da ga moras braniti?

Lako je bunit se na jezik onog drugog, a dopustamo da nas vlastiti propada..

I tko sad uvlaci politiku u ovo sve?

Lijepo sam rekla da  bi se po meni trebalo drzat dosadasnjeg pravopisa, a to je da su obje varijante dopustene. Ajde, drzi se teme i daj mi argumente zasto bi/ ne bi  trebalo bit tako?

Svaka cast Nela,sve receno!

Ja sam par puta ponovio da je meni svejdno koji jezikom govorite i kojom gramatikom se služite! Igrom slučaja vi imate neku revoluciju u svom jeziku i igrom slučaja dotiče se i srpskog, e sad bilo bi mi svjedno da vi pravite razlaz sa mađarskim ili njemačkim ili eskimskim , ne mislim na vas dvoje , jer ni vi kao ni ja ne utičemo na to! Ali slušajući vaše jezikoslovce i političare, koji tendenciozno naglašavaju kako neki oblici i dijelovi srpskog jezika ne valjaju, a koji su se igrom slučaja našli u vašem jeziku, e preko toga ne mogu preći!
Za sve što se sad događa direktna je posljedica ovog sa čim se ja slažem od početka do kraja :http://hr.wikipedia.org/wiki/Novosadski_dogovor

Igore...ovo sto mi u HR pricamo nije Srpski jezik to moras da shvatis i onda ce sve biti drugacije...Hrvatski prijatelju...vidis i sam ovo sto od wikipedije nam saljes da su se tu Hrvatski i Srpski jezik ujedinili,a ne Srpski se poceo pricati po cijelome Balkanu....i prije novosadskog dogovora i dogovora bilo kojeg drugoga,postojao je Hrvatski jezik koji se nije razlikovao mnogo od Srpskog kakav se u Srbiji pricao....mi ovdje mijenjamo nas jezik a ne Srpski..Madjarski jezik je bio madjarski,takodje kao i Njemacki od njemaca...po tome jedino sto treba da shvatis da se Hrvatski jezik nije Srpski...

kao da macki iskopas oko pa se pitas jel to bilo pametno..

eh ovaj argument sam cekala

svaka cast

Обогатит(и) ћу се и јесу три речи. Док "обогатићу се" јесу две. Што се тиче писања страних имена у оригиналу мислим да је довољно име написати у оригиналу у загради први пут када се појављује, а иначе како се изговара(а ако нема довољно простора, треба писати онако како се изговара):
"Џон Смит (John Smith) је пошао у шетњу. Тај Џон Смит био је врло необичан човек."

Савремени хрватски језик, нажалост, има тежњу насилног одвајања од српског (за мене су то две иначице истог језика). Ако узмемо пример "задатци", да ли то значи да ће се писати и "гроздје"? Увођење новоговора само по себи не би било страшно, имало би чак и смисла као покушај очувања језика од најезде туђица, да му идеја водиља није опет насилно раздвајање језика. Лично више волим реч "ногомет" него "фудбал", али ме готово подиђу жмарци када чујем нпр. "вртолет" уместо хеликоптер (без обзира што је реч вртолет настала од руског "вертолет"). Мислим и да се у источној иначици српскохрватског користи  непотребно много страних речи. Ми, опет, често идемо у другу крајност ружења језика. Али, нико не може да ме убеди да Србин и Хрват говоре различите језике - због саме чињенице да се савршено разумемо. Испада да Србин рођен и одрастао у Загребу говори хрватски (и сигурно му не пада напамет да говори "музика", "клавир", "јануар", јер користи језички стандард на који је навикао), као што ни београдски Хрват сигурно неће користити "глазба" (или можда "гласба"?), гласовир или сијечањ.

Kakve vi svi gramatičke, a i semantičke greške pravite dok pišete, a filozofirate nadugo i naširoko. 

S ovim se ne slazem, mislim da bi se strana imena trebala pisati "u originalu", jedino bih  pridjeve koji su izvedeni od stranih imena, imena gradova, zemalja itd. pisala onako kako se izgovaraju. A razlog je taj sto bi meni takodjer smetalo da moje ime prilagodjavaju, recimo, engleskom jeziku.

Razumijem, i ja mislim da nekad s tim pretjeruju, ali ovaj zakljucak do koga si dosao po meni nema smisla, jer se  primjeri koje si naveo  ne mogu usporedjivati - radi se o dvije razlicite glasovne promjene (grozd + je = grožđe - jotacija; nikad se nece dogodit da se ova glasovna promjena ne provede, osim u Istri ; zadatci - zadaci = ispadanje suglasnika; u vecini slucajeva ce t "ispast", ali nekad se taj suglasnik ostavlja radi lakseg razumijevana, i to iskljucivo u pismu, a ne u govoru). Mene to ne smeta toliko, zapravo slazem se s time, ima logike, ali stvari poput vrtoleta itd su vec nonsensi.

Samo sto mislim da dosta ljudi nije svjesno da ni sami Hrvati to ne upotrebljavaju i da su kriticno nastrojeni naspram takvih gluposti.  Prvi put cujem za vrtolet . To sto je jedan lingvist, tj jedna skupina lingvista rekla da treba tako biti, ne znaci da je uistinu tako i da se takve rijeci koriste.

S ovime se takodjer ne slazem.
Mislim da su to dva razlicita jezika, koja sa sobom nose razlicite identitete i razlicito kulturno stvaralastvo.  Ja tako primejrice mislim da i njemacki kojim se govori u Njemackoj i njemacki kojim se govori u Austriji nisu isti, a i Nijemci i Asutrijanci se takodjer razumiju.
Isti slucaj je s americkim, britanskim i australskim engleskim. Ti gledas iskljucivo na komunikacijsku stranu jezika. Ali mislim da je to sad vec pitanje definicije jezika, koja do dan danas ne postoji, tj ne postoji univerzalna definicija, pa me i ne cudi zasto se razilazimo u misljenjima - ti i ja jednostavno imamo drukcije poimanje jezika.



A tko si pak sad ti, molim te? Kad se vec toliko razumijes u sve, sudjeluj u raspravi.
I zasto bismo morali jezik koristiti na preskriptivan nacin?