Први род ГМ хране која садржи људске гене је добио дозволу за масовну производњу, иако је то изазвало ужас међу ГМ критичарима и потрошачким група са обе стране Атлантика.

Гени, прерађени и копирани у лабораторији да би произвели синтетичку верзију, преносе се у ембрионалне биљке пиринча. До сада, биљке са генима људског порекла су биле ограничене на малим тестираним парцелама.

Али сада, пиринач обогаћен људским генима ће се гајити по први пут на отвореном уместо у лабораторијима, што води корак ближе масовној производњи, извештава Вашингтон Пост.

Пиринач је велики корак у такозваној Франкенштајн храни, прво мешање гена људског порекла и оних из биљака.

Произвођач пиринача, Вентриа Биосциенце, са седиштем у Калифорнији, за коју се сматра да још од 2006. године потајно узгаја овај пиринач, добила је прелиминарно одобрење да га гаји на више од 3.000 хектара у Канзасу, у граду Јунктион, и можда и на другим местима, али већина људи нема појма о томе. Компанија планира да ствара протеине и користити их у пићима, десертима и јогурту.

Вентриа је 2007 године одлучила да отпочне узгој ГМ пиринча ван лабораторије. Првобитно је планирала да га гаји у јужном Мисурију, али пивара Анхеузер-Буш, велики купац пиринча, запретила је да ће бојкотовати државу услед забринутости због загађења и реакције потрошача.

Сада је америчко министарство пољопривреде (УСДА), рекавши да пиринач „практично није ризичан“ дало прелиминарно одобрење за то да се гаји у Канзасу, који нема комерцијалне фарме пиринча. До овога је дошло пошто је комисија за контролу хране и лекова САД (ФДА) одбила сагласност за Вентријин пиринач 2003 године.

Вентриа ће такође користити наменску опрему за складиштење и прераду што би требало да спречи семе од мешања са другим културама.

Овај пиринач садржи људске гене за производњу мајчиног млека и пљувачке.

„Постојала би слаба контрола над дозама којима људи могу бити изложени, и неки могу бити алергични на протеине.“

Унија америчких потрошача и центар за безбедност хране,са седиштем у Вашингтону, се такође противе Вентријиним плановима.

Према Халвеиловој колегиници Данијели Нирнберг, „већина ових ГМ-побољшаних сорти усева се заправо не бави главним узроком проблема сиромаштва и болести.“ Сваке године, више од милион беба и деце умре од болести повезаних са неадекватним водом и канализацијом.

Џине Воч из Велике Британије, која прати нову ГМ храну, ове вести је описала као „веома узнемирујуће“. Истраживач Беки Прајс је упозорио: „Постоје огромни здравствени ризици и људи би требало да буду с правом забринути због тога.“

Како се страхује од загађења, тако постоји и озбиљна морална забринутост због мешања са саставним деловима живота.

Ипак, не постоје правни аргументи који би омогућили Британији и Европи забрану таквих производа на етичкој основи.

Увоз би требало да буде прихваћен након што прође кроз научне процене безбедности.

Развој је оно што може уплашити људе као, пре десет година, када су научници показали какву храну је могуће створити убацивањем копије гена риба у парадајз, да му помогне да издржи мраз.

Вентриа је произвела три сорте пиринча, сваки са другачијим геном људског порекла који чини да биљке производе један од три људска протеина.

“Уместо гурања ових производа сиромашним потрошачима који немају финансијску способност да кажу ‘не’ ГМ биљакама, новац уложен у развој ових усева би могао да се користи за више циљеве као што су обезбеђивање чисте воде и канализације за спречавање саме болести за чије се лечење стварају ови усеви“, каже Данијела Нирнберг.

tekst preuzet sa

Ekološki pokret novog sada tvrdi da je GMO soja prisutna i plazma keksu. Poznati borac potiv GMO Nikolа Aleksić predsednik Ekološkog pokretа Novogа Sаdа kаo i prof. dr Milаdinа Ševаrlićа sа Poljoprivrednog fаkultetа u Zemunu, tvrde dа se u Srbiji odаvno sаdi i proizvodi GMO sojа. Uznemiravajući je i podаtаk dа je po ispitivаnju u Vojvodini u proseku preko 80 odsto а negde i preko 90 odsto ukupunih zаsаdа soje GMO.

Aleksić se sa pravom pitа, dа li smemo uopšte jesti soju, dа li ćemo biti sigurni dа ćemo nаići bаš onih nekoliko procenаtа zdrаve prirodne soje, dа li smemo dа rizikujemo? Ovaj osvedočeni borac protiv GMO kаže dа se čak i u Bаmbi keksu zа decu nаlаzi sojа i dа je lično rаzgovаrаo sа glаvnim tehnologom fаbrike Bаmbi u Požаrevcu i pitаo ga:

-Dа li kontrolišete soju nа ulаzu sirovinа dа nije genetski modifikovаnog poreklа? Dobio je jedan lakonski odgovor: "Pа ne, mi verujemo nаšim dobаvljаčimа".

Zaista, možemo rizikovаti sа svojim zdrаvljem i zdrаvljem svoje dece znаjući dа GMO hrаnа izаzivа nаjteže bolesti poput rаkа i sterilitetа?

Sve čitaoce Tabloida upozoravamo da ukoliko žele dа sutrа imаju zdrаvu decu i porodicu treba da počnu da vrše pritisak na političare u mestima u kojimupozoravamo čitaoce da ne kupuju viršle i kobasice u hipermarketima, ali i da izbegavaju pileće proizvode koje proizvode "Petar Matijević" i firma "Perutnina Ptuj".

tekst preuzet sa

ЕВРОПСКА КОМПАНИЈА „СИГЕНТА“ : „БЕЗ НАШЕ ДОЗВОЛЕ ВИШЕ НИКО И НИГДЕ НЕЋЕ МОЋИ ДА ПОСАДИ ПАПРИКУ!“



Сви знамо да је семе живот и да све настаје из семена, тако да они који патентирају семе заправо стављају своју шапу на живот у пуном смислу речи

Понашају се попут богова. Присвајају воде, шуме, природу, а сада и семе. Питање је када ће врле европске приватне корпорације да присвоје ваздух и почети да га наплаћују. Према свему судећи, то је могуће и заправо врло вероватно.

Наиме, европска компанија Сингента, која иначе производи ГМО семе, сада жели да патентира семе паприке. Да, добро сте прочитали. Они желе да патентирају семе, што значи да без дозволе више нико нигде неће моћи да посади паприку.

Удружења из 20 земаља света поручују: „Нико нема право на семе„. Одлучили су се на протест јер, након неког времена, мало по мало, патентираће сво семе на планети. Злогласна ГМО компанија Монсанто такође преговара са Европом о патентима семена неких других намирница, као што су броколи и боранија.

Шта ће се догодити када семе буде патентирано? Пример је низ случајева који се одвијају у САД-у, а то су парнице које Монсанто води против неколицине сељака.

Наиме, Монсанто је у више наврата тужио људе јер је на њиховим пољима изникло ГМО семе за које нису имали дозволу. Али, сељаци нису украли семе већ се семе путем ветра преселило на њихова поља. Претпостављате, корпорација Монсанто у већини случајева добије пресуду па сељаци плаћају одштете корпорацији иако су њихова поља, заправо, оштећена јер ГМО трује све испред себе.

Исто то дешаваће се и нама ако се којим случајем усудимо засадити паприку било врсте коју корпорације патентирају јер ће патент паприке имати приватна корпорација која, ако види да на вашем пољу расте паприка, сме послати своју ‘семенску’ полицију, а вас привести јер патент те паприке припада њима.

Ова ситуација је заиста апсурдна и невероватна. Јер, како је могуће да допуштамо корпорацијама да нам присвоје семе? Семе је одувек припадало свима па није јасно од куда храброст за овакав подхват. Све ово одвија се, наравно, у тајности јер план овог патентирања је много дубљи.

Семе је живот и све настаје из семена тако да они који патентирају семе, заправо, стављају своју болесну шапу на живот у пуном смислу речи.

После га могу мењати, модификовати, нарушавати и то све по својој вољи и, наравно, на уштрб живота и чоека.

текст преузет са

Svi ste verovatno videli novi JAFFA biskvit tzv. " Jaffica ". Ajde što je biskvit deblji, ceo kolač suvlji i izostaje osvežavajuća nota pomorandže, nego se Jaffica proizvodi u Španiji ( ?!?!? ), tačnije kod proizvođača " Natra Onati" Saragosa. U pitanju je testiranje stanovništva na GMO proizvode. Neće proći. OPREZ ! Jaffica ( nije Crvenka ) !!! Širi dalje !!!

ja sad grickam jaficu uz kafu...

elem...jucer je vjestica neki krompir kupila u maxiju...nije stigla na pijacu..da ode....
i nije uspjela pire napraviti od njega...msm jeste ali nije to pire...
toliko je voden....i to je toliko  ruzno  i odvaratno ni ona niti ja nisamo mogli jesti...
a krompir na izgled "puca od zdravlja" 

ujedjen sam da je gmo sranje...
nikad nista ja neukusnije nisam pojeo...to je bljutavo i zbljutavo  tolko...da se ne da opricati...

Ne, to ti je iz hladnjace! 

Inace, zasto ljudi imaju neko ubedjenje da je GMO hrana neukusna?