Ljudi, znam da sam vam ovo nabacao sada ali pisem u pola pet ujutru tako da...  Odgovaracu na pitanja u slucaju da vam nesto nije jasno. Moram ovako da se ispraznim i pitam nekoga za savete, nadam se da me razumete.

Vec skoro 2 godine imam problem s cestom promenom raspolozenja. Stalno sam nesto nezadovoljan, tuzan, razocaran i imam neki osecaj melanholije, stalno negde zurim, jurim nesto ne znam ni ja.... Od malena nisam imao puno srece sa drustvom i u srednjoj sam imao dosta problema, bio sam malo i psihicki zlostavljan od jednog kretena najvise zbog toga sto sam veoma cutljiv i dosta sam mrsav (180cm 57 kg - 92' sam god). To mi je stvorilo neku blokadu tako da sam jako slabo izlazio i druzio se jer sam sebi nabio komplekse a i niko nije hteo da me pozove da izlazim s njima. Posle srednje skole upisao sam studije i stanje se popravilo, ucio sam, izlazio malo sa kolegama, stekao najbolju drugaricu itd itd.
Sve se pogorsalo nekako pocetkom 2013 godine. Prvo je krenulo tako sto mi se tetka razbolela (zivimo u istoj kuci) dobila je infarkt pa mozdani udar (ali na svu srecu uspesno se oporavila), onda sam se ja razboleo i zavrsio u bolnici pa sam propustio jedan ispitni rok pa posle mucenja da to postignem... Tu negde sredinom godine ja dobijem poziv za posao u jednoj velikoj firmi (Ko bi rekao da ovi sa biroa stvarno rade nesto  ) i prodjem testiranje i dobijem posao (Naravno, vecina ljudi bi se radovala pogotovu ako vam je prvi posao a plata kao dve prosecne plate u srbiji). Medjutim, problem je nastao kada sam krenuo da radim, nisam cesto dolazio na nastavu, propustao ispitne rokove i covek da ne poveruje koliko stvari mogu da se promene za 5-6 meseci... drustvo se rasturilo, neki su odustali, neki zavrsili i sada uglavnom ne znam nikoga tamo a i nesto sam izgubio i volju da ucim a ostala su mi jos 3 ispita da zavrsim...  E da a umalo da zaboravim, sto se tice one moje najbolje drugarice sto sam spomenuo, e ona je nasla decka i naravno skoro da se i nevidjamo vise... I tako sam ja izgubio drustvo, pa dobro, mislim veci deo drustva, ali na svu srecu tu je moj najbolji ortak iz srednje, kao braca smo i da nije njega ja mislim da bi odavno odustao od zivota. Tako da sada imam samo jednog ortaka koji je veoma slican meni.


Moj problem u poslednje vreme je sto stalno jurim za necim ili nekim. Osecam se tako neizivljeno i imam osecaj kao da ce mi zivot proci u radu, ucenju i samoci i zbog toga se osecam bas bas lose. Posto radim po smenama, desava se da me uhvati da radim subotu ili nedelju prvu ili nocnu smenu pa cujem kako mladi idu u grad, vesele se i zezaju a ja moram da radim uh... hocu da svisnem. A ne znam sta hocu u stvari... Uspeo sam da sebi za godinu dana kupim auto, telefon, komp... A nije da ne izlazim, izlazim ja sa najboljim ortakom i to dosta i nema u kom kaficu i restoranu nisam bio ali opet imam neko "teranje" nesto sto me vuce da budem napolju pa cak i kada zavrsim smenu od 12 sati ja opet mrtav umoran trcim u grad. Stalno imam osecaj da nesto propustam i da nesto moram da nadoknadim to je ............. jako jako uvrnut osecaj a i nije zdravo, umesto da odmaram ja sam stalno u gradu.
E sada moguce da ja trazim neku promenu ?  Imam neku bolesno jaku zelju da prosirim krug prijatelja i da upoznam neku devojku posto to nikada nisam imao... Treba mi devojka i vise prijatelja to je verovatno to. A veliki problem je sto sam jako zatvoren i ne znam sta da pricam sa njom, kako da je upoznam... ma razumete vec sta sam hteo da kazem... Evo bas sam se vratio iz grada... Skupio sam hrabrosti da pridjem jednoj devojci i naravno zbunio sam se i nije proslo dobro, odbila me je... ali ok bar je bila kulturna i sad se ja zivciram zbog toga i nervozan sam umesto da budem ponosan na sebe sto sam skupio hrabrosti da joj pridjem.

Ljudi kako da se smirim? Kako malo da "spustim loptu" i da se opustim i da uzivam i odmaram a ne da jurcam kao budala? Da li bi trebalo da odem kod psihologa? Mozda da pijem neki caj za smirenje i opustanje?  E da umalo da zaboravim da pitam... Jel ima neko savet sta kada pridjem devojci, kako da zapocnem konverzaciju s njom, dajte mi neku ideju, neku foru ?

Izvinjavam se na ovako dugom postu.

trenutno sam previse ljut i lud... da bi ti napisao nesto korisno....
previse razmisljas...i nije to dobro....
sve u zivotu... sto je icemu vrijedno... desava se spontano...
naravno... sem.. uopstenih stvari i stanja...

Prva greska - vezujes zelju za xivotom za broj prijatelja. To je pocetnicka greska, ali vidi se da vuces neku zelju za pripadanjem negde. Verujem da to u kuci nisu usadili da je sve u zivotu prolazno i da moras da budes srecan sam sa sobom. Prijatelji su TEK prolazni, videces to kroz zivot. Dok imas roditelje imas podrsku i razumevanje, kad oni odu.. ako nisi izgradio cvrst sistem verovanja samom sebi i srecu sto imas samog sebe.. bice ti strasno tesko da preguras dan. Zato odbaci ideju o prijatelju kao osloncu i utocistu. To mozes da nadjes donekle u partneru jer cete deliti nedace zajedno.

Znaci odbaci tu bajku koju imas u glavi da se zivot svodi na prijatelje i devojku i izlazenje i nepropustanje trenutka.
Zivot se svodi na propustanje trenutka. Zato ljudi pocnu vise da cene trenutak i zamene trenutke koji su im nekad bili bitni za neke druge koji ih na drugi nacin cine srecnim.

Poenta - zivot ima tok, ne mozes nista na silu da uradis. Kad se steknu uslovi za period izlazenja i novih prijateljstava onda ce tako i biti. Do tada moras da izgradis mir sa samim sobom i da ti bude dobro u kozi. Ako zudis za devojkom, nista nece doci ranije nego onda kad mu je vreme. Izadji ponekad, pridji devojci, opusti se i zezaj se. Nikoga ne privlace osobe opsednute razmisljanjima. Imas posao, kola, zdrav si. Mnogo vise od vecine ljudi koje znam. To mora nesto da ti znaci, jer ako ti to nista ne znaci to onda ukazuje da ne umes da cenis zivot.

Devojku ces najbolje smuvati tako sto ces biti prirodan i opusten a najpre pozitivan. I zalosno je ako ti je ostalo 3 ispita da diplomiras a ti nista ne radis po tom pitanju. Opali sebi jak samar.

Manje razmišljanja stvarno, ja znam ljude kojima život prođe u nekom razmišljanju i koji se uvek zakače samo za negativne stvari, a nisu ni sami svesni koliko su ustvari srećni u odnosu na veliki % slučajeva.. Probaj da nabaciš koji kilogram to ti ne bi bilo loše, nateraj sebe da ždereš 

Jos jedna zrtva masmedija...

Pa to obicno dodje vremenom. Malo izlazis, pricas sa ljudima i socijalizujes se. Uglavnom, meni izgleda kao da ti je najveci problem sto nemas neko drustvo. A to se u tom nekom kontekstu vrlo lako nalazi samo ako si malo socijalna individua. Jer sve sto si opisao se desava pa tako jedno drustvo ode, drugo doje itd. Krug zivota. 

Druže, potrudi se da završiš ta tri ispita.  Nemoj da te ponesu "slava i bogatstvo" i da to prokockaš.   Trenutno jesi na lepo plaćenom poslu za naše uslove, ali to nije garancija da si obezbeđen do penzije.  Bolje je da imaš spremnu diplomu.  
Ako si 92.  godište, ti si u najboljim godinama i ne čudi što želiš da se provodiš po svaku cenu.  Ako imaš tu želju u sebi, pre ili kasnije to moraš da izbaciš iz sebe.  Za devojke što nakuca MunkaZe, samo se opusti, a što kucam ja, samo napadaj! :D Ako dobiješ korpu, ponesi je sa stilom.  Nemoj da se smoriš.  Znaš onu o narodnu o lepom i upornom. . .  :D
Mene je to držalo do 24-25 godine i onda je taj tempo života počeo da dosađuje.  Što neko reče, sve ima svoje vreme.  :)
Ne zanosi se mnogo sa "prijateljima".  Ne možeš imati puno pravih.  Po meni treba da čuvaš prijateljstvo sa drugom iz srednje škole ako se stvarno kontate.  Sa ostalima kako bude.   

P. S.  Taj rad po smenama je i meni bio katastrofa kada sam imao 20 godina.  Idem u treću smenu i pratim devojku koja ide da se provodi sa drugaricama. . .  Muko moja, pređi na drugoga.  :)

Ma najgore mi je to sto se osecam usamljeno. Stalno isti razgovori iste osobe ista mesta, stalno slusam necije probleme i "izigravam psihologa drugima"... monotonija me ubija... ma znate vec... Mnogo je zeznuto sto nisam komunikativna osoba i jako tesko sticem prijateljstva. Imam samo neke poznanike i kolege sa posla( nazalost nemam koleginice, takav je posao). Jednostavno nemam spiku, ne znam kako da pridjem nekoj osobi, sta da kazem u datoj situaciji. Moji drugovi iz srednje i faksa se vec zene a ja jos ni jednu malo ozbiljniju vezu nisam uspeo da stvorim. Imao sam samo jednu devojku, i to je bilo na jedno vece...  i da, ona je meni prisla  ... 
A sto se tice faksa, ne, ne pada mi na pamet da odustanem i imam zelju i znam da cu da dam te ispite i ne samo to nego vec gledam sta bih mogao dalje.

E to , mislim da je vec kasno za tebe jer se jos nisi ozenio., a tvoji prijatelji se vec pozenili. Sacekaj godinu dve pa ces videti kako se razvode. A ti srecan sto nisi posao njihovim stopama. Prestani da razmisljas, uzivaj u zivotu. Valjda imas nekoliko dana slobodno za neki praznik. Skupi se i ajd putuj negde, imas sad jeftine ture autobusima za vikend do Praga, Peste, ili sta znam vec gde sve. To bi ti bilo dobro zbog promene. A ispite svakako gledaj da zavrsis

Odes na sajt turistickog saveza srbije
pregledas sve aktivnosti koje se nude
odaberes sta ti se svidja.. oces istrazivanje pecinja, obilazenje prirodnih lepota, manastire, letenje zmajem, kajaking, planinarenje, orjentiring, penjanje za sminkere u biciklistickima, ekstremni bajking... hiljadu nenormalnih aktivnosti koje bi razdrmale i polarnog medveda u januaru..

Onda kupis obucu koja ne propusta vodu i ranac da u njega spakujes sve sto si u zivotu mislio da ne sluzi nicemu i nikome ne treba.

Onda se prijavis tim tamo ludacima koji jedva cekaju da bacaju razne nesrecnike po sumama i gorama .. i skapiras da se prijavilo jos 30 takvih pogubljenih kao ti. Mnogi od njih imaju sise i vaginu. I takodje nemaju pojma sta da kazu kad postave usta u polozaj za izgovaranje reci.

I tako.. malo po malo.. u tankim slojevima.. izgradis sebi slobodno vreme prozeto jebeno dobrim stvarima.

Ajde idi sad na taj sajt i citaj.. cime sve oce da te muce. Za tvoje dobro.