NATO na ivici provalije :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Citat: I Posle Mene JAA 09. Mar 2010, 03:47:20

A koji je to pakt, zavez, unija ili sta god, trajao vecno....ili bar duze od neke ozbiljne (pa cak i neozbiljne Smile

) evropske drzave?
Mislim, kad vec vodite tu politiku ili EU - NATO ili propast, i stavljate clanstvo u nekoj uniji, paktu, savezu iznad drzave Srbije i njene teritorije...verovatno imate neki primer iz istorije kad je neka drzava zrtvovala svoju teirtoriju i narod, zarad clanstva u nekom savezu sumnjivog veka trajanja...pa svrsavas nad cinjenicom da se jos nisu raspali

Ма нема он појма нити га боли за НАТО тип је нека необрисана мрља са гаћа којој је главни сиљ
провокација па зато и удара само контре.Да ишта зна знао би да постављање ваздушног штита у
Румунији не може надомјестити повлачење данаца или канађана из Авганистана,а и њемци су
скоро пред повратком у нациленд.
Само монголоид може "славити" некога који је ту са циљем да доминира над читавом планетом,а
поготово када погледа снимке шта су све направили по свијету.Србију намјерно не спомињем
јер он није србин и његов сан му је смрт Србије.На његову жалост,а на моју радост Србија живи
и живјеће и прије НАТО и током НАТО и након НАТО.

Рaкетирање

ХЕРМАН ШМЕЛИНГ, БИВШИ АДМИРАЛ НЕМАЧКЕ МОРНАРИЦЕ,
КАЖЕ ДА ЈЕ ВЛАДА 1999 МОРАЛА ДА ЗАВРШИ НА СУДУ

Нато бомбе још убијају!

- Немачка влада из 1999. требало би да иде пред суд, јер је, учествујући у агресији на СР Југославију пре десет година, прекршила основне немачке законе, који забрањују учешће припадника Бундесвера у агресивним акцијама. На жалост, то се није догодило - рекао је „Правди" Херман Шмелинг, бивши адмирал немачке војске.

Адмирала Шмелинга подсетили смо на званични податак НАТО, да су 122 локације у Србији гађане пројектилима са осиромашеним уранијумом и да људи који живе на тим локацијама оболевају од разних облика рака, леукемије, сужења крвих судова, док се код трудница јављају побачаји...

- Испричаћу вам једну - немојте ме погрешно разумети због квалификације, с обзиром на то да је тема осетљива - анегдоту. Својевремено је министар одбране Немачке из деведесетих одговарао на питања немачких војника, учесника у мировним мисијама на територији бивше Југославије. На питање да ли је њихово здравље угрожено због употребе уранијумске муниције, министар им је рекао да не брину: „То је само прашина, само мало задржите дах" - рекао је министар одбране. Ново питање, на које министар није одговорио, гласило је: „Колико дуго да не дишемо, министре?"

Говорите о Рудолфу Шарпингу, зар не?
- Тако је, на жалост, говорим о њему.

Колико је та прашина, о којој прича Шарпинг, опасна?
- Веома много. Знамо да су опасни прашина и комади пројектила расути свуда по земљи, и где год их дотакнете, ви ћете бити изложени опасности. Земља остаје дуго затрована том прашином, која се диже у ваздух при сваком ваздушном струјању и људи је уносе у организам дисањем и исхраном, дакле, још дуго, а не само након експлозије. Додиром и удисањем тело се излаже радијацији кратких таласа, који проузрокују фаталне промене у ћелијама организма. Та отровна прашина загађује тло, ваздух и воду дуго времена, јер је време распадања тих честица врло, врло дуго.

Који је био интерес да се управо ти и такви, а не класични пројектили употребљавају приликом агресије на Југославију?
- То је врло лако објаснити: осиромашени уранијум је заправо нуклеарни отпад, врло тежак материјал, много тежи од челика или других материјала, кога има јако много и доступан је. Захваљујући том својству, лако пробија тенкове и изазива експлозију унутар тенка.

Које болести изазива та прашина?
- Многи медицински експерти истражују последице и нико за сада не може са апсолутном сигурношћу да докаже да је излагање тој прашини узрока рака, леукемије, побачаја и других болести.

Али, подаци јасно говоре да је број оболелих управо од тих фаталних болести у драстичном порасту!?
- Схватите: након престанка рата одговорни за то бомбардовање не желе да буду одговорни за страдања људи. Они чак не желе да помогну у уклањању тих опасних материјала. Они увек беже од одговорности! Чак не прихватају ни да говоре о томе.

Не прихватају ни да говоре о такозваној колатералној штети...
- У праву сте. Цивили нису легитиман војни циљ. Гађати цивиле и објекте, који нису војни није дозвољено, и то је регулисано актима УН.

Колико је немачких војника оболело након њиховог учествовања у мировним мисијама у бившој Југославији?
- То је врло тешко открити.

Зашто?
- Због тога што је, по немачким законима, то тајна.

Али у Италији је оболевање њихових војника било питање постављено у парламенту?
- У Италији да, али у Немачкој то није тема за разговор. То је прво. Осим тога, немачки војници нису били на тачкама где су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом. На жалост, ако икада и буде неки од војника оболео, то неће бити саопштено јавности, и о томе се неће расправљати пред Бундестагом. То није пожељно.
Д. Б. -
http://www.pravda.rs/srbija/7845/nato-bombe-osh-ubiau

'Авганистан води НАТО у распад и пропаст'

'Авганистан је показао да је НАТО мртвац, да се распада и нестаће ако се не пронађе спасоносно решење', пише у својој аутобиографији бивши командант главног штаба канадске војске, лани пензионисани 54-годишњи генерал који је објавио књигу 'A Soldier First: Bullets, Bureaucrats and Politics of War' (Војник пре свега: меци, бирократи и ратне политике) у којој се присјећа почетка операције.

'Генерали НАТО-а у Бриселу нису имали никакву стратегију, никакву идеју о томе шта желе извршити, никакву политичко вођство, а војних снага имали су врло мало', пише Хиллиер, који је командовао НАТО-овим мировним снагама у Авганистану од фебруар до августа 2004. 'Операција у Авганистану је' катастрофа 'и НАТО, који ни данас нема јасну идеју шта ради у Авганистану, кренуо је путем којим ће уништити своју вјеродостојност те изгубити народну подршку свих земаља Савеза', пише Хиллиер. 'Европљани, на челу са Британцима, противили су се канадском контингенту у ИСАФ-у, но Канађани су добри борци, распоређени на југоистоку (област Кандахара) где је жариште талибанског покрета'.

Књига открива да су се поједине чланице НАТО-а више бавиле тиме како 'изградити сопствени феуд' него како војнике припремити за борбу. За рат у Ираку пише да је одвукао Американцима пажњу са Авганистана и да су се талибани 'охрабрили управо у тренутку када су углавном били поражени'. Талибани су учили управо од ирачких побуњеника, схватили су да 'западне снаге могу патити' и да је 'чак могуће уништити њихову вољу за борбом па су брзо применили ирачке технике успешно нападајући западне снаге'.(Hina).