Ето и то је један од разлога гдје мени не иде у главу како неко може да даје подршку прикључењу тој
алијанси.Свако али ама баш свако зна улогу НАТО пакта као и то да су починили терористичке акте,да
су измислили људе као што је Бин Ладен,да су им државници власници свјетских компанија или су у
управним одборима тих компанија ради којих се ратови почињу.
Када видим ДА НАТО пакт мени се повраћа на те људе.
То се односи искључиво на србе јер неким народима је тај НАТО пакт тренутно ваљао али нека се
не брину хакнуће и њих кад тад,односно онога тренутка када увиде своју материјалну корист.
Да Србија сада има 50 милијарди $ НАТО би у року шест мјесеци Косово вратио Србији,УЧК похапсио
и прогласио по други пут пријетњом за свјетски мир,Република Српска би добила могућност воља ти
са Србијом воља ти самостално,Хрватска би морала вратити сву имовину и србе у своје пријератне
 домове и још би им вратили статус конститутивног народа.Наравно да се новац пласира на праву
адресу у ДЦ Вашингтон.
На тај начин су шиптари добили Косово и лично сам гледао емисију (шиптарски снимак) гдје Весли
Кларк и онај црњо Колин Пауел на шиптарском скупу примају новац лафо за Клинтонову кампању.
Кешира им се у руке и снимак постоји из периода двије-три године прије бомбардовања.Плаћеници.

Svi propadaju samo mi cvetamo 

Сурово си изњео истину Фрамлинг.

Stvar je u tome da se Srbija ranije koristila za pranje novca pod glavonjom, ali nakon prosirenja NATO-a i EU malko je nezgodno da jedna velika regija na Balkanu bude bez nekakvog zakona jer znaju kakvi su Rumuni i Bugari da bi isto to obilato koristili pa su napravili jedan fini mali geto da bi imali zonu bez zakona, jasno, najvise za pranje novca, logistiku i pripremu "destabilizanionih" elemenata itd. Tako se to moze lako sve sakriti od senata i americke javnosti a u Evropi drzi "reket" radi zastite protiv "terorizma". Nesto kao Kuba pre Kastra.
U Avganistanu i ne moraju mnogo da se trude, samo uzimaju reket od lokalnih plemenskih vodja za uzgoj maka. Taliban im je tu kvario racunicu kad je bio na vlasti jer su ovi palili takva polja i sekli ruke i glave zbog toga pa su dosli Ameri da malo pokrenu privatnu inicijativu na agrarnom sektoru.
Od tih para koje Ameri pleve po Avganistanu je kupljena i Sadamova garda (zato su tako brzo predali Bagdad. Jasno, kljucni kadrovi su i dalje na platnom spisku. Koriste se za vrbovanje sirotinje koja za 500$ postavlja bombice pored puta da bi mogli da pokazu svetu kako je Irak jos uvek "nesigurno" mesto i moraju da tamo jos uspostavljaju red.

Imam samo jedno pitanje, zar se NATO nije trebao sigurno raspasti tamo negde 1999-te ?

Имам и ја за тебе.
Зашто мало не посјетиш бању Сребреницу?

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-02-09-2008/pise-milovan-drecun-tamo-gde-sunce-izlazi-na-zapadu

PIŠE: MILOVAN DRECUN - Tamo gde sunce izlazi na zapadu

Ideolog hladnog rata Bžežinski često ponavlja da je Rusija slovenski centar i da obnavljanje slovenske civilizacije nije moguće bez  ujedinjenja slovenskih naroda, pa zato treba, po svaku cenu, sprečiti  ujedinjenje naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije

Na početku 21. veka, težište vrućeg sukoba gotovo obnovljenog hladnog rata je na čvornom prostoru Evroazije (Crno more - severni Kavkaz - Kaspijsko more). Kratkotrajan rat koji je vođen između Gruzije, iza koje vojno stoje SAD, s jedne i nepriznate republike Južne Osetije, čiju bezbednost, a od 26. avgusta i nezavisnost garantuje Ruska Federacija, s druge strane, nije tek potvrda prethodno iznete ocene, već nagoveštaj daljih ozbiljnih geopolitičkih, strateških i bezbednosnih igara i sukoba na ovom području bogatom energentima. Gruziju treba posmatrati u sklopu američke strateške pozicije izolovanja Rusije, njenog okruživanja, udaljavanja od Evrope i potiskivanja dublje u Aziju. Takva politika Vašingtona počiva na temeljima starih geopolitičkih koncepcija i predstavlja pokušaj uspostavljanja novog sanitarnog kordona (antiruskog pojasa) oko Rusije. U tom pojasu su baltičke države (strogi sanitarni kordon), Ukrajina (potencijalno strogi kordon), Moldavija, države Zakavkazja (Gruzija - strogi kordon) i srednje Azije (membrana). Taj koncept je poznat i kao obuhvatanje Rusije u tzv. strateška klešta (baltičke države na severu, centralnoevropske države u sredini, Ukrajina i Gruzija na jugu).

Devedesetih godina prošlog veka realizovana je koncepcija, u čijem je stvaranju učestvovao i Zbignjev Bžežinski, stvaranja tvrdog pojasa između EU i Rusije preko baltičkih država, Belorusije i Ukrajine. Pretpostavljalo se da će Nemačka i Poljska biti nekakvi upravitelji tog pojasa antiruskih država od Baltika do Crnog mora. Realizacija te koncepcije je prvo dovedena u pitanje u Belorusiji, koja je ostala veran saveznik Rusije, i nije se okrenula Zapadu.

Proameričke snage
Takozvanom „narandžastom revolucijom“ u Ukrajini i „Revolucijom ruža“ u Gruziji na vlast su dovedeni proamerički, odnosno prozapadni lideri (Juščenko u Ukrajini i Sakašvili u Gruziji) koji su odmah istakli ambiciju da svoje zemlje učlane u NATO. Naravno, oni koji su i izveli te „revolucije“, Amerikanci, odmah su podržali Ukrajinu i Gruziju u zahtevu da se pridruže NATO i pružili im odgovarajuću vojnu podršku i pomoć. Ubrzo su se pojavili prvi NATO i američki ratni brodovi u Crnom moru, koje Rusija smatra zonom od životnog značaja.

Pod dirigentskom palicom SAD formiran je i savez GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija) nimalo naklonjen Rusiji, a podanički oslonjen na SAD. Počela je žestoka bitka za širenje NATO, tačnije američkog uticaja, na područje Crnog mora, severnog Kavkaza i Kaspijskog mora. Američki cilj je da prijemom Ukrajine i Gruzije u NATO vojno zaposednu i stave pod svoju kontrolu Crno more, severni Kavkaz i dalje Kaspijski basen, čime bi se stvorili uslovi da SAD zagospodare izuzetnim izvorima nafte i gasa u tom području i energetskim koridorima kojima se transportuju ti strateški resursi. Sudar SAD i Rusije u centralnom delu Evroazije je buknuo. Rusija je odlučno reagovala i poručila da neće dozvoliti da bude istisnuta iz Crnog mora i sa Kavkaza.

Nafta u centru pažnje
Dva uzroka su Crno more ponovo vratila u centar pažnje velikih sila. Prvi je, svakako, rat u Iraku, sukob koji su izazvali Amerikanci i u njega uvukli niz država. Crno more daje mogućnost brzog prodora američke tehnike i vojske, u krajnjem do severnih oblasti Iraka. Crno more je svakako veoma važan region s aspekta kontrole situacije na Bliskom istoku. Drugi razlog koji čini Crno more ključnim regionom danas je blizina izvora energije, neiscrpne rezerve koje se nalaze u Kazahstanu i srednjoj Aziji. Prodor Zapada i SAD u rejon Crnog mora dozvoljava im da približe te izvore energije skoro na 1.000 kilometara od glavnih mesta njihove potrošnje. Zato je osnovni cilj SAD u regionu Crnog mora da spreče uspostavljanje ruskog uticaja u Evropi nakon okončanja hladnog rata, da još više ograniči rusko vojno-strategijsko prisustvo, prijemom Ukrajine i Gruzije u NATO, da radi obezbeđivanja energetske bezbednosti Zapada uspostavi geostratešku prednost na Crnom moru za nastupajuću borbu za Kavkaz i kaspijski rejon.

Krim - tačka sukoba
Stožerna tačka velikog geopolitičkog sukoba SAD i Rusije na južnom kraku tzv. strateških klešta je Ukrajina, posebno krimsko poluostrvo na kome se nalazi najvažnija crnomorska luka Sevastopolj, a u kojoj bazira ruska Crnomorska flota po važećem ugovoru sa Ukrajinom do 2017. Kontrola nad Krimom je od presudne važnosti za dominantnu poziciju u Crnom moru, preko koga će ići najznačajniji energetski koridori. Zbog očiglednog jačanja pozicija ruske države na međunarodnoj areni i izrastanja u jedan od vodećih polova moći u svetu, SAD žele da uvuku Ukrajinu u NATO da bi je zauvek otrgle od Rusije i pretvorile u „tampon državu“ i placdarm za nastupanje prema Rusiji. Ideolog hladnog rata Bžežinski često ponavlja da je Rusija slovenski centar i da obnavljanje slovenske civilizacije nije moguće bez ujedinjenja slovenskih naroda, pa zato treba po svaku cenu sprečiti ujedinjenje naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Članstvo Ukrajine u NATO će usloviti da zajedno s Belorusijom, s kojom je u savezu, razradi ozbiljne zajedničke programe koji se odnose na novi položaj Ukrajine. Rusija će morati da razmesti veoma krupne vojne potencijale na svojoj teritoriji, bliže istočnoj Ukrajini, gde ih sada nema. Na taj način će ulazak Ukrajine u NATO oslabiti Rusiju i učiniti jednostavnijom borbu Zapada za njene resurse.
Na pokušaje SAD da uvlačenjem Ukrajine u NATO potisnu rusku dominaciju i uspostave vlast nad Crnim morem ne gleda blagonaklono ni Turska, iako je članica alijanse i saveznik Vašingtona. Turska se pribojava da bi u slučaju izbijanja sukoba na Krimu radi oduzimanja mesta baziranja ruskoj Crnomorskoj floti na tom poluostrvu i sama mogla biti uvučena u rat, u kome bi na jednoj strani bile Ukrajina i Gruzija, podržane od SAD i NATO, a na drugoj Rusija. Takav razvoj događaja bi mogao da izazove raspad turske države. Zato Turska, kako smatraju mnogi stručnjaci u toj zemlji, treba da se suprotstavi prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO. Sem toga, Rusija i Turska (obe van EU) su uspele da izgrade dobre, čak strateške bilateralne odnose, a Turska nimalo blagonaklono ne gleda na proces gubljenja vlastitog značaja i uticaja u Crnom moru zbog narastajućeg značaja Ukrajine za poziciju SAD u tom području.
Članstvo Ukrajine u NATO, kome se protivi oko 70 odsto stanovništva, isključivo je u funkciji realizacije američkih geostrateških interesa u Crnom moru i potiskivanja Rusije sa tog područja.

Potiskivanje Rusije
Geostrateški značaj članstva Gruzije u NATO je, za razliku od ukrajinskog „morskog“, prvenstveno „kopneni“. Kavkaz sa geografskim položajem koji spaja Crno i Kaspijsko more i naftovodom Baku (Azerbejdžan) - Tbilisi (Gruzija) - Cejhan (Turska) predstavlja izuzetno bitnu kariku koja povezuje kaspijska izvorišta energenata i koridore njihovog transporta na Zapad. Radi ostvarivanja pune kontrole nad tim područjem, SAD je neophodno da oslabe i potisnu tradicionalno prisustvo Rusije u tom veoma kriznom području na kome žive brojni narodi i etničke grupe. Oslonac američke politike osvajanja Kavkaza je Gruzija, čije se stanovništvo, za razliku od ukrajinskog, većinski opredelilo za članstvo zemlje u NATO. Punim ovladavanjem Gruzijom SAD bi izgradile bazu za dalju destabilizaciju Rusije na Kavkazu i širenjem sanitarnog kordona preko malih naroda koji su ujedinjeni u „Organizaciju nepredstavljenih nacija i naroda“. Radi se o narodima koji nemaju sopstvenu državu i nisu zastupljeni u OUN. Pretpostavlja se da ta organizacija ujedinjuje skoro 500 miliona ljudi u celom svetu. Ako se pogleda spisak članica te organizacije koje se nalaze na teritoriji Ruske Federacije, što na području Kaspija, što crnomorsko-kavkaskog regiona, vidi se da se na sever, u dubinu ruske teritorije, rasprostire klin koji čine: Abhazija, Baškortostan, čečenska republika Ičkerija, Čerkezija, Čuvašija, Krimski Tatari, Gagauzija, Ingušetija, Ingrija, Komi, Kumikija, Mari, Tatarstan, Udmurtija. Taj klin bi, ukoliko se pretvori u krizni proces, mogao da podeli Rusiju na dva dela. Najbolju osnovicu za takvo delovanje predstavljala bi Gruzija, vojno zaposednuta od strane SAD preko učlanjenja u NATO.

Nove rakete

Posle najave o postavljanju američkog
protivraketnog štita u istočnoj Evropi Rusija je, kao svoj odgovor,
uspešno testirala novi raketni projektil velikog dometa, nazvanog
„RS-12M topolj“, dometa od oko 10.000 kilometara i sposobnog da
„prevari“ sve poznate američke protivraketne sisteme.

Antiruske vojne i geostrateške aktivnosti SAD se ne završavaju samo na Ukrajini i Gruziji. Amerikanci deluju u Jermeniji, gde zvanično još nema njihovog vojnog kontingenta, mada je on prisutan kao „zaštita“ ambasade. Američko vojno prisustvo brzo narasta u Azerbejdžanu, gde je postavljen radio-lokacioni sistem PVO na delu kavkaskih planina koje su na strani Irana. Radi se na izgradnji tri američke baze na teritoriji Azerbejdžana, u Kujrdamiru, Nasosnom i u Gujulahu. Amerikanci stalno pokušavaju da nagovore rukovodstvo Kazahstana da dozvoli da se njihov ili NATO vojno-morski kontingent razmesti u kazaškoj luci Kurik ili bilo kojoj luci na Kaspiju. Povećava se i učvršćuje glavna američka baza u regionu centralne Azije, baza u kirgiskom Biškek-Manasu. Na taj način su tri krupne baze, na ostrvu Dijego-Garsija, u Kandaharu i u Biškeku, stvorile perspektivnu infrastrukturu za dejstva američke vojske u državama i regionima država od Arapskog mora i Persijskog zaliva do Sinđang-ujgurske autonomne oblasti Narodne Republike Kine. Baza Manas je jedinstvena vojna baza, koja može, u slučaju rata Kine i SAD, da primi teške strateške bombardere i avione tipa „avaks“. Druga takva pista se nalazi u avio-bazi Mari u Turkmenistanu.

Militarizacija Evrope
Doda li se rečenom planirano razmeštanje protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, američke baze u Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji („Bondstil“, na Kosmetu) onda je jasno da SAD nastoje da iskoriste širenje NATO na Istok za realizaciju svojih geopolitičkih interesa i izoluju i marginalizuju Rusku Federaciju. Da li će u tome u potpunosti uspeti zavisi od teške bitke koja se vodi za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, čija su rukovodstva ubeđena da sunce izlazi na Zapadu. Amerikanci su se privremeno sapleli tamo gde nisu očekivali prepreke, unutar samog NATO, kada na samitu u Bukureštu aprila ove godine nije doneta odluka o pozivu Ukrajini i Gruziji da potpišu Akcioni plan o članstvu. Da li je zato Sakašvili krenuo u avanturu pokoravanja Južne Osetije, pri čemu je od Rusije dobio snažan odgovor? Da li je namerno gurnut da doživi vojni debakl da bi SAD uspele da privole svoje saveznike, koji se protive članstvu Tbilisija u NATO, da Gruziju prime u alijansu ne bi li je zaštitili od navodne ruske opasnosti? Da li su SAD izgradile gruzijsku vojnu mašineriju da bi je koristile za destabilizaciju Rusije na Kavkazu i Kaspijskom basenu i da bi aktiviranjem kavkaskog „bureta baruta“ ubedile EU da joj opet preti opasnost s istoka, od ojačale Rusije?

Novi pravac za akciju
Uspešnost američkog delovanja na planu daljeg prodora u Aziju zavisi od direktnog dostupa odgovarajućim regionima. Međutim, zaglibivši se u Avganistanu i Iraku, a takođe suočene s nepouzdanošću Pakistana, i poteškoćama u Turskoj, SAD su, po svoj prilici, za to izabrale kavkaski koridor - preko Gruzije, a potom preko Azerbejdžana.

Sve tacno - ali avaj Ukrajina promeni plocu .

Ukrajinci shvatise da se ,, evroatlanske integracije ,, ne mazu na leba .

Sad su znatno  vece  sanse da Srbija udje u NATO nego Ukrajina . Na  tom polju nasi Americki prijatelji treba agilnije da porade . I da daju jos koju kintu Sutanovcu , pa  onom generalu Krsticu , pa onom drugom generalu , pa Cedi ... pa Orhanu Dragasu  - taj je vec napravio i novi grb Srbije na kom se umesto 4 slova S  nalazi NATO zvezda    .... pa onom vojnom analiticaru hrvatsom patriJoti Radicu ... pa diplomati Vejvodi - takodje hrvatskom patriJoti ... pa ... ma  ima ih bruka .... Americki prijatelji morate se ,, otvoriti ,, - odresi kesu Stejt Dipartmentu , kucnuo je cas !   

Nato pakt u stvari i ne postoji.

NATO ne bi trebalo da postoji.

sto pre Evropski prasci shvate to,to bolje za svet,ukljucujuci i njih.