Fora je u tome da je vlast smenjiva... Ili da li je?

Naši ljudi su majstori dobrih procena vidimo iz priloženog

Није исто стање.


Статуа девојчице на споменику на Ташмајдану, који је споменик погинулој деци 1999, није преживела ни годину дана када је први пут постављена. О каквом ми онда самопоштовању, и поштовању својих жртава онда да причамо?

Како је пао српски Јерусалим: „Фигароов“ текст о Косову, који је Србија чекала 20 година


Двадесет година од НАТО интервенције на тадашњу СРЈ и 11 година од једнострано проглашене косовске независности, којом и данас управљају бивши припадници ОВК, Косово није постало држава онаква какву су замишљали они који су похитали да је признају попут Париза, Берлина и Вашингтона, пише француски магазин Фигаро.

Заменик директора тог магазина, Жан-Кристоф Бисон, указује да то потврђује и недавни извештај америчког Министарства спољних послова, које је иначе ретко изражавало своје сумње што се тиче принципијелне агресивности косовске владе, а које је управо објавило просветљујући извештај од више десетина страна о тренутној локалној ситуацији и констатује насиља, крађе, штете нанесене имовини и опструкција судских поступака.

У поменутом извештају се констатују, пише Бисон, и „институционалне дискриминације које се тичу запослења, социјалних служби“, па чак и „слободи покрета, праву живљења у свом дому“, застрашивањима како би им забранили да проповедају хришћанску веру.

Бисон истиче да је таква данас свакодневница 100.000-120.000 чланова српске мањине (пет одсто популације) која живи на Косову.

Указује и да у неким селима, окруженим бодљикавом жицом да би се одбранили од албанске агресије, понекад  живи само једно дете. Принуђено да одраста само, без пријатеља, без школе.

Све се то, истиче, догађа усред Европе, у земљи која се географски налази између Мађарске и Грчке, те пита: „Како можемо да толеришемо да се близу нас догађа нешто што личи на апартхејд“.

„Чак, дефакто, и на етничко чишћење: хиљаде српских избеглица које су побегле са Косова 1999. и 2004. године током ужасних погрома (10 мртвих, 35 цркава и 700 спаљених кућа) спречени су да се врате на своја огњишта“, наводи заменик директора магазина Фигаро.

Као на још горе од тога, Бисон указује да су СПЦ и хуманитарне организације које долазе да помогну последњим Србима који живе на овој њима светој земљи (она представља центар настајања српског православља у средњем веку, што јој даје име „српски Јерусалим“) редовно подвргнути контролама или пак покушавају да их обесхрабре или забране њихове активности.

Бисон подсећа да је у септембру прошле године председнику удружења Солидарност за Косово, Французу Арноу Гујону, забрањено да борави на Косову где делује већ више од 15 година.

„Један међу многим скандалима у земљи која је рођена да искорени неправду и у којој је једна неправда замењена другом. Уз грешни благослов Запада“, констатује Бисон.

Иначе, аутор у опширном тексту подсећа на догађаје од тог 24. марта 1999. када су, на челу коалиције више земаља НАТО-а, Сједињене Америчке Државе почеле да бомбардују српску територију као остатак од Југославије после Дејтонског споразума (1995).

Бисон истиче да је тада почела војна интервенција без дозволе УН, ван оквира дефинисаног међународним правом, који гарантује суверенитет нација, али коју су оправдали „правом хуманитарне ингеренције“.

Званично се радило о спашавању цивилног становништва које је бежало са територије Косова, где је војска Југославије спроводила велику операцију успостављања реда и мира, којима су локални албански сецесионисти били претња.

Упркос члану 35 Устава Пете републике, који обавезује владу да тражи сагласност од Парламента када жели да ангажује своје војне трупе у неком сукобу, Француска је ипак учествовала у операцији „Савезничка сила“, пише Бисон и додаје да је интервенција трајала 78 дана.

Подсећа и да је 2008. Косово је једнострано прогласило независност.

Париз, Берлин и Вашингтон похитали су, каже, да признају ту независност, за разлику од Москве, Пекинга и још много земаља Европске уније као што су Шпанија или Грчка (што је и даље случај).

Сматрало се, истиче, да је новонастала држава, којом су управљали бивши шефови ОВК, одједном била способна да сама управља својим становништвом од два милиона грађана и да им гарантује сигурност, благостање и слободу“.

„Да ли је и даље тако у 2019. години? Није“, закључио је Буисон.   

Nije Srbija ništa čekala, nego ste vi iz spuznjika nepismeni. Figaro je desničarski konzervativni list koji je više puta objavljivao slične tekstove, neke sam ja kačio ili prevodio prethodnih godina.

Bison konkretno je poznat po svojim prijateljskim stavovima prema Srbiji, napisao je izuzetno lep tekst o francusko-srpskom prijateljstvu prilikom posete premijera Manuela Valsa Beogradu kao i tekst vezan za obeležavanje stogodišnjice PSR...

Jbga Sirak je desnicar, a Miteran socijalista, pa ipak je Miteran kritikovan kao prosrpski orjentisan politicar. Dolaskom Siraka francuska politika postaje mnogo zesca protiv nas. Drugo i u samom tekstu pise "jedna nepravda zamenjena drugom", a istina je da je samo pod srpskom vlascu Kosovo moglo biti i srpsko i albansko. Po meni je ovo samo jedno "pranje ruku" i nista drugo, kao eto osudili smo i Albance, mi smo do jaja humanisti, al rodjaci vasa osuda qrcu ne vredi jer ste im Kosovo dali. Nek vrate nama Kosmet i nek kenjaju po nama kolko oce ... pristajem iz taka. Uglavnom je levica kritikovala Nato agresiju od pocetka, al kad kazem levica ne mislim na liberale, nego bas levica tipa komunisti i slicno, i to od politickih partija pa sve do intelektualaca.
Inicio 90 i kusu procenata odvaljuje gluposti, troluje i slicno, al je par puta ubo sustinu. Jedino smo mi Srbi nacija koja je na Balkanu sposobna da bude nosilac suvereniteta multietnicke i multikonfesionalne drzave.
Kad sjebes Srbe i das boraniji da pravi drzave, onda si rode napravio etnicki ciste drzave i nemoj da se sad pravis blesav da nisi znao da sta radis. Meni licno ovakvi tekstovi deluju bas hard core licemerno.

Да поновимо ми, који смо хронолошки меморисали  и да оне који су заборавили подсетимо, данас је двадесета годишњица од обарања такозваног оћног сокола, који је као крш завршио у атару ораница Буђановаца, малог села које припада општини Рума......






                                                                   Обарање ноћног сокола


                                                        Поглед из радара примећује као оштро око,
                                                        авион стелт технологије, обара ноћни соко!
                                                        Војска којој муниција беше годинама стара,
                                                        мету у рејону сремског буђановачког атара...

      
                                                       ...Уочила је благовремено ловца бомбардера,
                                                       из нишана је следила паљба, ракетна потера,
                                                       што је уништила грабљивца, крилатог НАТО копца,
                                                       после чега се разбеснео гнев љутог НАТО хропца:


                                                       -Брзо ћемо уништити отпор, што ће бити лако,
                                                       процена беше грешка, са Србима не може тако!
                                                       Шта непријатељи нису знали, у чему је цака,
                                                       бој се води наоружањем и срцем у јунака
                                                      
                                                      

Seebrni, moz biti da je tacno pod uslovom da ne pricas o srbima iz bosne i njihovom kapacitetu da prave multietnicku drzavu