pa hitler je sve uradio legalno...

i ta vlast je bila smenjiva...

cak je bila i demokratska..

evo engleska ova premijerka...

ona ni jedan glas nije dobila...

a premijer britanije...

ko je za nju glasao...niko...

Aj ne lupaj

Исто као и Саркози, до ку&ца десничари. Шта је онда Ле Пенова ултра нациста ?

Diskutabilna je ta podela usled mnogih faktora, pre svega kohabitacije levice i desnice i u mnadatima Miterana i u Širakovom mandatu, kao i samim slomom levice padom berlinskog zida, gde se oni suštinski pretvaraju u liberale. Kao i genrealno jedna otudjenost kompletne francuske političke elite tokom ekspanzije i vrhunca neoliberalizma devedesetih. Prvi znak vaskrsnuća desnice odnosno bilo kakve druge političke opcije osim te dve kohabitirajuće je uspon Le Pena i njegova pobeda nad socijalistima 2002 kad on suštinski razbija taj pakt iako ne uspeva da obori Širaka. To, kao i referendum 2005, pobeda Sarkozija 2007 i ekonomska kriza 2008 su stvari koje su uključile sva crvena svetla u Evropi i uslovile nova prestrojavanja i raslojavanja kojima prisustvujemo i danas....

nema u evropi vise ni levice ni desnice...

Ни опроста ни заборава Олегове смрти под НАТО бомбама


Нови Сад – Двадесет година прошло је од трагичне смрти Новосађанина Олега Насова, који је у својој 29. години погинуо на Варадинском мосту приликом његовог рушења у НАТО бомбардовању.

Ишао је тог 1. априла 1999. на посао из Петроварадина у Нови Сад, возећи бицикл преко моста, у тренутку када су на њега пале бомбе. Две деценије касније, његов отац Миливоје Насов каже да „опростити не можемо, заборавити не смемо, а ћутати нећемо”.

– Неки кажу да треба опростити, а ја се питам: коме опростити? Зликовцима? Због чега? НАТО је називан „милосрдни анђео”, а убијено је 2.500 невиних – додаје у разговору за наш лист.

Као и сваког 1. априла, породица Насов окупила се јуче на прилазу Варадинском мосту. Донели су цвеће и запалили свеће пред спомен-плочом, подигнутом после трагедије. Олегов отац Миливоје сматра да је „велики цинизам” изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, по коме бомбардовање 1999. није било уперено против против народа, већ је до њега дошло ради заштите цивила. „Гади ми се то”, горко додаје.

Сећа се како му је син пред погибију саопштио вест да ће постати деда.

– Три дана пред смрт био сам код снаје и сина. Ја сам им увек говорио: „Хајде, кад ћу ја бити деда?”, а он ме је тада лупио руком по леђима: „Е па, Миливоје, бићеш деда” – прича старији Насов.

Принова је у породицу стигла почетком јула исте те 1999, три месеца после Олегове смрти. Беба је названа по оцу – Олег, а данас је он, по речима деде, студент у Београду.

– Студира ИТ, рачунарство са мултимедијом. Не желим да га оптерећујем овом причом, верујем да он све то већ преживљава – каже Насов.

Заједно са члановима породице, венац на спомен-плочу положио је градоначелник Милош Вучевић, истакавши да мостове можемо саградити, али да не можемо вратити изгубљене животе. Нажалост, за овај злочин, како је додао, убиство цивила на мосту у сред града, на месту које није могло бити војна мета, никада нико није одговарао.

Пре неколико година Олегов отац је покренуо иницијативу да се подигне спомен-обележје свим Новосађанима погинулим од 1990. до 1999: војницима, полицајцима и цивилима, а идеју подржава градоначелник.

po imenu i prezimenu tipican novosadjanin...

Обележена 20. годишњица погибије припадника 78. моторизоване бригаде



Двадесетогодишњица погибије припадника некадашње 78. моторизоване бригаде током НАТО агресије, обележена је данас у селу Рељан, у општини Прешево.

Венце на спомен-обележје погинулим припадницима те бригаде положила је делегација Копнене војске предвођена генерал-потпуковником Милосавом Симовићем, делегације Града Врања, градске општине Врањска Бања, општине Бујановац, представници Полицијске управе Врање, Полицијске станице Гњилане, Центра безбедносно информативне агенције, Удружења ослободилачких ратова Врања, Бујановца и Прешева, Удружења војних пензионера, Удружење резервних војних старешина из Бујановца, чланови породица и пријатељи погинулих.



Командант Четврте бригаде Копнене војске бригадни генерал Слободан Стопа поручио је да бол због страдалих седам припадника 78. моторизоване бригаде временом не може да прође, већ само да се ублажи и да породицама страдалих бораца треба показати да саосећамо њихов губитак и да смо увек са њима и уз њих.

- Двадесет година је прошло од када су у НАТО агресији погинули наши борци, који никоме зло не помислише, а камоли нанеше. Бранили су своју кућу и свој праг – истако је генерал Стопа додавши да на срећу има и оних који су преживели агресију и који ће моћи будућим поколењима да причају како су бранили своју земљу.

Од НАТО бомби погинули су мајор Љубисав Стојановић, капетан Драган Лукић, старији водник Жељко Алар, десетар Димче Стаменов, војник на служењу војног рока Слободан Мирковић и војници из резерве Александар Поповић и Нинослав Миленков.

Помен палим херојима служио је војни свештеник Четврте бригаде Копнене војске потпоручник протонамесник Ведран Костић.

Војне споменице уручене припадницима 250. ракетне бригаде за ПВД

http://www.mod.gov.rs/cir/13831/vojne-spomenice-urucene-pripadnicima-250-raketne-brigade-za-pvd-13831

Отворена изложба „Одбрана 78“ посвећена одбрани од НАТО агресије


Министар Вулин: Истина испричана овом изложбом може да буде различито посматрана, али не и оспорена

– НАТО агресија је била последњи велики злочин 20. века. НАТО агресија је била завршетак једног страшног и крвавог века, у коме Срби нису заслужили да изгубе милионе људи. Србија ни једним својим поступком није ничим ни изазвала ни скривила НАТО агресију. Нема никакве српске кривице у НАТО агресији и страшном рату 1998. и 1999. године – истакао је министар одбране Александар Вулин отварајући изложбу Министарства одбране и Војске Србије „Одбрана 78“, посвећену обележавању 20 година од одбране отаџбине од НАТО агресије у изложбеном простору Музеја Града Београда.



Министар Вулин је подсетио да је на данашњи дан, пре две деценије, убијена Милица Ракић и нагласио да је изложба посвећена свима који су убијени, свим војницима, полицајцима и свим страдалим у НАТО агресији, убијеној деци и истини.

Он је нагласио да је Србија поносна на сваког свог војника, официра, полицајца, на сваког свог човека који је истрпео и преживео НАТО бомбардовање.

– У нама нема кривице. Чињеница да смо живели и бранили своју земљу није и не може бити оправдање за НАТО агресију и НАТО бомбардовање. Те 1999. године, свако је показао своје лице – Срби своје најбоље, најлепше и најхрабрије лице, а они који су нас бомбардовали своје најружније и најслабије лице. Те 1999. године, није било разлике између фронта и позадине. Сваки становник Србије био је мета, свака наша смрт за њих је била само колатерална штета, и ништа више. Ми имамо разлог да се поносимо и кад мислимо о 1999. години, осећамо понос на сваког војника, полицајца, официра и грађанина ове земље и не верујем да они који су нас бомбардовали могу да деле то исто осећање са нама – оценио је министар Вулин.

Према његовим речима, српски народ зна шта је војничка слава и поштује је и код непријатеља, али нема војничке славе у убијању деце и убијању трудница на пијацама.

– Не верујем да могу да деле наш понос, али могу наше друго осећање које нас увек обузме када мислимо о 1999. години – тугу. Надам се да осећају тугу када мисле на нашу убијену децу, када мисле на наше убијене војнике и полицајце. Надам се да деле нашу тугу, јер туга је први корак ка кајању, а кајање је оно што желимо да видимо код свих оних који су убијали Србију те 1999. године – нагласио је министар Вулин.



Ми гледамо у будућност, додао је, и изабрали смо да будемо војно неутрални, не желимо сукоб ни са ким и хоћемо да градимо пријатељство, али, подвукао је, никада не смемо да заборавимо оно што је било.

– Не верујем да постоји пријатељство које се темељи на томе да заборавите оно што се десило, да заборавите зло које вам је учињено. Истина коју ћемо испричати и у овој изложби је истина која може да буде различито посматрана, али не може да буде оспорена – овако је било. Истина коју ћете овде видети је истина коју овај народ живи. Ово је изложба коју су направили они који су нас бомбардовали 1999. године – поручио је министар Вулин.

Према његовим речима, гледамо у будућност, изабрали смо да будемо војно неутрални и да никада другима не учинимо оно што је чињено нама. И изабрали смо да не заборавимо, јер Срби су пречесто у својој историји заборављали зло које им је чињено, да не би повредили друге.

– Србија се тако понашала до 2012. године, али од 2012. године када је Александар Вучић постао министар одбране Србија не дозвољава да неко други пише њену историју и да јој неко други наређује да заборави – закључио је министар Вулин.

Говорећи о изложби, аутор Душан Јововић истакао је да је реч о пројекту који је иницирало Министарство одбране и Војска Србије. Он је посебно нагласио да су коаутори изложбе јединице Војске Србије, без којих ову изложбу није било могуће приредити. Међу њима посебну захвалност дугујемо 250. ракетној бигади за ПВД.



– Изложба је мултимедијална и интерактивна поставка која први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани, што због своје јачине и начина на који је то снимано 1999. године, а сви материјали су дигитално обрађени – нагласио је Јововић, додајући да је главна идеја била да се интерактивним приступом код публике изазове емоција и да се покаже да су војска и народ били неодвојива целина и да није било фронта.

Он је истакао да је поставка подељена у осам целина, међу којима је издвојио "Сигурну собу" која је посвећена настрадалој деци, а ликовност изложбе почива на аутентичним артефактима који су настали током 1998. и 1999. године.

Изложбена поставка на јединствен начин приказује херојску одбрану земље током 78 дана НАТО агресије, која је почела нападом на СР Југославију 24. марта 1999. године, без  одобрења Савета безбедности Уједињених нација и посвећена је страдалим припадницима војске, полиције и цивилима, међу којима је, нажалост, било и мноштво деце.

Реализацију изложбе помогли су "Југоимпорт СДПР", Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, телевизија Студио Б, дневни листови Вечерње новости, Политика и Блиц, компанија "Борба", фотографи Срђан Илић и Томислав Петернек и новинар Милена Марковић и Милутин Попадић.

Отварању изложбе присуствовали су министри у Влади, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић са члановима Колегијума, чланови Колегијума министра одбране, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, града Београда, пензионисани припадници система одбране, као и представници јавног и културног живота.

Изложба у Музеју Града Београда, улица Ресавска 40б, отворена је сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељка.