Nasilje u Srbiji prisutno na svim nivoima :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ко није бар једном осетио страх на улици схватајући да може да буде испребијан ни крив ни дужан?
Данас у Србији ретко постоји нормална расправа која се завршава компромисом и миром. Готово све свађе завршавају се претњама, застрашивањем, осветом.
___________________________________________________

SRPSKE STRANICE | Monday, January 7, 2013

Srbija, zemlja nasilja
Sep 16, 2009

Uzroci i posledice sve surovije agresivnosti ljudi u našoj zemlji.

Marko Lopušina | Tokom godine stradalo i ubijeno je preko hiljadu ljudi, jer je nasilje postalo srpski obrazac ponašanja. Glavni uzroci nasilja su, tvrde stručnjaci, siromaštvo, kriminal, agresivna politika i očaj razočaranih građana

“Krdo životinja na putu”, samo je jedan od naslova u češkim medijima o 44 navijača i beogradskih huligana koji su krenuli na utakmicu Slavija – Crvena zvezda u Prag i divljali na benzinskim pumpama u Češkoj.

- Vjera Trehova, radnica na benzinskoj stanici u blizini Brna posvedočila je da su stigla dva autobusa, da su srpski navijači krali imenke piva i “red bula”, da su na nju bacali plišane igračke, da su pokrali sitan novac, dok su putnici drugog autobusa išarali pumpu grafitima crvene i crne boje. “Delije” su se ponašale kao krdo životinja – kazao je novinarima Pavel Švab, portparol regionalne južno-moravske policije.

Češki mediji upozoravaju javnost da je za “Delije”, “tipičan krajnji nacionalizam”, jer spadaju u grupu najekstremnijih navijača u Evropi. A da da “Crvena zvezda” zbog svojih “Delija” dobija često kazne od međunarodnih fudbalskih organizacija. Slične informacije o srpskim huliganima preneli su i ostali svetski mediji.

- Ovo je najgori mogući primer da je Srbija zemlja nasilja. Takav glas nas prati već čitavu deceniju. Zbog naše nesposobnosti da se kao društvo obračunamo sa huliganima, kriminalcima i nasilnicima, mi kao narod smo u svetu prepoznatljivi po zlu koje nanosimo drugima. Uostalom, čitava Srbija je isšarana grafitima „Pravda za Uroša“, koje su ispisali simpatizeri SRS i crveno-belih. Ovim se javnosti šalje poruka da je mladi čovek, koji je pokušao zapaljenom bakljom da ubije policajca na dužnosti, srpski junak. Niko se javno ne pita kako živi i šta radi žrtva, žandarm Nebojša Trajković, koje je Uroš Mišić pokušao na stadionu crveno-belih da ubije? – glasno razmišlja kriminolog Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta.

PORODIČNO ZLO

Nažalost, nisu navijači jedini koji su ovih dana počinili nasilje i uznemirili srpsku javnost. Radoslav J. (45), iz Ropočeva kod Sopota, uhapšen je pod sumnjom da je silovao svoje dve ćerke. Zvonko Pilčević (37), poslovođa prodavnice “Dina” je ubijen zbog ogromnih dugovanja i bačen na asflat Svetotrojičine ulice u Zemunu. Ubila su ga dvojica plaćenika mafije.

Tokom ove godine zbog nasilja u Srbiji je stradalo ili ubijeno preko hiljadu ljudi. U porodičnom nasilju do 1. jula do 1. avgusta 2009. nastradala 51 osoba. Uglavnom žene i deca. Silovano je 29 lica. U sve brojnim razbojništvima, prema policijskim podacima, povređeno je 57 ljudi. Najviše ljudi je poginulo u nasilju na drumovima – 368, zbog suicida – 430 i ubistava – 43.

- Srbija, gledano prema ovim aktuelnim događanjima opet postaje zemlja nasilja. Ljudski život na ovim prostorima ne vredi mnogo. Prošle godine su u porodičnim svađama u Srbiji stradale 22 žene. Od početka ove godine Savetovalište protiv nasilja u porodici dobilo je 3.024 poziva u pomoć. Zvale su žene i poneki muskarac, da prijave nasilje – kaže Vesna Stanojević, koordinator ovog savetovališta.

Nasilja danas ima svuda, u porodici, školi, u parlamentu, na kulturnim manifestacijama, u saobraćaju, na stadionima, u štrajkovima, čak i u bolnicama. Na priredbama visoke kulture ispoljavaju se simptomi verbalne agresije i pražnjenja velike količine negativne energije, pa je Guča imala 34 tuče, a Festival piva jedno ubadanje nožem.

- mi imamo dve vrste nasilja, situacino i sponatno, koje nastaje kao plod agresivne reakcije ljudi, ali i organizovano, koje je rezultat delovanja agresivnih grupa kriminalaca, navijača ili čak i političara. Međutim, iako policija tvrdi da nasilja u Srbiji statistički sve manje, ono je sve surovije i morbidnije – upozorava mr Dušan Davidović.

Na području Novog Sada registrovano je čak 175 žrtava nasilja u porodici, od kojih 80 protiv deca. Jovica N. iz Smedereva je napujdao svog psa da do smrti izujeda Dragana Arsića. Novica M. (43) iz Batajnice je pre dvadesetak dana zakucao ekser u srce supruzi Jasminki. I uzviknuo: „Eto, isterao sam demone iz nje!”

Naši sagovornici tvrde da srpski narod nije po svojoj prirodi nasilnički narod, ali da ga životna situacija čini zlim.

- Naš narod je imao probleme sa ratovima, sankcijama, političkim torbulencijama, promenama vlade, sa krahom privrede i viznom izolacijom, i bio zložen ekstremnom osiromašenju. A tamo gde postoje siromaštvo i beznađe tu je i nasilje u svim oblicima – tvrdi Vesna Stanojević.

Sociolozi i psiholozi tvrde da su Srbi postali depresivan i (samo)ubilački narod. Nasilje, batinanje, silovanja, a posebno ubistva i suicid su za neke građane izlaz ili često odušak od tegoba u kojima se nalaze.

- Pijani klinci haraju Beogradom. Mešaju energetske napitke i ekstazi sa pivom i rakijom. Izazivaju tuče, saobraćajke, pucnjave. Dešava mi se da vozim pijane devojčice i da mi povraćaju u kolima. Ponekad ih vozim i besplatno samo da ne ostanu na ulici – priznao nam je beogradski taksista Milenko O.

Maloletnici i mafijaši javno izvode zastrašivanja i napade sa bombama. A kako tvrdi naš vodeći kriminolog dr Dobrivoje Radovanović, i pokušaji samoubistva na Brankovom mostu u Beogradu postali su javna parada nasilja.

OGROMNA AGRESIJA

Slučajevi morbinih ubistava i sakaćenja ljudi su posledica orgromne agresije, koja je nastala kao reakcija na nemoć i očaj u kome se počinioci nalaze. U mnogim slučajevima to je i oblik teške psihoze, u koju naši ljudi upadaju. Stojadina P. iz Belegiša ubi je njegov sin i bacio ga u septičku jamu, kako bi uzimao njegovu penziju.

- Nasilje nije izlovani incident već obrazac ponašanja. Srbi kao narod imaju mnogo vrlina, ali je, nažalost, spisak negativnih osobina, dosta duži. To su sujeta, inat, narcizam, sklonost nasilju, anarhičnost i nedostatak strpljenja. Narod ima veliki unutrašnji problem, a to je život koji je razapet između velikih očekivanja, koja je donala demokratija i lažnih političkih obećanja. Kako država ne uspeva da reši osnovne probleme egzistencije ljudi, većina u sebi gomila nezadovoljstvo i bes, koji u trenucima teške krize eksplodiraju kao nasilje nad suprugom, decom ili prijateljima – kaže psiholog dr Žarko Trebješanin.

Naši sagovornici, međutim, upzoravaju i na nedostatak državnih mera borbe protiv nasilja, što ga, takođe, podstiče.

- Država godinama nije sposobna da se obračuna s fudbalskom mafijom i navijačkim bandama. “Grobari” su mi ubili sina, a žena mi je presvisla od tuge. Ljudi iz klubova, policije, pravosuđa i zdravstva učinili su sve da se smrt mog sina zataška – kaže Tomislav Radović, biznismen iz Opova, čiji je 17-godišnji sin Aleksandar ubijen na stadionu Partizana 30. oktobra 1999.

- U našoj zemlji pravosuđe je neefikasno, a kaznena politika blaga. Imamo deset godina stare i nerasvetljene slučajeve ubistva. Imamo kaznenu politiku koja čak stimuliše nasilnike da čine nova nedela. Neposobni sudovi i veliki broj osumnjičenih za zločine na slobodi, stvaraju utisak da je nasilje u Srbiji deo normalnog života – upozorava Vesna Stanojević.

Posle incesta koji je počinio Radoslav J. (45), iz Ropočeva kod Sopota, kada je silovao svoje dve ćerke, morao je da reaguje potrparol tužilaštva Tomo Zorić predlogom da se kaznena politika zaoštri, a da se silovatelji kastriraju.

- U Srbiji se za silovanja najčešće izriču najblaže kaznene mere. Kod nas ima puno slučajeva takozvanog povrata, pa neko čim odleži kaznu ponovi delo, poput višestrukog silovatelja Igora M. Treba bolje zaštititi slabiji pol od nekog ko koristi silu i snagu nad njim. Treba pooštriti kaznenu politiku za krivična dela silovanja. U skandinavskim zemljama za višestruke povratnike i slučajeve svirepih silovanja i obljube nad decom mlađom od 14 godina imaju meru prevencije nad počiniocem u vidu hormonske injekcije ili kastracije. To nisu afričke, već civilizovane zemlje, poput Danske i Norveške. Takve mere daju dobre rezultate – ističe Zorić.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je 2008. godine da u državi ne sme da bude nasilja i ugrožavanja života ljudi, jer ono šteti Srbiji. Nasilja u Srbiji sve je opasnije i po naš ugled u svetu. Nije zato čudno što EU postoji stereotipno mišljenje o Srbiji kao zemlji prepunoj mržnje i nasilja. Kada je mladi Danac krenuo u istraživački kamp u Obedskoj bari kod Pećinaca, njegovi roditelji su mu u Kopenhagenu, zabrinuti rekli:

- Ti nisi normalan, ideš kod Srba da te zakolju i bace u močvaru !

Na pitanje postoji li u Srbiji institucija ili ekipa eksperata koja prati kretanje nasilničkog kriminaliteta i priprema strategiju da mu se suprostavi, naši sagornici odgovaraju negativno.

- Srbija pokušava da smanji nasilje. I time što se problemu nasilja pridaje velika medijska pažnja, primer je tog državnog napora, ali nedovoljan. Jer, posle mnogo godina tolerancije nasilja i kriminala, teško je nešto uraditi preko noći – iskrena je Vesna Stanojević.

- Naša država nema nikakvu sliku o nasilju u zemlji, jer nema sistematizovanu statistiku kriminala. MUP Srbije je svojevremeno inicirao nekoliko projekata strategije prevencije kriminaliteta, koji su rađeni na osnovu iskustva i nekih istraživanja, ali ne i na osnovu bazi podataka. Mi nemamo statistiku i analitiku kriminala, iako su nam Ujedinjene Nacije nudile da pomognu oko njihove izrade. Neko u Vladi Srbije je taj projekat zaustavio. Uostalom, u Ujedinjenim Nacijama statistiku kriminalitet u svetu vodi jedan Beograđanin, ali mi ga ne koristimo, jer je nekome u Srbiji važnije kako će da proda neko državno preduzeće, nego kako će da zaustavi porast nasilja i kriminala – objasnio nam je dr Dobrivoje Radovanović.

DESET VRSTA NASILJA

Stručnjaci tvrde da danas u našoj zemlji postoji najmanje deset vrsta nasilja. To su: političko, medijsko, navijačko, nacističko, ulično, mafijaško, satanističko, nasilje u saobraćaju i zatvorima, kao i kućno, odnosno porodično i dečije nasilje. Nasilne bande pljačkaša su, na primer, glavni su problem Sombora, ali i celokupnog Zapadnobačkog okruga. Ove godine počinjeno je 49 razbojništava, od toga 31 u Somboru.

Profesor Jovica Trkulja tvrdi da se u Srbiji ulična agresija mladih toleriše, jer stranke navijače i huligane upotrebljavaju kao demonstratore političkog nasilja. I objašnjava:

- Mlade ljude najviše (zlo)upotrebljavaju «politički vampiri« iz vlasti i opozicije, koji bi da se pomoću njihove vrele krvi vrate u politički život. Problem navijačima i hulaganima, nije politički ili policijski, već socijalni i psihološki. Reč je o mladima koji su stasavali u vreme rata i uličnog nasilja. Oni su politički neobrazovani, nacionalno frustrirani, nezaposleni, socijalno ranjivi i lično osujećeni da se afirmišu. U procesu tranzicije osećaju se društveno odbačenim i bez perspektive. Izloženi su stalnim uslovljavanjima, poniženjima i nepremostivim teškoćama za izlazak iz zemlje. To sve jača kod mladih ljudi osećaj izolovanosti i ksenofobije. U njihovoj političkoj manipulaciji učestvuju sve političke stranke, a posebno radikali, jer su oni šampioni ksenofobije, etnocentrizma, kojim nameću svoj konzervativni primitivizam.

Žandara Trajkovića, koji je već dve godine na bolovanju, smo našli u bolnici.

- Nalazim se u Institutu za psihosomatske bolesti, jer mi glava neprestano trne i imam migrene. Zdravstveno stanje mi je pogoršano i određeno mi je bolničko lečenje. Nastavak suđenja je najavljen sa sredinu septembra. Javnost i MUP Srbije su na mene potpuno zaboravili. Sam se sam borim za svoj život, dok se nasilnik Uroš Mišić u svim medijima i po čitavoj Srbiji veliča kao neki heroj – kaže Nebojša Trajković, koji je postao trajni invalid.

Eksperti MUP-a Srbije, na primer, tvrde da u Srbiji ima oko 150.000 narkomana, koji se u kriznim situacijama pretvaraju u pljačkaše, napadače, otimače i razbojnike. Čak 75 odsto svih situacionih krivičnih dela sa nasiljem u Srbiji čine drogirani ili pijani mladi ljudi. Starica Milja Reč (77) iz Beograda je ubijena oštrim predmetom, a potom je njen stan zapaljen da bi se prikrili tragovi zločina. Sumnja se da su narkomani pokušali da je opljačkaju.

Sa druge strane, kako policajci tvrde, u Srbiji postoji 35 mafijaških grupa, koje se međusobno bore za teritoriju i tržište narkotika, oružja, automobila i ljudi. Rat bandi već godinama traje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, koji su, inače, po broju razbojništava i ubistava obeleženi kao opasni gradovi.

POLITIKA – OKIDAČ NASILJA

Političke nasilnike u našoj zemlji reprodukuje politički vrh svojim govorom mržnje, koji je toliko snažan da su i obični ljudi u Srbiji naučeni da nasiljem iskazuju svoje mišljenja i rešavaju svoje probleme, tvrde naši sagovornici.

- Pucaću sledeći put – izjavio je gnevno Velimir Ilić, lider Nove Srbije.

- Posle otvorenih pretnji koje dobijam, prinuđen sam da pištolj nosim sa sobom – kazao je Adem Zilkić reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije.

- Proći ćete kao Zoran Đinđić – zapretio je četnički vođa Siniša Vučinić novinaru Milošu Vasiću i političaru Žarku Koraću.

Ova tri primera političkog nasilja pokazuju da danas samo u Srbiji javne ličnosti mogu javno da prete pucanjem ili smrću, a da ne ostanu kažnjene. Ovakav izliv mržnje i političkog nasilja je često praćen i podrškom ili tolerancijom države i javnog mnjenja. Svojim agresivnim ponašanjem Velimir Ilić je stekao nadimak “drčni Velja”.

Kako priča muzičar Nebojša Radosavljević, bivši ministar mu je pretio da će ga ubiti samo zato što mu je zasmetao na putu na uglu ulica Mije Kovačevića i Višnjićeve u Beogradu. Ilić je odgovorio da je Radosavljević zaustavljao saobraćaj i pravio probleme.

- Tražio sam zaštitu od Ivice Dačića. Ako mi ne pomogne, pucaću kad me sledeći put budu napali – rekao je Velimir Ilić.

Ministar Ivica Dačić je odgovorio Velji Iliću da ne sme da puca. Kako će se ova priča završiti sasvim je neizvesno, jer je Velja Ili poznat po svom temperamentnom ponašanju i incidentima. Reis-ul-ulema Adem Zilkić će odgovarati zbog nošenja oružja na javnom mestu. Siniši Vučiniću je tek na burnu reakciju javnosti određen pritvor do osam dana, zbog opasnosti da bi mogao da ponovi pretnje upućene Milošu Vasiću, novinaru nedeljnika “Vreme” i Žarku Koraću, lideru Socijaldemokratske unije.

- Srbija je suočena sa političkim nasiljem u vidu sistemskog niza politički motivisanih incidenata, koje predstavnici državne vlasti podstiču govorom mržnje i zastupanjem politike nekažnjivosti. Uvek kada se incident dogodi izostaju oštra, zakonom propisana i očekivana reakcija institucija države – konstatacija je Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava.

Prema analizi ovog odbora u Srbiji se u slučajevima neslaganja sa bilo kojim političkim stavom može primeniti nasilje, pretiti, ugroziti život, zdravlje ili imovina. Za 7 meseci 2007. godine, na primer, registrovano je 119 političkih napada. Potom je javno prećeno smrću Borisu Tadiću, Čedi Jovanoviću, Nenadu Čanku, Miloradu Dodiku, Rasimu Ljajiću i čelnicima DS, LDP, LSV, DSS i SDP. U Sandžaku se pucalo na članove SDP. Švedski odbor konstatuje da broj političkih incidenata u Srbiji i dalje raste.

GOVOR MRŽNJE

Zašto je to tako? Stručnjaci, naši sagovornici, upozoravaju da je Srbija preplavljena političkim nasiljem, jer sa njim živi skoro dve decenije i da je ono postalo naša svakodnevnica.

- Političko nasilje je tek beoučug u dugom lancu nasilja u Srbiji. U 200 godina srpske države ono predstavlja političku konstantu, jer smo, pored nerešenog nacionalnog i socijalno-ekonomskog problema, stalno imali politički ekstremizam, represije i kršenja ljudskih prava. Shvatanje političkih neistomišljenika kao neprijatelja uticalo je na oblikovanje političke kulture u kojoj se posezanje za represivnim merama razvilo u sistem vladanja. Uprkos velikim nadama građana u parlamentarnu demokratiju novoizabrani poslanici su još drskije, bezočnije i vulgarnije vratili na scenu govor mržnje i ekstremizma. I dalje im je najvažnije da drže volan vlasti i poluge „ministarstava sile“. Funkcioneri se ne libe da manipulišu voljom građana, da najviše državne institucije pretvaraju u cirkus, ali i da javno «opale šamar« svima koji podržavaju razvoj demokratije u Srbiji. Takav politički ekstremizam kulminirao je u nastupima lidera SPS, JUL, SRS i tzv. patriotskog bloka – smatra profesor Jovica Trkulja, poznat je javnosti kao istraživač političkih prilika u Srbiji i organizator mnogih javnih tribina o demokratiji i političkom ekstremizmu.

Novija srpska istorija ispisana je političkim zločinima, u kojima su stradali Ivica Stambolić, Pavle Bulatović, generali policije Radovan Stojčić i Boško Buha, Vuk Drašković i Zoran Đinđić. Svedoci smo da se diskusije u našem parlamentu i na političkoj sceni često pretvaraju u psihičko nasilje. Ono u većini slučajeva podrazumeva uvrede, psovke i pretnje ubistvom. Svojim agresivnim ponašanjem političari nas stalno drže u vanrednom stanju, kažu naši sagovornici.

Dr Trkulja upozorava da političke nasilnike u našoj zemlji reprodukuje politički vrh svojim govorom mržnje, koji je toliko snažan da su i obični ljudi u Srbiji naučeni da nasiljem iskazuju svoje mišljenja i rešavaju svoje probleme. Uostalo, stepen homofobije građana u Srbiji je jako visok. Čak četvrtina stanovništva podržava nasilje prema homoseksualcima, a petina prema Romima. Na predavanju “Biti gej u Srbiji” psiholog Žarko Trebješanin je naveo je da se u Srbiji smatra da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti.

- Naravno, to lečenje često se završava nasiljem nad homoseksualcima i pozivom da se očisti Srbija. Bojima da će agresija prema homoseksualcima rasti, kako ekonomska kriza bude odmicala, jer će se u ljudima gomilati nezadovoljstvo, pa će tražiti “žrtvenog jarca” prema kojem će ispoljavati bes. Postoji opasnost stigmatizacije homoseksualaca, koja obično vodi u drugu fazu – diskriminaciju i segregaciju, a potom u treću – istrebljenje – kazao je dr Trebješanin.

U Srbiji postoji 11 nacističkih i ekstremističkig grupa, čija se politika isključivo zasniva na nasilju. Skindhedsi uglavnom napadaju Rome, a nacionalisti “izdajnike i strane agente”.

- Zemlja je tragično politički podeljena. Različite političke ideje koje imamo su obojene strašno jakim emocijama i nabijene mržnjom. Te podele su jako duboke i zemlja polako, ali sigurno, klizi ka desnoj orijentaciji. Vlada pritom ne poklanja veliku pažnju formiranju sve većeg broja profašističkih organizacija, koje niču kao pečurke posle kiše. Masovnim formiranjem desnih organizacija sa fašističkom ideologijom, u sadejstvu sa političarima, mi proizvodimo ljude spremne na fizičke sukobe sa drugom strankom – tvrdi dr Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

GODINA TERORA

Valjevska policija uhapsila je Radivoja R. (18) osumnjičenog da je crnim sprejom na više gradskih fasada ispisao grafit kojim promoviše neonacističku organizaciju Nacionalni stroj. Nacrtao je kukaste krstove na spomen-bisti partizanskog heroja Stevana Filipovića kod Doma kulture i na spomeniku književniku Milovanu Glišiću u Gradcu.

- Mi imamo ljude spremne za građanski rat. Nažalost, političari ih zdušno potpomažu svojim zapaljivim izjavama o odbrani Kosova, o Srbima izdajnicima i Srbima patriotama, jer im je da ih dobiju kao sigurne glasače. Pokazalo se da naši državnici od ubijenih ljudi i njihovih ubica prave „idealne“ teme za svoje političke obračune. Jedni ubice nazivaju narodnim herojima, a drugi ubice skrivaju od vlasti – tvrdi psiholog Žarko Trebješanin.

Nasilno ponašanje u Srbiji se umnožava i prerasta u svakodneno, masovno i nažalost, očekivano ponašanje, jer nasilje ruši ustaljena pravila ponašanja, pre svega, verska, običajna i etička, i pokušava da stvori neke nove vrednosne sisteme i norme. A i naviku kod ljudi da svojom agresujom prekraćuju put do rešenja svojih problema.

Sociolozi upozoravaju da nas čekaju godine nasilja i terora. Jer, kad prođe period prve akumulacije kapitala i kad uđemo u pravi kapitalizam, desiće se strašno raslojavanje stanovništva u kome će bogata i gornja klasa, biti pošteđena ulične agresije. Ali će siromašne klase da budu izložene još surovijem nasilju, od prostitucije preko narkomanije do ubistava.

- Kad nemate pravnu državu, imate političko nasilje. Kad su demokratske institucije nejake, primenjuje se pravilo da je moćniji pedalj nečije vlasti nego kilometar nečijeg prava. Politički ekstremizam u Srbiji je spoj najgorih osobina demokratije i oligarhije. Netolerancija i ekstremizam su toliko uzeli maha da ozbiljno dovode u pitanje naš put ka modernom demokratskom društvu i prete da nas vrate u stanje rata svih protiv svih. Politička netrpeljivost i ekstremizam će zato prete da nas zbrišu s lica zemlje. U takvoj situaciji, naša budućnost zavisi od borbe protiv tog zla – zaključuje dr Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

POTČINJENA PRAVDA

Ponekad se predugim sudskim procesima i blagim kaznama preko pravosuđa javnosti šalje poruka da nasilje nije kažnjivo. Zato se dešava da suđenje za ubistvo političkih ličnosti kod nas traju od pet do devet godina.

- Naše pravosuđe je potpuno politički zavisno od vlasti, pa se presude prilagođavaju političkoj atmosferi i volji vladara. Tužioci i sudije su toliko zavisni od politike da je to jadno i žalosno. Što je još gore, političari tu zavisnost pravosuđa od njih i ne kriju, jer javnosti šalju poruke u stilu „videćete vi, kad mi dođemo na vlast“ ili „otkrićemo ko je ubio ovoga ili onoga“. Srbija je zemlja u kojoj politika dominira u svim oblastima života. A kako je politika skup nepisanih pravila ponašanja, Srbija će biti pod dominacijom političara i neće imati šanse da se izvuče iz tog stanja. Zato je nama neohphodan ulazak u EU, jer će Evropa da nas nauči redu i poštovanju pravila – kaže naš vodeći kriminolog dr Dobrivoje Radovanović.

RAT REČIMA

- Živimo u vremenu netrpeljivih, vremenu sila zla, nasilja i prevara, u kome govor mržnje i oružja obesmišljava svaki politički napor. Ekstremizam i revanšizam postali su uobičajeni način opštenja, s pogubnim i dalekosežnim posledicama. Pri tom se zaboravlja da je mržnja otrov koji razara i onog koji mrzi. Rat rečima na našoj političkoj sceni po pravilu prethodi velikoj režimskoj represiji, s mnogo nedužnih žrtava. Neumerene reči, od kojih se strada kao od metka, u velikoj meri su podsticale na politički zločin. Prvo su padale prejake reči, a potom bombe i ljudi – upozorava profesor Žarko Trebješanin.

Marko Lopušina извор
__________________________________

Шта нам је чинити?
Молим учеснике теме да се суздрже политичко-навијачких препирки.
Овде ћемо проанализирати стање у друштву и могућа решења.