kriva si svaki nasilnik mora da spava , i svako moze da nabavi metalnu shipku . ko ne sme da se brani nema prava ni da zivi...

Deset mitova o nasilju nad ženama    i zašto su oni pogrešni?

    1. nasilje u porodici nije problem koji se dešava u mojoj zajednici ili gradu
    2. nasilje u porodici se samo dešava siromašnim ženama
    3. neke žene “ zaslužuju” da dobiju batine
    4. alkoholizam, zloupotreba droga, stres i mentalna bolest uzrokuju nasilje u porodici.
    5. nasilje u porodici je privatni problem i tiče se samo muža i žene
    6. ako je ženi stvarno tako loše, zašto jednostavno ne ode od nasilnika
    7. to je samo obična porodična svađa. Svako ima svoj način da se bori sa problemima u porodici
    8. muškarci koji zlostavljaju žene su i sami bili žrtve zlostavljanja u detinjstvu
    9. nasilje se desilo samo jednom. Njemu je iskreno žao zbog svega što se desilo i neće se više nikada ponoviti
   10. žena treba da ostane sa mužem za dobrobit dece.bez obzira na sve, deca ipak trebaju oca.

    Zbog čega žene trpe nasilje:

    Razlozi za to su mnogobrojni i mogu se podeliti na one koji su vezani za subjektivni osjecaj žrtve i razloge koji se ticu predrasuda okoline i opšte društvene nebrige i zanemarivanje ovog problema. ljubav,nada i strah su tri osnovne pokretacke snage koje drže ciklus nasilja u “stalnom pokretu”.
osim toga, postoje i drugi razlozi kao što su:
    - obećanja
    - izjednačavanje zlostavljanja sa osjećajem ljubavi - krivica
    - nepoverenje koje žena žrtva nasilja ima od strane ljudi u svom okruženju
    - da se nasilje zaista i dogodilo i da je ona žrtva.
    - kada žena žrtva nasilja misli da “ može promeniti” nasilnika tokom odredenog perioda vremena
    - kada žena žrtva nasilja ima nizak samopoštovanja
    - kada žena žrtva nasilja ima strah da će time što napusti nasilnika ostati sama
    - strah žene žrtve nasilja da će njen odlazak provocirati nasilnika
    - briga žene žrtve nasilja da će odlazak ili razvod imati negativan uticaj na decu - jaka tradicionalna ili religiozna ubjedenja
    - nedostatak informacija o mogućnostima pravne i institucionalne zaštite od nasilja u porodici.
    - prethodni neuspeli pokušaji žene žrtve nasilja da dobije podršku od strane prijatelja, rođaka, policije i sl.

Livingston, kazi me ko te je dirao....da ga/je ja naucim pameti 

e pa sad
3. neke zene zasluzuju da dobiju batine ,a i neki mushkarci
4. ovo nikako nije mit - ima dosta takvih sluchajeva.
6. ima zena koje ostaju sa onima koji ih mlate bez racionalnih razloga .moguce je da podsvesno to ih vole uostalom ,da to nije tako nasilje u porodici ne bi bilo toliki problem.
8. mushkarci koji zlostavljaju zene na taj nachin ispoljavaju svoje frustracije na drugim poljima

ovog lika^^ za predsednika...pod 'hitno'   

 

ŠTA ŽENA KOJA TRPI NASILJE MOŽE UČINITI DA SE ZAŠTITI?
     
Razgovarajte sa nekim o  onome šta vam se desilo:
   
  Ukoliko u vašoj okolini imate dobru prijateljicu ili ososbu od poverenja, potražite je i ispričajte joj šta vam se desilo. Razgovarajte o vašem problemu više puta jer će vam to pomoći da povežete vašu bolnu traumu i iskustvo u jednu celinu i sagledate ga sa svih strana.
Nasilje koje ste doziveli nije lako zaboraviti, ali će vam kontinuiran razgovor pomoći da se njegova bolna dimenzija umanji.

     NAPRAVITE STRATEGIJU “ ODLAZAKA “
 
   Odlazak od nasilnika je težak proces i za vas iza vašu decu. Bez obzira koliku pomoć i podršku dobijate od drugih, odluku o napuštanju nasilničkog okruženja morate doneti sami.
   RAzmislite o tome gde bi mogli da se skolonite na sigurno mesto, čak i ako u tom trenutku ne nameravate da napustite nasilnika.
     Ukoliko vas nasilnik drži u izolaciji i stalno kontroliše vaše kretanje pažljivo razmislite o načinima na koji bi to mogli uraditi.
     Pokušajte raditi stvari koje će vas dovesti u kontakt sa  spoljnom sredinom, kao što je iznošenje smeća,odlazak u prodavnicu i sl.
     Razmislite o tome kako ćete pripremiti decu na mogući odlazak od kuće, da li ćete ih voditi sa sobom, ostaviti privremeno sa ocem ili ćete ih poveriti nekome u koga imate poverenje.
     Pokupite u torbu stvari koje koristite svaki dan i druge bitne stvari koje će vam možda trebati. Torbu sakrijte na mjesto koje vam je lako dostupno i na kojem je nasilnik neće pronaći.
     Možete takođe kontaktirati neku od ženskih nevladinih organizacija koje se u vašem gradu ili sredini bave psihosocijalnom podrškom ženama i deci žrtvama nasilja i razgovarajte sa njihovim volonterkama
ili psiholozima.
     Osobe koje rade u ovim organizacijama imaju osećaja za vaše probleme i od njih ćete svakako imati podršku, zaštitu vaše privatnosti i razumijevanje. Pored NVO, u svakom gradu postoje centri za
socijalni rad koji takođe imaju razvijene programe rada sa žrtvama
nasilja u porodici i obučene timove ljudi koji pružaju podršku.
     
     Dokumentujte svoje povrede; prijavite nasilje policiji

     Čim se desi,  nasilje u porodici je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti! To znači da vi kao žrtva niste dužni podnositi privatnu tužbu protiv nasilnika već trebate obavestiti policiju, koja je nadležena i obavezna izaći na lice mesta, zaštititi žrtve nasilja,napraviti zapisnik i podneti krivičnu prijavu protiv nasilnika.
     Nazovite policijsku stanicu koja se u vašoj blizini, tj.onu koja je odgovorna za područje gde vam je mesto stanovanja.
     
     Zapisujte vaša iskustva:

     Bilo bi korisno da vodite dnevnik i bežite detalje traume koje vam se događaju kako biste sebe osnažili da preduzmete akciju protiv nasilnika i ublažite teškoće koje osećate. To će vam takođe pomoći
da bolje objasnite svoju situaciju ljudima koji vam mogu pomoći da rešite svoj problem.
     
Imajte povjerenja u sebe:

     Pored fizičkog nasilja kao najvidljivijeg oblika nasilja, žrtva uobičajeno trpi i psihički zlostavljanje koje nije vidljivo za druge, ali ostavlja duboke tragove na ženi. Nasilnik ovim ponašanjem nastoji uništiti
vaše samopouzdanje i održavati vas u situaciji da slepo sledite njegova “pravila”.
     Ukoliko ovakav vid ponašanja nasilnika traje već duže vrijeme i vi očigledno vidite da se on neće promeniti, treba da verujete sopstvenim instinktima, a ne njegovim “upustvima” i obećanjima. Ono što sami osećate je često merodavnije nego savet bilo kojeg stručnjaka, jer oni koliko god odlučni da vam pomognu ne mogu na isti načinkao i vi doživeti vaš problem.
BUDITE UPORNI: Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samo pouzdanje i budućnosti.
I pored toga što vas zakon štiti i što imate podršku ljudi iz NVO i zvaničnih institucija da izađete iz kruga nasilja, VI STE TI KOJI  MORATE DONETI ODLUKU DA NAPRAVITE PRVI KORAK I POKRENETE AKCIJU DA REŠITE VAŠ PROBLEM.

U razvijenijim zemljama, sa ekspanzijom feminističkih pokreta i raznih ženskih organizacija, po priči ljudi koji žive tamo (npr. čuo za Kanadu) otišlo se u drugu krajnost...

...krajnost tipa ženu muž iznervira (iz nekog razloga) a ona okrene pandure i kaže "udario me"... nema dalje, dolazi patrola i on spava u ćorci tu noć... 

Ali da ne idemo u tu krajnost (koju nadam se mi ovde nećemo doživeti) ne treba nasilje opravdavati raznim okolnostima... Niko ne zaslužuje batine eto tako... naročito ne od kojekakvog isfrustriranog majmuna...

A ima stvarno mnogo slučajeva u kojima žena bukvalno nema gde da ode... žali se policiji, žali se službi za socijalna pitanja, oni najčešće ignorišu ili čekaju da se desi nešto gore... I u takvim slučajevima se i desi "metalna šipka" (koju neko gore pomenu) ili nešto slično... 

ovde se uglavnom govori o ekstremnim slučajevima nasilja - fizičko zlostavljanje

šta je sa onim drugim, koje je i bilo motiv za pokretanje teme - verbalno, emotivno, psihološko... pasivna agresija...????
gde je zakon koji to reguliše?
ili za to moramo sami da se borimo?
...jer to, zaboga, ne ostavlja vidljive tragove (na telu - nema modrica, rana, uboja, razderotina, slomljenih rebaraca, i ostalih stvari koje se mogu dokumentovati...)

Potpuno se slažem sa tobom. Iako ne zvuči moguće, ali psihičko zlostavljanje je odmah iza fizičkog po broju prijavljenih zlostavljanja.
Žene koje trpe fizičko nasilje trpe istovremeno i psihičko nasilje, dok u obrnutom slučaju to ne mora da bude tako.
Emocionalno zlostavljanje je, po meni, najperfidniji vid zlostavljanja i ne odnosi se samo na žene, tj.žene ga takođe rado koriste i veoma vešto primenjuju u interakciji sa muškarcima, pa i decom. Ono je način pražnjenja ličnih nezadovoljstava i frustracija, a da ste emocionalno zlostavljani, shvatićete ako vam
on/ona govori  da ste debeli, ružni, da vas niko neće… da ste glupi, loša majka/otac, ako vas optužuje da imate aferu ili da pokušavate da zavedete drugog/drugu, ako vam uskraćuje  ljubav ili govori o svojim ljubavnim aferama.

Psihicko zloostavljanje predstavlja onda i vredjanje i psovanje. Mislim da je to takodje nedopustivo. Nedopustivo je i da supruga vredja pred kolegama i prijateljima svog supruznika (takodje psovkama).