Neko je započeo temu o pasivnoj agresiji, pa rekoh da malo porazgovaramo o nasilju uopšte.
Šta sve predstavlja nasilje i kako se manifestuje?

Fizičko nasilje je svaki oblik fizičkog zlostavljanja, bez obzira kojeg je pojavnog oblika i intenziteta.
   Primeri fizičkog nasilja su :guranje, udaranje šamara, udaranje  različitim predmetima, čupanje za kosu, ugrizi, korištenje oružja, zaključavanje u prostoriju itd 
 
U fizičko nasilje spada i seksualno nasilje kao što je silovanje, razne vrste fizičkih
     napada sexualne  prirode, prinuda na sexualni odnos
 
    Primeri emocialnog  nasilja su: kritikovanje, iskazivanje  ljubomore, korištenje javnog ponižavanja, ućutkivanje, izolovanje, dominiranje, korištenje dece za emocionalne ucene   i sl.

Ekonomsko nasilje:
   Kontrolisanje finansija od strane muža ili partnera predstavlja jedan od najčešćih oblika ekonomskog nasilja nad ženama.
   Nasilnik obično kontroliše celokupni kućni budžet, uključujući i platu koju zaradi žena i daje joj novac u delovima, samo za određene potrebe koje “po njegovoj proceni” predstavljaju neophodne
kućne toškove.

Kako izgleda profil nasilnika:

     Ovo su osnovne  karakteristike tri tipa nasilnika koje se u praksi najčešće mogu identifikovati, uz napomenu da svaki individualni slučaj nasilja ima svoje specifičnosti:
    “Tipični nasilnik” se dobro snalazi u društvu,nema vidljivih problema sa mentalnim zdravljem,nije nikada imao problema sa policijom.

    ” Javni stav” prema nasilju je negativan.Nasilje koje sprovodi nad žrtvama nije često brutalan, i nakon toga oseća žaljenje i pokazuje jako izražen stid ili  krivicu.

    “Nasilnik koji pokazuje sindrom poremećaja ličnosti” podržava nasilje kao uobičajenu reakciju na bilo kakavu konfliktnu situaciju, pokazuje simptome poremećaja ličnosti, kao što
su narcizam, teatralnost i sl.  Verovatno redovno konzumira alkohol ili drogu i  već je ranije imao preblema sa policijom.
   
     “Nasilnik koji pokazuje sindrom asocijalnog   poremećaja ličnosti”   gotovo sigurno ima kriminalnu prošlost i utvrđenu dijagnozu mentalnog oboljenja. Iskazuje snažno sociopatsko ponašanje i tešku zavisnost o alkoholu ili drogama.
   
    Kako nasilnik sprovodi nasilje?

Ovo su naješći načini sprovođenja nasilja nad žrtvom:
   
    - ljubomora na žrtvu
    - kontrola i izolacija žrtve
    - sindrom “podvojene ličnosti”
    - eksplozivni temperament
    - nerealna očekivanja
    - okrivljivanje drugih za sopstvene problema
    - okrivljivanje drugih za  sopstvena  osećanja
    - hiper osetljivost
    - projekcija
    - verbalno i fizičko nasilje
    - negiranje nasilja
    - ciklus nasilja i osjećaja krivice

Šta možete učinniti kada posumljate ili znate da neko trpi nasilje bilo koje vrste? Najvažnije što možete da učinite je da ne okrenete glavu.
Ako sami trpite bilo kakvu vrstu nasilja, saveti slede....
   

postoji razlika izmedju zlostavljanja i nasilja.
nasilje moze da ima i odbrambenu funkciju.

neke situacije se jednostavno najefikasnije reshavaju pravilno doziranim nasiljem   

Истини за вољу, не причамо о истој врсти насиља.

Po ovom receptu ,pa ja bih mogao da odvojim 90% ljudi koje znam da su neki nasilnici.Nekad ljudi kad popizde kazu i sta misle i sta ne.......but jebiga.

kad sam ljuta derem se. ali trudim se da ne vredjam previshe. da bih mogla to kasnije da povuchem

...ja sam bila zrtva,i dobro sam osetila na sopstvenoj kozi nasilje nad zenama...i to je jako strasno...

Zbog čega žene trpe nasilje:

    Razlozi za to su mnogobrojni i mogu se podieliti na one koji su vezani za subjektivni osjecaj žrtve i razloge koji se tiču predrasuda okoline i opšte društvene nebrige i zanemarivanje ovog problema. Ljubav,nada i strah su tri osnovne pokretacke snage koje drže ciklus nasilja u “stalnom pokretu”. Osim toga, postoje i drugi razlozi kao što su:
    - obećanja
    - izjednačavanje zlostavljanja sa osjećajem ljubavi - krivica
    - nepoverenje koje žena žrtva nasilja ima od strane ljudi u svom okruženju
    - da se nasilje zaista i dogodilo i da je ona žrtva.
    - Kada žena žrtva nasilja misli da “ može promeniti” nasilnika tokom odredenog perioda vremena
    - Kada žena žrtva nasilja ima nizak samopoštovanja
    - Kada žena žrtva nasilja ima strah da ce time što napusti nasilnika ostati sama
    - Strah žene žrtve nasilja da ce njen odlazak provocirati nasilnika
    - Briga žene žrtve nasilja da ce odlazak ili razvod imati negativan uticaj na decu - Jaka tradicionalna ili religiozna ubjedenja
    - Nedostatak informacija o modućnostima pravne i institucionalne zaštite od nasilja u porodici.
   - Prethodni neuspeli pokušaji žene žrtve nasilja da dobije podršku od strane prijatelja, rodaka, policije i sl.

Nasilje u porodici

Od jula 2005. godine, kada je stupio na snagu novi zakon o porodici, u Srbiji se nasilje u porodici definiše kao društveni, a ne samo lični problem.

Fenomen o kojem se u mnogim zemljama ćuti uzima sve više svoj danak. Istraživanja pokazuju da su žrtve porodičnog nasilja uglavnom žene i deca. Prema podacima Autonomnog ženskog centra, svaka druga žena u Srbiji trpi neki oblik psihičkog zlostavljanja a svaka treća je žrtva nasilja u porodici. U gotovo 50% slučajeva nasilnik je njen partner, a u 16 % slučajeva akter je bivši partner. Rezultati istraživanja govore da se 67% žena žrtava nasilja nikome ne obraća za pomoć jer to smatraju „normalnim“. Što se tiče slučaja kada su žrtve nasilja deca, ona retko prijavljuju nasilje u porodici, jer ga ne prepoznaju.

Kako se definiše nasilje u porodici?

Pod nasiljem u porodici podrazumeva se zlostavljajuće ponašanje koje je usmereno prema partneru ili drugim članovima porodice. U takvu vrstu ponašanja spada:
• fizičko zlostavljanje (direktni ali i indirektni neželjeni fizički kontakt: destrukcija objekata u neposrednoj blizini žrtve),
• mentalno i emotivno zlostavljanja (verbalne i neverbalne pretnje npr. gestovi i facijalne ekspresije),
• ekonomsko/socijalno zlostavljanje (kontrolisanje žrtvinog novca, permanentno sabotiranje socijalnih kontakata žrtve i izolacija iste od socijalne sredine).

Porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici

Prema prilogu koji je pripremio NVO Autonomni ženski centar možete videti kako je zakonski regulisano nasilje u porodici, ko se sve može obratiti za pomoć i kakve se kazne određuju počiniocima zločina.

Svi članovi porodice imaju pravo na zaštitu od nasilja u porodici u skladu sa zakonom (čl. 10). U devetom poglavlju zakona predviđene su konkretne mere porodičnopravne zaštite. Opšta definicija nasilja u porodici uključuje:
"Ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice”,
a nabrojani su i karakteristični vidovi nasilja: nanošenje i pokušaj nanošenja telesnih povreda, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje je nije navršilo 14 godina života ili sa nemoćnim licem, ograničavanje sloboda kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (čl. 197.)

Ko sve ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici (titulari prava)?

Širok krug lica: supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu (čl. 197. st. 3.). Čini se da široko definisan krug zaštićenih lica može stvoriti izvesne teškoće u dokazivanju nasilja u porodici, npr. za lica koja žive u porodičnom domaćinstvu (šta je porodično domaćinstvo?), vanbračnoj zajednici, ili lica u emotivnoj i seksualnoj vezi itd.

Porodični zakon predviđa specifične mere zaštite od nasilja u porodici.
Svrha mera je zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti žrtve nasilja i sprečavanje ponovnog izvršenja nasilja u porodici, kroz otklanjanje okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja.
Suština mera je u ograničavanju (privremenoj zabrani) održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom/žrtvama nasilja. Postoji više vrsta mera (čl. 198.), koje su taksativno određene:
• izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice
• zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice

Sud može istovremeno da izda više mera zaštite (čl. 198. st. 1.), ceneći konkretnu situaciju nasilja. Vremensko trajanje mere porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici određuje sud. Maksimalno trajanje je godinu dana. Trajanje mera zaštite može biti produžavano (čl. 199.) neograničeni broj puta, dok ne prestanu razlozi za izricanje mera.

Vrsta, broj i vremensko trajanje mera zaštite zavisiće od vrste i oblika ispoljavanja nasilja, okolnosti pod kojima je nasilje izvršeno, okolnosti vezanih za izvršioca nasilja, procenu opasnosti od ponavljanja nasilja (trebalo bi da je ovo jedan od ključnih faktora procene), potrebe za adekvatnom i pravovremenom reakcijom na nasilje, kompatibilnosti mera i slično.

Pokretanje postupka za zaštitu od nasilja u porodici

Postupak za zaštitu od nasilja se pokreće tužbom. Može ga pokrenuti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Sud može pokrenuti postupak za zaštitu od nasilja u porodici uz postupak u brakorazvodnim parnicama, u parnicama o očinstvu i materinstvu i parnicama za zaštitu prava deteta, za vršnje i za lišenje roditeljskog prava. Parnicu za prestanak mere zaštite od nasilja može pokrenuti isključivo član porodice protiv koga je mera određena, što predstavlja loše zakonsko rešenje. Nadležnost za postupke zaštite od nasilja u porodici imaju opštinski sudovi (mesno nadležan sud na čijem području ima prebivalište, odn. boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno), od 1. jula 2006. specijalizovani sud (sudska veća).

Tužba se ne dostavlja tuženom na obavezan odgovor. Trebalo bi da se postupak sprovodi na (najviše) dva ročišta, sa kratkim rokovim za zakazivanje ročišta (prvo ročište se zakazuje u roku od 8 dana), ali sudska praksa pokazuje da to nije uvek slučaj. Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva, odnosno može odrediti meru zaštite od nasilja u porodici koju tužilac nije tražio. Sud samostalno istražuje i prikuplja činjenice i proverava njihovu istinitost (i kad među strankama nisu sporne). Javnost je isključena iz procesa, a podaci iz sudskih spisa predstavljaju službenu tajnu. Žalba ne zadržava izvršenje, a revizija je uvek dozvoljena. O troškovima procesa sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Odluka se dostavlja strankama, organu starateljstva (centar za socijalni rad) na čijoj teritoriji ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice protiv koga je mera zaštite određena.

Statistika u minutima

• svaka tri minuta jedna žena fizički zlostavljana;
• svakih pet minuta jedna žena
• silovana;
• svakih 10 minuta jedna devojčica seksualno zlostavljana;
• jedna od dve žene pretrpela bar jedan incident nasilja do svoje 16. godine;
• preko 80% nasilja nad ženama vrše njihovi partneri (sadašnji ili bivši suprug ili vanbračni partner);
• 45% zlostavljanih žena smrtno nastrada od svojih partnera;
• kod 75% žena nasilje traje godinama a kod 52% žena nasilje se dešava svakodnevno.

Savetnici i saveznici

Pomoć i savete u vezi sa nasiljem u porodici možete potražiti u NVO Autonomnom centru, Beograd, broj službe telefonske pravne pomoći: 2656 178, svakog radnog dana od 16 do 20 časova!
www.womenngo.org.yu

 ..super sto su doneli ovaj zakon..

IZJAVA O ŽENSKIM PRAVIMA
 
     - Nisam kriva što sam izložena batinama i zlostavljanju
     - Nisam kriva što se neko nasilnički ponaša prema meni  i drugima
     - Meni se ne sviđa i ne želim da se neko prema meni ponaša nasilnički
     - Ne moram da trpim nasilje
     - Ja sam važno ljudsko biće
     - Ja sam žena koja ima svoje vrednosti
     - Zaslužujem da budem poštovana
     - Imam moć da se dobro brinem o sebi i svojoj deci
     - Mogu sama donositi odluke šta je najbolje za mene
     - Mogu napraviti promene u svom životu
     - Ukoliko to želim, ne moram biti sama u nevolji
     - Mogu tražiti pomoć od drugih zbog nasilja koje trpim
     - Zaslužujem da imam drugačiji život i promenim okruženje u kojem ću biti slobodna od nasilja
     - Zaslužujem da učinim svoj život sigurnim i da budem srećna

kriva si svaki nasilnik mora da spava , i svako moze da nabavi metalnu shipku . ko ne sme da se brani nema prava ni da zivi...

Deset mitova o nasilju nad ženama    i zašto su oni pogrešni?

    1. nasilje u porodici nije problem koji se dešava u mojoj zajednici ili gradu
    2. nasilje u porodici se samo dešava siromašnim ženama
    3. neke žene “ zaslužuju” da dobiju batine
    4. alkoholizam, zloupotreba droga, stres i mentalna bolest uzrokuju nasilje u porodici.
    5. nasilje u porodici je privatni problem i tiče se samo muža i žene
    6. ako je ženi stvarno tako loše, zašto jednostavno ne ode od nasilnika
    7. to je samo obična porodična svađa. Svako ima svoj način da se bori sa problemima u porodici
    8. muškarci koji zlostavljaju žene su i sami bili žrtve zlostavljanja u detinjstvu
    9. nasilje se desilo samo jednom. Njemu je iskreno žao zbog svega što se desilo i neće se više nikada ponoviti
   10. žena treba da ostane sa mužem za dobrobit dece.bez obzira na sve, deca ipak trebaju oca.

    Zbog čega žene trpe nasilje:

    Razlozi za to su mnogobrojni i mogu se podeliti na one koji su vezani za subjektivni osjecaj žrtve i razloge koji se ticu predrasuda okoline i opšte društvene nebrige i zanemarivanje ovog problema. ljubav,nada i strah su tri osnovne pokretacke snage koje drže ciklus nasilja u “stalnom pokretu”.
osim toga, postoje i drugi razlozi kao što su:
    - obećanja
    - izjednačavanje zlostavljanja sa osjećajem ljubavi - krivica
    - nepoverenje koje žena žrtva nasilja ima od strane ljudi u svom okruženju
    - da se nasilje zaista i dogodilo i da je ona žrtva.
    - kada žena žrtva nasilja misli da “ može promeniti” nasilnika tokom odredenog perioda vremena
    - kada žena žrtva nasilja ima nizak samopoštovanja
    - kada žena žrtva nasilja ima strah da će time što napusti nasilnika ostati sama
    - strah žene žrtve nasilja da će njen odlazak provocirati nasilnika
    - briga žene žrtve nasilja da će odlazak ili razvod imati negativan uticaj na decu - jaka tradicionalna ili religiozna ubjedenja
    - nedostatak informacija o mogućnostima pravne i institucionalne zaštite od nasilja u porodici.
    - prethodni neuspeli pokušaji žene žrtve nasilja da dobije podršku od strane prijatelja, rođaka, policije i sl.

Livingston, kazi me ko te je dirao....da ga/je ja naucim pameti 

e pa sad
3. neke zene zasluzuju da dobiju batine ,a i neki mushkarci
4. ovo nikako nije mit - ima dosta takvih sluchajeva.
6. ima zena koje ostaju sa onima koji ih mlate bez racionalnih razloga .moguce je da podsvesno to ih vole uostalom ,da to nije tako nasilje u porodici ne bi bilo toliki problem.
8. mushkarci koji zlostavljaju zene na taj nachin ispoljavaju svoje frustracije na drugim poljima

ovog lika^^ za predsednika...pod 'hitno'   

 

ŠTA ŽENA KOJA TRPI NASILJE MOŽE UČINITI DA SE ZAŠTITI?
     
Razgovarajte sa nekim o  onome šta vam se desilo:
   
  Ukoliko u vašoj okolini imate dobru prijateljicu ili ososbu od poverenja, potražite je i ispričajte joj šta vam se desilo. Razgovarajte o vašem problemu više puta jer će vam to pomoći da povežete vašu bolnu traumu i iskustvo u jednu celinu i sagledate ga sa svih strana.
Nasilje koje ste doziveli nije lako zaboraviti, ali će vam kontinuiran razgovor pomoći da se njegova bolna dimenzija umanji.

     NAPRAVITE STRATEGIJU “ ODLAZAKA “
 
   Odlazak od nasilnika je težak proces i za vas iza vašu decu. Bez obzira koliku pomoć i podršku dobijate od drugih, odluku o napuštanju nasilničkog okruženja morate doneti sami.
   RAzmislite o tome gde bi mogli da se skolonite na sigurno mesto, čak i ako u tom trenutku ne nameravate da napustite nasilnika.
     Ukoliko vas nasilnik drži u izolaciji i stalno kontroliše vaše kretanje pažljivo razmislite o načinima na koji bi to mogli uraditi.
     Pokušajte raditi stvari koje će vas dovesti u kontakt sa  spoljnom sredinom, kao što je iznošenje smeća,odlazak u prodavnicu i sl.
     Razmislite o tome kako ćete pripremiti decu na mogući odlazak od kuće, da li ćete ih voditi sa sobom, ostaviti privremeno sa ocem ili ćete ih poveriti nekome u koga imate poverenje.
     Pokupite u torbu stvari koje koristite svaki dan i druge bitne stvari koje će vam možda trebati. Torbu sakrijte na mjesto koje vam je lako dostupno i na kojem je nasilnik neće pronaći.
     Možete takođe kontaktirati neku od ženskih nevladinih organizacija koje se u vašem gradu ili sredini bave psihosocijalnom podrškom ženama i deci žrtvama nasilja i razgovarajte sa njihovim volonterkama
ili psiholozima.
     Osobe koje rade u ovim organizacijama imaju osećaja za vaše probleme i od njih ćete svakako imati podršku, zaštitu vaše privatnosti i razumijevanje. Pored NVO, u svakom gradu postoje centri za
socijalni rad koji takođe imaju razvijene programe rada sa žrtvama
nasilja u porodici i obučene timove ljudi koji pružaju podršku.
     
     Dokumentujte svoje povrede; prijavite nasilje policiji

     Čim se desi,  nasilje u porodici je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti! To znači da vi kao žrtva niste dužni podnositi privatnu tužbu protiv nasilnika već trebate obavestiti policiju, koja je nadležena i obavezna izaći na lice mesta, zaštititi žrtve nasilja,napraviti zapisnik i podneti krivičnu prijavu protiv nasilnika.
     Nazovite policijsku stanicu koja se u vašoj blizini, tj.onu koja je odgovorna za područje gde vam je mesto stanovanja.
     
     Zapisujte vaša iskustva:

     Bilo bi korisno da vodite dnevnik i bežite detalje traume koje vam se događaju kako biste sebe osnažili da preduzmete akciju protiv nasilnika i ublažite teškoće koje osećate. To će vam takođe pomoći
da bolje objasnite svoju situaciju ljudima koji vam mogu pomoći da rešite svoj problem.
     
Imajte povjerenja u sebe:

     Pored fizičkog nasilja kao najvidljivijeg oblika nasilja, žrtva uobičajeno trpi i psihički zlostavljanje koje nije vidljivo za druge, ali ostavlja duboke tragove na ženi. Nasilnik ovim ponašanjem nastoji uništiti
vaše samopouzdanje i održavati vas u situaciji da slepo sledite njegova “pravila”.
     Ukoliko ovakav vid ponašanja nasilnika traje već duže vrijeme i vi očigledno vidite da se on neće promeniti, treba da verujete sopstvenim instinktima, a ne njegovim “upustvima” i obećanjima. Ono što sami osećate je često merodavnije nego savet bilo kojeg stručnjaka, jer oni koliko god odlučni da vam pomognu ne mogu na isti načinkao i vi doživeti vaš problem.
BUDITE UPORNI: Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samo pouzdanje i budućnosti.
I pored toga što vas zakon štiti i što imate podršku ljudi iz NVO i zvaničnih institucija da izađete iz kruga nasilja, VI STE TI KOJI  MORATE DONETI ODLUKU DA NAPRAVITE PRVI KORAK I POKRENETE AKCIJU DA REŠITE VAŠ PROBLEM.

U razvijenijim zemljama, sa ekspanzijom feminističkih pokreta i raznih ženskih organizacija, po priči ljudi koji žive tamo (npr. čuo za Kanadu) otišlo se u drugu krajnost...

...krajnost tipa ženu muž iznervira (iz nekog razloga) a ona okrene pandure i kaže "udario me"... nema dalje, dolazi patrola i on spava u ćorci tu noć... 

Ali da ne idemo u tu krajnost (koju nadam se mi ovde nećemo doživeti) ne treba nasilje opravdavati raznim okolnostima... Niko ne zaslužuje batine eto tako... naročito ne od kojekakvog isfrustriranog majmuna...

A ima stvarno mnogo slučajeva u kojima žena bukvalno nema gde da ode... žali se policiji, žali se službi za socijalna pitanja, oni najčešće ignorišu ili čekaju da se desi nešto gore... I u takvim slučajevima se i desi "metalna šipka" (koju neko gore pomenu) ili nešto slično... 

ovde se uglavnom govori o ekstremnim slučajevima nasilja - fizičko zlostavljanje

šta je sa onim drugim, koje je i bilo motiv za pokretanje teme - verbalno, emotivno, psihološko... pasivna agresija...????
gde je zakon koji to reguliše?
ili za to moramo sami da se borimo?
...jer to, zaboga, ne ostavlja vidljive tragove (na telu - nema modrica, rana, uboja, razderotina, slomljenih rebaraca, i ostalih stvari koje se mogu dokumentovati...)

Potpuno se slažem sa tobom. Iako ne zvuči moguće, ali psihičko zlostavljanje je odmah iza fizičkog po broju prijavljenih zlostavljanja.
Žene koje trpe fizičko nasilje trpe istovremeno i psihičko nasilje, dok u obrnutom slučaju to ne mora da bude tako.
Emocionalno zlostavljanje je, po meni, najperfidniji vid zlostavljanja i ne odnosi se samo na žene, tj.žene ga takođe rado koriste i veoma vešto primenjuju u interakciji sa muškarcima, pa i decom. Ono je način pražnjenja ličnih nezadovoljstava i frustracija, a da ste emocionalno zlostavljani, shvatićete ako vam
on/ona govori  da ste debeli, ružni, da vas niko neće… da ste glupi, loša majka/otac, ako vas optužuje da imate aferu ili da pokušavate da zavedete drugog/drugu, ako vam uskraćuje  ljubav ili govori o svojim ljubavnim aferama.

Psihicko zloostavljanje predstavlja onda i vredjanje i psovanje. Mislim da je to takodje nedopustivo. Nedopustivo je i da supruga vredja pred kolegama i prijateljima svog supruznika (takodje psovkama).

Svakako. Već sam napomenula da se ova vrsta nasilja jednako "uspešno" primenjuje od strane pripadnika oba pola.

Nasilje ne treba da se trpi,bilo ono fizicko ili psihicko.Niko nema prava da bude nasilan prema tebi,iz te situacije se mora otici.Nema se opravdanja trpeti nasilnika zbog dece ili lose materijalne situacije,uvek se moze i mora snaci da se zivot pocne iz pocetka, i to bez nasilnika.

Ипак, најраспрострањенији облик насиља је наметање сопственог мишљења.

 prozivke su zavrsile u kanti...