ovo sa Oricem nikako nije dobro 

Vrijedjenje je znak nemoci.
"dragi moj" mrzitelju.Mogu da shvatim vase razocarenje,jer vama bi odgovarala samo smrtna kazna za Orica.Dok mu je trajalo sudjenje,nisam ni jednog trenutka zelio da polemisem o njemu niti da ga pravdam.Sada kada je sud rekao svoje nekulturno i bezobrazno je da sada vrijedjate i sirite lazi onjemu.To je kleveta i zbog toga se u demokratskim zemljama sudi.Ako je cinio zlocine(a ocito nije,jer nije osudjen)krivi su vasi nesposobni advokati sto nije dobio vecu kaznu.Sud priznaje samo dokaze a ne seljacka i maloumna nagadjanja.Ako je bilo svjedoka koji su mogli potvrditi njegovu umjesanost,zasto nisu svjedocili???
A ti koji si put prezira i mrznje(valjda zbog toga sto ima jos zivih Muslimana)o tom covijeku ne mozes nista lose da kazes.Sam se predao i sam otisao u Hag da mu sude,a ne kao onaj dvojac bez muda i mozga,koji se kriju po kanalizacijama i supetinama.
A sta mislis kako su se osjecale zrtve cetnickog orgijanja kada su onu drolju osudili na samo 7 god.(Plavsicku)kojoj su dokazali zlocine i koje je i sama priznala i izvinjavala se zrtvama.I sama priznala i dokazalo se i opet dobila samo 7 god.Heeej pa gdje je tu pravda.
Zato ti koji prezires (ali se ne stidis zlocina koje su pocinili pojedinci iz tvog naroda)poklopi se i suti.

Za neupucene abe babe i zabe osudjen je i to na dve godine zatvora...
Znaci da zakljucimo, osudjen je znaci cinio je zlocine, a problem je taj sto je za te zlocine dobio samo dve godine zatvora...
Prema tome Naser Oric je zlocinac to je rekao sud, al je isto tako svojom odlukom da tog zlocinca kazni sa istekle dve godinice zatvora isti taj sud rekao zlocin nad Srbima je opravdan...

Krvavi pir za Božić
E. V. N., 3. jul 2006

ZLOČINAČKI pohod Nasera Orića i njegovih "ratnika" počeo je maja 1992, a crna kruna su zločini za Božić, 7. januara 1993. godine. Seljani sela Kravica u opštini Bratunac, uz sazvežđe zaselaka Brana Bačići, Banjevići, Ježestica, Šiljkovići, Mandići, Mratinci, Popovići, Lipenovići, Pobrđe, Kojići, i Opravdići, surovo su mučeni i ritualno ubijani, poharani i spaljeni.

Kao i u Drugom svetskom ratu, srpska sela napali su i naoružani meštani iz muslimanskih sela Srebrenice, Cerske, Pobrđa, Konjević Polja, Glogove, Jaglića, Kasabe i drugih. Praktično iz svih muslimanskih naselja bratunačke, srebreničke, zvorničke i vlaseničke opštine.

Dok je trajalo ubijanje i iživljavanje nad nedužnim žrtvama zastrašujuće su izgledale horde fanatizovanih civila, muškaraca, žena i dece. Uz za običan ljudski um nepojmljivo "alakanje", viku i dreku u zavijajućem tonu, žene su udarale u tepsije, tiganje, šerpe, prolamali su se pokliči: "Alahu egber"... Krv se ledila u žilama napadnutog stanovništva.

OSVAJANJE SELA

ODZIV muslimanskog stanovništva u ovim krvavim pohodima, dobrovoljan ili prinudan, iznenadio je svojom masovnošću i poslušnošću. Svi do sada izvedeni napadi bili su po pravilu prethodno pripremljeni, sprovođeni kao po napisanom scenariju i uz veliki broj dobro naoružanih napadača.

Hronološki gledano, prvi su se na udaru našli bespomoćni manji srpski zaseoci, potom sasvim usamljena srpska sela u muslimanskom okruženju i tek na kraju kompaktna srpska područja. Ni dani u kojima su izvođeni napadi nisu bili prepušteni slučaju. Birali su se pravoslavni praznici i porodične slave ili dani intenzivnih poljoprivrednih radova, dok su meštani bili opušteni ili zaokupljeni tekućim brigama i poslovima.

Etničko čišćenje srpskih teritorija u opštinama Bratunac, Milići, Srebrenica i Skelani muslimani su započeli napadom na male zaseoke Gniona, Blječava i Metaljka. Usledili su napadi na veća srpska sela: Rupovo Brdo, Loznica, Ratkovići, Brežani, Zagoni, Krnjići, Magašići, Ježestica, Podravanje... U tom periodu i u tim pohodima na srpska naselja muslimani su opustošili sve što su zatekli, i iz dana u dan širili svoju teritoriju. Posle samo šest meseci ove etničke invazije, Srbi su u svom posedu zadržali svega desetak sela. Za to vreme su muslimani zaposeli više od 30 etnički čisto srpskih sela i sve zaseoke u mešovitim selima i mesnim zajednicama. Ali, time još nije bio dostignut vrhunac etničkog čišćenja ovih teritorija.

U januaru 1993. na Božić i narednih desetak dana, i poslednja velika srpska područja, kao što su Kravica i Skelani sa okolnim selima, postali su žrtve besomučnih napada, spaljivanja i uništavanja. Muslimanska agresija dostigla je maksimalne domete na ovim podrinjskim prostorima.

Naser Orić je prvobitno bio komandant muslimanskih oružanih snaga Srebrenice, a odmah potom subregije - združenih snaga Srebrenice, Konjević polja, Cerske i svih drugih muslimanskih sela. Zatim postaje vođa 8. operativne grupe uspostavljene Armije BiH, da bi na kraju bio komandant njene 28. divizije.

MUČENJE U ZATVORU

RADE Stjepanović iz Ježestice ovako opisuje nalet Orićevih hordi:

- Sa obližnjeg brda koje razdvaja selo na dva dela, neprijatelji su počeli paljbu iz bacača, mitraljeza i pušaka. Dobro su štitili svoje ljude dok su ulazili u selo. Išli su kao ludaci i najljuće zveri, imali su za cilj da unište selo i uzmu plen. Morali smo da se povlačimo na drugo brdo, a pomoć nije dolazila. Kasnije, došli smo do naših mrtvih i ranjenih, a slike su bile stravične. Našli smo dva mrtva brata Dragana i Anđelka Mlađenovića, kome su muslimani odsekli glavu do ramena, i njihovu mrtvu majku Savku.

- U Kravici i okolnim selima živeli su samo Srbi - govori Milena Milanović iz Kravice. - Užas se dogodio za Božić. Zlikovci nisu imali milost ni prema kome. Ubijali su starce, žene i nejač. Odsecali su glave, udove, masakrirali već ubijene, urezivali im polumesece i ustaške znakove. Ubijeno je 56 ljudi, a isto toliko ranjeno. Neki preživeli su bežali ostavljajući ranjene. Ne mogu da zaboravim strašnu viku fanatika. Kasnije sam čula da su neki nesrećnici zarobljeni i odvedeni u srebreničke zatvore.

Posle napada i osvajanja Kravice, u Srebrenici se našao veliki broj uhvaćenih. U februaru je francuska TV prenela sliku linčovanja zatvorenika u centru grada, u prisustvu predstavnika Unprofora. Tih dana u Srebrenici su ubijeni Branko Sekulić, Kostadin Popović, Mićo Milovanović i mnogi drugi kojima kasnije nije mogao da bude utvrđen ni identitet.

TROFEJI
KEMAL Mehmedović Kemo, bojovnik Nasera Orića, je više puta, posle masakra u Kravici pronosio odsečene srpske glave po Srebrenici. Ovaj zlikovac je izjavljivao da će odseći najmanje 20 srpskih glava, a prema nekim svedočenjima, do aprila 1993. u grad je doneo 12 odsečenih glava.
Poznato je da je glavu odsekao Anđelku Mlađenoviću iz sela Ježestica. Anđelko je sahranjen bez glave.

MUČENJE SVEŠTENIKA
JANKO Savić, sveštenik iz Kravice, je bio strahovito mučen. Njegovo telo nađeno je bez ruku i nogu, sa izvađenim očima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni fildžani, kao da pije kafu.
V. POPOVIĆ - E. RADOSAVLJEVIĆ

SRAMAN ČIN
ABOLICIJA ratnog zločinca Nasera Orića, pod čijom komandom je spaljen veliki broj srpskih sela u okolini Srebrenice i na najzverskiji način ubijano, po imenu i prezimenu, više od tri hiljade nezaštićene dece, žena i staraca, dokazuje apsolutnu pristrasnost Haškog tribunala, a verovatno postoje i druge nečasne namere, navodi se u saopštenju trebinjskog odbora SDS. (R. G.)

ŠAMAR PRAVDI
PORTPAROL DSS Andrija Mladenović ocenio je da je presuda Haškog tribunala komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću "šamar pravdi i pravičnosti i likovanje onih koji su počinili zločine".

OŠTAR PROTEST
BEOGRADSKO udruženje Srba iz BiH uložilo je oštar protest zbog odluke Haškog tribunala da ratnog komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića osudi samo na dvogodišnju kaznu.

JAČANJE RADIKALIZMA
FORUM za bezbednost i demokratiju saopštio je da je odluka haških sudija o visini kazne Naseru Oriću samo nova u nizu kontroverznih vesti iz Haga, kojima se indirektno ili direktno radikalizuje politička situacija u Srbiji.

PO DOLASKU IZ HAGA ORIĆ ŽESTOKO OPTUŽIO SRPSKOG MINISTRA ODBRANE
KRIJE MASOVNE GROBNICE!

Miroslav Deronjić mu se navodno poverio da je Radovan Karadžić lično naređivao likvidacije. Druženja sa Šešeljem i Tutom

Od stalnog dopisnika: Sarajevo
     RATNI komandant Srebrenice Naser Orić, u prvom intervjuu po povratku iz Haga, žestoko je optužio srpskog ministra odbrane Zorana Stankovića za skrivanje masovnih grobnica sa telima bošnjačkih žrtava iz istočne Bosne. Za sarajevski "Dnevni avaz" Orić kaže da ne zna da li da se smeje ili da žali Stankovića koji je zatražio obnavljanje procesa.
     - Obdukcije sve do jednog ubijenog Bošnjaka u Zvorniku, Bratuncu, Srebrenici i Vlasenici od 1992. do 1995. godine delo su Stankovićevih ruku. On sve ove godine taji gde su masovne grobnice, posebno one iz 1992. godine. Verujem da dolazi njegovo vreme. Samo treba verovati u pravdu.
     Orić tvrdi da su mu srpski optuženici u Hagu pričali o detaljima vezanim za zločine u Srebrenici:
     - Miroslav Deronjić mi je ispričao da je bio direktno na vezi sa Radovanom Karadžićem od 1992. godine i objašnjavao mi je kako su tekle operacije, počevši od ubistava Bošnjaka u školi "Vuk Karadžić", zatim u Glogovoj... pa do onih u Srebrenici 1995. godine. Ništa nije krio. Karadžić mu je naređivao gde treba pobiti ljude. Znao sam i ja mnogo, ali nisam znao ko je sve od onih koji su na slobodi u ovome učestvovao. Posebno sam zaprepašćen ulogom srbijanskog vrha u svemu tome.
     Osvrnuo se i na druženja sa ostalim haškim komšijama. Kaže da je Vojislav Šešelj posebna priča. Osim sa liderom Srpske radikalne stranke, Orić se družio i sa Mladenom Naletelićem Tutom, generalom Hadžihasanovićem, Isakom Musliujem, Lahijem Brahimajem, Jadrankom Prlićem... Kaže da je Miloševića oslovljavao sa "predsedniče", ali da nije hteo da se upiše u knjigu žalosti povodom njegove smrti.
     - Kako da žalim za onim čija je politika učinila da izgine toliko nevinih ljudi. Meni niko nije nudio da se upišem u tu knjigu, ali su mi kazali da je ona otvorena i da svako ko hoće da se upiše to može da učini.
D. STOJAKOVIĆ

Miodrag Popov: "Suze su iste vere"
SVE SRPSKO UBITI

KO nije iz tih krajeva ni u kvizu ne bi mogao znati na kojoj tački sveta se nalazi ovo mesto. U tom srebreničkom selu, na pet kilometara od Srebrenice živelo je oko 10 Srba i 40 Muslimana. Okruženo muslimanskim mestima, do marta 1992. godine, baš nikakvih loših stvari nije bilo. Čak se može reći da su komšijski odnosi pola veka bili više nego dobri.

Svako je gledao svoj posao: poljoprivredu, šume, čuvala se stoka, gajile razne kulture, a bilo je i one druge kulture sa obe strane i uvažavanja. Prvi put su se u aprilu osetili vetrovi koji nisu stizali sa Drine, već od Sarajeva. Pojavili su se tamni oblaci i videlo se da nevreme stiže u istočnu Bosnu. To zahlađenje, umesto vetrova, donosili su ljudi. Politika, tako se kaže. Daleka borba za vlast ovde donosi samo smrt, razaranje, pljačku...

Nervoza donosi strah za sopstveni život, porodicu, imanje. Po selu je kao munja prostrujala vest da su u Potočarima sredinom aprila ubijena tri Srbina.

Noć je rodno mesto kukavica i polazna tačka podlosti. Zato su, kao beg od straha, otpočele da kruže noćne patrole i u jednim i u drugim mestima. Na izvoru podlosti i straha uvek je tragično, ponekad i tragikomično. Bilo je dirljivo-brižno, možda bi se pre moglo reći naivno-lukavo, kada su komšije Muslimani "proširili delatnost" svojih straža, čak i oko srpskih kuća.

"Odmah ćemo kod svih srpskih sela strogo postaviti straže i nećemo dozvoliti da naša sela čuvaju straže muslimanske nacionalnosti. Pitamo se od koga svaku noć i dan oni čuvaju srpski narod?!", dopis vladi BiH, opštinski odbor SDS, 28. septembar 1995. godine.

Obnavljaju se stare priče i otkopavaju zatrpane uspomene. Svi pamte samo nož, metak, žicu... Bude se najcrnje misli iz košmara države koja se raspada i njena trulež se oseća na svakom koraku. Svako se zatvara u svoj nacionalni tor, svinjac ili kokošinjac... Noću aveti zla šetaju selima, patroliraju poluautomatska živa bića sa puškama i redenicima.

Prvo seoske straže, zatim patrole, "kontrole", pa... Nekad su se sretali, pozdravljali, sad se presreću, prete. Razlog je lako naći kada se znaju namere. Potom se razgovara, pregovara, obećava, a u stvari... Kupuje se vreme, prodaju glasine.

Sve se nekako podnosilo dok su ljudi verovali da oružje koje zvekeće neće i zapucati - u ime starih rana, nepotrebnih žrtava od pre pola veka i rata koji nikom dobra nije doneo. A onda...

Iz pravca sela Potočara... Dan izabran, ni po suncu, ni po magli, već po slavi - Đurđevdan, 6. maj. Tada u kuću dolaze gosti - običaj je, bez noža i mitraljeza.

Sa Ravne njive iznad Gniona, negde oko 17.00 začuo se glas sa megafona:

- Slušajte me dobro, Gniočani, ovo vam poručuje Naser. Do pola šest da svi predate oružje kod Perine kuće i garantujem da vam ništa neće biti. Ako to ne uradite, nećete pobeći, jer ste opkoljeni i bićete pobijeni.

Narod je odmah skočio, počeo da beži. Niko ništa nije uzeo, sem što se zateklo u rukama i na sebi. Ostalo je sve, čak i upaljene sveće na stolovima onih koji su slavili. Posle dva minuta čuli su se rafali sa svih okolnih brda.

Svi su potrčali niz potoke zaklanjajući se iza kamenja i bukava. Tu su poginula petorica Gniočana.

Radojko Milošević, star 68 godina, koji je tog dana slavio Đurđevdan, spaljen je u svojoj kući. Njegova žena je gledala iz šume kako gori kuća i Radojko u njoj. O tome svedoče Marko Slijepčević i Miladin Vukadinović iz Gniona, koje je prvo spaljeno i do temelja uništeno srpsko selo srebreničke opštine.

Istog dana, ista slava, još jedno bratunačko selo je napadnuto. U svojoj kući u Blječevi zaklana je starica Kosana Đekić, a njen muž Milan i njihov prijatelj koji je bio na slavi ubijeni. Iz ovog muslimanskog sela svi su Srbi proterani, a njihova imovina je opljačkana i popaljena.

ČIŠĆENJE AVLIJA

- SA dušmanima se mora definitivno i za svagda raščistiti. Uzmimo sebi za zadatak da smo mi ti koji moramo jednom za svagda raščistiti te stvari i očistiti ih od svojih avlija, da bi buduća pokolenja živela u rahatluku i miru.
Znam da smo mi Bošnjaci merhametli, sentimentalni i osetljivi ljudi. Ostavimo to za bolja vremena, a sada je u pitanju očuvanje muslimanskog identiteta, muslimanske biti, muslimanskog ponosa i ljudskog dostojanstva.
(Naser Orić, komandant muslimanskih jedinica u "svojoj" knjizi "Srebrenica svedoči i optužuje", april 1992)


KNJIGA poznatog televizijskog novinara Miodraga Popova "Suze su iste vere" štampana je u više izdanja i predstavlja autentično svedočenje o ratnim strahotama srpskog življa na području Srebrenice. - Zabeleženo je - kako navodi autor - posle dugih dnevnih i noćnih razgovora sa mnogim ljudima na raznim, neobičnim, i ponekad tajnim mestima velegrada. Zapisano je na osnovu originalnih dokumenata, mnogih svedočenja, sećanja i ratnog dnevnika, koji je posle čitanja spaljen da se ne bi pogrešno upotrebio, naročito zloupotrebio".

Izvor: Novosti

Ne znam dali slucajno ili namjerno nisi vidjeo da je bila rijec o "ratnom zlocinu":Naser nije osudjen za ratne zlocine.
A sta bi rekao za kaznu Biljani Plavsic koja je priznala svoj zlocin,zar ta preszda nije smijesna?

Skinuli gaće
Vlast u Srbiji pomirila se s presudom Naseru Oriću, radikali i socijalisti traže momentalan prekid saradnje sa Haškim tribunalom

BEOGRAD - Srbija danas nije sposobna da uradi ništa po pitanju sramne presude srebreničkom zlikovcu Naseru Oriću, koji je u Hagu osuđen na dve godine zatvora. Na pitanje Pressa da li je moguće prekinuti, suspendovati ili nakratko bojkotovati saradnju sa Haškim tribunalom, političari vladajućih partija i analitičari tvrde da takav potez ne bi doneo ništa dobro. S druge strane, radikali i socijalisti zahtevaju hitan prekid svih odnosa sa ovom institucijom.
- Ne, to nikako ne bismo smeli da uradimo. Bolno jeste, ali Srbija mora da ispunjava svoje obaveze prema tom sudu - kaže šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić. Na pitanje gde je granica do koje ova država po pitanju Haga može da ide, Aligrudić je žestoko reagovao:
- Nisam vam ja ni BIA, ni VBA, ni ministar odbrane. Hoćete da pravite cirkus i da to onda stavite u novine! Znam ja vas - rekao je besno Aligrudić. Upitan da prokomentariše nameru socijalista da od Vlade traže hitan prekid svih odnosa sa Hagom, Aligrudić je povišenim tonom odgovorio:
- To prvi put čujem. Sa Dačićem sam šest dana bio na putu i to mi uopšte nije pomenuo. Nemojte da me maltretirate i da vam ne padne na pamet da ovo pustite u novine. U suprotnom, završili smo svaku saradnju - zapretio je Aligrudić.
Predsednik GO SPS-a Ivica Dačić potvrđuje da će socijalisti od Vlade zahtevati bojkot suda u Hagu.
- Predložićemo Koštunici da zbog sramne presude Oriću, kojom je Srbija definitivno bačena na kolena, do daljeg prekine sve odnose sa Tribunalom. Insistiraćemo i da Vlada uputi zvaničan protest UN - kaže Dačić.
Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić kaže, međutim, da su takve prepiske nepotrebne.
- Više nema vremena. Srbi su u Hagu već osuđeni na više od 500 godina zatvora. Zato javno pozivam Vojislava Koštunica da povuče konkretan potez i prekine svaki vid saradnje sa Hagom - rekao je Nikolić.
Analitičar Slobodan Antonić smatra, međutim, da prekid saradnje nije dobro rešenje.
- Ako hoćemo da uđemo u EU, ne možemo da prekinemo saradnju s Tribunalom. Boli nas istina da je za tu istu Srebrenicu general Radislav Krstić osuđen na 35 godina, a Naser Orić na dve. Ipak, naši političari morali bi da budu trezvene glave i da pokušaju da nađu neki kompromis, kako zbog jednog čoveka, Ratka Mladića, ne bi bila kažnjavana cela Srbija - kaže Antonić.
(S. V.)

DSS: Neobjašnjiva presuda

Portparol DSS-a Andreja Mladenović rekao je da presuda od dve godine zatvora Naseru Oriću predstavlja "sramotu i šamar pravdi i pravičnosti".
- Sve više smo uvereni da je Haški sud stvoren da bi nekome sudio, a nekoga oslobađao. Stav DSS-a jeste da zločinci nemaju nacionalnost. Ovakva presuda nikome se ne može objasniti, pogotovu ne porodicama žrtava. Nadamo se da će sud ispraviti ovu sramotu. Mi ne dovodimo u pitanje obaveze Srbije, već pitamo da li će i kako Tribunal uopšte moći dalje da funkcioniše - rekao je Mladenović.

Biserko: Verujem da je presuda adekvatna

Predsednik Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko kaže da "ne vidi zašto bi Srbija prekidala saradnju sa Haškim tribunalom".
- Hoću da verujem da je sud shodno dokazima doneo tu presudu i da je ona adekvatna za zločine za koje je Naser Orić bio optužen - rekla je Biserko za Press.

Srđan Srećković:Saradnja s Hagom nema alternativu

Potpredsednik vladajućeg SPO-a Srđan Srećković kaže za Press da je saradnja sa Tribunalom "naša obaveza i uslov za ulazak u EU".
- Naravno da ne treba prekinuti saradnju, jer je to naša obaveza, a bez saradnje nema ni ulaska u Evropsku uniju.
Postoji li granica gde Srbija mora da kaže "dosta, ne možemo više da se ponižavamo?"
- Da se razumemo, ne moramo mi da sarađujemo sa Tribunalom, ali onda moramo jasno da kažemo građanima da nema ništa od ulaska u EU. Niko od nas nije zadovoljan presudom Oriću, ali ako neko razmišlja da bojkotuje Hag, neka bude siguran da nas to vraća u period izolacije. Ko to hoće da radi, neka izvoli, ali onda će da snosi posledice.
Znači, Vlada neće uraditi ništa?
- Saradnja se mora nastaviti. Srbija ima obavezu da izruči sve koje Hag potražuje. Mi ćemo Tužilaštvu dostaviti dodatnu dokumentaciju, uložićemo žalbu i tražićemo reviziju ove presude.
A šta ćemo da uradimo ako odbiju našu žalbu?
- Opet vam kažem, saradnja se mora nastaviti i Srbija ima obavezu da izruči sve koje Hag potražuje.
Po svaku cenu?
- To je naša obaveza.
Ispada da saradnja sa Hagom nema cenu?
- Pre bih rekao da nemamo alternativu - zaključio je Srećković

Izvor: Press

osuđen je zato što nije spriječio 'zločin' a ne što ga je činio..
a žalba je već uložena tako da će i to pasti..
šteta stvarno šteta

"Sudije Međunarodnog suda su proglasile Nasera Orića, bivšeg komandanta snaga bosanskih Muslimana u Srebrenici i njenoj okolini krivim zato što nije preduzeo korake da spriječi ubistva i okrutno postupanje prema više srpskih zatvorenika u bivšoj 'zaštićenoj zoni' UN-a. Sudije su Orića osudile na dvije godine zatvora."

Posto ti i tebi slicni priznajete taj sud, ja vama napominjem da bi cak i iz vaseg ugla gledanja trebali da priznate da je Naser Oric zlocinac jer je osudjen za ne sprecavanje ubistva i mucenja, sto jeste ratni zlocin, pa bi ako ste i malo ljudi trebali da se stidite toga, znaci cak i za tu bedu za koju je osudjen, trebali bi da ga se odreknete jasno i glasno!

A nama kojima je ocigledno cemu sluzi taj sud ne treba nikakva presuda tog suda za bilo koga i za bilo sta...

lepe naše bistre glave, sreca pa niko ne moze uticat na nase misljenje a narocito politicari, mediji i ostali, mi fakat zivimo po islamskom racunanju vremena u petnestom veku

Drago mi je da priznajete da ste na srednjevekovnom nivou,tako da zlocini koje ste cinili pripadaju tom vremenu.