Pa ko je kokno Juku Prazinu? Ostace vjecita misterija!

Pa isti oni koji su koknuli Arkana i sto se kokaju izmedju sebe za pare moj igorexxx (kao i onaj voditelj sa pala RTRS)sto se je toboze okliznuo na bananu u Hotelu Vidikovac pokraj Zvornika i upao u provaliju u drinacko jezero preko ograde koja je preko metar bila i mnogi drugi koji se trenutno kokaju po RS-u.
A ti pricas o necemu moj Igroxxx pare pare pare...

E kad spominjes pokojnog novinara Ristu Djogu, govri o njemu sa malo vise postovanja, posto on nije nosio pusku! a njegov dnevnik nije bio provokativan, kao Alijin dnevnik , gdje je svaka druga emisija pocinjala agresori sa brda!

Ti ocito nisi gledao njegove dnevnike ama izgleda niti jedan(gde uci Fatihu BIH  i nacionalno rasisticki huska posteni srpski narod)  Kako je on postovao druge tako je i zasluzio postovanje od drugih
A te Alijne nisam gledao i nemogu da komentarisem

Vratite se vi na mudzu Orica!

Прво Бошњаци не постоје они су потурчени срби, не постоји ни бошњачки језик нити бошњачки народ. Што се тиче Орића њега би требали да осуде на доживотну робију, да иструли у затвору, мада сви знамо какви су Хашки затвори. Исто важи и за све убице из рата у Босни.
А то да се срби и хрвати уједине иоставе муслимане саме, то ће бити кад на врби засврби, сви знамо колико католици и муслимани мрзе православце, увек се ратовало на тромеђју и колико видим увек ће постојати мржња. Незнам шта треба да се уради на том Балкану да се сви ти народи један пут заувек помире.

e ti ćeš mi reći da ja nepostojim ..

Prvi intervju Nasera Orića po dolasku kući

U Hagu sam saznao informacije o užasnim srpskim zločinima

Drago mi je što svojim ponašanjem ni u jednom trenutku nisam uprljao obraz domovine niti pravedne borbe mojih boraca

- Ni na koga se ne ljutim, pa čak ni na one koji su mi svojim što javnim, što tajnim istupima otežavali dokazivanje istine pred Sudom u Hagu. Jednostavno, halalim im svima. Drago mi je što u ove tri godine svojim ponašanjem ni u jednom trenutku nisam uprljao obraz domovine niti pravedne borbe mojih poginulih boraca - bile su riječi koje je Naser Orić, nakon neprospavane noći po dolasku iz Haga, izgovorio u prvom intervjuu ekskluzivno datom za "Dnevni avaz".

Kakav je osjećaj biti napokon slobodan, posebno što su tužioci tražili da budete kažnjeni sa 18 godina zatvora? Izgleda li sve pomalo nestvarno?


- Pa, sretan sam. Nisam sretan što sam kažnjen sa dvije godine zatvora. To je sudska odluka i ja neću o njoj govoriti. Moji advokati time će se baviti. No, nakon svega što sam vidio u raznim dokumentima i što sam u ličnim kontaktima saznao od haških pritvorenika "suprotne strane", ponosan sam što sam branio svoj narod, pa makar cijena bila i ovih više od tri godine provedene u zatvoru.
Dokazi u ovom predmetu više su rekli o "njima" nego o meni. Iskreno, da su četnici znali šta će se o njima sve saznati kroz moj predmet, i sami bi činili sve da me što prije izbave iz Haga. Svaki dan mog boravka gore bio je nova užasna informacija o zločinima koje su činili ili imali namjeru učiniti.

Žalim Stankovića

Ima li razlike između onoga što ste vidjeli u dokumentima o kojima govorite i onoga što su vam vaši haški sustanari, Srbi s kojima ste u zatvoru kontaktirali, ispričali?


- Ima, kako nema. Dokumenti su mila majka šta su mi ispričali neki od njih, posebno Miroslav Deronjić. On je bio direktno na vezi s Karadžićem od 1992. godine i ispričao mi je kako su tekle operacije počev od ubistava Bošnjaka u školi "Vuk Karadžić", zatim Glogovoj... pa do onih 1995. godine kada je pobijena Srebrenica.
Ništa nije krio. Karadžić mu je naređivao gdje treba pobiti ljude. Znao sam i ja mnogo, ali nisam znao ko je sve od onih koji su još na slobodi u ovome učestvovao. Posebno sam zaprepašten ulogom srbijanskog vrha u svemu tome.

Srbijanski ministar Zoran Stanković, negodujući zbog presude koja Vam je izrečena, zatražio je obnavljanje procesa protiv Vas.


- Čuo sam sinoć njegov komentar i ne znam da li da se smijem ili da ga žalim. Naravno, on ima mnogo razloga zbog kojih daje ovakve izjave. Saznao sam da su obdukcije sve do jednog ubijenog Bošnjaka u Zvorniku, Bratuncu i Srebrenici i Vlasenici od 1992. do 1995. godine djelo njegovih ruku. On sve ove godine taji gdje su masovne grobnice, posebno one iz 1992. Vjerujem da dolazi i njegovo vrijeme. Samo treba vjerovati u pravdu.

Za običnog čovjeka u Bosni malo je čudno što ste imali prisniji odnos s nekim od pritvorenika. Kako je to izgledalo, s kim ste se u zatvoru družili?


- Možda je čudno, ali to su ljudi s kojima se srećete svakog dana. Ja se nisam libio kontakata i razgovora. Šešelj je posebna priča. Znam da mi je zavidio na braniocima i stalno govorio: "Gde si bre pronašao ove advokate." Neki su mi se obraćali: "Gdje si, heroj", a ja njima: "Evo me, predsjedniče."
Pa, čovjek bi poludio da se ne prilagodi. Naravno, nije bilo zbora o kontaktima s onima koji su osmislili ubistvo Srebrenice. Intenzivno sam se družio s generalom Hadžihasanovićem, Isakom Muslijem, Lahijem Brahimajem i još nekima. Jadranko Prlić zvao me "heroj", ali najveća "šega" bili su Šešelj i Tuta. Roman bih mogao napisati...

Nevjerovatni Milošević

Jeste li kad razgovarali s Miloševićem?

- U dva-tri navrata. Jednom mi je prišao i rekao: "Orić, napiši mi bre izvještaj o stanju u Srebrenici u toku rata, treba mi to." Ja mu kažem: "Pa, predsjedniče, vi imate bolje informacije od mene, zašto bih vam to pisao", a on meni: "Dobro, ali dobro je da imam i vaše viđenje te situacije." Nasmijao sam se. Pa, on je stvarno nevjerovatan čovjek...

Odbili ste se upisati u knjigu žalosti kad je Milošević umro?!

- Da smo načisto: kako da žalim za onim čija je politika učinila da izgine toliko nevinih ljudi. Meni niko nije nudio da se upišem u tu knjigu, ali su mi kazali da je ona otvorena i da svako ko hoće da se upiše to može učiniti.

Vjerovao sam u Boga i imao povjerenja u advokate


- Znao sam da je srpska vizija bila da ja budem uzrok za ono što su oni počinili 1995. godine. Bio sam svjestan tih optužbi, ali mislim da nikad u životu nisam bio čvršći, jer sam vidio da gomilaju laži protiv mene.
U svemu mi je pomogla vjera u Boga, ali i povjerenje koje sam imao u advokate Vasviju Vidović i Džona Džonsa (John Jones). Oni su sa svojim timom istražitelja iskopali toliko dokaza za koje nisam mogao ni sanjati da postoje. Odbrana je radila dan i noć.

Osoblje me simpatiziralo

- I pritvor i Sud i sve te institucije imaju pravila ponašanja. Ja sam ih zaista poštovao i pridržavao ih se. Službeno osoblje u pritvoru je strogo profesionalno, ali ja sam imao sa svima korektne odnose. Mislim da sam im čak bio simpatičan. Malo ko bi prošao pored mene a da mi ne kaže: "Haj Naser."

Razgovarala: Almasa HADŽIĆ  Avaz

ovo oko sudjenja stvarno više nema smisla   

Дирљиво.Шта још од њега можемо очекивати?Сабрана дела?Сценарио за филм?Нову"плоћу"?Хај Насер!Бај Насер!  Са жељом да се и теби може халалити(ко има снаге),што пре да те видимо на табуту...

Dragi moji eha-meha i rainMaker
neću uzeti u obzir činjenicu da ste vi došli na srpski sajt i da meni ne pada na pamet da posećujem vaše sajtove (ne zato što vas nešto posebno ne volim, već zbog toga što me, jednostavno ne interesuje), pa kad ste već došli na ovaj sajt, za očekivati je da ljudi koriste kojegod pismo u skladu sa svojim sklonostima, navikama, pismenošću, tehničkim mogućnostima itd... Ne poznavanje ćiriličnog pisma je vaš problem a ne moj. Elem (đelem, đelem u ratnog heroja vam se serem), kao što rekoh to što imate potrebu da branite svoj narod je sasvim OK, ali to što imate potrebu da branite osvedočenog ratnog zločinca već zalazi u domen psihopatologije i ja sam tu nemoćan. Što se tiče naših "junaka" ili kako ih Jokanović na vama omiljenoj ružičastoj televiziji onomad nazva "generala baba"oni su naš problem i zbog nas samih smatram da bi bilo najbolje da se nađu Hagu iako Hag ne predstavlja ništa više od tendenciozno-groteskne pravne skalamerije. Želim to zbog svoje dece i da najzad izađemo čisti pred svetom i kažemo: "Eto, mi smo se sopstvenih zabluda i budalaština rešili.". Ali, vi ničim ne zaslužujete niti moje izvinjenje niti moje poštovanje. To što su Srbi bili žrtve vašeg psihopate sa viškom hormona i manjkom moždanih vijuga ne znači da su oni manje žrtve od bilo kog Bošnjaka iz Srebrenice ili bilo kog drugog nesrećnika koji se našao u toj nesrećnoj istorisjkoj kasapnici. Žalosno je to što ste nesposobni za normalne civilizacijske vrednost,i pa ste još sebi dali za pravo da takvi jadni i puni predrasuda, drugima držite vakele o moralu i "ukalupljenosti u civilizacijski kod".
S' neizmernim prezirom vas pozdravlja cenimirius.