Najveci monasi koje znam su pisci, mislioci i ostali "ljudi od razuma". Oni svim svojim zivotom i bicem zive i vjeruju u svoje ideje i ono sto pisu i rade. Svi ostali, nek' upale svjetlo u pecinama u kojim su i procitaju ovo....

Prestanite odmah

Пошто Неша није стигао да побрише све ваше постове који нису баш нарочито везани за тему, а ни основно људско достојанство, обрисала сам их ја - колико сам могла, а да разговор на теми има неког смисла.

Е, сад - упозорење и од мене: Припазите на понашање, на речник и држите се теме колико год је могуће. Тема би заиста могла да буде јако лепа.

Da, tema nije losa, ali destruktivni elementi ne zele diskusiju ojacanu razumom, vec praznovjericama...
No,, da se vratim temi. Cudo, kao elemenat vanzemaljskog i iskustva van ljudske moci poimanja postoji oduvijek. Kroz cuda, ljudi zele da iskazu svoju nemoc i nistavnost prema prirodi i njenim silama. Od kolicine znanja i moci da se prirodne sile obuzdaju, zavisi i kvantitet i kvalitet, da tako kazemo, tih tzv. "cuda"...
Ljudi u nekoj dalekoj buducnosti vjerovatno nece u svom rjecniku imati rijec "cudo" i nece stvari kojih se boje i ne razumiju skrivati velom cuda...

Stvarno bi bila steta da ova tema propadne.

mora propasti kad se cuda ne dogadjaju....

Ima boga
Datum: 2004-02-24
Autor: Neki Rajko N
Izvor: Pravoslavni svetionik
Pregledano 1204 puta.    Napišite komentar

Vaše ime:

Vaš komentar:



Neki Rajko N., iz Velikog Orašja, ispričao je ovo čudo. Hteo sam, veli, da ubijem svoga strica zbog neke zavere oko vinograda. I jedne noći rešim se da to učinim. Bila je mesečina. Ja stanem u senku pod jedno drvo ukraj druma, kojim je stric imao proći. U rukama sam držao sekiru I čekao. Ja zamahnem sekirom da ga udarim po glavi, no u tom trenutku čujem neki silan i strassan glas: “Ne ubij!” Meni klonuše ruke, I ja ispustih sekiru. Moj stric ode kao da ništa nije čuo, a ja ostah u senci. Nigde žive duše na tom mestu nije bilo niti u okolini. Čudio sam se ko mi viknu onako strašno. Ko je da je, spasao me je od smrtnog greha.


Gdje li je taj glas bio prije jedno sedamdesetak godina kad su otvarani Ausvic i Jasenovac....

Izhleda da savest kod njih nije bila toliko glasna.

kada razum dođe do svog vrhunca onda eksplodira kao preduvani balon.

A najveće čudo je Božje kada nas je sve stvorio. 

То ти кажеш да нас је створио. По мени, Природа је једина која ствара чуда.