Народно тумачење разних појава :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Обичаји пред невреме и прогноза времена

Обичаји пред невреме — У прошлости народ се разним мађијским радњама и средствима обраћао вишим силама с циљем да се спречи невреме (грд или олуја) и тиме заштите усеви од чега је народ живео.

Веровало се да душе „обешењака“ (самоубица) доносе градобитне облаке и друге елементарне непогоде, па се покушавало општом виком да се душе и облаци растерају. Зато су жене и људи пред град излазили из кућа и на сав глас дозивали обешењаке који су се у њиховом селу или суседном обесили, узгред вабећи свиње: „Ројс гиц, гиц! Не дај, сине Радоване, мајка ти се радовала! Не удри на нас, Стојане! Смилуј се на нас, Миловане, мило нам било! Појс гиц, гиц!...“

Пред грд износила се синија са слаником и кокошијим јајетом које представља „молбену жртву силама које управљају временом“.[58]
[58]

Петар Влаховић, Неке животиње у обредној пракси код српског народа, Етнолошке свеске I, Београд 1978, 80-81]

Пред град би комшија комшију питао у који је дан Ђурђевдан, на што би овај одговарао. „У петак, петак му био за нашу летину“!

На дрвљанику се окретала оштрица секире ка небу да би по веровању душе обешењака, плашећи се гвожђа и оштрице (да се не би исекле), побегле.

Узимало се нешто од одеће са венчања (кошуља, вео и сл.) излазило испред куће и махало да би се црни облаци растерали белином која имитативно представља разведрење.

Узимала се коса (за кошење траве) и њоме махало са оштрицом на горе вичући: „Илија и Пантелија, чувајте своје стадо, не дајте на нашу летину'„ Прогноза времена — У прошлости, као и данас, народ Рађевине верује да праћењем појава које се дешавају у одређеним датумима у природи (на биљкама, животињама, атмосфери и сл) може се прогнозирати какво ће време бити у години или одређеном годишњем добу.

— Ако има доста „млечница“ (белих гљива или печурака), зима ће бити хладна са доста снега;

— Ако храст има много жира, веровало се да ће те године зима бити хладна и оштра;

— Ако је жир 10. новембра по старом календару унутра пун и чврст, то обећава следећу годину мокру и кишовиту;

— Ако се свиња окаља у фебруару и марту од врућине, онда ће у априлу лежати у свињцу од зиме;

— Ако муве уједају, пашће киша;

— Када вране на дрвећу ударају крилима, пашће киша;

— Ако на Бадње вече скупи се доста пепела на бадњаку који гори, веровало се да ће зима бити јака са доста снега;

— Ако на Ђурђевдан пада киша, веровало се да ће лето бити сушно;

— Ако овца на Митровдан или Томиндан лежи скупљених ногу, подавијених пода се, биће оштра зима;

— Колико фебруар буде имао рђавих дана, толико ће март имати добрих и обратно;

— Ако на празник 40 мученика буде лепо време, биће лепа јесен;

— Веровање је да ако после мêне, врхови или „рогови“ младог месеца буду окренути ка земљи, месец ће бити без кише, а ако је окренут трбух биће кишовит.