Ако се две особе истовремено умивају из истог умиваоника, или се бришу истим пешкиром, знак је да he се посвађати. Када се две особе различитог пола истовремено сагну да нешто подигну, па се ...

...при томе сударе главама, може се очекивати да се заволе.

Ако се особе истог пола сударе при сагињању, доћи he између њих до свађе. А ако су већ у свађи, знак је да he се ускоро помирити.


Када се четири особе при растанку рукују па случајно руке укрсте, знак је да he доћи до весеља (свад-ба, крштење или слично). Ако то учине при састанку, доћи he до свађе или раздора међу њима.


Ако неко штуца, знак је да га неко спомиње. Престаће да штуца чим погоди ко га спомиње.
Ако дете штуца, престаће ако га нешто изненада запитају: "Зашто си разбио чашу" или сл.


Ако некоме "горе" образи или уши, знак је да га неко оговара.


Ако некоме искочи плик на језику, такође је знак да га неко оговара - или му "Тетка меси колач".


Ако некоме звони десно уво, добиће добре вести; а звони ли му лево уво, вести he бити неповољне. Ако, пак, неко из друштва погоди које му уво звони, онда ће тај добити добре или лоше вести; а ако не погоди, вести he добити онај коме уво звони. Коме звоне оба ува одједном, добиће добар глас из близине.
Када некога сврбе обрве, знак је да ће ra неко осрамотити.

Кога усне сврбе, љубиће се.
Десно око кога засврби, тај he се радовати; а ако га засврби лево око, плакаће.
Кога сврбе табани, тај ће путовати.
Ако га сврби нос, добиће вест о нечијој смрти. ако ли га, пак, ноздрве сврбе, биће позват у госте.


Ако некога јако сврби нос, тако да мора да се почеше, значи да he се тај тога дана јако љутити на некога или због нечега.
Десни длан кога засврби, тај he некоме давати новце.


Леви длан кога засврби, тај he новце примати.
Када некоме израсте на оку чмичак, верује се да је нешто остао дужан некој трудници.
Када неко нешто каже па кихне, биће истина. ("Истина је!")


Ако неко погледа на сат у тренутку када се мала и велика сказаљка поклопе, знак је да га у том тренутку неко спомиње или мисли на њега.


Разбијено огледало доноси несрећу. Зато га не треба употребљавати већ што пре избацити из куће. Случајно разбијено кухињско посуђе доноси срећу.


Када у руци пукне чаша, слути на зло; а када испадне из руке и разбије се, слути на добро.
Када се врата на кући сама отварају, доћи ће гости.


Када искочи угљен са огњишта, доћи he такође гост.


Дрвено покућство ноћу када пуцкета, неко he се од укућана разболети.


Када сто у кући пуца, слути на смрт.
Ко ноћу чује да неко куца или звони на његова врата, а он погледа и види да никога нема, већ му се само причинило, знак је да ће га снаћи нека непријатност, а можда чак и зло.
Када са зида падне слика или нека друга ствар, знак је да тој кући прети неко зло.
Расклиматан сто у кући, знак је да у тој кући влада жена; расклиматане столице означавају да је муж господар куће.

Када ватра неће да гори или дрва пиште. знак је да кућа има непријатеља.


Када неко потпаљује ватру па му се ватра "од прве" запали, каже се да му се мајка обрадовала.


Ко ујутру устане из постеље па стане на леву ногу, целога дана ништа му неће поћи за руком. ("устао је на леву ногу!")


Кога на почетку дана почну да прате "малери". томе he целога дана ићи све наопако.


Када се некоме десе две штете, верује се да he га снаћи и трећа.


Негде, опет, верују "да трећи пут Бог помаже", или "трећа - cpeha".


Неки, опет, кажу: "Бог три пута помаже."
Ако у кући има болесника па се свима укућанима дрема и зева, значи да he тај болесник умрети.


Када мајстор који гради кућу, хоће да напакости домаћину и да му "баксузира" кућу он један стуб (довратник) окрене наопако, то јест, наопако од онога како је дрво расло, или са кућњег слемена баци сврдло. Зато домаћин поступа лепо са мајсторима све док не поставе довратнике и не покрију кров.


Када неко иде из старе у нову кућу, не ваља да понесе метлу и ватру. Нову кућу најбоље је населити када је пун месец.


"Помакни се са тог места" или "прегризао језик да Бог да" - каже се ономе који саопшти да he се нешто непријатно десити.


Када неко дође некоме у кућу и почне да прича да је неко умро, домаћин му подвикне: "Доста о томе, код нас нема никога за умирање."
Када неко дође неком у кратку посету, треба да седне да би укућани, нарочито деца ако их има, могли боље да спавају или да домаћину "седну сватови". Ко први пут спава у новом стану или туђем кревету. треба да запамти шта је снивао, јер he му се снови обистини-ти. Коме се гост у кући протеже, нека га одмах отера напоље, јер је тај бацио око на неко женско чељаде у кући, или му се каже као и псу: "Иза врата!"

Ако неко некоме седне иза леђа, тај ћe му и на
оном свету седети на грбачи.


Кад се мужу одреши обућа, знак је да му је жена неверна и обратно: ако се жени одреши обућа на путу, муж је вара.


Ко стави обућу на сто на коме се једе, болест he му доћи у кућу.


За позајмљени лек не треба се захваљивати, јер лек неће имати дејства.


Маказе - шкаре - ножице ако испадну из руку и забоду се у под или земљу, знак је да he у кући избити свађа.


Коме нож испадне и забоде се у под или земљу, превариће га љубљена особа.
На коме се нешто шије, ушива, крпи, тај треба за све време да ћути, јер ћe га ухватити у крађи или лажи. Но, да га не би ухватили, треба под језик да стави парче конца или сламе.


Приликом враћања посуђене игле не треба за-хваљивати власнику већ га мало боцнути иглом; ако се то не учини, доћи he до свађе.


Коме се приликом шивења замрси конац, тај he добити мали поклон.


Ко се приликом брања ружа убоде на њен трн, знак је да му је љубав верна.


Када се деца играју по улицама као војници, слути на војну и помор.


Када неко преживи смртну опасност у којој се налазио, верује се "да га смрт неће" и да he тај после тога дуго живети.


Број 13 добрим, благородним и хуманим особама доноси срећу а злим, завидним и покваренима доноси несрећу и непријатности.
Детелину са четири листа ко нађе, нека је откине ноктима или зубима и носи уза се, па ћe га пратити cpeha. Више cpehe доноси она детелина која се случајно нађе од оне која се тражи.


Ако на посејаној њиви не изникне један део, и ако је све посејано, слути на нечију смрт из куће.

Жито треба сејати док је пун месец да би класје било пуно и једро.


Из куће из које је неко умро, не треба узимати семе за годину дана.


Ко иде да сеје конопљу, успут да ћути да птице не би чепркале по посејаној њиви.


Купус не ваља садити недељом, јер he га појести штеточине.


Орах смеју да саде само одрасли, јер по народном веровању онај ко га посади, умреће када орах достигне дебљину његовог врата.

Понегде, опет, кажу да he тај умрети када орах достигне дебљину његовог струка. То је већ много повољније.


Купина је ђавоље грожђе, па је не треба окусити пре него што се окуси грожђе.


Босиљак је света биљка и треба свака кућа да је сади, негује и преко целе године треба га имати у кући.

 

"НЕ ВАЉА СЕ" - "ВАЉА СЕ"


Многа укорењена веровања и обичаје наш народ не уме да објасни, али их се ипак придржава са једнос-тавним објашњење^м да се тако "ваља" или "не ваља". Ми смо овде прикупили велики број тих веровања и обичаја за које народ каже "не ваља се". Ево их:


Не ваља се неумивен ујутру ложити ватру.


Не ваља се уз ватру звиждати, јер се скупљају ђаволи.


Не ваља се у кући звиждати, јер се скупљају мишеви.


Не ваља се дуге од старог бурета стављати на ватру.


Не ваља се нокте сећи и бацати у ватру.


Не ваља се умивати из сточног валова.


Не ваља се неумивен ујутру назвати некоме бога или га поздравити. Ако се већ то мора учинити, неу-мивени отпоздрави и  каже:  "Добро јутро,  нисам се
умио."


Не ваља се после легања живине и свиња давати ма шта на зајам из куће.

Не ваља се из неначете вреће или било какве друге посуде давати на зајам, јер he кућу терати "малери".


Не ваља се прата рубље у уторак и млади петак, јер he болети руке.


Не ваља се ићи гологлав, јер ће ти неко умрети.


Не ваља се из куће давати ватру са огњишта после сунчева заласка.


Не ваља се семе или младу стоку и живину давати жениној фамилији - тазбини, јер жена може остати без порода.


Не ваља се наслањати на кућни довратник, седети на огњишту, кућном прагу и столу, јер то слути на сиротињу.


Не ваља се метлом тући децу, нити додиривати метлом, јер неће да расту. Ако би се то случајно десило, треба пљунути на метлу.


Не ваља се да женско када нешто плете остави иглу незавршену, јер he остати пре времена удовица.


Не ваља се момка и девојку ударати метлом, оклагијом или варјачом, јер he се тешко удати, односно оженити.


Не ваља се женско да гребе по шерпама, јер he јој покиснути сватови.


Не ваља се удата жена да коље петла или какву другу мушку живину, јер може остати удовица.


Не ваља се ићи у госте празних руку, нарочито ако у кући куда се одлази има деце. Ако ништа друго, треба однети воћа, слаткиша, или какву било "милошту".


Не ваља се пустити госта из куће а ништа му не дати да понесе.


Не ваља се вршити нужда испод воћа, јер је грехота, пошто воћка храни човека.


Не ваља се увече оставити отворене маказе у кући, јер ћe душмани да кидишу на ту кућу и да је оговарају.


Не ваља се увече избацивати ђубре нити ићи на буњиште, јер може да се наиђе на "нечисте силе".


Не ваља се ноћу одазивати на сумњив глас нити окретати, већ треба рећи:  "Вук ти на пут, беле те кобиле попишале".

Не ваља се увече узимати јаја из гнезда.


Не ваља се гаће под главу при спавању стављати, јер се много сања.


Не ваља се у петак кречити кућу, јер ћe стенице да се легу.


Не ваља се седети на тезги у радњи, јер he ту радњу "пратити малери".


Не ваља се јести а не прекрстити се пре почетка.

 

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА СА ЈЕЛОМ И ПИЋЕМ


Када једе, човек треба да се прекрсти; а ако то не учини, ђаво са њим невидљиво једе и пије.


Када неко први пут у години окуси неко ново воће или јело, треба да се повуче за уво, пуцне уснама и каже: "Ново воће у стару гузу"; или: "На мене водица, на душмана грозница, на Турчина болештина"; или: "На живот и на здравље".


Када неко једе стојећи поред стола, каже се да даје курвама за душу.


Ако се неко у гостима за време јела загрцне, знак је да га неко код његове куће поткрада.


Ко се при јелу случајно угризе за језик или усну, знак је да га је неко преварио или слагао.


Ако неко после јела остави парче хлеба, каже се да толико не ваља колико му је парче остало, или да му је неко гладан.


Коме при јелу упадне парче хлеба у тањир, тај he добити госте. Што је парче мање, то he и гост бити мањи и безначајнији и обратно.
Када неко узме туђи залогај хлеба за време јела, а има свој комад поред себе, знак је да му је неко гладан.


Исто тако када неком испадне залогај из уста, знак је да му је неко од његових ближих гладан.


Када погача приликом печења пукне по средини, доћи ћe гости.


Случајно просуту со по столу треба скупити ножем, у противном доћи ће до свађе у кући.

Најздравија је вода која извире у буковој шуми или близу ње.


Вода када пређе преко девет каменова, по народ-ном веровању, добра је за пиће.


Ако се неко одмах после јела протегне, све што је појео дао је ђаволу.

 

"НЕ ВАЉА СЕ" - "ВАЉА СЕ" У ВЕЗИ СА ЈЕЛОМ И ПИЋЕМ


Не ваља се јести за столом под капом, јер се даје ђаволу.


Не ваља се седети на углу стола за време јела, јер тај који седи, неће се моћи оженити односно удати.


Не ваља се узимати другоме залогај за време јела, јер he се те две особе посвађати.


Не ваља се деци давати мозак да једу, јер ћe бити заборавна, а женској деци уз то знојиће се и руке када раде женске радове.


Не ваља се срце стоке делити на више њих, већ треба један да га поједе, јер ће стока да се растура.


Не ваља се некоме додавати пиће преко руке, јер ће тога снаћи неко зло.


Не ваља се вино сипати левом руком већ само десном.


Не ваља се мрвице са стола бацати на буњиште. већ треба дати живини и птицама.


Не ваља се хлеб на столу држати наопако.


Не ваља се бити лаком ни на јело ни на ма nrra друго, јер то слути на велико зло па и смрт.


Не ваља се голом руком чистити мрве са стола нити по мрвама газити, јер слути на сиротињу.


Не ваља се хлеб сећи од себе, већ само ка себи.


Не ваља се јести трешње пре Спасовдана ни јабуке пре Петровдана и грожђе пре Преображења.


Ваља се хлеб прекрстити ножем по доњој кори пре него што се начне.


Ваља се столицу после јела померити мало да не остане на истом месту.


Кад се похвали нечије здравље или, обично, беб: ваља се куцнути у дрво и пљунути да "не буде урока


Инфоклуб

  Stvarno smesno. Pa svasta ima

Svako tumacenja je tipa: "Ako te ujede pcela, dobices otok" 

Народно веровање о данима

Некада, док није било сатова, народ је време рачунао и делио по разним радњама и појавама у току дана и ноћи. Дан и ноћ народ је овако делио и називао:

Дан се дели на јутро, мали ручак или доручак од 8-9 часова, велики ручак или подне - око 12 часова, ужина око 15 часова, велики заранак (заранци), мали заранак, смирај - залазак сунца.


Hoh се дели на први сумрак, сумрак, вече - време када се вечера, глуво доба - око пола ноћи, први петли -око 1 час по поноћи, други петли, трећи петли, зора, освит дана, свануће - када се дан забели на истоку.


Понегде глуво доба називају време од 10 часова увече па до првих петлова.


Током лета подне се утврђује на тај начин што у то доба, ако је сунчано, човек може ногом да стане на главу своје сенке.


Понедељак је срећан дан за почетак сваког посла. Тога дана полази се на већа путовања. Жене не дају своје игле на посуду. Трговци не дају на вересију.


Уторак је несрећан дан у који се ништа не започиње. Тога дана се не крштава, не венчава, не праве свадбе нити пере рубље.

Среда је дан у који се пости и не почиње никакав женски посао. Среда је погодна за почињање пољопривредних радова.


Четвртак је срећан дан за започињање нових послова. У четвртке од Ускрса до Духова сељаци не прежу волове нити раде ма шта са њима. Народ те четвртке зове "зелени четвртци".


Петак је дан у који се пости, тога дана се не започиње никакав посао, већ се ради само раније започето. Нарочито женски свет пази да ништа не ради од женских радова када је млади петак, то јест, у први петак после мене месеца. У петак се ништа не позај-мљује из куће.


Субота је несрећан дан и задушни дан, то јест, дан у који се помињу мртви.


Недеља је срећан дан, у тај дан се ништа не ради, већ се одмара и моли Богу.


Уторак, петак и субота су дани у које не ваља ништа почињати нити завршавати.

Народно веровање о природним појавама

Када грми, народ каже да се Свети Илија вози по небу колима. Негде, опет, кажу да се то по небу котрља паузна - велика дрвена руда, којом се веже сено или жито приликом превоза на колима.

За муње народ каже да то Свети Илија стрелама гађа ђавола, свог најљућег противника.


Народ верује да Свети Илија неће да бије људе громом; а ако се то ипак догоди, то је само због тога што је ђаво стао на човека, па је Свети Илија, у мржњи према ђаволу, погодио и човека.


По народном веровању гром бије свуда - само неће у коприву и трње. Отуда и народна изрека:
"Heћe гром у коприве."


Када грми зими, биће крвопролиће. ("Усред зиме кад му време није.")


Када се први пут у години чује грмљавина, ваља се поваљати по земљи да не би болела леђа.


Ако гром удари у кућу или дрво, предсказује губитак или штету или тој кући или околини.


Помрачење сунца предсказује неплодну годину, болест, рат или политичке промене.


Помрачење месеца предсказује изненадне болести, скупоћу и друге невоље.


Звезда када се спусти на земљу, означава олује са ветром или смрт знаменитог лица. ("Некоме се угаси звезда.")


Репате звезде кад се појаве, треба се надати земљотресу, глади, помору или смрти знаменитих лица. Кад се 1910. године појавила Халејева комета, многи су очекивали смак света.


Земљотрес предсказује рат, скупоћу и разарање.


Када се први пут угледа млад месец, треба да се каже: "Здрав здрављаче, нов-новаче, теби врећа, мени cpeћa." Или трипут узастопце: "Ја пун - ти празан."

Верује се да ћe онај ко успе да прође испод дуге, променити пол - то јест, ако је мушко постаће женско и обратно.


Када се дигне велики вихор, народ каже да ђаволи играју коло; зато, да би вихор престао, понеки опсују ђавола под лево колено.
Ако пада слатка роса, предсказује помор у стоци.


Силни и ужасни ветрови предсказују рат или нешто друго неповољно.


Ветрови који дувају са северне стране у касну јесен, предсказују да следеће године усеви неће бити баш најбољи.

Народно веровање о птицама и инсектима

Када рода стоји или седи на крову, знак је мира и спокојства у тој кући. Ако рода при томе клепеће, кућу ћe задесити штета. Свраку ко чује да крешти, знак је да ћe добити госте или радосне вести.




Чавке кад стану пред кућом па крече пре ручка, добар је знак. Но, када оне стану иза куће и крече после ручка, означава рђав и неповољан догађај.


Орао кад лети или стоји неком на кући, означава му срећу.


Сову - буљину - сојку ко чује, неко ћe му се разболети у кући.


Сова је ноћна птица злослутница. На чију кућу слети и почне ноћу у глуво доба да хуче, предсказује нечију смрт у близини. Ако хуче у глуво доба ноћи у пољу или шуми, треба очекивати ружно време.

Када гавран загракће изнад куће, смрт је у близи-ни. Ко чује гаврана да гракће ван куће - у пољу или шуми, нека се причува, јер га може задесити несрећа.


Ћук је птица која се само ноћу јавља. Коме ћук стане на кућу и почне да ћуче, верује се да ће неко из те куће умрети.


Кад ћук ћуче у пустој шуми, предсказује родну годину; ако ћуче на усамљеном дрвету, треба очекивати глад.


Кукавица се сматра жалосном али не и кобном птицом. Она је по народној легенди постала од сестре кнеза Лазара и стално кука за Лазаром и његовим царством. Негде, опет, верују да је постала од кћери кнеза Лазара.
Кукавица кука од Ђуревдана до Видовдана и грехота ју је убити.


Није добро чути кукавицу у јутро пре него што се нешто не поједе. ("Превари ме кукавица!")
Ко чује кукавицу да кука а има при себи новаца, нека се ухвати за новчаник, па he му новчаник целе године бита пун.


Пчела. Ко хоће да држи пчеле, треба један рој да нађе, један да купи, а један да украде, па ће му се пчеле добро ројити и доста меда давати.
Када се пчеле роје на неуобичајеном месту, чувају то место од штете и несреће.


Да би пчеле сакупиле што више меда, треба на Божић или Ђурђевдан са најближег извора донети у устима воде и попрскати кошнице, па ћe бити меда као воде.


Када се пчеле роје, треба отпасати појас и пребацити га преко роја, па he пчеле да се задрже у пчелињаку или he отићи само до најближег дрвета.


Паук кад се нађе коме на одећи, предсказује срећу и радосне вести.

Бео паук ако прави паучину под постељом, означава срећу; а ако је паук црн, онда несрећу.


Бубамара ако слети коме на руку или одећу, значи да ћe тај добити госте. ("Лет', лет', бубамаро, доведи ми
госте.")


Скакавци кад се појаве у множини, предсказују војну и помор.

НАРОДНО ВЕРОВАЊЕ О ЖИВОТИЊАМА

ПАС. - По понашању пса народ предсказује разне неповољне догађаје. Када пас дању завија и урличе, значи болест, рат или смрт. На то завијање народ одговара: "На главу душмана", ...



..."На газдину главу" или "На његову (псећу) главу" - већ према томе шта ко жели.


Ако пас урличе у глуво доба ноћи, слути на смрт домаћина; а ако урлпче увече, онда се "лоше пише" нскоме од укућана. Обнчно пса који "предскаже" овако црну судбину, одведу дубоко у планину и завежу за неко дрво, па ако пас преживи три дана, знак je да се његово "предсказаније" неће обистинити, те пса враћају кући.

Ако пас урличе и завија за време болести некога у кући, нема много изгледа да ћe болесник преживети; а ако пас весело трчкара око куће. знак је да ћe болесник оздравити.


Када се чобански пас навади да коље јагањце, предсказује да ћe газда ускоро пропасти.


Када се кучка спари са вуком. знак је да ћe доћи до помора стоке.


Чији се пас проскита и слабо навраћа кући, народ каже да му се и газда проскитао; а ако се кучка проскита, каже се да је и домаћица почела да "шара".


Када се псето протеже, слути на болест и смрт укућана.


Запажено је да пас неколико дана завија и не једе кад ко умре у кући а нарочито домаћин.

Познати су случајеви да пас скапа на гробу свога господара.


МАЧКА. - Мачка се сматра кобном - баксузном животињом.


Када се мачка лиже и умива, треба се надати гостима или ћe бити лепо време.


Када мачка неће код болесника да лежи, значи да му је скоро крај.


Када мачка мауче и често излази из куће, знак је да у кући има нека непоштена особа.


Када мачка не крије свој поган, кућа треба да очекује неку несрећу.


Када мачка мауче у глуво доба ноћи, предсказује нечију смрт.


Када мачка неће да лови мишеве или када почне да прави разну штету по кући, знак је да газду неко поткрада.


КОЊ. - Када коњи вриште, треба их са вољом слушати, јер они доносе добре вести.


Када коњи у доба рата весело и силно вриште и ногама бију, значи да he њихова страна победити.


Но, ако се покажу невесели и плашљиви. слуте на пораз.

По народном веровању коњ разуме немушти језик и види све појаве у невидљивом свету, али о томе не сме ником ништа да каже јер би липсао.


Веран коњ данима рже кад му умре газда, а ако му је газда рањен, зна га кући донети.


Када човек јаше коња, коњска копита кроз лупарање говоре: "Држ' се не бој се, држ' се не бој се," а када јаше магарца, магарчева копита лупарају: "Лопата, мотика, лопата, мотика", а то по народном тумачењу значи да је опасније јахати магарца него коња.


СТОКА. - Када чобани погубе стоку у планини, изнад огњишта завежу вериге да би се вуковима уста завезала па да не нападају стоку.


Домаћица не иде у шталу са празном ведрицом, већ у њој увек има мало воде. Водом крави опере виме, а остатак проспе. Чим мало намузе млека, замочи два прста у млеко и истресе га на краву, па he крава дати довољно млека. а то се чини и на крају муже да би крава и други пут имала доста млека.
Када се добри волови потерају на вашар ради продаје, домаћин исече мало длаке између рогова и то уваља у восак и чува у кући, а волове нахрани на кућном прагу мекињама и сољу да волови на новом послу не куну старе укућане.


Ако крава тели све мушку телад, знак је да ћe кућа запасти у дугове.


Када некоме угине говече, од новца добијеног за кожу треба купити неки суд који се употребљава на ватри: шерпу, бакрач, тепсију.


Ако се у кући прича да је некоме угинуло говече, треба узети жар са огњишта и бацити га напоље уз речи: "Далеко било од нас."


Стоку не ваља шкопити за време младог месеца.


Када се коме крава облизни, верује се да ћe неко умрети у кући.


Када се појави покор у стоци, верује се да ћe то зло задесити и људе.


Када се стока тера на пазар, треба одсећи прамичак вуне или длаке и бацити у тор да напредак сгоке остане у кући.

ЖИВИНА. - Народ верује да анђео дође и опомене петлове када треба да почну оглашавати долазак зоре и дана.


Ђаво, да би напакостио људима, наведе петла да запева много раније, пре пола ноћи, и избуди људе без потребе. Таквог петла народ зове кривац и сматра га за весника несреће.
Ако се један петао три пута у кратком времену огласи као кривац, обично га домаћин после тога закоље и поједе.


Када петао кокодаче као кокошка или кокошка кукуриче као петао не треба се добру надати и најбоље је заклати их и појести.


Први петлови обично запевају око један сат по поноћи, други око два, а трећи око три сата ујутру. Кад човек нема сата, ово му служи као сат. ("Поћи ћемо после првих петлова.").
Понегде петлове не чувају дуже од годину - две дана. Ово због тога што по веровању петао прве године пева: "Ти газда" а друге године "Ја газда". или прве го-дине пева "Закољи ме" а друге године:"3ачепркаћу те".
Када петао кукуриче на прагу, а деца пузе по кући, сврака крешти близу куће, или бубамара падне на руку, доћи he гости.


Ако кокош улети у кућу и легне на огњиште, неко ћe се из куће разболети и умрети.


Када се кокошка у кући стресе, доћи ћe гост.


Да би кокошке боље носиле јаја, треба им дати мало варице да једу.


Јаја за насад не ваља преносити преко воде, јер се неће излећи. Ако већ мора да се пренесу треба их замочити у ту воду па he дати добар излег.


Под живину се насађује непаран број јаја. Жена која је насађивала живину, треба мало да поседи код гнезда да би јој квочка мирно седела на насаду.


Када се пилићи увече узнемире око кокошке, предсказују неку штету у кући а можда су у близини пацов или твор.


Ако пилићи много пиште, биће гладна година.

 

ВУК - КУРЈАК је најомраженија животиња, ваљда зато што је највећи непријатељ стоке - човековог блага. По народном веровању вука је створио ђаво.


Народна пословица "Боље је убити доброг вука него лошег Турчина" најречитије говори колико је вук омражен код нашег народа.
Верује се да онај ко убије девет вукова, обезбеђује себи место у рају.


Жене на длаци од убијеног вука каде децу, да би им деца била неустрашива као вукови.
"Вук длаку мења, али ћуд никада."


ЛИСИЦА се сматра најлукавијом и најпаметнијом животињом.


ЗЕЦ је брза али несрећна животиња, јер га прогоне и људи и остале животиње.


МЕДВЕД је по народном веровању био човек кога је Бог претворио у медведа зато што је ногама месио хлеб.


СВИЊА. Када свиња рије под прозором, предсказује весеље; а када рије под кућним прагом, наговештава да he неко из куће умрети.


Када свиња почне да једе живину, предсказује несрећу; а када почне да једе свој пород, треба је одмах заклати или продати.


ОВЦА је дошла из раја да својом вуном облачи народ.


ЛАСИЦА по народном веровању разуме шта јој човек каже.


Ако јој каже што лоше када је види, она му се приближи крадом и побљује му се у јело, те га на тај начин отрује.


ЛАСИЦА тамани мишеве, зато народ каже када је спази: "Ласице - невестице прете ти наши мишеви да he ти изгристи уши: дођи и поједи их." Када то чује ласица навали на мишеве и зато је не треба убијати.


ЗМИЈА се као и вук сматра највећим човековим злотвором. Ако се човек замери змији или је нагази, треба да је убије, јер he му се она осветити.

Оне змије које се налазе по кућним темељима и које живе око куће, народ зове кућним змијама, чуваркућама. Те змије народ не убија, јер се верује да су то претворени умрли преци који чувају кућу.


Змије које се појаве пре Ђурђевдана, сматрају се грешнима: некога су ујеле прошле године.


МИШЕВИ када се у једном пределу појаве у великој множини, предсказују томе пределу љутог заповедника или глад. Када се у кући појаве, знак је да неко од укућана поткрада домаћина.


КРТИЦА када рије по дворишту, слути на несрећу.


ЖАБУ не ваља убијати, јер ко то учини, умреће му мајка.


РИБА. - Ако буде много рибљег лова, означава плодну годину.


Када риба плива озго над водом, предсказује помор у стоци.


Ко помогне или спасе животињу која је у невољи, томе ћe се то доброчинство кадтад вратити.

Ispade da radna sedmica u nas iznosi 3 dana, ako cemo da se ravnamo prema ovome...

НАРОДНА ВЕРОВАЊА О ПУТУ И ПУТОВАЊУ

Када из куће неко одлази на далек пут, не ваља се тога дана ништа давати из куће на зајам, јер би путнику пут био несрећан.



Када човек полази коњем на пут па му се коњ помокри, није добро; а ако се побалега, пут ћe му бити срећан и успешан.


Ко крене на пут, па се врати по нешто што је заборавио, тај на том путу неће имати неког нарочитог успеха. Ако се два или три пута врати по заборављене ствари, пут ће му се завршити са губитком и непријатностима.


Ко ујутро када изађе из куће сретне некога са пуним торбама или корпама, тај he тога дана имати cpeћe.


Ако сретне некога са празним корпама или торбама, ништа му неће полазити од руке.


Водоноша са празним тестијама када иде по воду, никога нити поздравља нити отпоздравља, јер би "малер терао" тога кога он сретне и поздрави.


Потковица коњска нађена, или цела или парче, обећава срећан и користан дан.
Ако се неко на путу саплете на неки камен или пањ, знак је да је на томе месту закопано благо.


Змија, зец, лисица, мачка и јеж коме пређу пут, снаћи he га несрећа.


Насупрот овоме, негде верују да су лисица и јеж добри знаци и коме они пређу пут, пратиће га cpeha.


Ко види ловца или пецача да иде у лов, нека га не пита куда ће, јер ћe он бити једини кривац ако ови тога дана ништа не улове.


Ко на путу сретне грбаву особу, пратиће га cpeha. А ако ту особу неприметно такне по грби, биће срећне руке све док руке не опере.


Оџачара ко сретне, пратиће га cpeћa.


Мачка коме пресече пут, значи да од тога пута неће имати никакве користи.


Ко на путу сретне пса, пут ћe му бити успешан.


Свиње срести на путу, знак је да he се доћи до неочекиваног добитка.

Риђег коња ко сретне на путу, видеће се са драгом особом.


Белца коња ко сретне на путу, имаће непредвиђене издатке.


Ко сретне јелена, знак је да ћe му пут бити користан.


Ко сретне зеца или му зец претрчи пут, знак је да ће га снаћи нека непријатност, па да би то избегао, треба оно место три пута да обиђе или да се преврне преко главе.


Коме успут трн запне за одећу, знак је скоре свадбе на коју ће и он бити позван или позвана.


Не ваља се прећи пут натовареним колима, јер ћe се нешто на тим колима сломити.


Не ваља се, такође, прећи пут старијем.


Не ваља се мачку возити у колима.


Ваља се, кад се пролази поред гробља, да се прекрсти, јер се тиме "нечастиви" терају са пута.


Ваља се када се полази на пут три пута куцнути десном руком о врата или праг, за срећна пута и повратка.


Ваља се кад год се уђе у кућу назвати Бога и пожелети добро кући н укућанима, па макар кућа била и празна, јер по народном веровању дух предака чува кућу домаћина, тако кућа никад није сама.


Ако ти младо чељаде, нарочнто женско, пређе пут, знај да је то баксуз и прекрсти се.

  I mi se rugamo africkim plemenima....

kome ce da sluzi ova tema?

Kako kome? Pa ovo je svojevrsan VuKajlija  ( ) svih nepotrebnih "narodnih umotvorina"...

Обичаји пред невреме и прогноза времена

Обичаји пред невреме — У прошлости народ се разним мађијским радњама и средствима обраћао вишим силама с циљем да се спречи невреме (грд или олуја) и тиме заштите усеви од чега је народ живео.

Веровало се да душе „обешењака“ (самоубица) доносе градобитне облаке и друге елементарне непогоде, па се покушавало општом виком да се душе и облаци растерају. Зато су жене и људи пред град излазили из кућа и на сав глас дозивали обешењаке који су се у њиховом селу или суседном обесили, узгред вабећи свиње: „Ројс гиц, гиц! Не дај, сине Радоване, мајка ти се радовала! Не удри на нас, Стојане! Смилуј се на нас, Миловане, мило нам било! Појс гиц, гиц!...“

Пред грд износила се синија са слаником и кокошијим јајетом које представља „молбену жртву силама које управљају временом“.[58]
[58]

Петар Влаховић, Неке животиње у обредној пракси код српског народа, Етнолошке свеске I, Београд 1978, 80-81]

Пред град би комшија комшију питао у који је дан Ђурђевдан, на што би овај одговарао. „У петак, петак му био за нашу летину“!

На дрвљанику се окретала оштрица секире ка небу да би по веровању душе обешењака, плашећи се гвожђа и оштрице (да се не би исекле), побегле.

Узимало се нешто од одеће са венчања (кошуља, вео и сл.) излазило испред куће и махало да би се црни облаци растерали белином која имитативно представља разведрење.

Узимала се коса (за кошење траве) и њоме махало са оштрицом на горе вичући: „Илија и Пантелија, чувајте своје стадо, не дајте на нашу летину'„ Прогноза времена — У прошлости, као и данас, народ Рађевине верује да праћењем појава које се дешавају у одређеним датумима у природи (на биљкама, животињама, атмосфери и сл) може се прогнозирати какво ће време бити у години или одређеном годишњем добу.

— Ако има доста „млечница“ (белих гљива или печурака), зима ће бити хладна са доста снега;

— Ако храст има много жира, веровало се да ће те године зима бити хладна и оштра;

— Ако је жир 10. новембра по старом календару унутра пун и чврст, то обећава следећу годину мокру и кишовиту;

— Ако се свиња окаља у фебруару и марту од врућине, онда ће у априлу лежати у свињцу од зиме;

— Ако муве уједају, пашће киша;

— Када вране на дрвећу ударају крилима, пашће киша;

— Ако на Бадње вече скупи се доста пепела на бадњаку који гори, веровало се да ће зима бити јака са доста снега;

— Ако на Ђурђевдан пада киша, веровало се да ће лето бити сушно;

— Ако овца на Митровдан или Томиндан лежи скупљених ногу, подавијених пода се, биће оштра зима;

— Колико фебруар буде имао рђавих дана, толико ће март имати добрих и обратно;

— Ако на празник 40 мученика буде лепо време, биће лепа јесен;

— Веровање је да ако после мêне, врхови или „рогови“ младог месеца буду окренути ка земљи, месец ће бити без кише, а ако је окренут трбух биће кишовит.

alo ljudi pa ko hoce nek' vjeruje a ko nece nek' ne cita...